SPOJLERI:
Jednu od najboljih i najupecatljivijih prica, Crnu Hroniku, vec sam bio pomenuo. Samo 8 strana, a toliko bogatog sadrzaja - dovoljnog za citav jedan film. I to za film koji nikada ne bi mogao biti snimljen, bar ne u ovoj sadasnjoj eri zagadjenoj i upropascenoj politickom korektnoscu koja vlada i hara na Zapadu vec tri decenije, i koja urnise muziku, strip, film, sport i sve ostalo.
Zasto je ova prica kompletno "neprihvatljiva" u modernom kontekstu?
1. Glavni lik, mlada i lepa crnkinja, je zapravo psihopata, sto saznajemo tek kasnije. Ona ne samo da je ubica vec je ubila zenu koja je prema njoj bila krajnje predusretljiva i velikodusna. I to bela zena. Vec ovo, samo po sebi, cini ovu pricu jeretickom/"bogohulnom" svakom tipicnom lobotomiziranom levicaru. "Crnci da ubijaju belce?! Tipican staromodni rasizam! I to zbog malo novca??? Rasiiiiizaaaaaam!!!!!!!!!! Zabraniti, spaliti strip smesta i sada i odmah!!!" (Tipicna levicarska histerija.)
2. Vizuelna depikcija africkih crnaca 19. veka bi 95% danasnjih levicara okarakterisalo kao "rasisticko". To se nalazi u uvodu price, prva strana.
3. Vec sam naziv price: "crna hronika", aluzija na crnkinju i rasnu tematiku. Ovakva igra reci bi se danas smatrala "rasistickom", a time i "fasistickom". (Danasnji levicari ove dve reci koriste uglavnom zajedno: jedno, pa onda ubrzo sledi i drugo. I to obavezno uz izbezumljen pogled pun mrznje i fanatizma.)
4. Devojka svog pradedu opisuje kao "sretan rob". Citat: "Moj pradeda zaceo je puno dece. Vide se da se sevio kao Bog. Bio je sretan rob. Radio je i sevio se bez odmora." Ovako nesto danas ne prolazi. Ne prolazi kroz zestoku pred-orvelovsku cenzuru sorosevskih neo-marksista. Sama ideja da je neki crnacki rob bio sretan, makar zbog redovnog seksa, vredja moderne "anti-rasiste". (Koji su zapravo - vrlo licemerno i ironicno - najveci rasisti od svih, jer crnce tretiraju kao malu decu nesposobnu da se snadju u americkom sistemu bez izdasne pomoci belih liberala, koji zele da ih drze za ruku kroz zivot, kao roditelj svoje dete, dok ih vode ka "izbavljenju" tj "spasenju". Ali o tom prikrivenom levicarskom rasizmu sam vec detaljnije pisao u svom politickom blogu...)
5. Devojka opisuje svoje prvo seksualno iskustvo: "12 godina: prva sheva. Zvao se Nick ili tako nesto. Nista se ne vidi jer smo oboje u mraku i crni smo." Ovaj kadar je inace potpuno crn, znaci opet "neprihvatljiva" igra reci sa crnilom. Ovako nesto bi 100% svih danasnjih "prosvetljenih" kvazi-progresivnih levicara oznacilo kao rasizam, i to kao rasizam na nivou KKK. A da ne pricam tek o "klisheu" da americki crnci ranije krecu u seksualne odnose od svojih belih vrsnjaka (sto sve vladine studije potvrdjuju): zasigurno bi liberale nervirao bilo koji strip ili film u kojem crna devojcica od 12 godina svojevoljno stupa u tako rane seksualne odnose. Naravno da im isto to uopste ne bi smetalo da je u pitanju 12-godisnja bela klinka...
Abuli rasista? Custo sumnjam. Cak i da jeste, ovaj strip to ne dokazuje uopste. Uostalom, prica obuhvata i izizvljavanje nad robovima.
