Updated: 19.12.22.
Les tours de Bois-Maury
 |
Vrsta: integrali (tri) Epizode: 1 do 10 Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2021) Premijerno: 1984 Dimenzije: 30.3 x 22 cm, HC Br strana netto: 132/133/176 Tiraz: 3 x 1,000 Zanr: srednjovekovni, avanturisticki YU istorijat: Strip Art Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez/kolor: 10/10 Scenario: 9-10/10 Ciljne grupe: hermanovci, inteligentniji i zahtevniji stripofili Prednosti: odlicna scenografija i boje, zanimljive price, realizam, manjak klishea Minusi: slabiji crtez (zenskih) lica |
 | ||
| Na Balkanu Hermann je uglavnom poznat po Dzeremaji, ali TBM je sveukupno bolji serijal, a ima prilicno veliku publiku i on. Crtacki su na istom nivou jer su i radjeni uglavnom uporedo, a Hermann se nije stedeo u jednom vise od drugog vec se maksimalno trudio kod oba - barem do 90ih kada je poceo da menja crtacki stil, a onda kasnije (u ovom veku) poceo i da vise brljavi - a tada je kvalitet crteza u oba serijala postao slabiji. (Govorim o nastavku TBM, Boa Mori.) Bez obzira na ovaj kasniji pad (neminovan kod velike vecine visoko-kvalitetnih ne-karikaturnih crtaca) Hermann je jedan vrstan zanatlija koji je pre svega originalan. (Kod mene je rec "zanatlija" pozitivna u svakom smislu.) U svojim najboljim fazama je crtao s puno detalja, a pritom uvek veoma zanimljivo kadrira svoje price, a i kolor je uglavnom veoma dobar, u kasnijim fazama cak i odlican. Istina, kako crta face se ne svidja svima, zapravo se retko kome svidja. Zene su mu uglavnom ruzne, da ne kazem pomalo i akrepne, a ljude je neko cak i opisao kao "Hermanovi hobiti". Nije daleko. Medjutim, to je bukvalno jedina prava zamerka na njegov inace sjajni crtez, koji je odlican u c/b - ali jos boji u boji. Uostalom, iako ljude crta "ruzno" (mada bi "neobicno" ponekad bio prikladniji opis), barem ume da oslikava emocije: u ovome nije genije kao npr Bernet ili Corben, koji su tome nenadmasni, ali se dobro snalazi. U svakom slucaju mu likovi nisu katatonicni i bezizrazajni - kao npr kod ultra-precenjenog Hugo Prata, ciji su likovi svi stone-faced (sem Raspucina), svi deluju komirano i apaticno, cak i kada su zivotno ugrozeni. Takodje veoma dobro docarava kretanje (likova), jos jedna stvar koju Pratt nije umeo dobro. (A zasto uplicem Prata u ovo? Zato sto ne mogu da odolim a da se ne sprdam na racun tog izvikanog hostaplera o kojem se pisu citavi eseji i knjige, u kojima se uzdize u nebesa kao da je ne znam kakav talenat. Ljudi su budale.) Scenografija mu je odlicna, pozadine su detaljne i uglavnom raskosne. Sto se scenarija tice, prve epizode Dzeremaje su osrednje, da ne kazem dosadne, a onda krece boljitak negde od 9. ili 10. epizode. Medjutim, TBM nema taj problem: vec prva epizoda je odlicna, a taj visoki nivo se odrzava sve do 10. epizode, ujedno i najslabije, koja je pomalo nelogicna i usiljena, nerealna. Ali prvih 9 su sve dobre; ko god tvrdi da su samo prve price odlicne a da potom sledi jasan pad u scenariju - je ili lud ili glup. Ima dosta stripofila koji su si uvrteli u glavu da su samo prve 3-4 dobre a ostale znatno slabije. To misljenje nema nikakvog osnova, kompletna je budalastina. TBM-u se slabo sta moze osporiti, a u to ubrajam i konstantnost scenaristickog kvaliteta. Neki stripofili imaju cudnu naviku da na silu traze "padove" i "uspone" u radu crtaca i scenarista, pa kada ih ne nadju, uprkos upornom "istrazivanju" i analizi, onda ih izfantaziraju. "E pa, ako nema pada i uspona onda cu ih izmisliti!" Otprilike tako to ide, cega naravno