Updated: 22.6.23.
Hellboy: Library Edition vol. 4
 |
Vrsta: 4. integral Crtez: Corben, Mignola, Alexander Scenario: Mike Mignola Izdavac: Fibra (2018) Premijerno: - Cena: 3,200 Dimenzije: 30.5 x 23 cm, HC Br strana netto: 240 Tiraz: 600 Zanr: horor, fantazija YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Neznatno. Rasprodato? Ne. Crtez: 3-9/10 Scenario: 4-9/10 Ciljne grupe: ovce americkog komerc trzista Prednosti: Corben Minusi: Minjola |
 |
Sta su ovo? Neki polu-isprzeni krompirici? Kakav je ovo bedan crtez? Na ovom blogu cete jako retko naici na neku americku proizvodnju iz fabrika govana zvanih Marvel i DC. Dark Horse koji je glavni (i prvobitni?) izdavac Hellboy-a je nesto bolji, nesto ozbiljniji i manje retardiran, medjutim ni oni ne mogu da se pohvale sa Bog zna kakvim nivoom. Serijal kao sto je Hellboy me nikada ne bi zainteresovao da nije jedne zanimljive cinjenice: Richard Corben je crtao 7 epizoda (ukupno 270 strana). To je bukvalno jedini razlog zasto ovo imam. Pre 15ak godina sam pokusao i film da gledam, ali sam stao na pola jer mi je previse bio dosadan. Od svih milion novokomponovanih superjunackih gluposti koji su snimljeni u ovom veku, mozda sam uspeo 3-4 da zavrsim, a prekinuo sam 2-3. Batman, Superman, Spiderman, Thor, Wonderwoman, X-Whimps... sve su to pizdarije koje mogu samo u kontekstu parodije da gotivim, nikako na nacin na koji su koncipirani - tj za primitivce i malu decu. Spasavanje sveta u svakoj epizodi/filmu, i to od strane ultra-moralnih, predosadnih debila odevenih kao da nastupaju u cirkusu ili na nekom mizernom maskenbalu? Neka hvala. Ima i inteligentnih ljudi koji se bave superherojstinom. Oni mi tek nisu jasni. Dugo sam se neckao da li da kupim ovaj album. S jedne strane tu ima Korbena, ali s druge ima i puno loseg sadrzaja, u crtackom smislu. Sadrzi 110 strana Korbena, sto nije malo, ali mi cena nije odgovarala. Sta da radim s onih ostalih 150 strana? Na kraju sam ipak ovo kupio i sve procitao. Korbenove price tj one dve koje je on nacrtao su veoma dobre, u crtackom kao i u scenarijskom smislu. Medjutim, pola albuma je radio dunster po imenu Mike Mignola, mozda ste culi za njega… On je nacrtao gore prikazanu stranu. Naravno da ste culi. On je autor serijala kao i jedan od mnogih uber-hajpovanih americkih mediokriteta, cije su stvarne crtacke sposobnosti daleko ispod njihovih vestacki kreiranih i apsurdnih reputacija. Ali ako je (primera radi) Frank Miller precenjen, onda je Mignola super-precenjen. Ultra-precenjen. Mega-ultra-super-precenjen. Covek nema dara za crtanje, prosto i jednostavno. Miller bar nesto ume, odnosno bar ume da bude stereotipicno prosecan. Takav “dar” meni nije od preterane koristi, ali biti samo prosecan crtac zahteva izvestan nivo sposobnosti i makar nekog dara za umetnost. Medjutim Mignola ne ume ni to, ali ni blizu. Njegov ruzan, ushljivi stil, koji je nadasve minimalistican pa cak i hipsterski, ne samo da uopste ne odgovara horor zanru, nego ne bi odgovarao nijednom zanru, cak ni humoristickom. Ono sto on radi je daleko blize karikaturi nego “realnom” crtezu - koji je neophodan za zanr kao sto je horor. Eventualno bi sa takvim lenjim, ruznim, oskudnim linijama mogao da prezentuje neki osrednji daily/weekly novinski strip u fazonu Garfield, ali da sa ovako jadnim, oskudnim i nepreciznim skrabotinama pokusava da docara svet fantastike i horora – je zaista presmesno. Nije mi uopste jasno kako mu je uopste pala ideja na pamet/glupet