Wednesday, January 11, 2023

Vagabond - Inoue



Vagabond 1

Vrsta: 1. integral (tankoboni 1-3)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2008)

Premijerno: 1998

Dimenzije: cm, SC

Br strana netto: 

Zanr: istorijski, samurajski, akcioni

Kolor? skoro sve c/b

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 10/10, 9/10, 10/10 

Ciljne grupe: zahtevniji mangasi

Prednosti: crtez, prica

Minusi: nista
Da li treba imati ovaj serijal sam vec odgovorio sa svojim ocenama za scenario i crtez. Sada "samo" preostaje da pojasnim zasto ga treba imati.

Vagabond sam relativno govoreci tek krenuo da citam (procitao sam prva 3 integrala), ali nikada nije bilo sumnje da je ovo najbolja manga od svih. Crtez je maestralan, a prica klasicni pageturner - veoma zabavna i upecatljiva. (Seljoberi bi rekli "prespora radnja".) Naravno, ostaje jos puno da procitam da bih dobio bolju sveukupnu sliku, ali crtez me je bio odusevio jos pre godinu dana, kada sam tek bio krenuo da jurim pojedinacne brojeve. Jos tada mi je bilo jasno da ovo mora da se ima, sve. Trebalo mi je vise od godinu dana da prikupim dovoljno integrala da bih mogao da krenem s citanjem, onako posteno tj bez preskakanja. Na pocetku sam imao sam trojku, te sam nju procitao, ali mi se toliko dopao strip da nisam hteo da ga "ruiniram" preskakanjem. Ali od nedavno sam napokon nabavio sve ranije integrale.

Teskoce u nabavci

Sto me dovodi do problema nabavke. Vagabond je bio na prodaji - u kompletu (svih 12) - u srpskim knjizarama jos leta prosle godine. Nazalost, trebalo mi je par dana posle preliminarnog prelistavanja da se odlucim da kupim prvi broj - ali do tada se vec sve bilo rasprodalo. Bilo je pravo cudo da sam ih uopste bio zatekao u radnji onog dana, jer sigurno nisu bili tamo vise od par dana. Od tada, delimicno zbog nestacice papira u svetu a delimicno zbog velike popularnosti serijala, je vrlo tesko doci do ovih mangi tj do odredjenih brojeva. Na primer lanac Delfi je u poslednjih godinu dana prodavao samo 5-6 razlicitih brojeva, najcesce keca kojeg je i najmanje tesko nabaviti (jer je reprintovan bar 12 puta), a i ta nekolicina primeraka cim stignu razgrabe se za par dana, ili nedelja, u zavisnosti od toga koliko primeraka nabave. Desavalo se i da za nekoliko sati sve nestane. Ponekad se ne pojavi nijedan primerak mesecima.

Stoga se Vagabondi moraju kupovati cim izadju, bez oklevanja. Brojevi koji su bili dostupni u srpskim knjizarama u zadnjih 15 meseci su samo 1, 3, 4, 5, 9 i 11, dakle samo pola serijala. Ovih ostalih 6 brojeva nema ni od korova, a pitanje je kada i da li ce ih uopste i biti. Meni trenutno fale samo tri broja, i to na srecu svi iz druge polovine serijala...
Inoue briljira u svim segmentima.

Crtez

Portreti lica u gro planu su fantasticni, a zene pogotovo dobro ilustruje: prelepe su i ultra-zenstvene, bas kao sto su Japanke i u pravom zivotu. Ne karikira ih u onom uobicajenom debilnom pedo-manga stilu vec im daje prave konture i obline - albeit idealne. Kad god naidjem na neki veci portret nekog zenskog lika (ne racunajuci zlu babu koja mrzi Takeza, ha ha) ne mogu da se lako odvojim od te strane i da nastavim s citanjem jer sam hipnotisan lepotom tih zenskih likova. (Doduse, ovo mi se desava i sa scenografijom, npr sumskim scenama.)

Emocije likova docarava veoma precizno; kako jake emocije tako i one mnogo suptilnije - a upravo ovo drugo retko koji stripazdija ume da odradi na visokom nivou. Mnogi vrhunski crtaci ne umeju da nacrtaju nista sem najosnovnijih izraza lica (bes, radost, apaticnost) a eto ovog japanskog velemajstora koji s "lakocom" docarava na vrlo jasan nacin ko kako na sta reaguje.