6. Njen advokat, bas kao i svestenik koji je posecuje u zatvoru, su belci i saosecaju se s njenom situacijom, iako to ona ne zasluzuje. Crnkinja - brutalni ubica. Belci - pozitivni likovi. (Barem ovi odrasli likovi s kojima je u direktnom kontaktu.) To ide totalno kontra svim holivudskim pravilima kako se crnci i belci trebaju predstavljati u filmovima/stripovima koji se bave rasnom tematikom. Odnosno, crnci smeju biti iskljucivo zrtve belaca, a belci koji predstavljaju mocne americke institucije (advokat i svestenik) moraju da budu gadni, nemoralni likovi.
Summa summarum... Mlada crnkinja, koja ne odrasta u bedi, ubija dobru i darezljivu zenu na veoma surov nacin, samo zato sto od nje nije opet dobila novac. Pritom, dok ceka izvrsenje smrtne kazne, devojka samo razmilja kako bi posevila svestenika.
Ali nije samo zato ova prica odlicna, jer nervira danasnje levicare, i jer krsi sva nepisana pravila moderne depikcije manjina i sva pravila kako se smes baviti temom rasizma. Scenario je totalno originalan, totalno nepredvidiv, i pun zabavnih i neobicnih situacija, i to sve u samo 8 strana. (Kada sam bio zavrsio pricu imao sam utisak da sam prosao 20ak strana pa sam se zacudio da ih je samo toliko.) Vrlo je lukav i potez Abulija da narator price tj crnkinja ilustruje strip koji citamo jer je "oduvek bila nadarena za crtanje".
Monotonoteizam je jos jedna "crnacko-plemenska" epizoda koja bi mogla opako da nasekira levicarsku zgadiju, odnosno sve one rasisticke Antifa dusebriznike koji izigravaju anti-rasiste. (Kako fasisti mogu biti antifasisti? Nidje veze.) Duhovita i zabavna ludorija u kojoj neki zadrti evropejski pop konstantno uhodi pigmejskog crnca da bi mu zabranjivao sve i svasta i pridikovao kako da se ponasa u skladu sa bozijim zakonima. Prica je odlicna sve do 7. strana kada postaje zbunjujuca: nije mi jasno zasto mali crnac ganja svoju decu i sta je s njima uradio. Bernet ne pokazuje nista sem drveca iz daleka, i stripskih zvukova "chaf chaf" i "mas chaf" - sta god to znacilo. Ukucao sam "mas chaf" na Google Translate, za svaki slucaj, ali nista od sacice prevoda (samo na arapskom i velsanskom) nije imalo ikakvog smisla.
A mozda nije ni preterano bitno... Kako god, na zadnjoj strani "nemoralni" Pigmej dobija kaznu od Boga, sto pokazuje ne da su Bernet i Abuli vernici vec da je Abuli bio voljan sve da ubaci u pricu samo da bi mu neki geg uspeo. Meni se cini da je podredjivao svoja ideoloska ubedjenja scenariju i humoru, sto - ukoliko sam u pravu - podrzavam... Kada bi npr komunjara Alan Moore ikada podredio svoj marksisticki fanatizam nekoj dobroj shali? Nikad. Odnosno, on ni nema smisao za humor; jadni pretenciozni matori hipik sebe previse ozbiljno shvata, kao i one (uglavnom) maloumne serijale za koje pise svoja precenjena sranja...
Nakon toga sledi jos jedna prica u kojoj se pominju kondomi (koje je pop zabranio Pigmejcu), s tim sto u Blazene statistike (ne)koriscenje kondoma ima glavnu ulogu, kao sto se i sam naziv bavi tom tematikom. Zabavna kratka anekdota sa saljivim (ali ubistvenim) zavrsetkom.