da mogu horor price da se prezentuju sa takvim crtackim kitchen-sink pristupom. Ovakav usrani crtez obicno nalazimo u mnogobrojnim Fibrinim izdanjima sa pricama tipa "LGBT tinejzder pokusava da sebe pronadje dok obilazi parkove oko lokalne reke" ili "glavni lik pati od depresije otkad ga je zena napustila", a ne u horor zanru. Minjolin stil crtanja je cistokrvni hipsterizam. Manjak detalja, velike prazne povrsine, ruzne linije, stilski primitivno, lenjo, banalno, vrlo malo sencenja, drveni likovi, nikakva atmosfera. Horor strip zivi i kompletno zavisi od atmosfere, a bez detalja (npr obilnog sencenja) nema ni govora o atmosferi. To je kao da zelite da snimite odlican sci-fi film – sa budzetom od 5,000 dolara. Jednostavno nemoguce. Svi velikani horora u stripu kao i oni koji su se uspesno okusali u hororu (Ortiz, Corben, Druillet, Maroto, Lalia, Ito, Serpieri, Battaglia) su obilno sencili, mucili se da bude sto vise detalja. Tesko je a mozda i nemoguce kreirati iole ozbiljnu horror atmosferu sa bilo kakvim minimalizmom. (Jedino je Dall’Agnol donekle uspevao u tome, ranije kada se bio trudio, ali on je crtacki kompletno superioran Minjoli, a cak i on vise senci od doticnog.) Mignola prezentuje Hellboy-a kao da je u pitanju neka nakaradna, nebulozna, hipsterska verzija Diznija… Glavni lik, Paklenko, deluje kao neki ortak Miki Mausa u kadrovima u kojima je prikazan iz daljine. Iako je taj Mignola pisao sve price, zanimljivo je da su mi ubedljivo najbolje one koje je ilustrovao upravo Korben. Mozda je slucajnost, a mozda i nije. Jer, moguce je da se Mignola vise trudio kod Korbenovih epizoda, ne zeleci da razocara takvog velikana stripa, kojem se Mignola otvoreno divi. Medjutim, mozda je crtez bio presudan: uostalom, za nas esteticare strip ne moze biti dobar sa losim crtezom, ma koliko bio dobar scenario. Ne vredi: ako je crtez jadan, citav strip propada. Zato je strip a ne roman tj zavisi kompletno od crteza – kako od kvaliteta tako i od odabira stila. Price koje je crtao Mignola su mi stoga dosadne ili u najboljem slucaju prosecne. Iako se nazirao potencijal u nekim od njih, nije vredelo. Crtez ih je unistio. Nema apsolutno nikakve sumnje da bi s Korbenovim crtezom sve te episode bile daleko zabavnije. Mignola ima dara za pisanje, koji je u skoro totalnom kontrastu s njegovim anti-darom za crtanje. Koliko Minjoli vremena treba da zavrsi jednu stranu? Tesko je reci, jer je ocigledno da se jedva snalazi u svom poslu. Moebiusu bi verovatno trebalo 10 minuta da naskraba jednu minjolsku strip stranu, dok samom Minjoli mozda treba cak nekoliko dana za istu. Ne znam. On mi deluje kao neki amater koji se svojski muci da otalja posao. Vec u njegovim linijama se jasno primecuje velik manjak u talentu, a kamoli u ukupnom utisku koji njegove brljotine od panela docaravaju. Ko poblize prostudira Minjolin crtez - tj linije - taj ne moze a da ne primeri koliko mu je siromasan potencijal. Ne samo da je Mignola kompletno netalentovan, vec je i lenj. Mogao je barem da pokusa na silu da doda vise detalja. Medjutim, nije njegov blentavi minimalizam glavni problem. Veliki problem jeste, ali ne i jedini. Likovi su drveni i bezizrazajni, jer on sa svojim veoma limitiranim sposobnostima jednostavno nema alatke s kojima bi mogao da docara emocije. Horor price bez emocija! Pa horor se ne docarava uz robotsku ustogljenost, zar barem s tim osnovnim pravilom nije upoznat? Bolje da je onda pisao romane ili jednostavno