Cromwell Stone

Cromwell Stone

Vrsta: integral (1-3)

Crtež/scenario: Andreas

Izdavač: Fibra (2025)

Premijerno: 1984-2004

Dimenzije: 28.5 x 22 cm, HC

Br strana netto: 138

Tiraž: 500

Žanr: misterija, sci-fi

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politički obojen? Ne.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtež: 8-10/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: estetičari, antimarvelijanci

Prednosti: odlična scenografija, disciplinovan crtež, tematika, misterija, originalnost

Minusi: crtež lica, poneki kadrovi su nejasni

Jedno od mnogih Fibrinih izdanja koje se (zvanično) ne mogu nabaviti u Srbiji - otkad je Pihtijasti uveo razdor između hrvatskog i srpskog izdavaštva. Da mi je samo znati ko je otkupio prava na ovaj naslov za srpsku teritoriju pa zato ovog albuma "nema" u srpskim prodavnicama...? Em je pitanje kad će taj misteriozni izdavač da se nakani da ovo izbaci, em je pitanje da li će to uopšte ikada izbaciti. Ukoliko su vlasnici prava Darkwood, Makondo ili Komiko, onda će izaći na Kurov Dan. Jedino što nije upitno je da će to hipotetičko izdanje biti slabije od Fibrinog, a pritom verovatno skuplje.

Izbor papira je idealan, sve je top po običaju. Ukoliko su Makondo ili Komiko taj "misteriozni izdavač" rezultat bi mogao biti jadan, a bogami možda ne bi bio mnogo bolji ni kod drugih, ozbiljnijih domaćih izdavača. Uostalom, ukoliko jedan od ova dva ima prava na CS taj album će verovatno tek izaći u sledećem veku. A do tada će i vaši unuci biti odavno mrtvi.

Kako god bilo, treba uzeti ovu Fibru, pre nego što se rasproda. Sumnjam da se neće rasprodati ubrzo, tj 2-3 godine nakon izdavanja.

Ovo mi je nešto duže stajalo na polici dok ga napokon nisam pročitao, iako sam sve vreme imao osećaj da je u pitanju nešto neobično i zanimljivo. Ispostavilo se da je baš tako.

Ređe je da neki strip ostavi ovoliko dobar utisak na mene, pogotovo u crtačkom smislu. Ali i zbog neobične tematike - koja je uostalom i doprinela tome da crtež bude toliko zanimljiv. Ipak su te dve stvari povezane, jer bi bilo teško zamislivo da me ovakav crtež toliko imponira da je u pitanju neki običan vestern. Jer ovde se radi o prilično neobičnoj radnji... koja doduše nije sasvim jasna. Ne samo meni već i drugima. Barem nakon jednog čitanja; možda bi stvari bile mnogo jasnije posle još jednog.

Priča se sastoji od tri albuma u standardnoj BD dužini. Druga priča je najkonfuznija, dok je treća najjasnija odnosno najmanje zbunjujuća. Stiče se utisak da Andreas i nije nameravao da osmisli nešto što će iko moći lako da razume - ako uopšte ima puno toga da se razume. To ne kažem u negativnom smislu, jer upravo je taj misteriozni aspekt doprineo zabavi. Ne mora svaka priča da bude totalno transparentna. 

Postoje dve vrste konfuzije kod knjiga, filmova i stripova: pozitivna i negativna zbunjenost. Negativna konfuzija je rezultat nesposobnosti scenariste/crtača/režisera da pojasni svoje ideje i namere, dok je pozitivna konfuzija ona namerna, a utemeljena tako da čitalac sâm popunjava rupe po želji, da interpretira događaje intuitivno ili posle analize ponuđenog. Ovo nije neko opšte pravilo već nešto što sam sâm provalio.

Od čitaoca se očekuje slobodna interpretacija mnogih ili barem nekih događaja. Nije za bukvaliste. Stripofili koje boli glava kad god pokušavaju da razmišljaju o radnji - bolje im je da zaobiđu ovo u širokom luku. Ne, ovo nije za Bonelijeve Svedoke, a još manje za mučenike koji skupljaju marvelijadu i disibedu.

Ne radi se nužno o apstraktnom stripu, kao što su to neke priče iz ranog Heavy Metala, ali ko očekuje linearnu i jasnu priču to može da kompletno zaboravi. Na nekoj skali koja ide od čiste apstrakcije pa do kompletne i totalne jasnoće, od 1 do 10, strip je otprilike trojka. Tu negde.

Zbog fascinantne scenografije se nekako sve oprašta. Layout je poprilično divlji, a ni kadriranje nije mnogo tradicionalnije. Jedina zamerka po tom pitanju je što je ponekad nejasno ko šta u datoj situaciji radi. Dolazi do konfuzije ne samo zbog zamumuljene i psihodelične radnje već i zato što likovi nisu uvek dovoljno jasno prikazani. Da li je to Andreasova trapavost ili je tako namerno urađeno, ne bih znao reći.