oni nisu svesni, to rade onako mahinalno jer posto-poto zele da postoje neke razlike, kao da im prosto "smeta" ako je nivo isti kroz citav serijal. Naravno, nivo se najcesce menja, kako u crtezu i/ili sadrzaju u vecini serijala (pogotovo onih kilometarskih), ali ne uvek. Tih prvih 10 epizoda, koji idu pod nazivom Tornjevi Boa-Morija, cine jednu celinu, zavrsenu pricu. Epizode 11-15 cine ne samo drugi serijal vec maltene odvojen strip od tog prvog. Te epizode, Boa-Mori, su naknadni "nastavak" (tj prequel) koji se razlikuje od Tornjeva. Zajednicko im je sto se oba odvijaju u Srednjem Veku i sto se bave slicnim temama, ali likovi su drugi neki. Ali ono sto je mnogo znacajnije je sto je nastavak daleko slabiji. Ne samo sto je kvalitet crteza vec bio u blagom padu kada je izasao 11. album, vec su i scenariji postali losiji. A kako i ne bi? Hermanov sin Iv ih je pisao. Odnosno osim 11. epizode sve albume drugog serijala je on pisao. Moram da priznam da sam tek stigao do 13. price te ne znam u kojoj meri su Ivove price slabije, ali verujem da jesu, jer bas svi to tvrde, a i logicno je da nepotizam retko uspeva. Uostalom, ta 13. epizoda je mnogo tupava. TBM ima puno pozitivnih karakteristika. Crtez je odlican, kolor takodje, a price su zanimljive, zabavne i cesto nepredvidljive. Hermanov Srednji Vek tj Mracno Doba je u sustoj suprotnosti od kretenizama na koje nailazimo u Princu Valijantu, koji je stereotipicno naivna, diznijevska verzija proslosti. Dok se Princ Valijant kompletno gubi u svojoj preteranoj sladunjavosti (serijal uglavnom zato i propada posle prvih nekoliko integrala), TBM je uvek realan tj brutalan; cak se i ljubavne veze predstavljaju sa izvesnom dozom realizma u kojem nema puno prostora za sapunicke gluposti. A opet, uprkos svemu tome TBM nikada ne pada u nepotrebnu nihilisticku depresiju, vec je uvek zabavan - jer su i nasilje i beda stilizovani. Nema mnogo patetike, a bogami uzrok tome je delom sto ni nema pravih pozitivnih likova: skoro svi su veoma moralno suspektni ili kompletni olos. To mi se veoma svidja jer je u kontrastu sa 99% ostalih stripova, koji se drze klishe formule savrsenih junaka i previse lako prepoznatljivih i genericnih zlikovaca. Ovde su zlikovci skoro svi - jer takvo je vreme bilo: surovo, nazadno i dominirano pukim prezivljavanjem. (Lako je biti "dobar" kada si zbrinut: kada nisi nikada gladan i gradjanska prava su ti zasticena. Sasvim je nesto drugo kada se nalazis u svetu u kojem vladaju haos, beda i beznadje. Ne podnosim licemerje i naivnost modernih (zapadnih) levicara, koji su sebe uspeli ubediti da su se ljudi drasticno promenili od 20. veka nadalje. Nista se nismo promenili: zlo i egoizam tinjaju u velikoj vecini, samo cekaju da izadju prvom prilikom, cim "civilizacija" opet krene u neki novi svetski rat i/ili haos.) Hermann ne uvija puno u foliju, pokasavajuci da na silu izvuce ono "najbolje" iz ove smrdljive, uzasne ere (i njenih oloskih populacija) vec je prikazuje onakvom kakva je (najverovatnije) i bila: jedno smrdljivo, prljavo, pakleno doba u kojem niko iole normalan ne bi pristao da obitava. Ali, kao sto rekoh, serijal je stilizovan, sto omogucava citaocu da bude ocaran prikazanim svetom uprkos njegovoj odvratnosti. Uostalom, citati o tudjoj patnji je hiljadu puta lakse nego ucestvovati u njoj, zar ne? Uostalom, ovo je strip, a lepo ilustrovan strip je lep koliko god bila sumorna tematika. Zato je uostalom i daleko lepse baviti se Mracnim Dobom u stripu nego na filmu, bar sto se mene tice. Mene takvi filmovi skoro uopste ne