Najkasnije ovde biva jasno da je ovaj integral (najverovatnije) izdat hronoloski, jer ukoliko uporedimo kvalitet crteza ove 17. price sa nivoom u prvoj prici, oseca se pad u kvalitetu. Dok su ranije price bile preciznije i sa gustijim crtezom, s vise sencenja, kasnije su strane sve praznije tj sa vise belih povrsina a likovi nisu toliko precizno nacrtani. Ovo nije nimalo iznenadjujuce, jer se na Crnjacima sporadicno radilo, u periodu od ukupno 15 godina, kada je Bernetov crtez ionako bio u padu. Bernetov crtez je u 80im bio dosta bolji nego onaj kasniji iz npr 00s. Dovoljno je uporediti ranu i srednju fazu Torpeda sa npr Klarom, da bi to bilo potvrdjeno. Zato sam i dao ocenu 8-10 za crtez, sto znaci da se desetka odnosi uglavnom na ranije price a osmica mahom na ove kasnije.
| SPOJLERI:
Valdo je jos jedna "crnacka" prica, jedna od kracih, i jedina epizoda u albumu sa predvidljivom forom tj obrtom. Cim se na "prisilnom vencanju" pojavio crnac Valdo kao svedok meni je instantno bilo jasno da ce trudna belkinja da rodi njegovo dete (na slici, urnebesno) a ne dete mladozenje, tj da ce to biti glavna fora. A opet, uprkos ovoj pomalo izlizanoj fori, prica je veoma zabavna zbog odlicnog crteza tj emocija likova - pogotovo trudne mlade koju su uhvatili pretporodjajni bolovi. Grimase koje pravi su super. U rukama nekog slabijeg ili prosecnog crtaca ove fore ne bi uspele.
Medjutim, ima tu jos neceg drugog sto mi se dopalo, bez obzira da li je to Abuli namerno tako uradio zbog ironije ili cisto zbog gega: naoruzani otac jednog od mladenca postaje rasista cim ugleda crnu bebu u svojim rukama. Drugim recima, potencijalno svaki anti-rasisticki dusebriznik je zapravo anti-rasista - sve do prve prilike kada pokaze svoje pravo lice a onda vise nije anti-rasista. Ova ironija je fina i konkretna. Mada cisto sumnjam da bi i jednom jedinom levicaru koji se zajebe i procita ovaj album to bilo jasno, odnosno sumnjam da bi i 1% njih to tako interpretirali... Ne tvrdim da sam u pravu, da je Abuli isao ciljano na ovu ironiju kao (glavnu) poentu, ali tako ispada, barem u nekoj meri.
| SPOJLERI:
Rimuje se sa murva je interesentna mada felericna prica o (nije tesko pogoditi zbog naslova) jednoj prostitutki i maskiranom ubici. Sve je vrlo zanimljivo do 7. i zadnje strane kada se prica raspada. Niti je imalo logicno da pandur upuca gazdaricu (jer u sustini nije ni naoruzana niti preti panduru), niti je logicno da se pandur uopste tako brzo pojavi na sceni ubistava (ko ga je zvao? kad je pre stigao?), a zadnja dva-tri kadra su kompletno glupa, suvisna i beskorisna jer ne saznajemo identitet ubice. Ovo mi sve nekako mirise na to da Abuli nije znao kako da okonca pricu ali da je smatrao da je premisa dovoljno dobra za jos jednu "crnu" pricu. U tome je bio u pravu, ali samo zato sto je Bernet crtac, koji ovim zenskim likovima uliva energiju i duh, sto vecina drugih crtaca ne bi umeli.
Morao sam glasno da se nasmejem zbog nacina na koji je nacrtao gazdaricu u jednom panelu. (Zadnji kadar na slici.) Inace mi je njen lik jako zabavan, grimase koje pravi, njena frizura, sve. Da uradi citav serijal o njoj, kupio bih ga bez oklevanja.
Viva Meksiko je jedna od najsmesnijih prica. Budalastina (u pozitivnom smislu) spakovana u 5 strana, sa nekoliko odlicnih fazona. Slepstik se ovde koristi, ali veoma efektivno.
Zato je steta sto se nakon svih ovih zabavnih prica album zavrsava sa pravim smecem od price, u kojoj ludak upada u bar i bez razloga ubija sve pred sobom: zenu, decu, svakog. Kolekcionar je imbecilna prica bez ikakve poente, lisen humora, i bez zavrsetka. Deluje kao da je Abuliju neko bio uperio pistolj u glavu i naredio mu da napise pricu u roku od 30 sekundi. Apsolutno govno koje su slobodno mogli da izbace iz inace sjajnog albuma.
|
|
|
No comments:
Post a Comment