Stripofili: Glupe Navike i Suluda Ubedjenja

Vecina stripofila su... kako da ovo kazem diplomatski... pomalo smesni. Blago receno. Nazalost, neoboriva cinjenica. Njihovi hirovi, verovanja, i navike su precesto neka kombinacija tupavog, nelogicnog, apsurdnog, konfuznog i detinjastog.

Lista se bavi skoro iskljucivo balkanskim citaocima, jer nisam toliko dobro upucen u supljoglave navike npr zapadne publike (koja je daleko gora i zatucanija od ove domace). Ali ukoliko se i neki "stranac" prepozna u tekstu, sam je kriv. Za balkanske stripofile sumnje nema: vi cete se svi (bez izuzetka) pronaci i prepoznati ovde, bar jednom, a neki od vas i u vise navrata. Bicete besni, kivni, pozelecete moju glavu na panju, ali ako vam je neka uteha - i ja sam na listi.

Kao i uvek, direktno i bez uvijanja. Nema ovde ni politicke korektnosti ni cepljenje citaocima bloga.

12.10. 2021.

1. Skupoplatiše i (p)izdavači koji ih lože.

Ovo nisu stripofili koji puno novca trose (jer svi smo tu negde) vec oni koji vole da placaju visoke cene za stripove.

Mentolcine koje skupljaju veci broj Libellus serijala, na primer. Oni su pravi pravcati degenerci. Stavljam veto na diplomatiju kad su oni u pitanju: oni jesu stupoidni bolidoidi i od toga ne mogu da beze. Oni se dice time sto bacaju velike sume novca na (uglavnom) deciju literaturu, i redovno objavljuju svoje narudzbine/kupovine po drustvenim mrezama ne bi li izazvali zavist i divljenje drugih Bonelijevih Svedoka koji mozda nisu u stanju da ih sebi priuste (vecina od kojih su takodje mentoli jer bi sve to pokupovali da su finansijski potkovani za ovakvo nasumicno rasipanje novca). Ovaj unikatni demografski odsek stripske kanalizacije stice jake erekcije od visokih cena, koje im urnisu piggy kasice. (Cene im urnisu prasice, ne erekcije.) To je cudan matematicki odnos u kojem vazi formula "sto je praznija kasica prasica to su vece erekcije". A te erekcije pojavljuju se skoro mesecno (?) jer to je negde ritam izlazenja tih toliko precenjenih i skupocenih govanaca...

Bar da su u pitanju neki vrsni stripovi, pa jos nekako da shvatim bilmeze koji nasedaju na ovu javnu pljacku... (Odnosno, tada bih jos vise zamrzeo Libellus.) Daleko bilo. Libellusova stamparija se uglavnom ogranicava na stancovanje jeftinih proizvoda italijanske tomahavk-fabrike Bonelli. Sto vise Libellus povisi cenu, to je srecniji libelo-bonelijevac i to je vlazniji, jos spremniji na autonomni seksualni cin. (U jednoj ruci prazni novcanik, a u drugoj...) Da li bi svrsili u gace, onako nespremno, kada bi Libellus iznenadno i bez ikakvog razloga (ha ha) digao cene za jos nekih 100%? Sigurno, ali ovaj lihvarski pizdavac to nece da uradi, jer onda bi njihove musterije dobile napad takozvanog seksualitisnog mega-nadrazaja a to bi moglo da dovede do naglog pomora njihove male ali uspaljeno-zagrizene publike... Umrli bi srecni, u moru sperme, grleci svoje preskupe Zagore i Najtanske Nevere, ali onda vise ne bi bili od ikakve koristi Libellusu. Uostalom, kako da podignu cene jos vise nego sto vec jesu? Ne znam da li je to uopste matematicki izvodljivo.

Ali sve dok je let na Mars jos uvek skuplji nego prosecna edicija Libellusa, tu smo ipak negde jos uvek u "granicama (ab)normale".

Mister Noj, koga matematika ne zanima a koji bi se posrao na Libellus da uopste zna da postoje, u retkom momentu filozofske introspekcije. Ovakvih dubokoumnih predaha je vrlo malo u surovim dzunglama Manausa, u kojima Mister Noj svakodnevno izbegava otrovne strelice suludih kanibalistickih indijanskih pigmeja kao i metke iz mitraljeza narkodilera koji nikako da se dogovore sa pigmejima kako najbolje da saradjuju dok rade na skupljanju lisca za pakete koji se potom salju preko Kolumbije i Meksika direktno do Los Andzelesa gde ih Sean Pennov nos zeljno iscekuje. 

Pored toga sto sa velikim zadovoljstvom baca novac na njihove proizvode, Libelusovac se takodje ponosi time sto spada u veoma malu, "probranu" manjinu koja skuplja i placa toliko novca za ovo sranje, jer tirazi ovog klosarskog pizdavaca po pravilu ne iznose vise od 200-300. Posto se velik broj izdanja ubrzo rasproda (navala napaljenih "elitnih" bonelijevaca na striparnicu da im slucajno neko ne mazne najnoviju avanturu njihovih vestern heroja) pretpostavlja se da se broj ove sekte krece izmedju 300 i 500 ludaka. Ono sto su Opus Dei ili Jezuiti za Vatikan, to su libelovce za Bonelli: malobrojni ali otrovni. Podjednako idealni i za prezir i za sprdnju.

Tipican primer libelusovce.
Ovde verski fanatik (koji kalja logo Motorheada) odgovara na post OP-a "maelstrom" koji je (sasvim razumno i logicno) otvorio temu libelovacke kradomanije. Medjutim, po prilozenom se vidi da protiv osinutih ljudi ne mozete sa argumentima i logikom. Posle svega sto je OP obrazlozio (cak i diplomatski, lepo i fino, ne agresivno kao sto bih ja to uradio) ovaj tip nema nista cime bi mu konstruktivno parirao - sem da sa dikom podseti da je on ponosna libelusovca i da sa velikim mazohistickim zanosom puni dzepove ovog pizdavaca. (Ko zna, mozda im i redovno salje izjave ljubavi putem e-mejla, ulazeci u neukusne detalje koliko uziva u cinu praznjenja... sopstvenog racuna.)

Ove cifre mozda isprva deluju presmesno nisko, pogotovo jer pokrivaju potrebe skoro citavog ex-YU Balkana, ali sve je relativno. 300 kupaca nekog novog modela televizora bi delovalo premalo, ali 300 kupaca papreno skupih Bonelli drekova deluje enormno. Jer, ko bi rekao da ima toliko nenormalnih pavijana koji svojevoljno postaju deo ove kradomanijske mini-masinerije? Kao kada bi neki serijski ubica nasao 300 dobrovoljaca na internetu za sadisticko izivljavanje... Za tako nesto bi 300 bila ogromna cifra. Libelusovce vole da ih karaju, oni su klasicni mazohisti, prema tome eto sasvim slucajno jedne kategorije ludaka donekle slicne njima.

Ovo abnormalno ponasanje mozda deluje suludo objektivnom, normalnom posmatracu, ali vi normalni, uravnotezeni ljudi (a znam da vas nema puno, ni medju stripofilima ni medju ostalim stanovnistvom) morate shvatiti da su libelusovce najgluplje stado/krdo u poljoprivednom svetu stripofilske stoke i zivine. Ovce se moraju shishati, a libelusovce zahtevaju shishanje daleko cesce nego njihovi travnati - i inteligentniji - rodjaci.

Za razliku od Zlatne Serije i Lunov Magnus Stripa koji su popularizovali (Bonelli) strip svojim niskim/pristupacnim cenama i veoma visokim tirazima (u staroj Jugoslaviji i do 100,000 po broju!), Libellus samo ugnjetava svoje potencijalno citalastvo: oni drze monopol na neke (starije) serijale, a apsurdno visokim cenama stvaraju prepreku normalnim fanovima da se domognu tih (retkih) brojeva/serijala. Na taj nacin oni od stripofilije prave (jos vecu) sprdnju. Ovaj lihvarsko-pohlepni pizdavac pomaze u unistavanju stripa pre nego sto doprinosi trzistu ista korisno, ni kratkorocno a pogotovo ne dugorocno. Koga uostalom zabole za tih 300 debila koji placaju po 30 evra za jednu epizodu Teksa? Oni cine veoma mali deo citave publike - a samo njima je Libellus na usluzi.

Ko izda pizda, a ko izdaje preskupe stripove je pizdavac.

Drugim recima, balkansko izdavastvo bonelijane je otislo iz jedne krajnosti u drugu krajnost, jos goru, daleko goru. Niko naravno ne podrzava da se Bonelli (ili bilo sta) izdaje opet na toalet papiru YU nivoa, ali da se tretira kao dar od samih bogova je takodje pogresno, jos gore. Pa nisu Bonelli  stripovi iz zlatne ispali! Bar ne iz zlatne p...., jer iz Zlatne Serije jesu.