Akcione scene su mnogo bolje od uobicajenih mangatardiranih scena nasilja jer se Inoue ne oslanja na klishee. Scene mlacenja su stilizovane i zanimljive, ponekad i umetnicke, sto se ne moze reci za veliku vecinu mangi, u kojima se nasilje prikazuje na konfuzan, stereotipican pa cak i dosadan nacin.

Scenografija je tek spektakularna: prirodu npr ume pogotovo efektivno i detaljno da crta, neki splash pages su toliko detaljni da se zapravo postavlja pitanje da li je ovo uopste manga, jer Inoue toliko odstupa od tupavih mangatardiranih tradicija, fora i fazona da ovo mnogo vise deluje kao evropski strip. Nema onog veoma tipicnog uzurbanog skrabuljanja kao kod shonen mangi (stripovi za tinejdzere - a ja bih rekao i za malu decu) u kojima ima puno praznih povrsina, s vrlo malo sencenja, vrlo malo linija. S vremena na vreme dodje do nekih stilskih promena, kratkih i manje-vise redjih, ali preovladava jasno definisan i prepoznatljiv stil. U veoma retkim slucajevima mozete zateci da je necije lice nacrtano onako debilno mangashki, a Inoue to primenjuje samo za likove koji su na velikoj udaljenosti, i ponekad za decu (koja se ionako retko pojavljuju).

Kadriranje je odlicno. Inoue akciju predstavlja iz raznih uglova, varira puno, i zbog toga je strip dinamican cak i kada se radnja znatno uspori.

Istorijat

Ovako strpljiv i disciplinovan rad je zahtevao puno godina da ga Inoue kompletira. Ako se ne varam, ovih 12 integrala - koji se sastoje od 37 tankobona - su radjeni skoro kontinuirano izmedju 1998. i 2015. S tim sto serijal nije zvanicno zavrsen. 2015. je stavljen na pauzu, a ostalo je nedoreceno kada ce i da li ce se nastaviti. Doduse, Vagabond je crtan paralelno tj uporedo sa jos jednim serijalom zvanim Real (a koji se bavi kosarkom). Osim ovih, ima jos jedan, mnogo raniji, kosarkaski serijal - a taj je u komercijalnom smislu jos uspesniji od Vagabonda: spada u 10 najprodavanijih mangi, sa preko 150 miliona prodatih primeraka!

Uopste je generalno govoreci sokantno koliki su astronomski tirazi japanskih stripova. To je rezultat cinjenice da je Japan drzava sa ubedljivo najvecim brojem stripofila, kako procentualno tako i u cistim empirickim ciframa. O ovakvim sumama i ciframa Evropski izdavaci mogu samo da sanjaju, cak i Francuzi a bogami i Amerikanci. Vagabond je na 24. mestu najprodavanijih mangi sa nekih 80 miliona primeraka.

Drugim recima, Inoue, bas kao i Baja Patak, pliva u parama (sa ukupno vise od 250 miliona prodatih primeraka). Ovo je u drasticnom kontrastu sa evropskim crtacima koji uglavnom zaradjuju skromno, da ne kazem da krpe kraj s krajem. Da bi se covek bavio stripom za ne-japansko trziste mora zaista da voli svoj posao, a da bi se Japanac bavio mangom dovoljno je da voli novac. Inoue, a ovo je vise nego jasno, stvara mange jer voli svoj posao, on je jedan od tih redjih. Za razliku od velikog broja njegovih kolega mangasha koji obavljaju svoj posao kao roboti i bez trunke inspiracije.

Scenario

Za sada cu se ograniciti samo na prvi integral tj prva tri tankobona. Svaki tankobon po pravilu sadrzi izmedju 200-250 strana. Necu da izvlacim prerane zakljucke sto se citavog serijala tice. Recenziracu svaki integral, kako ga procitam, tako da ce ovaj post biti dopunjavan. 

Prvi tankobon je fantastican. Radnja se odvija relativno brzo i veoma je zanimljiva, cak uzbudjiva. Vec na samom pocetku postaje jasno da se Inoue veoma brinuo o preciznoj i bogatoj karakterizaciji, sto serijal cini daleko naprednijim od tipicnog stripa. Svaki lik (a ima ih puno) ima svoj fazon, svoje navike i moduse ponasanja, a to cini Vagabond daleko inteligentnijim nego da je samo titularni lik jasno definisan a vecina ostalih su samo neki jednodimenzionalni zombiji, kao sto to neretko u stripu biva. Dijalog je kvalitetan i odmeren, ponekad sa manje-vise suptilnijim humorom. Inoue humor ubacuje taman onoliko koliko treba i kada treba; nema onog jadnog holivudskog preterivanja, jer previse gegova moze uciniti pricu neozbiljnom, dok je premalo (ili cak nimalo) humora greska jer prica postaje suvoparna, a i manje realna, paradoksalno.