unajmio neke (daleko) bolje ilustratore - tj prave ilustratore. Likovi deluju autisticno, sto je ironicno jer i fanovi ovakvog crteza mozda moraju biti pomalo autisticni u svom (ne)shvatanju estetike, u toj svojoj vizualnoj nepismenosti. Drugim recima, autisticari ce daleko lakse i brze “preci” preko ovako loseg crteza nego stripofili koji umeju da razlikuju izmedju odlicnog i prosecnog crteza – a kamoli izmedju odlicnog i loseg. Inace, cisto informacije radi, jedna od osnovnih karakteristika autizma je upravo nesposobnost da se razumeju/citaju/interpretiraju emocije na licima ljudi. Npr, tipicna austicna osoba ne razaznaje strah od divljenja, ili radost od apatije. Zato i tvrdim da su stripofili kojima je Minjolin “rad” odlican mozda pomalo autisticni, jer im ne smeta kompletan manjak emocija na licima njegovih ofrlje ilustrovanih likova. Toliko puno ljudi hvale Minjolin prejadan stil da sam cak pomislio da ce mi se mozda dopasti posle duzeg citanja tj da sam mozda ja nesto "propustio" odnosno da nisam “ukapirao” tu njegovu navodnu genijalnost te da ce mi sve biti jasnije kada procitam nekoliko tih epizoda. Medjutim, citanje tih 150 minjolskih strana je doneo obrnut rezultat: cak sam pogorsao misljenje o njegovom (ne)radu. Ako sam ranije smatrao da je mediokritet, sada smatram da je cistokrvni dunster. Citajuci ove uzasno ilustrovane strane, bio sam shokiran koliko je on zapravo los crtac, i koliko je los izbor za horor zanr. |
 |
Imati u istom albumu jednog genijalca kao sto je Korben (strana iznad) rame-uz-rame sa diletantom kakav je Minjola, je, blago receno, ludilo. Od svih albuma koje imam, skoro nijedan ne sadrzi ovako ekstremno apsurdan kontrast izmedju odlicnog i loseg. (Jedino Konan Divlji Mac Simerije br 2 koji sadrzi sjajan crtez Buscema/Chan kao i ocajan crtez Gil Kejna je tu negde po tome kvalitativnom kontrastu.) Zapravo, Minjolin crtez je sada i zvanicno najgori crtez koji imam u citavoj svojoj strip kolekciji, a tu ima nekih 400 albuma. On i Gil Kane, tu su negde. Sve mu je ruzno. Kao sto rekoh, likovi su drveni, uvek “stone faced”, a pozadine su mrsave, nikakve, bez detalja – samo par ruznih, krivudavih, spasticnih linija koje trebaju nekom vudu magijom da izmame horor divljenje i odusevljenje iz tih prica. Zgrade su mu ruzne, priroda mu je ruzna, sve je ruzno. I jadno. Cudovista su mu smesna, jer ih crta bez detalja i primitivno, sto znaci da ne poseduju dovoljno "tezine" da bi bili upecatljivi, zadivljujuci, impresivni. Crta modernim hipsterskim stilom, koji je zapravo sinonim amaterizmu. Jer svaki hipsterski crtac ima ruzan stil, crta ogavne ne-elegantne linije, i oslanja se iskljucivo na onu staru hipstersku prevaru (najvecu u svetu likovne umetnosti) a to je: “ruzno je lepo a lepo je ruzno” kao i "amaterizam je prava umetnost". S te dve prevare tj s tim idiotskim (nezvanicnim) sloganima, moderna umetnost je uspela da u velikoj meri ubije pravu umetnost jos pre skoro 100 godina, a bezbroj divljaka odnosno anti-talentovanih hostaplera je na taj nacin sebi izgradilo karijere. Da ih sad ne nabrajam, ima ih k’o pleve… Navijaci "moderne umetnosti" su uglavnom sarlatani koji ni sami ne umeju nista, te znaju da samo uz ovakvu prevaru mogu da si izgrade karijere. Ali OK. Kome je ruznoca lepa i kome je likovna nenadarenost veliki bonus, taj nek’ izvoli. U svakom slucaju zavidim stripofilima kojima je los crtez bolji od dobrog kao i sto zavidim stripofilima kojima je u najmanju ruku