Mnoge sredovecne drtine kao sto sam ja smo zapoceli svoj stripohobi upravo uz pomoc ZS i LMS odnosno u velikoj meri zbog tih nekadasnjih niskih cena. Koje mlade narastaje moze Libellus i Bonelli  da "kupe" svojim bezobraznim cenovnikom? Maltene nikog. Oni su paraziti stripskog trzista; poenta je da izdavac i njihova klijentela profitiraju jedno od drugog u jednom zdravom, simbioznom odnosu u kojem se planira na duge staze odnosno opstanak strip trzista treba da bude ipak neki dalji cilj, a ne da se pizdavastvo samo svede na iskoriscavanje "polu-monopola" da bi se izivljavalo i kenjalo po trzistu i stripofilima.

Zato je bojkot Libellusa najbolji i jedini nacin da se ratosiljamo ovakvih trulih vocki. Da nema tih 300-400 imbecila koji popunjavaju police njihovim prolivom, bila bi mozda sasvim drugacija situacija sa starim/retkim Bonelli serijalima (za nove me bas zabole), a i izdavacka scena u generalnom smislu bi profitirala. Jer, sto vise ludaka ima koji jedva cekaju da placaju sto vise, to vise cemo imati (p)izdavackog bezobrazluka ove vrste i sve manje stripofila, jer stripofilija u izvesnoj meri zavisi i od cenovnika.

Primer: umesto da su re-izdali prvobitne (LMS) epizode Marti Misterije u boji, ili makar u pristupacnim SC kiosk izdanjima i u normalnom tirazu koji zadovoljava potrebe svih fanova MM, kojih ima daleko vise od 300, oni su krenuli sa preskupom "elitnom" HC c/b opcijom koja je od glave do pete kretenska. Kao neko ko je svojevremeno skupljao one nisko-budzetne, nekvalitetno stampane stare c/b LMS Misterije - ja ovog puta zelim i kolor i bolji kvalitet, a ne ponovo c/b pa jos u HC sto samo cini da cene budu sumanute tj jos sumanutije. Sta ce koji qrac ovakvom stripu tvrd povez? Zar je to Rembrant ilustrovao i Shekspir pisao? Cemu taj "ekskluzivni tretman"? Bonelli je prvenstveno shund izdavac za decu, a tek onda u manju ruku i za odrasle, tj za nostalgicare. Jos se Dylan Dog i Marti Misterija mogu smatrati stivom za sve uzraste, ali skoro sve ostalo je za decu i tinejdzere, pogotovo oni silni prilicno primitivni tomahavk-skvo-vigvam-skalp serijali. Za decu se ne stampa luksuzna knjiga umocena u suvo zlato i oblozena safirima i rubinima vec najobicniji strip za kiosk. I pogotovo ne kada je u pitanju shund.

Dokaz da je i vise nego moguce izdati 100 strana Bonelli stripa u boji - a da se ne ugrozavaju odlasci za Grcku za narednih 10 godina.
Ovaj primerak kosta manje od 300 dinara, i fino je uradjen (ili koliko je to moguce s obzirom da je Veseli Cetvrtak u pitanju, cije su stamparije prilicno lose). Da ga je Libellus izdao kostao bi 3000 dinara - samo zato sto je veci i u tvrdom povezu, i naravno zato sto se pizdavac zove Libellus jer oni su kvazi-bogovi. Tu covek mora biti kompletno lud da izabere ovu drugu opciju. (Govorim naravno o kupcima, jer ratno-profiterskom Libellusu moze svasta da se prebacuje ali ne i da su glupi. Oni su sibicarski oportunisti.)

Libelusovce su toliko glupe da cesto brane svog boga-pizdavaca argumentom da je "cena opravdana jer su tirazi tako niski". Onda neka povecaju tiraz i smanje cenu - i resen problem! Imace vise kupaca a time ce biti i korisniji za trziste. Toliko ocigledno, ali kao sto rekoh: libelusovce nisu potkovane u logici. Za njih je Libellus neka vrsta bozanstva, a odanost tom bozanstvu se oslikava medjuostalom i u tome da ga njegove verne ovce brane u svim njegovim odlukama, ma koliko bile neprihvatljive. Biti toliko odan jednom pizdavacu - to zaista zahteva inteligenciju na nivou nadrogirane amebe.

Sama ideja da se ovakav shund i polu-shund tretiraju tj izbacuju na trziste kao elitna, izabrana/probrana "remek-dela" je fascinantno, jer toliko pateticno i glupo. Kao kad bi se beskucniku prodavale flase piva uvijene u praznicnu foliju, i naplacivalo deset puta vise, jer kako li je ta folija samo bajna! Pritom je dizajn i kvalitet Libellusovih izdanja cesto prosecan; Fibri, na primer, nisu ni do kolena u tom smislu a skuplji su. Neretko je da za mizernih 100-150 c/b strana u malom formatu Libellus trazi cak 2000-3000 dinara. (Za taj novac inteligentniji kupac ce radije uzeti dva-tri A4 izdanja u boji od Darkwood-a ili Carobne Knjige - a da ne govorim o tome da si moze priustiti 10-15 malih Bonelli Ludensa za tu sumu.) Da se ne ponavljam sada (a ponavljam se, i treba da se ponavljam) da je daleko prikladnije takvo shund stivo stampati u SC kiosk izdanju sto bi stajalo ne vise od 200-300 dinara, a onda bi ga i klinci mogli priustiti od svog limitiranog dzeparca... Kao nekad u Jugoslaviji, s tim sto su moderna kiosk izdanja neuporedivo kvalitetnija te nema nikakvih (ne-pljackaskih) razloga da se skoro svi Bonelli stripovi ne izbacuju ovako. Ili kad vec izdaju skupi HC onda barem u koloru i nesto vecem formatu. (Mada, crtez je toliko cesto mediokritetan da je A4 prevelik "kompliment" tj mozda preterana opcija.) Bonelli u Italiji vec naveliko i odavno radi neke serijale u boji, ali ovi domaci izdavaci se prave blesavi, a i iskoriscavaju glupost starije publike prenaviknute na mizerni c/b anti-ugodjaj. Krivi su i izdavaci i stripofili: jedan opsti picvajz kao rezultat uzajamnog sado-mazohistickog odnosa koji stripofili dopustaju a pojedini pizdavaci zloupotrebljavaju.

Neki od ovih libelovaca cak brane ovakvu vrstu (p)izdavacke politike, tvrdeci da takvi stripovi i treba da budu skupi - a to naravno odaje razlog zasto su se oni uopste odlucili za Libellus: samo da bi posedovali nesto sto vecina nema, makar to bila preskupa govna. (Govno od ptice dodo bi i dalje bilo smrdljivo govno kao svako drugo govno - ali vredno.) Zato im i odgovaraju visoke cene, jer inace ne bi ni mogli tako lako da dodju do svojih primeraka.

Kompleksasi su ogromna svinjska grupacija na Balkanu, a simptomi te aflikcije se manifestuju na najrazlicitije nacine: neko postaje hipster ne bi li "dokazao" da nije primitivan i glup tj da je "bolji" od ostalih; neko razbija glave "protivnika" na utakmicama ne bi li "dokazao" da nije slabic; neko prebrzo i preglasno vozi motor da bi skrenuo paznju na sebe jer ga inace smatraju nezanimljivom osobom; a neki opet eto skupljaju skupe stripove ne bi li "dokazali" da su... imucni? Kao sto je Ferrari ponekad samo produzetak qrca malim i/ili iskompleksiranim muskarcima, tako je mozda i libelusovcama skupa kolekcija produzetak njihovih. Ne mogu zasigurno reci sta tacno zele da dokazu, ali kompleksi su definitivno srz mentalnog poremecaja o kojem ovde pricam. U kombinaciji sa niskom inteligencijom, podrazumeva se.

A ako je Libellus pizdavac, sta su njihove musterije?
Pizdatelji... valjda. Pizdarci? Pizdofilci?

Kako god ih nazvali, libelusovce su ubedljivo najvece, najgore i najgluplje stado s ove liste. Ne poznajem licno ni jednog, niti zelim.