SPOJLERI:

Drugi tankobon je manje zabavan jer Takezo biva zarobljen, i to ne na neki posebno ubedljiv nacin, a i njegovo sticanje slobode je rastegnuto i ne odvise logicno.

Medjutim, treci tankebon, koji se odvija u Kijotu, vraca akciju i napetost u pricu. Takezova suluda odluka da isprovocira citavu jednu samurajsku skolu - i to jednu od najuglednijih - dovodi do veoma zabavnog i pomalo neobicnog zapleta, koji nosi sa sobom mnoge posledice za (mnogo) kasnija zbivanja u serijalu. Naravno da je ponovni susret Matahachija sa Takezom nebulozan jer nerealan, ali takve sulude slucajnosti su u duhu ne samo vecine stripova vec i u duhu ovakvog jednog idealiziranog serijala koji ne tezi da bude istorijski precizan vec da bude zabavan. Vagabond  jeste baziran na zivotu poznatog samuraja Musashija, ali serijal je mnogo vise fiktivan nego cinjenican.

BEZ SPOJLERA:

Moram i da napomenem da je velika prednost sto je ovo japanski strip, jer ta kulturoloska razlicitost i unikatnost Japana cini ovakve mange daleko zanimljivijim nego da se odvijaju na Zapadu i da su napisane od strane zapadnjackih scenarista - koji su pritom velika vecina ljigavi poltroni levicarskog tj neo-marksistickog establishmenta. Bilo da su u pitanju Van Hamme, Christin, Alan Moore, Jason Aaron, Neil Gaiman ili Stan Lee (da nabrojim samo neke poznatije levicare/slihtare), svi su oni politicki zadojeni propagandisti koji se striktno pridrzavaju politicke korektnosti i licemernim moralisanjem. Toga ovde nema, tj u vecini manga serijala politicka korektnost ili je neznatna ili totalno nepostojeca. Ovo je inace jedan od kljucnih razloga zasto sam se u velikoj meri presaltovao sa evropskog stripa na mange, jer je moderni evropski strip odavno propao, kako zbog sve losijeg crteza (i kolora) tako i zbog tog odvratnog marksistickog mudropreseravanja i upiranja prstom na "gresnike" kao i na teme koje nam neumorno namecu. U VagabonduAliti i kod Ita i Kakizakija nema rasno-orijentisanih budalastina, niti su im LGBTQP, muslimanski migranti i zagadjenje prirode centralne teme.

Osvezavajuce je citati mange iz tri osnovna razloga: crtez je u Japanu sve bolji, nema puno ili uopste politickog pridikovanja/propagande, i kulturne specificnosti japanskog naroda su prilicno interesantne (kada se potenciraju).


Vagabond 2
Vrsta: 2. integral (tankoboni 4-6)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2008)

Br strana netto: 

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10, 10/10, 10/10 

Prednosti: crtez, prica

Minusi: nista
I ovaj integral je predobar. Drago mi je sto sam imao strpljenja da ne nastavim s citanjem dok i njega ne nabavim, jer je kljucan za kasnija zbivanja npr u narednom trecem broju.

SPOJLERI:

Ovde nas radnja uvodi u Hozoin hram, koji je notoran po svojim vestim borcima. Njihov sef Hozoin Inei, odnosno osnivac ove borilacke vestine stapom, je starac koji podseca na Jodu po izgledu, godinama i stavu. On postaje Takezov ucitelj, a sprema ga za revans borbu protiv Inshuna, koji ga je manje-vise ubedljivo savladao u 5. tankobonu.

Inshun je takodje jedan od starcevih djaka - a ujedno i ubedljivo najbolji od svih monaha, nesto kao Seijuro Yoshioka (iz prvog integrala) koji je najbolji u svojoj skoli u Kijotu. Inshun je veoma interesantan lik, koji na prvi mah deluje kao psihopata jer ga pogled na unakazenog kolegu - kome je obe ruke jednim udarcem sablje odsekao Gion Todji - ne uzasava vec se Inshun unapredraduje borbi protiv Takeza, a i protiv Giona.

A i taj lik Gion je veoma zanimljiv. Slican je Takezu u smislu da iz ciste radoznalosti ganja Takeza da bi se okusao protiv njega, a i fizicki su slicni, stoga je dobro sto ih Inoue crta u prepoznatljivim odorama i sa drugacijom frizurom.