svejedno kakav je crtez. “Vazna je prica” kazu oni. Takvi mogu sve da citaju, svaka im cast, lepo im je. Samo mi nije jasno zasto ne citaju samo romane, ako im je “prica mnogo bitnija od crteza”. Sta ce ti crtez ako te samo zanima tekstualni sadrzaj? Romani su ionako daleko jeftiniji, prema tome batalite strip kompletno, sta ce vam stripovi ako ste estetski ustinuti? Ima u ovom 4. integralu i treci ilustrator, izvesni Jason Shawn Alexander, za koga nisam pre bio cuo. Odradio je veoma solidan posao. Steta sto on nije bio glavni crtac ovog serijala, jer onda ne bih imao o cemu da kenjam, a i kupio bih ovaj album jos odavno, tj ne bih imao razloga da se toliko neckam. Broj strana. Na Fibrinom sajtu pise 312. Medjutim, u stvarnosti imate tacno 240 strana stripa. Ogromna razlika. Ovo ostalo su prazne tj "intermission" strane, naslovnice, kao i kompletno bespotrebna kolekcija Minjolinih skica, koje su smesne i jadne bas onoliko koliko i sam njegov strip. Da je urednik Fibre makar malo inteligentniji pa da nas postedi te ekstra kilaze, jer ovako debelu i tesku ciglu od stripa je tesko citati i sa "samo" 240 strana a kamoli sa preko 300. Doduse, mozda je po ugovoru obavezan da objavi te silne skicetine, u kom slucaju nije kriv. Uopste receno me nervira ta idiotska potreba mnogih izdavaca (da ne kazem skoro svih) da tovare vec ionako velik album sa dodatnim stranama koje apsolutno nista ne znace i nisu potrebne. Mignola je toliko bajan "umetnik" pa se i njegovim skicama treba diviti! Kako da ne. Evo, trce svi mladi talenti da uce crtanje od ovakvog dunstera... Prihvatljivo je dodati 10ak strana sa skicama, ali 30 ili vise je budalastina. Velika vecina tih skica nisu zanimljive vecini stripofila. A jos manje me zanimaju necije "analize" tj mahom pretenciozni "eseji" koji bespotrebno udebljavaju/usvinjavaju ovakve integrale, obicno na kraju albuma. Prestanite da tovarite vec ugojene i teske albume/cigletine s tim raznim kojestarijama. Izbacite samo strip, uz mozda 1-2 strane uvoda, i eventualno neki duzi intervju (najbolje sa crtacem) plus sve naslovnice - i to je to, sasvim dovoljno. Vol. 6, koji takodje sadrzi nekoliko prica Korbena, ima cak 420 strana! Taj album je pola kilograma tezi od ovog! Cemu to, zasto... Ima tu i debilnog prevoda. Da pocnemo od naslova dve price. Prava je umetnost sjebati ne jedan vec dva naslova! "Covek nahvao". "Nerusa". Evo, genijalni urednik Fibre "opravdava" i objasnjava ovako imbecilan potez: "Svakome tko je završio srednju školu u Hrvatskoj taj bi pojam (nahvao) trebao biti poznat. Baš po tome što je tako čudan usječe ti se u pamćenje. A ovdje, u prijevodu, savršeno odgovara svrsi. I po tome je genijalno rješenje, jer savršeno odgovara smislu originala, a malotko bi se toga sjetio. Nije mi jasno, stvarno mi nije jasno da ljudi zamjeraju prevoditelju na kreativnosti, na ekšuali razmišljanju o onome o čemu se prevodi i traže da se prevodi prvoloptaški, generički." Ovo je tolika budalastina da je tesko znati gde uopste poceti. Ali ajde od pocetka... "Svakome tko je završio srednju školu u Hrvatskoj..." Srednja skola u Hrvatskoj... Cuvena po svojoj edukativnoj moci. Powerhouse od institucije. A tek casovi Hrvatskog u tim bajnim skolama... na sta li tek lice. Ili casovi Istorije: frizeraj, masta i bajke. "Baš po tome što je tako čudan usječe ti se u pamćenje." Logika za keca... Znaci, retardirani prevod vazi kao kvalitetan - ukoliko je toliko nebulozan i glup da se pamti? Koji