zanimaju dok mi srednjovekovni stripovi spadaju medju omiljene zanrove. SPOJLERI: Sto se tice te 10. epizode koju sam ranije pomenuo, razlog zasto je slabija su neke kljucne nebuloze u scenariju. Sluga viteza Emara je uvrteo sebi u glavu da vise nije cenjen i potreban, sto ne pije vodu jer nam nije data nijedna informacija koja bi opravdala ovoliko paranoidan stav. Olivije zato pada u duboku depresiju i pijanstvo, sto je em preterano em nema razloga za to. Hermann je ovako postavio njihov odnos samo da bi radnja mogla da se razvije na izvestan nacin, odnosno da bi sluga bio od koristi Emaru kasnije, onako kao "zanimljiv rasplet". Jedinu iole mrvicu motiva koju nam Hermann "daje" za sluginu paranoju je sto Emar sada ima trudnu suprugu. Ne razumem kako bi ovo moglo da dovede njegovog slugu do zakljucka da mu vise nije potreban. Kakve to blage veze ima i sa cim. U to vreme se svaki muskarac zenio i pravio decu, ako je mogao, a kao vitez od Emara je to bilo 100% ocekivano. Uostalom, kakve veze ima sto sada ima suprugu? I dalje mu trebaju sluge, stitonose, pomagaci, pogotovo sad kada ima svoj posed tj sprema se da ga povrati nazad. Ako ista drugo, Olivije bi trebalo da ima jos jaci status na imanju, kao dugogodisnji covek od poverenja. Ima i drugih gluposti. Uprkos napetom predratnom stanju u kojem se Emar nalazi sa svojim susedom, njegova trudna zena slobodno landara sumom. Zato veoma predvidljivo biva kidnapovana od strane neprijatelja. Meni je previse nelogicno sto je pustaju da tumara za vreme te napete "politicke" situacije, pa jos i u drugom stanju. Za ovo Hermann nema nikakvog izgovnjora. Ovo je jeftina i neubedljiva fora A onda sluga saznaje za njenu otmicu i sto je jednako bitno - za razlog njene otmice - ali odlucuje da to ne javi odmah Emaru! Tada biva i jasno zasto je Hermann tako na silu stvorio vestacki "raskol" izmedju nekada nerazdvojna prijatelja (ili koliko se odnos viteza i sluge uopste moze tako okarakterisati): samo da bi situacija sa otetom suprugom bila napetija, dramaticnija ili sta vec. Ne volim kada se stvari usiljeno rade u scenariju, bez logike, samo da bi se stiglo do zeljenog cilja, do neke bajne "drame". To se obicno radi iz ocaja i nesposobnosti, a Hermann je do tada pokazivao da se dobro nosi sa pisanjem, odnosno da mu nisu bile potrebne kojekakve gluposti da bi radnja mogla da tece u nekom planiranom smeru. Totalno je neprihvatljivo jer nerealno da sluga odmah ne informise svoj tabor o otmici i ko se iza nje krije. To se zove kreirati dramu na silu - i na ustrb logike. Mnogima je drama draza od logike, ili makar ne manje bitna od logike, ali meni nije. |
Bois-Maury
 |
Vrsta: 1. integral (od dva) Epizode: 11 do 17 Crtez: Hermann Huppen Scenario: Hermann, Yves Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1998 Dimenzije: 30.3 x 22 cm, HC Br strana netto: 136/138 Tiraz: oba 700 Zanr: srednjovekovni, avanturisticki Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 6/10 Kolor: 10/10, 10/10, 4/10 Scenario: 8/10, 7/10, 4/10 |
 |