Ali da ne bude da imam pik na Libellus (a imam ga), treba pomenuti i druge lihvarsko-pohlepne pizdavace. Na primer System Comics, koji otkad se udruzio sa Lokomotivom je poceo da dere. Oni su od nedavno takodje na mojoj bojkot listi. Naravno, ima tu i nekoliko prejadnih, niskobudzetnih B-level pizdavaca, kao na primer Forma B (nomen est omen), a mogli su 'ladno da se nazovu i Forma D, sto se mene tice. Medjutim, ovaj presmesni pizdavac mi ne smeta jer izbacuje iskljucivo gluposti (i albume koji su vec izdati). Vlasnici Forme Žlj su dvojica notornih beogradskih preprodavaca (ciji stripovi srknave stotine oglasa), poznati po svojim apsurdno visokim cenama. (Cak i Libellus je mala maca za ovakve lopurde.) Tu je negde i Golconda, pizdavac kojeg uopste i ne konstatujem jer sve rade pogresno tj izbor stripova im je cak i gori od Fibrinog... Makondo je takodje previse skup, a i pomalo neozbiljan izdavac jer pravi razne greske kojima su ruinirali nekoliko svojih serijala. Trude se, nije da se ne trude, ali ponekad vazi ono "sav trud uzalud".

Ja ne zastupam idealisticki stav da sve izdavace treba velicati, odnosno u najmanju ruku ih treba sve posmatrati kao bitan i dobrodosao deo izdavastva te ih ne treba kritikovati. Ne. To je previse naivan stav. Neki izdavaci obavljaju svoj posao ozbiljno i agiraju kao stripofili a ne samo kao biznismeni (tj lopurde), i takve treba razlikovati od ove druge strane medalje: stetocine koje ne mare za kvalitet i trziste vec samo planiraju kako da se kratkorocno ovajde a da pritom ne ponude fer odnos kvalitet:cena. Ne praviti razliku izmedju dobrih i losih izdavaca (tj izmedju izdavaca i pizdavaca) je kretenizam koji npr komunjare mogu da si dopuste (jer su oni odavno rekli adios zdravom razumu), ali takav pristup moze samo da steti strip sceni.

Mister Noj se napokon trgao iz svoje meditacione letargije, jer mu je jedan pigmej (fan Bonelli stripova) sapnuo da Libellus njegove najbolje avanture prodaje po toliko visokim cenama da su neke sredovecne drtine odavno pale na prosjacki stap. Mister Noj juri koliko ga noge trce ka redakciji Libellusa da im j*** m**** sve po spisku.

2. Dominacija šunda - za kojeg mnogi smatraju da je visoka umetnost.

Veoma je skromna procena da najmanje pola balkanskih stripofila citaju iskljucivo shund. Moguce je da se cak 70% stripofila ogranicavaju samo na ultra-komercijalu - jer ograniceni humanoidi cine veliku vecinu na ovim prostorima. (A ipak, moram opet da napomenem da su zapadni stripofili jos gori iako su njihova drustva manje zaostala.)

Tri osnovne kategorije shunda se tu podrazumevaju: mange, marvelijada, i bonelijada.

Naci dobru mangu je kao traziti dijamante u buretu svinjskih govana. (U ljudskom izmetu jos i postoji neka malo veca sansa, pogotovo na granicnim prelazima i aerodromima.) Crtez je uglavnom ultra-sablonski tj po definiciji kompletno neoriginalan te predvidljiv. Scenografija zna da bude ponekad visoko-kvalitetna ali sta to vredi kada likovi izgledaju kao veoma animirani mutantski mongoloidi sa Juliarobertskim ustima. (Kao kada bi Palacios crtao pozadine a Charles Schultz likove: taj idiotski, apsurdni kontrast cini vecinu mangi neprihvatljivim, barem meni.) Izuzetci su veoma retki. Koliko retki? Recimo da od 1500 stripova koje imam, samo su 30ak mange. (Kupio bih ja jos po koji serijal, ali one najbolje mange tj jedine koje valjaju domace knjizare retko nabavljaju.) Velika prednost mangi, doduse, u odnosu ne samo na marvelijadu i bonelijadu vec i na moderni BD (koji je sranje) je to sto japanska kultura nije pregazena od strane moderne zapadne levice tj politicke korektnosti, tako da covek moze fino i lepo da otvori tipicnu mangu bez brige da ce ga bombardovati nekom ekstremisticnom propagandom.

Marvelijada tj disibeda (DC Comics) tj americka superherojstina je najniza vrsta komercijale: stancovane, stereotipicne, predvidljive i stoga uzasno smorne budalastine idealne za primitivniju/infantilniju publiku koja zahteva copy-paste u beskraj. Kostimirani klovnovi koji spasavaju svet 108 puta cesce nego Dzejms Bond haraju ovim debilnim svetom. 007 se makar zadovalja time da spasava "samo" planetu Zemlju od unistenja, dok cak ni to nije dovoljno Amerima. Ne, oni moraju da u najmanju ruku spasavaju kosmos, a kad je i to posle 5000 takvih epizoda postalo normalno onda su presli i na multiverzum. Sta je sledece? Dalje ne moze. Prema tome, hoce li se moci zadoviljiti megalomanijacka manija spasavanja svega-sto-postoji odnosno hoce li citaoci ovog stiva moci da se izbore s tim da je multiverzum ipak limit svega?

Da se ne prerusavaju u gej ikone pre nego sto skoce u akciju da ubiju "Doktora Zlocu" ili "Mister Uzasnog" jos bih i mogao nesto od toga da citam (mada samo pod prisilom ili s novcanom nadoknadom za protraceno vreme), ali cim ugledam te kretene kako skakucu od zgrade do zgrade odeveni kao teletabisi zatvaram strip, bez namere da ga ponovo otvorim. Stoga i ne cudi da su jedini izuzetci vredni pominjanja upravo likovi koji ne izgledaju kao da krecu na maskenbal: Mocvarko (u sustini glup strip, ali podnosljiv i donekle originalan), Konan (ubedljivo najbolji serijal, ali samo ovi stariji) i eventualno jos donekle Srebrni filozof  tj Srebrni letac.

Ali o sadrzaju ne vredi gubiti previse vremena, zna se koji je nivo inteligencije potreban da bi se ne-nostalgicna odrasla osoba navukla na ovako smesno i mega-dosadno stivo... Koliko (pre)ozbiljno marvelijadnici tretiraju Betmena, npr, je vec dovoljan primer neizmerne ljudske gluposti. Ozbiljnost s kojom oni pricaju o novijim avanturama Betmena, covek bi pomislio da pricaju o Dostojevskom! To su mahom neuki shabani i cobani koji su naucili da citaju tek u srednjoj skoli. Kao kada se neko primitivno pleme divi najobicnijem posetiocu sa Zapada - i njegovoj majici i kapi, jer za njih su ta majica i kapa nesto sasvim novo te neshvatljivo.

Crtez je nekada bio ultra-sablonski ali barem (cesto) solidan (ili cak veoma dobar ali to je vec redje), dok je sada uglavnom los ili osrednji. Moderna superherojstina je crtacki gora od one stare jer previse pokusava da imitira filmski pristup - a lenja, odvratna, kompjuterska kolorizacija unistava i ono malo sto u stripu valja. Medjutim, smeta li barem taj odvratni kolorit marvelijadnicama? Kako da im smeta kada nemaju nikakve kriterijume. Jedino na sta se zale je sto nema 5000 epizoda njihovih omiljenih junaka vec "samo" 500.

(Strip mora biti strip, a film treba biti film, medjutim zahvaljujuci uskom inter-masturbacionom odnosu izmedju Holivnjuda i Marvela/DC-a u poslednjih 10-15 godina razlike su sve manje - uz pozamasnu pomoc kompjuterske tehnologije koja nazalost sada dominira u oba medija i koja se zloupotrebljava kao zamena za pravu umetnost i za kvalitetan scenario.)

U sustini su superheroji jeftina droga za nemastovite dilbere. Uostalom, sta ce ti koji qrac superheroji? Zar "obicni" heroji nisu dovoljno svemoguci, apsurdni tj neunistivi? A i zasto bi ti superheroji morali biti odeveni kao budale? U cemu je fora?

Nema razlike. I jedno i drugo - kompletno sranje.

Bonelijada, manje-vise kao evropski pandan superherojstini, je nesto manje debilna industrija i uglavnom s boljim i raznovrsnijim crtezom (ponekad cak i odlicnim), ali sadrzaj po pravilu nije znatno bolji, inteligentniji, zabavniji, ili originalniji. Ipak, ako bi trebao da biram izmedju ova tri "zla", ovaj italijanski shund je ubedljivo bolji od americkog (mada ne i od japanskog), jer ipak imaju Dylana i Misteriju (i jos po koji donekle prihvatljiv/simpatican serijal) cije price maltene dodju kao filozofske disertacije u odnosu na bedna piskaranja Sten Lija, Alan Mura i njima slicnim smecarima. Bonelli se ranije iskljucivo fokusirao na "obicne" heroje, ali i oni sada polako krecu da kopiraju americku superherojstinu tj da preteruju. A i crtaci su im sve slabiji - delimicno i zbog opsteg pada kvaliteta crteza zbog preterane ovisnosti od kompjuterske tehnologije. Stripska publika kako devolvira tako ih sve manje zanima crtez a sve vise zahtevaju bombasticniji sadrzajni pristup: suptilnost je sve manje shvacena i prihvacena od sve debilnije publike koja je sve detinjastija i neobrazovanija tj jos manje obrazovana od prethodnih generacija.