kretenski rezon... Inace je urednik Fibre komunista i hipster, stoga su ove izjave mogle biti i mnogo gluplje odnosno jos vise za pamcenje, ako cemo realno. "A ovdje, u prijevodu, savršeno odgovara svrsi." Svrha prevoda je prvenstveno da se razume. Ali kako to jedan umisljeni hipster da shvati. Svrha prevoda nije da zbunjuje, da nervira i da izaziva sprdnju citalaca, a upravo to je postignuto, sve lepo zajedno u paketu. "A malotko bi se toga sjetio." Pa jeste, malo budala ima koji bi "crooked" preveli na neku starinsku rec koju ni dede od dedova nisu nikad culi, a kamoli danasnji citaoci... Ja ne poznajem nikoga ko je za ovu rec cuo, dok sam s druge strane cuo za "crooked", i to puno puta. "Crooked" se moze i danas cuti u "uporabi" dok se "nahvao" moze naci samo u "avanturistickim" hrvatskim udzbenicima i losim prevodima Fibre. "Nije mi jasno, stvarno mi nije jasno" Stosta njemu nije jasno... On je komunista. On veruje u ideologiju koja je usmrtila 100 miliona ljudi i upropastila zivote jos par stotina milijuna. Kako takav covjek moze ista da razumije? A jos manje razume zasto se ljudi bune na uporabi jedne reci koju niko ne razume. "Pa kako to da vam smeta sto ne razumete prijevod, decki?! Kaki ste vi to ljudi?! Nemati li osnovnu kulturu, nemati li vi zavrsene tjecaje hrtvatskog mega-skolstva? Zasto ocekujete da se prijevod razumije? Pa valjda je pojenta prijevoda da zbuni, da mu se nasmijes, ne?" To je njegova "logika" - u prevodu. "Ljudi zamjeraju prevoditelju na kreativnosti, na ekšuali razmišljanju o onome o čemu se prevodi i traže da se prevodi prvoloptaški, generički." Cekaj, imam i ja neke originalne, kroativno-kreativne ideje... Na primer prvoloptasko udaralo: to bi bila rec za fudbalera koji prvi sutne loptu u utakmici. Ili recimo dvonozno kopitaralo, rec koja opisuje konja koji se nasloni na zadnje dve noge. Cuj ti njega. "Zar hocete genericki prijevod, onakav kakav nalazite u knjigama, od strane pravih prevodioca? Pa kakvi ste vi to djecki, gde vam je avanturisticki duh? Hocu reci gde vam je akcionisticki spirit, jer realno, avanturisticki duh je totalno genericka fraza te totalno dosadna i prevazidjena. A kad smo vec na tijemi, rec fraza je takodjer dosadna. Kako bi bilo da je nazovemo spoprckalo od sada? Recimo, ovo spoprckalo se cesto koristi kod nas na hrvatskom. Super zvuci, ne? Jest' glupa i tupa rec, mnogo kretenska, ali je nadasve originalna te visoko zadovoljavajuca - pogotovu za nas hipstere koji uvek zelimo da se izdvajamo od mase jer nas rasturaju kompleksi i urodjena narcisoidnost... A kad vec pominjem narcisoidnost, kako bi bilo da tu rec zamenimo sa fibratinost? Nekako lijepse zvuci, a i godi mi egu, pravo da zborim, ne znam ni sam zasto..." Zamisli ekshuali pravdati ovakav glup prevod, pa jos onako emocionalno, ljutito, kao da si zgrozen i shokiran sto tvoji citaoci ocekuju da razumeju tvoj prevod sa engleskog. Kako se samo usudjuju ti prokleti nezahvalnici buniti sto ne razumeju prevod! Pa nije prevod tu da se razume! Prevod mora biti originalan, ne genericki, ne dosadan, mora da edukuje - bas kao i propagandni filmovi Michael Moore-a i kompletno "objektivne" analize Noam Chomskog, koji nikada ne laze i uvek samo govori istinu, pogotovo kada tvrdi da nije komunjara... A tek "Nerusha". Na forumu su se cak i dugogodisnji dupeuvlakaci Fibre zajebavali kako ne razumeju ni jedan ni drugi naslov price sa naslovnice. Koje li masivne komplekse mora covek imati da kopas po