Kao sto se Dzeremaja menja od 19. epizode, tako i Boa-Mori postaje vizuelno drugaciji od 11. epizode odnosno od prve epizode drugog serijala. Crtez postaje manje precizan i nesto manje detaljan, a likovi mnogo ruzniji. Ali zato kolor postaje jos bolji, sto dosta izvlaci crtez. Scenografija je jos uvek dobra, ali face su zaista ponekad na granici (ne)prihvatljivog, sto je i ocigledno iz ove prilozene strane. Prema tome bih svakom ko ume da ceni kvalitet preporucio samo onaj prvi serijal, dok se ovaj drugi bas i ne mora imati. Crtez je jos i kakav-takav u 11. epizodi, ali onda biva sve losiji, dok ne dostize svoj najgori oblik u najnovijem, 16. albumu, objavljenom prosle godine. Tu je cak i kolor ocajan - zato sto se u BM sve vise islo ka nekoj sumornosti, koja je toliko tipicna za 21. vek. Taj "moderni nihilizam" je mnogo gori od onog iz npr 70ih i 80ih, sto je vise nego ocigledno iz filmova novije proizvodnje, ne samo stripova: filmovi su nekada svi imali "normalne boje" dok sada nalazimo kvalitetan ili makar prirodan kolor samo u komedijama. Svi sci-fi, horor i krimi filmovi su sada mracni, bezbojni, odurni. Budale - kako reziseri tako i moderne stripadzije - smatraju da ako je radnja "mracna" da i ambijent uvek mora takav biti. Odnosno, ako se npr radnja odvija u sumi, ta suma nece biti zelena, crvena i zuta vec iskljucivo sivkasta, i to bez obzira na deo dana. Asunta: 11. epizoda je prilicno zanimljiva. SPOJLERI: Jedina veca zamerka je sto jedna zena vodi pobunu - u 13.veku! Jedva trpim te budalaste, nerealne girl-power jadarije kada se odigravaju u modernom dobu ili u nekoj debilnoj superherojstini (sto ionako veoma retko citam), a kamoli u Srednjem Veku. Totalni apsurd. Naravno, to sto je bas ona vodja se kasnije lukavo nadovezuje na glavnog zlikovca price, ali smatram da je taj obrt (njihova stara ljubavna veza) mogao da se izvede i bez te budalastine da jedna zena vodi pobunjenike u "drevnoj" Siciliji. Manja primedba je sto smo tek na 23. strani, tj na sredini price, informisani da se radnja odigrava u 1281. To je Hermann ladno i lepo mogao odmah na pocetku da nam kaze. Ne razumem cemu odlaganje takve jedne osnovne informacije. Rodrigo: 12. epizoda, ujedno i prva od Iv Hermana. S obzirom koliko je iskritikovan Junior, ocekivao sam mnogo gore. Prica je sasvim solidna, nesto kompleksnija nego obicno tj jos kompleksnija. Premalo akcije i previse dijaloga i ekspozicije, ali prica se zavrsava dobro. SPOJLERI: 2-3 problema postoje. Prvo, kako je Rodrigo mogao posumnjati da razlog Don Hoakinovog losijeg zdravlja nisu godine i napor vec nesto drugo? Da li treba da poverujemo da je neki srednjovekovni balavac bio ekspert u zdravstvenim pitanjima - do te mere da mu je bio sumnjiv zdravstveni pad coveka u godinama? (Strane 5 i 6.) U 14. veku tesko da je prosecni zivotni vek trajao vise od 40-50 godina (a verovatno je bio i nizi) prema tome nema nikakvih razloga da Rodrigu - jednom neobrazovanom srednjovekovnom balavcu/tikvanu - moze da bude cudno tako nesto. Ispostavlja se da Don Hoakin dobija te napade umora/slabosti jer je cuo da mu se vratio ljuti neprijatelj, Esteban, njegov brat. Drugo, Rodrigovi snovi, u kojima on prozivljava dan svog rodjenja, kada je otet od svojih pravih roditelja. Ko se jos seca svog rodjenja! Ovakav apsurd tesko da moze proci u nekoj fantaziji a kamoli u jednom srednjovekovnom serijalu u kojem je element fantazije veoma redak i suptilan. (Mada najednom veoma prisutan u narednoj epizodi.) Trece, nacin na koji Esteban ubija Don Hoakina. Jednostavno ga navlaci na jurnjavu, na konjsku trku, i to kao nekog naivnog pavijana, i ovaj uskoro krepava jer mu je zdravstveno stanje lose. Bas glup obrt. Odnosno, taj se obrt i ocekivao tj da ce Esteban eventualno utepati svog brata, ali se ocekivalo da ce se to odigrati na neki realniji i inteligentniji nacin. Medjutim, uprkos ovim glupostima prica nije uopste losa, a to me navodi na jaku sumnju da je Senior pomagao Junioru u scenariju svoje prve price za BM serijal, ali da se odlucio da mu prepusti kompletno autorstvo iz karijernih