Bonelijevci su cesto meta sprdnje - i to zasluzeno - jer idu kroz svet stripa sa oglavom cvrsto privezanim za svoje prazne tintare. Za njih postoji samo Bonelli, i u tom smislu su kao neki smesni, primitivni, religiozni zaludjenici. Sale se zbijaju na njihov racun, nesto kao sto su Bosanci bili glavna meta viceva u Jugi, ili kao sto su Irci fokus viceva u Britaniji. Tipican bonelijevac je toliko odsecen od realnosti da npr smatra da je Ferri najveci umetnik na planeti Zemlji.

 A kad smo vec kod Zemlje, da su bonelijevci nastali u Srednjem Veku zasigurno bi sa svim silama branili ideju da je Zemlja ravna.

Samo da napomenem da su mladi bonelijevci odnosno klinci izuzeti od ove (i moje) sprdnje, jer to stivo i jeste za njih odnosno za decu. Uglavnom.

Od Tarzana.
(Bonelijevci: opste znanje popularne kulture - cista nula.)

Treba neko ovim bonelindijancima da pojasni da je postojao strip pre Bonellija i posle njega. Zagor nije Isus (tj prvi i jedini), Ferri nije bog (tj nije stvorio crtez), a Bonelli nije svemir (tj sve sto postoji).

Velik broj fanova ovog svetog shundskog trojstva smatra da je to sto citaju umetnost. Ima i onih koji realnije kapiraju svoj hobi, znajuci da je to samo tupoglavo kolekcionarstvo, ali cini se da su takvi ipak u manjini. Ozbiljnost s kojom velik broj marvelijadnika i bonelijevaca razglaba/raspravlja o ovim glupostima (u najsitnije tancine) me navodi na ovakve zakljucke.

3. Bolidi koji ne ubrajaju mange u strip.

Eto, kad smo vec kod japanskog shunda, neka budala je pre izvesnog vremena (posto ne znam ko je, ne znam ni kada je) bila odlucila da manga nije strip, a onda se pojavila gomila drugih plitkoumnika koji su se prikljucili ovoj fascinantnoj teoriji. (Koliko god sumanut neki "pokret" ili ideja, uvek nadje svoje sledbenike, poklonike i vernike.)

Kazu, "manga se cita s desna na levo, zato nije strip". Kuran se takodje cita drugacije; znaci li to da Kuran nije knjiga? (Ne znam, mozda je opera, ili stolica.)

Neki ljudi pisu levom rukom. Znaci li to da oni ne pisu nego crtaju? Skrabaju? Seru?

Kazu, "manga je japanski proizvod, stoga nije strip". Znaci Japanci su Marsovci?

A opet, sta ima tu da se razume... Ludaci i debili imaju neku svoju paralelno-dimenzionalnu logiku koju mi iz ovog sveta necemo nikad shvatiti. Svi pokusaji da se udje u logiku ludaka i budala su osudjeni na propast. Najbolje je sprdati ih - i redovno pumpati lekovima koje im doturamo kroz onaj mali otvor na vratima.

Potrazio sam odgovnjor na internetu, ali nijedno jedino "objasnjenje" nije imalo ikakvog smisla. Kvazi-razlike izmedju mange i stripa se svode na neko suludo cepidlacenje o nacinu izdavastva, broju strana i slicnim tricarijama koje mogu samo imbecili da navode kao kljucne razloge za "secesiju". Sve je to naravno apsolutni idiotizam, jer po toj anti-logici mozemo zakljuciti da francuski BD-ovi nisu stripovi vec bandes-dessines. Niti su Bonelli stripovi vec fumetti. Nije sija nego vrat. Nije komunjara nego nacista. Nije Leo Di Caprio nego trandza. Nije Sean Penn nego vreca govana.

To je kao ono, "nisam Srbin vec Crnogorac". Jesi Crnogorac, ali si i Srbin. Jedno ne iskljucuje drugo, inace bih ja mogao da tvrdim da "nisam Srbin vec Beogradjanin". Manga nije nista do vrsta stripa, kao sto je Srbin podvrsta ljudi, a Crnogorac podvrsta Srbina. (A Beogradjanin podvrsta Crnogorca...)

4. Velika većina ne razlikuje dobar crtež od prosečnog, a neki čak ni dobar od lošeg.

Kao sto velika vecina slusaoca muzike ne uocava kvalitativnu razliku izmedju Mocarta i Madone, kao sto prosecan Balkanac jednostavno nije kadar da ukapira zasto je turbo-folk najvece smece u istoriji zvuka, kao sto velika vecina film entuzijasta ne kapira zasto je Kjubrik superioran reziser u odnosu na Spilberga, kao sto vecina ne kapira zasto je Monty Python (blago receno) superioran u odnosu na sve filmove Ben Stilera (i njegove osrednje ekipe) - tako i stripofili ne znaju gde im je suplje. Ne znaju, ali vole da se kurce, kao da znaju. Na primer, na forum.stripovi, "elitnom" sastajalistu gde se najveci fanatici srecu da bi razmenjivali svoja (precesto) nebulozna zapazanja, a i uvrede (cesto bazirane na nacionalnim sporovima, npr da li je prevodioc trebao da napise hleb ili kruh na 15. strani nekog nebitnog tomahavk-skvo-vigvam albuma. Cast izuzetcima, ali vecina ovih tipova su obicne budaletine.

To sto se apsolutna govna cesto i lako rasprodaju a visoko-kvalitetni serijali kao Mek Koj obustavljaju jer ih niko ne kupuje, samo potvrdjuje ovu cinjenicu. Masa ljudi skoro uvek preferira govna, bilo sta da je u pitanju. Ne bacaj bisere pred svinje, jer ti biseri ce da trunu po izdavackim magacinima. (A izdavacima ce se (jos vise) ogaditi da izbacuju bisere tj kvalitet.)

5. Pričofili.

Kao rezultat neshvatanja razlike izmedju dobrog i loseg crteza, imamo puno radnjofila. To su pacijenti kojima je prica (mnogo) bitnija od crteza. Sasvim je logicno da ce se neko ko ne "razume" crtez, tj neko kome fali DNK kod za desifrovanje umetnosti tj fali im sposobnost estetskog ugodjaja, da ce se (mnogo) vise fokusirati na sadrzaj nego na likovni aspekt stripa. Po meni, ova sorta stripofila je u proseku seljoberskija od ostalih. To su filistinci stripskog sveta.

"Crtez mi je nebitan, vazno da se puno roka i da ima akcije! Najzesce mi je kada se Teks sakrije iza stene i ukoka neke zlikovce! Zabole me bas kako stene izgledaju: stena kao stena, Teks kao Teks - uvek isti, uvek opak!"

Ovako nesto se ne cuje samo od dvanaestogodisnjaka (sto je razumljivo), vec i od matorih drtina zamrznutih u pubertetu.

Slican poremecaj nalazimo i kod muzicki ustinutih ljudi kojima su tekstovi bitniji od muzike - facepalm fenomen koji je veoma rasprostranjen kod zenske publike, pogotovo kod sredovecnih domacica nize inteligencije i tinejdzerskih boy-band zombi balavica. Naravno, poredjenje nije idealno jer su tekstovi u muzici neuporedivo manje bitni od same muzike, cak su uglavnom i kompletno nebitni (uostalom, mnogo muzike je instrumentalnog karaktera - a stripovi su ekstremno retko samo crtezi bez radnje), dok se kod stripa ipak trazi neki kakav-takav balans izmedju price i crteza tj poenta je da obe stvari budu na dobrom nivou odnosno da se izgradi solidna sinteza ove dve toliko razlicite stvari. U muzici tekst moze biti kretenski, ali sve dok je muzika dobra to je nebitno.

Pricofili se dele na umerenije dilbere i ekstremne ludake; ovoj drugoj kategoriji crtez je sasvim nebitan, a dokaz da takvi bolidi zaista postoje je odlicna prodaja hipsterskog smeca (Larcenet, Satrapi), kao i ponasanje Bonelijevih Svedoka kojima je cesto sasvim svejedno ko crta.

"Vazno da pise Tex Viller  na naslovnici, onda obavezno kupujem. A ko crta... ma nebitno. Vazno da ima akcije."

Na sajtu stripovi.com koji sadrzi mnostvo (debilnih) recenzija prica ima vecu tezinu od crteza, sto je i vise nego jasno u ovoj raspodeli ukupne ocene. Prica i scenario cine cak pola ocene (jer su i jedno i drugo jedan te isti drek), dok crtez cini samo cetvrtinu. Naslovnicu ne ubrajam u crtez jer mnoge naslovnice em ne radi isti crtac em je naslovnica cesto bolje ilustrovana nego unutrasnjost stripa em se naslovnice cesto crtaju u drugacijem stilu nego sam strip.