Ta zavrzlama, u oblasti Nara gde se nalazi Hozoin hram, medjutim nije jedini fokus. Prica se vraca na Matahachija, koji je postao totalni luzer u zadnjih 4-5 godina, i ciji brak sa mnogo starijom prostitutkom iz prvog broja fakticki i ne postoji vise. 6. tankobon se prevashodno njime bavi, a to je posebno zanimljivo jer ne samo sto citaocu daje vise varijacije, vec je Matahachi sasvim drugaciji lik od ovih silnih alfa muzjaka koje smo upoznali u 3., 4. i 5. tankobonu. Uostalom, on se krecem u nekom drugom delu Japana, i njegova avantura je neobicna i nepredvidljiva. Kako ce se 



Vagabond 3
Vrsta: 3. integral (tankoboni 7-9)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2009)

Br strana netto: 

Politicki obojen? 

Golotinja? 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario:  

Prednosti: crtez, prica

Minusi: 





Friday, January 6, 2023

Clara - Bernet


Klara 3
Vrsta: 3. integral

Crtez: Jordi Bernet

Scenario: Carlos Trillo, Eduardo Maicas

Izdavac: Libellus (2007)

Premijera serijala: 1992

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 106 

Tiraz: 500

Zanr: seks humor, soft porn

Kolor? c/b

Politicki obojen? Politicki nekorektan.

Golotinja? Mnogo, puno i cesto. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7/10

Scenario: 5-9/10 

Ciljne grupe: triljovci, bernetisti, i svi ostali koji sebe ne shvataju preozbiljno 

Prednosti: depikcija emocija, lep crtez zenskih likova, humor

Minusi: suvise oskudan crtez, fali kolor
Prvo da napomenem da sam citao "samo" srednju trecinu serijala tj nemam brojeve 1, 2, i 6. Stoga neke moje opservacije i zakljucke iznesene ovde mogu mozda opovrgnuti bas ti brojevi. Mozda ima neceg u njima (crtez ili scenario) sto se ne poklapa sasvim sa mojim misljenjima, baziranim iskljucivo na albumima 3, 4 i 5. Ali sumnjam da je to bitna cinjenica odnosno faktor...

Ovaj strip mi nikada nije bio ozbiljnije na radaru, uprkos odlicnom tandemu Bernet/Trillo (koji je stvorio Cicca Dum-Dum, rezencija dole), iz tri prosta tazloga.


Pod jedan, Libellus ga je izbacio a to znaci da su cene monstruozne tj kompletno neprihvatljive. Ja generalno imam neki "polu-bojkot" njihovih izdanja odnosno kupujem ih samo po oglasima kada su kojim slucajem povoljni (sto je veoma retko), i kada bas "nemam izbora" pa moram da izmem nesto od njih. A ionako izbacuju skoro iskljucivo budalastine tj Bonelli. Zato imam samo 10ak njihovih albuma. Uvek su bili najskuplji i najbezobrazniji (p)izdavac, a njihovi ultra-fanaticni kolekcionari su intelektualno jos slabije potkovani cak i od fibratora. Ja ih zovem "libellusovce", a ponekad "libeluzeri" - zavisno od raspolozenja. Klare 3 i 4 sam kupio upravo zato sto su bili veoma povoljni.

Pod dva, znao sam da ovo nije onaj "pravi" Bernetov crtez, vec neka mnogo karikaturnija i oskudnija verzija njegovog stila. U prevodu: manje sencenja, manje kvalitetnog crteza, vise belih povrsina. Zenski likovi su odlicno nacrtani, dok su skoro svi muski u sustini samo zvrljotine. (Strana gore nije tipican primer Klare. Ova strana je daleko gusca i bolje uradjena nego 95% albuma.)

Pod tri, s obzirom kako je nacrtan, tj, oskudno kao tipican humoristicki strip, morao je biti u boji. Nerazumljivo mi je zasto svugde u svetu Klara izlazi u c/b. Ako je c/b verzija Klare toliko superiorna kolornoj, onda molicu lepo da i naslovnice budu bez boje... (Kad god neki crno-beli fanatik pokusava da opravda zasto neki oskudno sencen strip ne treba biti u boji ja samo postavim jedno jednostavno pitanje: "ako je tako, zasto su naslovnice u boji?" Na to bolidi nemaju odgovor, jer psovanje ne racunam kao odgovor a jos manje kao validan kontra-argument... Naslovnice postoje da izgledaju lepo i povecaju prodaju - a boja je kljucni faktor, jer u boji stripovi, po pravilu, deluju mnogo lepse.)

