Updated: 18.9.22.
CRNE MISLI
 |
Vrsta: integral vinjeta Jezik: nemacki Crtez/scenario: Andre Franquin Izdavac: Alpha-Comic Verlag (1986) Dimenzije: 29.6 x 21 cm, SC Br strana netto: 63 Tiraz: nepoznat Zanr: crni humor, satira YU istorijat: nepoznato Kolor? c/b Politicki obojen? Da, prilicno. Rasprodato? Verovatno. Crtez: 10/10 Scenario: 8/10 Ciljne grupe: fanovi BD Prednosti: genijalan crtez, originalnost Minusi: politicka korektnost, levicarska "logika" |
 |
Najpoznatiji po dugogodisnjem serijalu Gaston, Franquin je po meni ubedljivo najvise postigao sa ovim albumom - bar sto se scenarija tice. Sencenje i crtez su apsolutni vrh; ovako genijalan c/b crtez je ipak redak. Sadrzajno, ima daleko vise varijacije od Gastona, sto se onda ogleda i u crtezu (jer automatski onda Franquin crta razlicitije pozadine, pejsaze, objekte i zivotinje nego sto je to radio za Gastona). Album je prepun nasilja, cak i splatter varijante. Sadrzaj je duhovit, originalan, atmosferican - ali nazalost i levicarski. Franquin je bio olicenje politicke korektnosti pre nego sto je ta posast uopste zavladala Zapadom. Sprda se npr na racun smrtne kazne i vojske kao sve frustrirane komunjare (koje pritom licemerno podrzavaju i ratove i masovno ubistvo - barem kada se radi o borbi protiv demokratije i kapitalizma kada im nijedno sredstvo-do-cilja nije previse brutalno), a i "zastita zivotne sredine" mu je draga tema u ovom albumu - kao medjuostalom i u Gastonu. Ali donekle mu se moze oprostiti jer ismeva hobi-lovce, i to dosta cesto, i zajebava matadore. Znaci, moralni kompas mu nije bio kompletno iskrivljen, ipak je nesto razuma bilo ostalo u toj politicki zbunjenoj tikvi. Neke vinjete su kompletan promasaj jer su bazirane na glupostima i neistinama, kao npr tabla u kojoj nuklearni reaktori svi eksplodiraju spontano kao "pecurke", sto je veoma jeftina i stereotipicno levicarska "satira" koja "nema veze s mozgom". (Inace, dokaz koliko je Franquin bio pogresan u svojim (ne)shvatanjima nauke i politike, dovoljno govori cinjenica da je u Francuskoj danas, 40 godina kasnije, nuklearna energija dominantan izvor energije. Levicari su sirom Evrope 80ih vodili anti-nuke kampanje, sa relativno malo uspeha (sem u Nemackoj gde su cak krenuli sa njihovim ukidanjem), a Franquin je bio dovoljno naivan i neinformisan da nasedne na njihovu imbecilnu propagandu prepunu lazi i anti-naucnih ubedjenja.) Jos blamazniji primer Frankanovog idiotizma je vinjeta u kojoj koruptni trgovac/proizvodjac oruzja nastrada u automobilskoj nesreci, ali posto nema dovoljno ambulantnih vozila on ne biva spasen. Vic se zavrsava debilnim zakljuckom/pretpostavkom da sto vise novca ide u drzavnu odbranu/bezbednost to je manje bolnickih kreveta. Decija logika i populisticka demagogija, servirani uz vecu dozu primitivne ironije. Franquin je bio samo-deklarisani pacifista, ali pre nego sto zakljucite da je bio naivni idiot (zbog cega bi vas samo naivno-idiotske komunjare okrivile) imajte u vidu da je patio od tezeg oblika depresije tokom veceg dela zivota. Stoga treba shvatiti njegovo levicarsko pridikovanje kao konfuzno razmisljanje jednog napacenog umobolnika. Cak je jedno vreme, kasnije u zivotu, prestao da se bavi crtanjem jer ga je depresija skoro potpuno onesposobila da normalno funkcionise - ili da se barem bavi svojom strukom. Ali moram da napomenem da nisu sve vinjete moralisticke ili politicke prirode. U nekima Franquin kaznjava glavne likove bez ikakvih razloga. Cista nasumicna surovost. (Sto je vrlo cesta pojava medju "humanistickim" levicarima.) Medjutim, najbolje vinjete su one koje su apsurdisticke prirode sa velikom dozom fantazije. Takvih na srecu ima dovoljno. Vise o njemu imate na listi 50 Best Comic-Book Illustrators. |
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/jose-ortiz-jezovnik.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html