Inace, ovaj primer gore odnosi se na neku (od 10,000) epizodu Zagora. Desetka za Ferrijev crtez? Bonelijevci su ziv pish...

Ja sam definitivno veliki opozicionar ovim pavijanima odnosno ja sam okoreli crtezofil, stoga nemam nikakvo razumevanje za pricofile; ukoliko crtez nije (dovoljno) dobar, sadrzaj me ne zanima a to znaci da me taj strip uopste ne interesuje. Ukoliko je sadrzaj slab a crtez odlican, verovatno cu zeleti da nabavim strip. (Izuzetke pravim samo ako je politicki strip u pitanju, onda cu ga zaobici najverovatnije, npr tandem Bilal/Christin kada peru/idealizuju komunizam, ili smorna tomahavk izdanja.) Moji prioriteti su logicniji od njihovih, jer strip je prvenstveno umetnost (ili bi trebalo da bude) - barem meni koji sam probirljiv za razliku od svastokupaca.

Postavio bih samo jedno pitanje ekstremnim pricofilima: ako vam je crtez nebitan, zasto ne citate knjige? Tamo imate tekstova do mile volje, nikakvi crtezi da vam zasmetaju, a i knjige su generalno dosta jeftinije od stripova. Da ne pricam o jeftinim vestern romanima koji su se prodavali po kioscima...

Ironija je, medjutim, da su pricofili upravo podvrsta stripofila koji manje citaju knjige od crtezofila, odnosno jos manje... Valjda su knjige previse "komplikovane" za njihove pilece mozgove. (Ne, ne racunam Stivena Kinga kao citanje knjiga, zajebite me s tim...)

Sto je ozbiljniji serijal to ima manje smenjivanja crtaca, po nekom opstem nepisanom pravilu. Npr vecini fanova Asteriksa nije uopste svejedno da li Uderzo crta ili ne. Kod fanova Bluberija velika je bila stvar da li ce i kako ce se serijal nastaviti bez Ziroa. Retkost je da uspesan serijal ima kontinuiran kvalitet uprkos redovnijoj smeni crtaca, kao sto je to slucaj kod Modesti Blejz koji su ilustrovali 5-6 crtaca, a nijedan nije los ili prosecan.

Kod bonelijevaca, mangatarda i marvelijadnika je uglavnom manje-vise svejedno ko crta, a dokaz za to je sto je npr Zagora crtalo najmanje 30 razlicitih ljudi - barem se meni tako cini. Ne znam, nisam siguran, nisam Bonelli ekspert, mozda ga je crtalo 500 njih. A i tipican americki superheroj je ilustrovan od strane velikog broja najamnika, i to mahom osrednjih (za koje marvelijadnici misle da su majstori svog zanata jer i ne znaju kakvih sve odlicnih stripova i crtaca ima). Kod mangi je medjutim daleko veci kontinuitet: crtaci su cesto istovremeni i scenaristi, sto je kod Marvela i Bonellija retkost.

Posto su toliko fokusirani samo na price, da li su pricofili u proseku kompetentniji da komentarisu/analiziraju pricu/scenario od ostalih stripofila?

Nisu!

Ironicno je, ali oni su cesto manje sposobni da procenjuju kvalitet price. Tipican pricofil cak ne pravi razliku npr izmedju odlicnog, rafiniranog Iznoguda i prejadnog, primitivnog Leonarda. On ce proceniti da je humor u oba stripa ne samo slicnog nivoa vec i sadrzajno slican; cak nece ni provaliti da je Iznogud vise za tinejdzere i odrasle a Leonardo za malu decu. Ali vec sam bio pomenuo da su pricofili cesto bonelijevci sa niskim kriterijumima... Teks, Zagor i Blek Stena je sve sto takve zanima.

6. Hipsterjadnici i hipsterbednice.

Hipsterizam, koji je u svojim pocetcima bio uglavnom limitiran na svet likovne "umetnosti" i bitnikovske "poezije", je nazalost kontaminirao gotovo sve sfere umetnosti i drustva: film, muziku a onda i svet stripa. Cak i na brdovitom Balkanu! Do 90ih je jedva postojao stripski hipsterizam i u internacionalnim razmerama, a kamoli ovde. Medjutim, preuspesno sirenje neo-marksisticke propagande - koja podrazumeva ciljano miniranje svih sfera kulture te opsti pad kriterijuma u istim - je dovelo do toga da cak i najgori crtaci sada pronalaze ne samo zaposljenje u stripolendu vec i renome. Hipsteri se sada cak i vise nagradjuju od standardnih autora! (Uvek sam tvrdio da sve nagrade bez izuzetka treba ignorisati, bez obzira da li je u pitanju film, muzika, strip ili sta god. Od Oskara do Grammy do Will Eisner Awards - sve je cistokrvna lakrdija, a danas skoro iskljucivo politicki obojena lakrdija.) Mediji, u redjim slucajevima kad se uopste pozabave stripom, cesce velicaju te beskorisne hipsterske pizdarije nego pravu stripsku umetnost. (Sve ovo zvuci suludo ali nista ne izmisljam.) Objasnjenje za ovo je jednostavno: danasnji novinari su mahom iskompleksirana, neobavestena i lenja goveda, ali uspesno sirenje hipsterizma je i posledica toga sto se moderno novinarstvo inace sve vise svodi na lazima, lupetanju i ekstremnoj politizaciji svih oblasti umetnosti, zivota i drustva. (U prevodu: romantizacija migranata, LGBT-a, blacenje desnice, velicanje socijalizma, pranje biografija raznih olosa kao sto su Che Guevara i Lenjin, preterani grrl-power odnosno radikalni feminizam i slicno.) Privlaci ih upravo hipsterski socio-politicki strip jer o njemu mogu da se preseravaju, da palamude, da licemerno i pokvareno moralisu (virtue-signaling), a nista ne dovodi tipicnog modernog novinara do vece ekstaze i do veceg svrsavanja u pelene od prilike da izreklamira svoje imaginarne intelektualne sposobnosti kroz neku baljezgarsku dubokoumno pseudo-analizu. Teze mu je da se preserava u vezi npr Dzeremaje nego u vezi Mausa. Moze i o Dzeremaji da se kenja naveliko, da se preteruje sa "socio-politickim" pizdarijama, ali je to daleko lakse raditi o stripu kao sto je nakaradno nacrtani Maus ili o nekom od amaterskih anti-radova gospodje Satrapi.

Hipsterizam je fenomen/pokret koji svu svoju snagu crpi iz kompleksa nize vrste (koji se, ironicno i paradoksalno, cesto tesko moze razlikovati od kompleksa superiornosti) a koji neretko vode do ovisnoscu od "underground hype-a". Ta "ovisnost" je veoma retko bazirana na pravoj ljubavi prema stripu vec mahom isfolirana, jer hipster koristi strip da bi dosao do cilja, nije mu sam strip cilj.

S tim sto je underground crtez dogurao cak do "overgrounda" u poslednjih par decenija. Bez ovih bespotrebnih ali nazalost nezaobilaznih kompleksa hipsterizam bukvalno ne bi ni postojao. Ovaj hajp, kojem podlezu iskljucivo naivni i prepotentni tj priglupi i osteceni ljudi, podrazumeva da se los, pa cak i katastrofalan crtez velica kao fenomenalan i visoko-umetnicki, sto rezultira u tome da se danas diletanti i antitalenti velicaju kao genijalci stripa, a sadrzaj se ceni samo ako je politicki obojen (naravno, iskljucivo levicarske tj politicki-korektne orijentacije tj prepun licemernog moralisanja) ili ako nije ispolitizovan onda mora da makar bude seksualno perverzan. (Gotovo identicnu situaciju imamo i u svetu indie i/ili underground i/ili "art" filma, s tim sto su hipsterski filmovi nesto gledljiviji nego sto su hipsterski stripovi citljivi.)

Hipsterska polica za knjige/stripove. Jer, modernizam = napredak = "progresivna" osoba koja je vec jednom nogom u 25. veku. Klasican primer projekcije imaginarne intelektualne vrednosti i nepostejece kulturne superiornosti kao (veoma pogresna) auto-terapija za lecenje sopstvenih kompleksa.

Glavni snabdevaci ovakvog djubreta za balkanske hipstere (iliti kvazi-intelektualne pavijane koji su kompletno nesvesni svog pomodarstva i gluposti) su prvenstveno komunisticka i izvikana Fibra, a onda Komiko koji prilicno preteruje u tome, i poneki manji izdavaci. Cak se i Darkwood-u ne gadi da povremeno izbace ovakvo neko smehotresno smeche (koje se naravno zabiberi obaveznim pseudo-intelektualnim preseravanjem u uvodu albuma i propratnim tekstovima, ne bi li se ubedili oni jos neodlucni da ovo nije sranje vec stripovsko blago, ili da bi makar ojacali iluziju konvertita da u rukama drze ne okorelo djubre vec vrhunsku umetnost).