Ovo sa naslovnicama je pomalo ironicno, jer ukoliko bi kolor verzija ovog stripa bila takva, odnosno moderno-plasticno ruzna, onda je mozda i mnogo bolje sto je ipak c/b... Moderan kolor je ogavan, kako u stripovima tako i u filmovima, ali o toj govnjivoj temi sam vec kakio dovoljno u raznim postovima. Sve naslovnice Klare su obojene na ovaj moderan nacin.

A bio bi i cetvrti razlog, da sam za njega znao tada: albumi se ne sastoje od kratkih prica vec od dvostranih vinjeta. Ovo mi je u prvom mahu smetalo, ali sam se relativno brzo privikao i sad mi je sasvim OK. Mada i dalje smatram da bi standardne bernetsko-triljuzne price od 8-10 strana bile sigurno bolje.

Kvalitet fazona varira dosta, jer se humor krece od onog jeftinog (50-51) do satiricnog (14-15). Ali ti banalni stosovi su ipak redji.

Jedna od mojih omiljenih vinjeta, ovde na slici, se bavi trudnocom Klarine najbolje drugarice (ili sto bi Hrvati rekli, "frendice") Jasnice. Ona se brine ko bi mogao detetu biti otac, i razmatra razne mogucnosti... Face koje pravi su mi mnogo simpaticne.
A evo kako se geg zavrsava, sa konstatacijom da ce ovog puta ishod biti "jos gori".

Da li je ovaj punchline iz zadnja dva kadra rasisticki ili ne, sami prosudite. Meni je fora odlicna, ne samo zato sto je veoma politicki nekorektna, vec mi je presmesan crtez tj izrazi lica likova, a ljutita faca male devojcice je posebni biser. Da ne govorim o otkricu kako ona ima vec ima jedno dete, i to crnacko. Znaci, vinjeta koja ima vise fazona na kraju, ne samo jedan. E sad, da li je redovni citaoc Klare vec od pre znao za ovo crnce, ne bih znao reci jer nisam citao keca i dvojku...

Inace gotivim sve gegove u kojima se nalazi Jasnica, jer mi je genijalan nacin na koju je Bernet nacrtao. Klara je seksi i lepa, ali Jasna mi je jos bolja i u neku ruku zanimljivija.

Ono sto uopste nisam ocekivao je da se kasniji deo albuma cak bavi Jasninim porodjajem, i to na zabavan i originalan nacin... Ja sam pre ocekivao da ona bude trudna u citavom serijalu tj da je od samog pocetka serijala u drugom stanju. Ali, kao sto rekoh, posto nisam citao prva dva albuma, nisam znao da ipak postoji neki (minimalni) razvoj radnje, sto nije toliko tipican za humoristicke serijale. Odnosno obicno se takvi stripovi mogu citati nehronoloskim redosledom. Ali bez obzira na ovo, verujem da se albumi mogu citati bez obracanja na redosled.
 Libellus zvani blam.

Ne, otac deteta ne moze nikako biti neko iz Libellusa. Jer da bi zena zatrudnela prvo "glezanj" mora da udje unutra, a da bi se to desilo mora biti makar malo crvrst... Stoga, bolje da su nekako zaobisli ovu foru, sa nekim improvizovanim, drugacijim prevodom. Jer ovo nije smesno, jer totalno nerealno.

Posto je isti tim zasluzan i za Cicca Dum-Dum i za Clara, a oba serijala imaju istu ili makar slicnu publiku, jedno malo detaljnije poredjenje bi bilo na mestu.

Razlike:

1. Cicca ima (na pocetku) mnogo bolji crtez od Klare.

2. Cicca je pornografski strip, dok je Klara blizi soft pornu.

3. Cicca ima dugacke price od 50ak strana, Klara po samo 2 strane svaka.

4. Cicca ima ludji i ekstremniji humor, koji je na momente toliko dobar da sam plakao od smeha, i to bukvalno. Klara ima standardniji "seks humor" kakav se moze naci u raznim casopisima i novinama. Naravno da je Klara originalniji strip od tih klasicnih seks gegova, ali je daleko manje lud od Cicce, serijal koji nema granica u "glupostima".

5. Cicca je nimfomanka, dok je Klara prostitutka koja radi samo za novac.

6. Cicca je avanturisticki strip, maltene kao porno verzija Indijane Dzounsa, dok Klara ima dete kod kuce i dani su joj slicni.