Jedina druga zamerka bi bila način crtanja lica. Face su suviše modernističke za moj ukus, odnosno lica su iskrivljena i groteskna. Ne onako ekstremno kao kod najgorih hipsterskih sranja, niti onako nakaradno kao kod Brećinog Drakule i El Dorada, ali dovoljno da mi ne leži baš. Protiv groteske u suštini nemam ništa ukoliko je stilski lepo odrađena (što može a i ne mora da zvuči kao kontradikcija). Ali to uglavnom nije slučaj, pa ni ovde. Mnogi crtači su odlični u scenografiji ali slabi po pitanju likova: ili face izgledaju suviše ružno i asimetrično ili su face dosadne i nedovoljno ekspresivne. 

Andreas je jedan od tih, međutim njemu se to prašta jer to ne radi uvek, a i zbog toga što se toliko trudi da kreira neku posebnu atmosferu, u čemu apsolutno uspeva. A scenografija je toliko detaljna i toliko truda je uloženo u nju da čak i ja mogu da pređem preko slabih lica - a ja inače preko toga veoma retko prelazim. Tako nešto ne praštam jer mi je veoma bitan zdrav balans između kvaliteta scenografije i likova. I jedno i drugo mora biti na nivou. Zato mi je na primer Tardi slab crtač, da navedem samo jedan od mnogih primera.

Iako radnju nisam sasvim shvatio, blago rečeno, strip me je oduševio! Potpuno me je uvukao u taj svoj magloviti svet, a to je verovatno nešto najbolje što strip ili knjiga mogu da postignu. Bilo mi je baš žao kad sam završio sa albumom, a to je takođe znak visokog kvaliteta. I to uprkos likovima koji neretko izgledaju shit! Slab strip jedva čekaš da završiš, a odličan ne želiš da završiš. Poželeo sam nastavak, ali ne da bih saznao šta se sledeće dešava već zbog čistog doživljaja tj da vidim još tih neobičnih crteža. 

Pogotovo su mi imponovale spleš strane nemirnog mora i brodova, a toga najviše ima u drugoj epizodi. 

Ima dosta kadrova koji su me asocirali na Ešera. Bio sam posumnjao da to samo umišljam, ali sam onda negde pročitao da i drugi to primećuju. A onda sam shvatio tačno zašto je to tako, odnosno šta me tačno asocira na Ešera.

Tehnika je vrlo čista odnosno linije su precizne i elegantne. Ovo nije Druillet pa da se diviš "samo" sveukupnom utisku dok konstatuješ da detalj baš i nije tako sjajan. Crtež i izbliza deluje odlično, a to mi je dosta bitno. Ima crtača, kao malopre pomenuti, kojima se prašta izvesna "ružnoća u detalju", ali velika većina mojih omiljenih crtača ne gubi na vrednosti kada se njihovi crteži detaljnije i pažljivije analiziraju. Čisto da navedem neke od takvih: Romero, Bernet, Del Castillo, Solano Lopez (u svom najboljem izdanju), Magnus, Inoue... Međutim, postoji i manji broj onih koji su jako dobri uprkos tome što im linije baš nisu najsigurnije, a tu se najviše ističe Dino Batalja. On je za mene genijalac uprkos svojim ponekad drhtavim i neodlučnim linijama. Primer jednog veoma izvikanog strip crtača koji ima veoma ružne i nemarne linije je Hugo Pratt - o kome imam uglavnom slabo mišljenje. Smatram ga minimalno talentovanim šarlatanom. Nisam rekao da nije uopšte talentovan! Ali tvrdim da je u principu klasični prevarant koji je na lukav način sebe ispromovisao i izreklamirao, a ono malo talenta što ima iskoristio maksimalno. A pošto većina ljudi pada na dobru reklamu...

Nikakva šarlatanarija kod Andreasa, koji je usput rečeno prvi ozbiljan nemački strip crtač sa kojim sam se ikad susreo! Prosto je neverovatno da jedna toliko bogata i velika država sa famoznom istorijom umetnosti ima tako siromašan stripski istorijat, gotovo nepostojeći. Izdavaštvo im je veoma dobro, ali domaći crtači...? Gde su oni? Osim Andreasa postoje li uopšte?

Znam da opet idem u digresiju (što je kod mojih blogova uobičajena pojava), ali moram po stoti put da pomenem kako me fascinira geografska raspodela crtačkih talenata: jug Evrope je top, a sever uglavnom flop. Najjače države su Italija i Španija, a odmah iza njih ide Francuska. (Ne govorim o komercijalnom uspehu već o kvalitetu, a to je velika razlika.) Srbija je takođe prilično jaka. Britanci i Belgijanci imaju majstore ali sem te dve države na severu praktično nema nikoga.

A u metalu skoro obrnuta situacija! Sever Evrope je prepun dobrih bendova dok je jug prilično jadan; Španaca i Italijana skoro da nema na mapi, jedino Francuska ima neku solidnu ponudu. 

Naravno da i Amerika igra značajnu ulogu kod stripova (a pogotovo u metalu), s tim što najbolji američki crtači vrlo retko imaju dodirne tačke sa smrdljivom superherojštinom. (Amerikanci sa svojim listama najboljih crtača su mi smehotresni: fokusiraju se isključivo na superherojštinu, jer za ništa drugo i ne znaju.) S druge strane, italijanski Bonelli ima pregršt vrhunskih crtača u svojim redovima uprkos šundastom sadržaju.