Po kvalitetu crteza, hipsterijada je daleko gora cak i od najgorih mangi, i od one najgore marvelijade i bonelijade. Cak bi se moglo reci da su i najgori ilustratori ove tri "skole" (komerc-kanalizacije) superiorni u odnosu na "najbolje" hipsterske dunstere! Hipsterski strip je bukvalno samo dno strip kanalizacije.

Najznacajnija razlika izmedju npr marvelijadnika (komercijadnika) i hipstera (undergroundbednika) je sto se ovi prvi dice svojom gluposcu (ili se makar ne stide nje) dok se ovi drugi ponose svojom imaginarnom inteligencijom. (Sto, priznajem, maltene dodje na isto. Kao i u politici, ekstremi su cesto vrlo slicni.) Jer, imati Mausa, Okrug Essex ili Persepolis na svojoj polici je za hipstere statusni simbol, toboze znak da su oni intelektualno i kulturno nadmocni u odnosu na ostale "plebzoidne" stripofile... Tj barem oni veruju u ovu bizarnu bajku... Ali lako je diviti se govnima i trpeti ih kada ti njuh ne funkcionise.

(Meni da neko pokloni gore pomenute albume ne bi ih nikad stavio na police, jer bi mi skrnavili i vredjali kolekciju, a pritom bi me bio i blam da mi budu vidjeni na polici.)

Uostalom, vise o ovoj ogavnoj a ujedno i prezabavnoj temi imate nesto kasnije opet (a i u linku dole: imam citav jedan detaljni post o njima).

7. Nepročitani stripovi su pravilo, ne izuzetak.

Velik broj stripofila se bavi hobijem kojeg ne bih okarakterisao kao "citanje stripova" vec "popunjavanje polica". Ovaj specijes je prvenstveno fasciniran lepim izgledom stripova odnosno elegancijom ovih novih izdanja, tvrdo-ukoricenih i sveze-isporucenih iz modernih stamparija. (Pa cak i onog iz Petrovaradina, u koji se kune Komiko da se ne sastoji od 5-6 baba koje Oho lepkom spajaju stranice.) I ja volim miris stripa, i izgled, i volim kako deluju na policama, sve to stoji (onako lepo), ali nista od toga mi ne bi znacilo kad ne bih imao interesa da ih citam (ili makar otvaram). Odnosno, to bi bilo dovoljno da krenem u skupljanje, ali pod uslovom da ih dele za dzabe.

Priznajem, i ja imam puno neprocitanih albuma, ali... (sad sledi izgovor)... to je zato sto sam tek pre par godina krenuo sa ponovnim skupljanjem - a kupio sam veoma puno u kratkom roku - te jednostavno nisam imao vremena sve da procitam. Medjutim, uprkos tome, (mnogo) vise od pola svih stripova koje imam sam procitao, neke u vise navrata. (OK, priznajem: te koje sam nekoliko puta procitao uglavnom imam vise od 30 godina.) Dok ovi necitaoci iliti pasivni kolekcionari verovatno ne citaju ni 5% onoga za sta bacaju hiljade evra. (Njihova je sreca sto (ocuvani) stripovi (cak i oni iz Petrovaradina) uvek imaju neku vrednost te mogu da ih se lako ratosiljaju po dobrim cenama kada im se smuci ovaj besciljni hobi skupljanja stripova kao lepuskastih cigli za popunjavanje polica.)

Pretpostavljam da im je ovo modus operandi: kupe strip, nakratko ga prelistaju - kao neko dete ili da provere da je primerak nije felerican - a onda ga tutnu na policu odakle se strip ne pomera ni milimetar, bar dok necitac ne nadje lepse cigle kojim ce da zameni one manje lepe, kada mu ponestane prostora.

8. Kompletisti - idiotisti.

Jos jedna kategorija ciglo-skupljaca koji su sebe pobrkali sa stripofilima su fanatici koji kupuju iskljucivo kompletirane serijale, ili one za koje znaju da ce biti zavrseni. Odnosno serijale za koje pretpostavljaju da ce biti izdati u kompletu. (To se na Balkanu nikad ne zna... nije li tako, Bookglobe i Darkwood?) Ove opicene susumige skupe, recimo, prvih 8 albuma, ali... ukoliko izdavac obustavi serijal, kompletista se smesta naduri, ispsuje izdavacu sve zivo i mrtvo preko FB i forum.stripovi, a onda besno baca svih 8 brojeva na oglas. Najednom ga vise ne zanimaju ovi stripovi - koji su mu do nedavno toliko puno toboze znacili.

Imati kompletan - dug - serijal, to je vrsta fetisha.

Jeste, kompletisti su fetisisti, manijaci, debili, zaludnjare, ludaci - sve u paketu. Umesto da budu sretni sto neko uopste izdaje serijal do kojeg je njima (navodno) toliko stalo, umesto da zahvalno kazu "eto, barem su stigli do 8. broja, i to je nesto!", oni kao neki religiozni/politicki fanatici prave kompletan rez (jer su kompletisti) i odricu se onoga sto su vec sakupili, jer tih 8 brojeva za njih vise nisu nista do najobicnije blato. Onog momenta kada saznaju da 9. broja nece biti, njihova se kolekcija 1-8 nekom surovom i cudnom magijom pretvara od predmeta divljenja u predmet gadjenja i mrznje. To je prava carolija koju samo ti zadrti divljaci - eventualno - mogu razumeti u potpunosti. Medjutim, ne pitajte ih da to objasne: necete dobiti jasan odgovor. Nije ni njima jasno zasto su skupljaci.

Skoro je nepotrebno i reci da kompletisti moraju da imaju svaki serijal od istog izdavaca: njima ne dolazi u obzir da zadrze onih 8 albuma, a da ih upotpune sa brojevima 9, 10 i 11 od nekog drugog izdavaca. Tako nesto im se gadi! Vredja im estetiku...

"Izdanja Carobne Knjige su citavih SEDAM milimetara visi od Fibrinih! Ne dolazi u obzir. A i font je drukciji... A i kod njih pise Betmen, a kod ovih Batman... Ne ne i ne! Hocu sve da bude isto!"

Autizam nije nimalo naivna stvar...

Naravno da se ni ja niti iko drugi normalan ne buni sto ovi mizernjaci postoje. Cak stavise dapace. Jer da nije njih mi strvinari koji vrebamo polovno/rasprodato/nezeljeno bi se redje ovajdili.

Konan Divlji mac Simerije je odlican primer. Bilo je izaslo 10 ovih cigli (ali bukvalno cigli) od strane notornog zabusanta Darkwood-a (kojeg mnogi kompletisti mrze iz dna duse), a kada je postalo jasno da DW nece nikada izbaciti dugo iscekivani 11. deo, kompletisti su krenuli da prodaju 1-10, cesto u kompletu. Mada, u ovom specificnom slucaju, ratosiljanje je kretalo postepeno, ne odjednom svi kompletisti zajedno, jer DW je godinama odlagao odluku/objavu da se serijal ne nastavlja, drzeci kompletiste u ankcioznoj neizvesnosti, cineci ih da cupaju kosu sa svojih praznih glava.

"Da li ce nastaviti Konana DMS ili ne?! Da li da i dalje volim ovaj serijal ili da ga zamrzim?! Sta da radim???"

Zato i mrze Darkwood toliko: em je ovaj izdavac propao i zbog toga obustavio pregrst slabo/slabije prodavanih serijala, em im tesko pada da budu iskreni sta ce kad ce a kad hoce ili nece da nesto zapoceto nastave. (Za razliku od Fibre, Darkwood je tajnovit, kao Pentagon ili CIA.) Stoga se kompletisti, u svom napetom sekiranju i neizvesnosti, cesto obrusavaju na Facebook i forum.stripovi gde se izjadaju svojim stripofilskim kolegama koliko mrze to cekanje, to neznanje, tu neizvesnost koja ih cepa, da li ce i kada ce se nastaviti neki serijal. Ne da bi sto pre saznali sta ce se desiti u narednom albumu vec samo da znaju vredi li zadrzati ovo sto su vec nabavili.

Naravno da se sprdam malo; nismo mi pravi stripofili njihove kolege, vec im dodjemo vise kao neki daleki rodjaci: ono u stilu mi ljudi a oni simpanze. Oni vise dodju kao neki glumci, foliranti, uljezi... iz dzungle.