Slicnosti su previse ocigledne da bi ih listao. Cicca i Klara Izgledaju maltene isto, s tim sto su im frizure drugacije. Uopsteno, Bernet sve lepe ribe crta na isti sablon, a boja kose i frizure su cesto jedini nacin da se razlikuju. Oba stripa su luckasta, i politicki nekorektna. Oba serijala imaju puno prilika da nanerviraju feministkinje.
Ovo je takav jedan primer: zabavan ali jos vise od toga - zanimljiv - momenat koji tera feminstkinje da si pocupaju i zadnje dlake sa veoma kratke kose... Jasna posle porodjaja saznaje da ce biti bogata, ali je tuzna jer ce joj biti "tesko napustiti svoju karijeru".

Iako na prvu loptu ovo deluje kao obican ironicni geg, ima tu ipak jos necega. Jer, kao sto sam vec diskutovao u jednoj svojoj recenziji Bataljinog albuma (Maupassant), levicarska je tendencija da se potencira da u prostituciju ulaze iskljucivo zene "primorane" na to - tj koje su sve inace "casne i postene" ali eto, moraju da sire nogu za novac jer ih nemastina (ili mafija) tera na to. Dok je ovo tacno za mnoge prostitutke (npr belo roblje kao i maloletnice koje nisu svojom krivicom usle u taj svet), nije to istina za sve.



Klara 4
Vrsta: 4. integral

Crtez: Jordi Bernet

Scenario: Carlos Trillo, Eduardo Maicas

Izdavac: Libellus (2007)

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 106 

Tiraz: 500

Kolor? c/b

Politicki obojen? 

Golotinja? Mnogo, puno i cesto. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7/10

Scenario: 8/10



Klara 5
Vrsta: 5. integral

Crtez: Jordi Bernet

Scenario: Carlos Trillo, Eduardo Maicas

Izdavac: Libellus (2010)

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto:  

Tiraz: 500

Kolor? c/b

Politicki obojen? 

Golotinja? Mnogo, puno i cesto. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 

Scenario: 




Thursday, December 29, 2022

Priče i Legende - Battaglia




Cuentos y Leyendas
Vrsta: antologija

Crtez: Dino Battaglia

Kolor: Laura Battaglia & drugi

Price: Laura Battaglia, H.C. Andersen & drugi

Izdavac: Ponent Mon (2017)

Jezik: spanski

Premijerno: 1968-1982

Dimenzije: 29.3 x 22.3 cm, HC

Br strana netto: 120

Zanr: bajke, literatura, klasici, fantastika, religijski

YU istorijat: ?

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Golotinja? Ne.

Crtez: 9-10/10

Scenario: 6-9/10

Ciljne grupe: esteticari, klasicnjaci

Prednosti: odlican i unikatan crtez, veoma dobar kolor

Minusi: price i teme su dosta slicne te dolazi do ponavljanja

Kao i Bataljina kolekcija Mopasanovih prica (link dole), i ovaj album je sasvim neocekivano zavrsio u mojim rukama kada sam nedavno bio u Spaniji. To sto sam tamo nasao ne jednu vec dve retke Bataljine antologije nisam uopste ocekivao, te je ovo bio odlican ulov, maltene u rangu sa odlicnih 4 istorijskih Palacios rariteta koje sam takodje nabavio. Za razliku od Battaglia racconte Maupassant, ovo je kolor album, a boju je u nekim pricama radila Dinova supruga Laura. Njen kolor je u proseku vidno bolji od ostalih.

Integral se sastoji od 12 bajki/prica, a sve su od razlicitih autora. Vecina su iz 70ih, iz najboljeg Bataljinog perioda. Price su zabavne, interesantne, a ponekad i duhovite. Album sam procitao uz pomoc svog minimalnog znanja spanskog (25%) i uz pomoc voice translator app (75%). Ovih 25% bi bili dosta nizi da dijalog nije tako jednostavan. Ovo su ipak bajke, a tu nema preteranog filozofiranja niti neprevodljivog slenga.

1. prica Kralj zlatne reke (John Ruskin, Viktorijanska era) je solidna, ali nista posebna, i slabija od vecine ostalih. Patuljak je jedina zanimljiva pojava.

2. prica Legenda San Kristobala (na slici) je od Laure Batalje. Za razliku od vecine ostalih ovde humor nije u prvom planu, a bogami ni u drugom. Uprkos tome radnja je sasvim solidna, mesa elemente bajke i biblijske baljezgarije. Ovde je crtez nesto drugaciji od onog u pricama pre i odmah posle, a Laurin kolor je bolji.