starinskim recima - ili komponujes sopstvene novopecene gluposti - samo da bi "impresionirao" citaoca svojim kvazi-znanjem. Ono sto urednik Fibre i njihovi prevodioci nikako ne kapiraju je da "kreativan prevod" ne podrazumeva niti lupetanje niti preterivanje sa arhaicnim recima i izrazima, jer prevod mora prvenstveno sluziti cemu? Prevodu. Kreativnost je prevesti igru reci na nacin koji ce imati smisla. Kreativnost je srociti duhovitu satrovacku recenicu tako da je i na tom drugom jeziku duhovita i razumljiva. Kreativnost nije kopati po starim hrvatskim i srpskim knjigama i trpati prevod kojekakvim zaboravljenim recima koje vise niko ni ne zna. Jezik se razvija, menja, evoluira (ili devoluira, kad smo vec kod hrvatskog npr), a to znaci da reci koje su nekada koriscene vise maltene nisu ni validne. Ima mnostvo sinonima za "pokvarenjak", prema tome cemu ovakva budalastina? Pogotovo sto "nahvao" toliko idiotski zvuci. Da ova rec zanimljivo i mocno zvuci barem, pa ajde, ali ovako... Samo antisluhista moze da pronadje ovakvu rec u nekom tezaurusu i da se odusevi njome. A da ne pricam koliko je debilno upotrebiti dve ovakve reci u samom naslovu albuma. To je tek visoki idiotizam. Sto se prevoda samog stripa tice, tj dijaloga, bas se previse koristi aorist, koji mi jezivo ide na qrac kada se s njim preteruje, a u prici The Crooked Man je nacin govora juznjackih hilbilija toliko izvestacen i neprirodan da nemam predstavu ko bi na Balkanu trebao tako da prica... Ako je vec Mignola napisao satrovacki/poseljaceni dijalog za "seljake" to ne znaci da i srpski (pardon, "hrvatski") prevod mora da izimitira takav pristup. "White trash" engleski americkog Juga se ne moze adekvatno prevesti na "balkanski", stoga nije ni trebalo pokusavati, jer rezultat ovog ocajnickog pokusaja da se dijalozi verodostojno prenesu na "hrvatski" su kompletno propali. A sta tek treba da znaci Paklenkov catchphrase "ugovna", to tek ne znam. Voleo bih da znam koja je to rec ili fraza u engleskom originalu; ali sta god da je, sigurno nije ni priblizno glupo kao "ugovna". Mozda je problem u tome sto u Fibri rade iskljucivo ugovnjatori? The Crooked Man se ne odvija u 16. veku pa da sadrzi neki absurdan govor i starinske, davno zaboravljene reci. Radnja se odvija u 60im, prema tome cemu ovako arhaican pristup? Zasto bi neki posleratni brdjani pricali na tako bizaran i tupav nacin? Ne znam kako je to sve srocio Mignola. Ukoliko je i on izvodio besne gliste s dijalogom onda je on glavni krivac. Mada, cak i da je tako (a nekako sumnjam u to) ovi dunsteri iz Fibre su mogli da isprave takvu budalastinu tako sto ce "popraviti" prevod, a ne da ga ucine jos nebuloznijim. Mozda su ovi iz 300 Cuda bolje preveli The Crooked Man, kao i ovo sve ostalo, ne znam... Taj izdavac je nedavno izbacio nekoliko Hellboya, ali nazalost u manjem formatu, sa bljestavim papirom, i sa mekim povezom. Hellboy Price 1 je ubedljivo najzanimljivije izdanje od 300 Cudi, jer sadrzi skoro 180 strana Korbena (znaci negde polovina citavog integrala). Za stripofile kojima ne smetaju mek povez i manji format, mnogo vam je bolje da kupite taj album umesto da bacate novac na dve Hellboy Fibre s Korbenom (vol 4 i 6), koji sve ukupno imaju samo desetak strana vise od Hellboy Price 1. Govorim o Korbenu, naravno, ne o svim pricama, jer koga vec zanima Mignola i njegove suntavo nacrtane epizode... |
Corben:
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
No comments:
Post a Comment