Konkretno u slucaju ovog Konana je apsurdno toliko se srditi na obustavu jer serijal nije u nastavcima, nije cak ni hronoloski poredjan, a crtaci se redovno smenjuju. Drugim recima, covek moze da kupi bilo koji album a da mu ne treba nijedan drugi, pre ili posle tog. Ja sam nabavio brojeve 5-10 (po uglavnom niskim akcijskim cenama) i to mi je sasvim dovoljno. Kad bi izaslo jos brojeva - super. Ako ne (a i nece) - i to je OK, nije smak sveta. Izdali su vec preko 3000 strana, to nije malo...

Kompletisti samo kad nacuju da je neko zadovoljan sa nepotpunom kolekcijom tipa 5-10, njima se smrkne. Nije im jasno, zbunjeni su, besni, ne shvataju "kako moze neko da ima samo deo kolekcije a ne citavu?!". Kao i skoro svi drugi ludaci, ni oni nisu svesni svog ludila.

9. Fibrini Svedoci.

Cesto se sprdamo na racun Bonelijevih Svedoka, ultra-religiozne grupacije ortodoksnih ludaka sektaske orijentacije, jer oni su notorni, a ima ih puno, a i laka su i ocigledna meta za zajebavanje. Cak i pomalo simpaticna meta. Medjutim, mnogo manje poznato je postojanje Fibrinih Svedoka, sto je i logicno jer Fibra ima mnogo manje tiraze i manju publiku od bonelijevskih izdavaca (Libellus, Veseli Cetvrtak, Ludens, Pergam i jos po neki) koji ponaosob mozda nisu giganti izdavastva ali svi zajedno kao jedna celina zauzimaju najveci deo balkanskog trzista. Medjutim, ja smatram ovu sektu jos ludjom.

Fibra vazi za najkvalitetnijeg i najozbiljnijeg izdavaca na Balkanu. U velikoj meri se s tim slazem. Povez, papir, rokovi, layout: sve uglavnom top. Medjutim, za svaki dobar album koji izbace ima bar 30ak koji su totalno sranje ili u najboljem slucaju mediokriteti. Fibra pokriva gotovo citavo trziste - BD, mangu, marvelijadu, klasike, cak i poneki Bonelli - ali se mozda najvise bave hipsterijadom odnosno politicki obojenim (ne)delima. Stoga ih cesto nazivam hipsterskim izdavacem (iako to nisu iskljucivo), jer su izdali tonu beskorisnih, uzasnih albuma te vrste, tip sranja koje pre samo 20-30 godina niko ziv ne bi citao a kamoli kupovao. Larcenet, Satrapi, Gipi, Rabate, Alfred, Peeters, Igort, Kerascoet, Chapron, Zanzim, Duchazeau, Fior, Laurent, Bagieu, Oubrerie... Lista ovakvih amatersko-sarlatanskih kvazi-umetnika je duza od linija belog praha koje vlasnik Pinka nedeljno usisava kroz svoj seljacki nos.

Najbolji primer fibransko-kompletistickog idiotizma je njihova uglavnom uzasna edicija Kolorka. Ako smatrate da je naziv debilan, tek da vidite sadrzaj... Bar 70% ovih albuma su sranje, a bar pola tesko sranje. Ali otkad je sranje ikada sprecilo mase ljudi da ga skupljaju? Postoje zombiji koji kupuju sve Kolorke. (Samo da napomenem da Fibra nije nimalo jeftina, cak ni u Srbiji gde u striparnicama vazi 20% popust za sva njihova izdanja.) Iako je sadrzaj precesto uzasan - socio-politicke/levicarske price cesto naskrabane od strane dunstera i sarlatana koji se izdaju za "umetnike" - Fibrini Svedoci verno kupuju svaki novi broj. Bez obzira na sadrzaj: njih to i ne zanima.

Kao na primer ovo sranje.

Tipicno fibransko hipstersko djubre, s tim sto je ovaj album iz edicije Orka, koja je u proseku daleko bolja od Kolorke. "Besplatno procitajte ogledne stranice stripa", ali samo ako ste hrabri ili imuni na govna.

"S Gipijem je talijanski strip konačno dobio novog velikog autora i Prattova nasljednika" pise u opisu ovog sranja na Fibrinom sajtu. Jeste, tacno je da je Prat bio lencuga, zvrljator i brljator, ali u odnosu na Djipija bio je majstor svog zanata te je ovo pateticno poredjenje uvreda za Prata.
"(Ovaj strip) je pokupio sve najvažnije svjetske nagrade," nastavlja tupavi tekst, dokazajuci po ko zna koji put moju tvrdnju da se sve nagrade (film/strip/muzika/bilo-sta) trebaju ignorisati - ili makar koristiti iskljucivo kao upozorenje da je u pitanju sranje ili mediokritet, jer ko jos danas nagradjuje i promovise kvalitet? Mediji sigurno ne.

Ovakvo ponasanje je totalno iracionalno te i automatski religiozno, jer koga mogu da interesuju bas svi ti pravci, zanrovi i stilovi? Samo svastojebe, odnosno ljude koji Kolorke uglavnom i ne citaju vec ih samo slazu na police, da bi se kasnije dicili fotografijama svojih masovnih kolekcija na drustvenim mrezama i forumima. Bonelijevi Svedoci barem ponekad dobiju neki pristojan nivo crteza i barem je sadrzaj konstantan odnosno to sto skupljaju su barem prave tj povezane kolekcije/serijali, odnosno njihovo skupljanje ima neku logicnu osnovu. Neko ko skuplja sve Zagore ili sve Teks Vilere barem zna sta dobija - koliko god suludo bilo skupljati 500 epizoda jednog shund strip junaka s jednim te istim recikliranim pricama. Medjutim, skupljaca Kolorke verovatno i ne zanima sta ce sledece da izadje iz ove edicije, jer koje drugo objasnjenje moze da postoji za ovakvo suludo kolekcionarstvo? Samo je bitno "da se serijal i dalje roka". Fibrolatoru je jedino bitno da svaka naredna Kolorka bude preciznih, identicnih dimenzija, i da se "kolorno" uklapaju u vec kupljene brojeve, da bi polica bas onako posteno blistala... ukoliko govna mogu uopste da blistaju.

10. Svaštojebi.

Postoje punokrvni skupljaci bukvalno svega, a njih mozemo nazvati i svastokupi ili svastokupci. To je podvrsta stripomanijaka koji u svojoj (neretko ogromnoj) kolekciji ubrajaju sve Kolorke i ostale hipstericne pizdarije, niz Libellus serijala, francuske BD-e, mange, pregrst marvelijade, klasike, cak i YU revije. Njih sve zanima - odnosno bar da sve imaju. Jer cisto sumnjam da sve to mogu da stignu da procitaju. Jedno je imati raznovrstan ukus tj imati sirok dijapazon interesovanja, ali sasvim nesto drugo je ici u ekstrem tj nemati nikakve kriterijume, nemati nikakve granice u licnom ukusu. Uostalom, ni svinje ni koze nisu probirljive.

Nepotrebno je reci da samo ljudi sa velikim finansijskim mogucnostima mogu da se upustaju u ovakvu ekstremnu putanju svog primarnog hobija. Mada, ima i puno onih koji svoj zadnji dinar bacaju na sve ovo, verovatno zrtvujuci svoje porodice u procesu. I Grcku. Oni sigurno ne idu na godisnja letovanja...

11. Hiljade evra na savijenim policama.

Ima stripofila koji trose pozamasne sume novca na stripove, a drze ih na jeftinim policama koje kad bi imale moc govora bi zakukale na sav glas.

Meni nije jasno zasto ne uloze stotinak evra da pojacaju strukture polica (ili nabave novu), kad vec imaju toliki budzet i kolekciju. Kad vec imas toliku kolicinu skupih i ocuvanih stripova onda je grehota drzati ih tako jadno, nabacano na gomilu, iskrivljeno, ruzno, neuredno. Kako im samo ne smeta? Zar ne shvataju da ce se brze ostetiti? To bi bilo kao da imate Ferrari od pola miliona dolara - a drzite ga u olupini od garaze koja propusta kisu i u kojoj se skupljaju pacovi i gusteri... Ili kupis adekvatnu garazu ili prodas Ferrari.

Cak je i ovo krivudavo sranje bolje od izmucenih, savijenih polica. Mada ne mnogo...

12. Folijaši.

Dok su savijene police uglavnom odlika lenjih i/ili aljkavih kolekcionara, imamo i sustu suprotnost, drugi ekstrem: picajzle.

Neki stripofili mora da "pate" od neizmernog optimizma, jer kako drugacije objasniti njihove temeljne pripreme da sacuvaju svoje strip kolekcije, kao da ce ziveti hiljadu godina...

Zaboravio je da pomene temeljno susenje, peglanje i feniranje svake stranice (za sta verovatno maltretira svoju suprugu i/ili decu)... minimum jednom mesecno.