SPOJLERI:

3. prica je vec poznatija, a to je 
Rumpelstiltskin (Cvilidreta na srpskom), od brace Grimm. Radnja te price mi medjutim takodje nije bilo poznata, iako sam bio cuo za taj naziv - barem ovaj engleski naziv, jer ovo skroz idiotsko "Cvilidreta" kroz moje usi nikada nije bilo proslo. Prica me je zabavila (naravno, uz veliku pomoc Bataljinog crteza), medjutim nisam zadovoljan sa krajem. Naime, Dino je imao izbor nekoliko razlicitih zavrsetaka, jer Rumpelstiltskin ima vise verzija nego neki propali holivudski film, a jedan od tih zavrsetaka je da patuljak u besu sebe prepolovi u dva. Opet u jednoj drugoj verziji on toliko jako sutne nogom u zemlju iz besa da nastane duboka rupa u koju upadne i nikada se vise ne pojavi. Obe ove varijante su superiorne Bataljinom kraju, u kojem se patuljak samo naljuti, i to je to. Niti znamo sta je uradio, niti gde je otisao, nista. Previse nagli zavrsetak, bez ikakve zanimljive fore. Da stvari budu jos gluplje, Batalja je napravio jos jednu izmenu, a to je da je umesto kraljice neki njen pomagac otkrio pravo ime patuljka (desno, na slici); u originalu kraljica ide u sumu i sama otkriva tu tajnu, sto je daleko logicnije i upecatljivije za daljnji razvoj price. Zapravo, nije Batalja pravio te izmene vec je radio po scenariju tj adaptaciji izvesnog Karla Ribertija. Ali cinjenica je da je Dino mogao da ispravi te gluposti, jer strip ipak crta on, a ne Riberti...

4. prica Magicna kutija (H. C. Andersen) ima puno humora, i do sada najbolja prica. Opet je Karlo Triberti bio zaduzen za pricu, ali su ovog puta njegove izmene poboljsale a ne pogorsale pricu. A ima ih puno. U originalu nema nikakvog zlog marsala vojske za koga princeza mora da se uda, taj lik je izmisljen za ovu strip verziju. Tri psa su zamenjena samo jednim, a princeza nije kidnapovana samo jednom, kao u stripu, vec dva ili vise puta. Motiv za njeno "kidnapovanje" je u Bataljinom stripu bolje: mladi vojnik je ne dovodi kod sebe cisto iz napaljenosti ili zato sto je cuo za prorocanstvo (kojeg takodje nema u stripu) da ce se princeza udati za obicnog vojnika, vec je dovodi da bi je spasao iz tamnice u koju ju je strpao kralj jer odbija da se uda za tog zlog matorog marsala - kojeg princeza naziva "ruzna zaba". Nacin na koji se vojnik spasava od giljotine je takodje bolji, duhovitiji i originalniji nego u Andersenovoj verziji.
SPOJLERI:

5. prica Vatrena ptica (na slici) je ruska bajka za koju je opet bio zaduzen Karlo Triberti. Bajke imaju neku svoju cudnu logiku, a posto je ovo ruska bajka, ona ima manje logike nego ove prethodne, zapadno-evropske. Daleko manje, stavise. Iz nekog razloga glavni lik Ivan the vitez odlucuje da daruje perje vatrene ptice (koje je pronasao, zahvaljujuci svom magicnom konju?) svom usranom caru, od koga nikada nije imao ikakve vajde: Ivan mu je verno sluzio godinama a da pritom ne bude nikada nagradjen ili placen. Zasto bi Ivan bio toliko lud i glup da se slihta caru koji je ocigledno olos i degenerik (kao uostalom i svi drugi ruski/sovjetski carevi i vladari)?

Odgovnjor na to ne dobijamo, jer ipak je ovo bajka, pa jos i ruska.

Konj ga prethodno upozorava da ne ide caru jer ce ga to uvaliti u velika sranja, ali tupavi Ivan ga ne poslusa. (Cak i konj zna da je car teska konjina.) Ono sto sledi je niz bezobrazluka od strane psihopatskog cara, koji za svaku dodatnu i uspesnu misiju koju Ivan obavi za njega mu ne da nijednu nagradu, vec ga kaznjava sve tezim i tezim zadacima, koje Ivan obavlja samo uz pomoc svog magicnog konja.