razloga, da bi mu renome bio visi. Nema teorije da Hermann odjednom tek tako prepusta price nekoj drugoj osobi a da i on nema udela u pisanju. Luda Greta: Nije luda Greta vec budala koja je napisala ovakav scenario, a to je izvesni Iv Hermann, koji, sudeci po ovom blentavom scenariju, ovog puta nije dobio pomoc od Hermanna seniora vec je sam ispisao sve ove budalastine. Kao pravi amater. SPOJLERI: Radnja je nebulozna od pocetka do kraja. Rado bih je secirao, ali ne bih znao odakle da pocnem. Mnostvo likova, i previse, truje ovu ofrlje sklopljenu pricu, a vecina tih ljudi su prilicno nedefinisani i nejasni, jednodimenzionalni u odnosu na ranije epizode. Motivi su im smuseni, a postupci nista bolji. Pritom scenarista besramno zloupotrebljava slucajnosti; svi se nekako nadju bas tamo gde (ne) treba u neko precizno vreme, kao da su telepate ili magovi, mazohisti ili zaverenici. Stalno se sugerise neka demonska magija, a onda se ispostavlja da je prica zaista natprirodna, i to na nacin koji je totalno zbunjujuc. Pogotovo "veliki finale" (odnosno mali smrdez) nem nikakvog smisla. Ton (tako se zove lik; svi ovi bolidi su Flamanci te su im imena totalno blesava) postaje zamenik demona Huga? Ili se varam? Ukoliko jeste, smem li da pitam zasto? Kako? Otkud on najednom prica sa sovom? Kojim jezikom? Sta predstavljaju ti simboli? Kako to da Ton odjednom postaje vesti osvetnik tj srednjovekovni Rambo? Zar nije obican seljanin, tj otkud mu takve asasinske sposobnosti najednom? Ko je uopste Hugo? Sta hoce taj debeli lik od Grete uopste (sem novca)? Zasto je luda? Zasto ne pljacka neke bogate zene kad vec ima neke moci? Da li je Greta omadjijana ili je prirodno maloumna? Gde i kada je upoznala tog "demona"? Zasto Hugo ima dlakavu kicmu kao majmun? Zasto se nije izbavio iz tamnice? Zar nije demon? Zasto se Tonova zenska tako brzo napalila na Boa-Mori lika i naskace na njegov qrac? Samo da bi njihovo deto moglo biti u narednoj epizodi? I zasto mu to radi kada coveku nije dobro? Zar i ona mora da bude maloumna? A ako jeste, kako to Ton nije pre provalio? Zasto je uopste predlozila da se kod nje sakriju zlatnici kad je znala da je Greta luda? Zar ni Ton to nije znao? Zar je Ton bas toliko glup da sakrije zlatnike kod dve ludaje? Ovo je samo deo mnogih pitanja koje ce vecina citalaca postaviti sebi a i bolidu koji je ovo napisao. Prica je takva papazjanija slucajnosti, povrsnosti, kontradikcije, nasumicnosti i kojestarija da mu gulas nije ravan. Kao neka smesa svega i svacega, ukljucujuci i mozda malo kradje iz Sedam zivota Kopca. Ono sa sovom je totalno suludo, kao uostalom i skoro sve ostalo. Pritom se skoro citava radnja odvija nocu, a to u ovom slucaju znaci crno-beli odnosno sivo-beli strip koji je toliko ruzan da u njemu nema skoro nicega da se preporuci. Hermann je ionako vec bio srozao crtez i pre te epizode, a ono jedino sto ga je do tada izvlacilo od vizuelne ucmalosti je veoma lep kolor u prethodne dve epizode, 11 i 12 - za razliku od ove price koja je em lose napisana (cak je i dijalog trapav) em ruzna jer bezbojna a pritom nema ni 20% crtackog umeca prvih 10 epizoda. Nema sanse da kupim i 5. album, sem ukoliko bude na nekoj velikoj akciji, za veoma male pare. A i tada je pitanje da li bih citao tih preostalih 4 epizoda ili bi mi taj album samo skupljao prasinu na polici... Moram da se slozim sa ostalim stripofilima koji prakticno svi imaju negativno misljenje o ovim kasnijim ivskim epizodama. Ovo jeste u najmanju ruku mediokritet. |
Opširne recenzije:
No comments:
Post a Comment