Na kraju ga car cak indirektno osudi na smrt, time sto se povinuje uceni svoje buduce zene, koja zahteva da ce stupiti u brak samo ukoliko se Ivan okupa u kljucaloj vodi, da bi mu se osvetila sto ju je uspesno kidnapovao iz njenog dalekog carstva - sto je ujedno bio poslednji zadatak na koji ga je car poslao, jer je hteo ovu ribu za svoju caricu.

A ko bi joj to uzeo za zlo? Ivan ju je doveo u taj brlog od kraljevstva. Po njenoj zensko-rusko-bajkovitoj logici Ivan je taj koji je kriv sto je ona zavrsila kod ovog smrada od cara i sto mora da mu postane zena, a ne car cija je to ideja i naredba bila. A opet, mora se i fuksa razumeti, jer cara nije mogla da kazni (bar ne sa svojim pilecim mozgom) pa je makar to pokusala da uradi sa Ivanom koji ju je ipak fizicki oteo, iako to nije zeleo vec morao.

Na kraju, kao i u mnogim ovim bajkama, magija (neke zivotinje ili patuljka) spasava heroja price, a on ne samo da je preziveo vrelu vodu vec se i zbog nje i te carolije podmladio mnogo godina. Car odmah uskace u vodu ne bi li i on povratio mladost, medjutim, kao sto se i ocekivalo, on crkava i to na brutalan nacin. (Za razliku od skoro svih rusko-sovjetskih tirana koje nijedan jedini Rus civil nije kaznio na neki makar slican nacin. Necemo da racunamo ono tamo neko ubistvo iz 19. veka, to je bilo suvise nebitno...) Dvorani instantno proglasavaju Ivana novim carem, a on se potom zeni sa...

... tom istom ludajom koja ga je nesto ranije htela mucki ubiti. Nidje veze, logike nema. Ali treba imati razumevanja, jer ovo je ipak ruska bajka...

Inace, za Firebird sam cuo zbog Stravinskog i njegove genijalne istoimene simfonije, ali nisam znao bas da je bajka niti o cemu se radi. Odnosno bajke, jer ima puno verzija, a ovo je samo jedna od njih, mada jedna od poznatijih, a to pretpostavljam jer se ova nalazi na Wikipediji.

Koliko ja kapiram, jedina znacajna izmena koju je Karlo napravio je sto je preskocio jos jednu misiju koju je Ivan trebao da odradi, pre ove zadnje. Naime, ona zenturaca je zahtevala da on pronadje neku posebnu haljinu za predstojece vencanje, a ta krpa je bila negde na dnu mora ili slicno.

6. prica Baksuzni Jamil je arabijska bajka. Standardna ali zabavna prica o dobrici koji posle propacenog i jadnog zivota punog baksuza postaje kralj i zeni se lepom princezom. Zapravo, nekoliko ovih prica se bas ovako zavrsava: prosjak ili neki obican lik postaje kralj ili princ uz pomoc magije. Sve ove price su prilicno formulaicne, kao i mnoge bajke, ali posto se retko koji strip bavi bajkama to ne smeta uopste. Cak je osvezenje baviti se ovim stivom, posle tolikih kitch vesterna i krimi gluposti (mada ja redje citam vesterne i krimi stripove). Doduse, opet ponavljam da je ovaj album poseban prvenstveno zbog odlicnog tj specificnog crteza, manje zbog tematike. Da je ovo ilustrovao neki prosecan i nezanimljiv crtac ovaj album me ne bi zanimao ni deseti deo.
7. prica Ceniciento & Barbagris pomalo potseca na Gospodara prstenova. Medjutim, fore su vrlo slicne kao i u ranijim pricama. Jadan mladic spasava zarobljenu princezu uz pomoc magije nekoga ko mu pomaze, a to je sustina vecine prica.
8. pricu Legenda San Horgea je napisao neki lik i Laura Batalja, koja pretpostavljam radi i kolor, jer je ova prica slicno obojena, tj veoma lepo, kao i druga po redu, Legenda San Kristobala. Eto, cak su i nazivi slicni. A posto je obe price pisala Laura, i teme su veoma slicne: hriscanske, maltene biblijske. Humora opet nema u Laurinom pisanju, uopste. Ova je jos jednostavnija prica od San Kristobala, jer nema maltene nikakvih obrta sem dolaska nepoznatog viteza koji spasava princezu od zmaja (na slici). Prilicno simplisticka i banalna prica, vise namenjena vernicima koji vole ovakvo stivo. Meni licno je scenario ovde odvise suvoparan. Zadnja strana maltene dodje kao govor nekog svestenika. Medjutim, crtez i boja su sasvim dovoljni da se preko ovog manjka predje.