Takodje se naveliko spekulise da stripovi sporije propadaju ako im vlasnik peva decije pesmice... dok ih nezno gladi... ali samo posebnim rukavicama. Tepanje je na ceni takodje.

Stavljanje stripova u foliju je debilna zanimacija iz vise razloga:

a) Kolekcija izgleda ruzno na policama.

b) Bilo kakvo prelistavanje na brzinu tj proveravanje neceg na brzaka postaje problem. A time se izbegava cesca interakcija sa stripom - sto ubija citavu poentu stripomanije. Folija te samo udaljava od sopstvenih stripova. "Otudjenje", sto bi komunjarski hipsteri rekli...

c) Pre i posle citanja stripa imas gubljenje vremena tj akanje s tim usranim folijama. Ko jos ima vremena ili strpljenja za takve budalastine! Pogotovo sto nije svaka folija voljna da strip natrag primi: kada se folija uzjoguni dodje ti da iscepas i nju i strip i da ih oboje spalis na licu mesta!

d) Nije sasvim tacno da folija produzava vek papiru. Cak stavise dapace, papir "treba da dise", sto znaci da cak i ako stiti strip na jedan nacin, folija ga unistava na neki drugi nacin. Vlaga i temperatura su daleko bitniji faktori, kao i nacin na koji su stripovi poslagani. Ukoliko je niska vlaga, umerena konstantna temperatura a stripovi su naslagani pravilno tj uspravno - a da pritom nisu suvise zgusnuti, to je sasvim dovoljno. Vise od toga ne mozes.

e) Stripovi nisu svi iste velicine, znaci tu ima i zajebavanja vezanog za nabavku tacnih dimenzija.

Ima cak i bolida koji s rukavicama citaju stripove jer "masnoca i kiselina (ili sta vec) sa prstiju nagrizaju papir". To je vec ludilo majklodzeksonovskih proporcija.

Kad smo vec kod poznatog pedofilijusa, mozda je sledeci korak za folijase citanje (a i drzanje) stripova u posebnim kiseonicnim komorama.

13. Crnobelci.

Ne govorim o navijacima jednog od dva komunisticka beogradska kluba, vec o stripskom specijesu sa pomucenom logikom i poremecenom estetikom.

S obzirom da se vecina trzista bavi komercijalom, logicno bi bilo da vecina stripofila zeli sve u boji, a da samo iskompleksirani hipsteri velicaju c/b stripove kao superiorne?

Ali, cvrc, nije tako jednostavno. Zbog velikog broja matorih drtina (kao sto sam ja) koji su odrasli na ultra-jeftino stampanim YU revijama, faktor nostalgije odnosno ispranih mozgova cini situaciju komplikovanijom. Posto su se u YU gotovo iskljucivo prodavali jeftini kiosk stripovi, cesto veoma bednog toalet-papirnog kvaliteta (samo kad se setim crnih prstiju posle citanja), mnogi iz moje generacije (i oni jos stariji) nisu kadri da se opasulje, da se urazume, odnosno da ukapiraju da je to sto su oni tada citali bila bastardizacija i degeneracija stripa - barem sto se tice silnih serijala koji su ovde izbacivani u c/b umesto u boji, u originalu, kako je trebalo.

Vrlo je jasno da su mnogi kolorno-blistavi serijali bili degradirani u katastrofalno inferiornim c/b verzijama: Asteriks, Iznogud, a onda jos plejada drugih BD-a, od strane klozetskih revija kao sto su Stripoteka, Gigant, Super...

(Stripoteka npr je bila veoma uticajna za "edukaciju" naprednije dece (pogodili ste! kao sto sam to ja bio), da shvate da ne postoje samo Zagor i Alan Ford, i zbog toga su ovakve revije bile od velikog znacaja, ali s druge strane imaju veoma nisku vrednost na trzistu, i prodaju se za uglavnom smesne cene. Uostalom, Stripoteka je obustavljena nedavno upravo zato sto nema vise nikakvu svrhu, izgubila je svoj smisao u doba kada postoji pregrst odlicnih, pravih HC kolor izdanja, a Stripoteka se u zadnjim godinama pritom skoro iskljucivo bavila modernim stripovima tj i tu je svrha prestala da postoji za nastavak revije, bar sto se mene tice. Nema cak ni poentu u smislu prezentacije novih, jos neizdatih albuma, jer ko zeli cisto informativno da sazna nesto o novijim stripovima moze na internetu lepo i lako skoro sve da nadje. Za to postoje skenovi, na raznim sajtovima, domacim i stranim.)

Samo kompletna budala moze da negira da su velika vecina stripova sustinski lepsi u koloru. To podseca na one silne filmske zaludjenike i snobove (npr studente filma i kvazi-kriticare/palamudarce) koji preferiraju c/b filmove, ne shvatajuci da takvi filmovi postoje samo iz jednog razloga: jer se kolor film nije bio razvio kao finansijski adekvatna alternativa sve do 60ih. I dan-danas imamo underground "autore" koji rade c/b filmove, jer to kaobajagi "dize umetnicki nivo" filma. (Precutkuju cinjenicu da im to jeftinije dodje.) Da, ali samo na qrcu ih dize. Kompletna budalastina. Veoma su retki c/b filmovi koji istinski profitiraju od nedostatka boje. Kad god oboje neki stari klasik (ili kultno B-movie smece, kao npr Plan 9), to je velik boljitak. Obojeni stari filmovi izgledaju neuporedivo bolje; ne deluju "plasticno" tj premoderno vec imaju neki svoj jedinstven stil.

Kod stripa je to nesto drugacije. I tu postoji finansijski faktor, ali ponekad, ne uvek. Cinjenica je da (raniji) stripovi Berneta mogu a i ne moraju da se boje, da su Ortizovi najbolji/najdetaljniji radovi nezamislivi u boji, isto jos vise vazi i za Solanu Lopeza, tacno je da je Roi kada se potrudi mnogo bolji u c/b, i da generalno ne treba kolorisati stripove koji su veoma detaljno tusirani tj koji imaju malo belih povrsina. Medjutim, takvi stripovi su u manjini, a crtaca koji su dovoljno vesti (i vredni) da stvaraju tako nesto ima vrlo malo, pogotovo danas kada su ovakvi majstori izuzetno retki - a velik broj "crtaca" ne koriste tus i olovku vec usrani monitor i kvazi-olovku. Jednostavno ne postoji takav strip, radjen na kompjuteru, koji je bolji u c/b.

Mene zato fascinira kako i dan-danas balkanski izdavaci iskoriscavaju glupost hipstera i konfuziju (patoloskih) nostalgicara tako sto izbacuju u c/b varijanti neke serijale koji em su izdati na Zapadu u boji em su bolji u boji. Na primer Alvar Major, od kvalitetnijih; Fibra po treci put izbacuje ovaj serijal, i to svaki put c/b. A onda ide plejada osrednjih i losih stripova koje npr Fibra izbacuje u c/b jer na taj nacin ustede, a pravdaju se kako je "c/b bolji u ovom slucaju". Nisu u stanju da otkupe prava u boji ili mogu ali im je neisplativo, pa onda spinuju i lazu kako je c/b ionako bolji jer kaobajagi "umetnickiji". Da li bas uvek ciljano prave svoju publiku budalama ili ponekad lazu i sami sebe, to ne znam, a i verovatno zavisi od izdavaca tj da li je urednik hipster/nostalgicar ili pokvareni muljator.

Jedan od najcescih primera crnobelske dezinformacije je da "Korto Malteze izgleda mnogo bolje c/b". Samo zato sto su ovi kuropacenici citali serijal u Stripoteci i Strip Art te navikli na takvu verziju. (Vise o Pratu imate u linkovima dole...) Cak postoje i fanovi Princ Valijanta koji se kunu da su kolor verzije slabije od c/b! Klovnovi sa forum.stripovi, na primer. Pritom je Foster ciljano crtao serijal za kolor, pazljivo planirajuci kako ce i sta da bude obojeno. Svako sa iole smisla za estetiku ce da momentalno shvati da je kolor verzija bolja. (Pogotovo ovi raniji brojevi od Carobne Knjige, koji fenomenalno deluju u boji i koje bi bilo kriminal ne izdati onako.)

Izdavacima treba da bude jasno (k'o dan) da kada imaju jednaki izbor izmedju boje i c/b, uvek moraju izabrati boju, jer ce u suprotnom prodati manje albuma. Mogu navesti nekoliko serijala/albuma koje nisam uzeo iz ovog razloga, a znam da nisam jedini.

Uprkos svemu sto sam gore naveo, ima jedan kljucan faktor koji cesto osujeti pro-kolorni argument, a to je sto se danas prevashodno (zlo)upotrebljava kompjuterski kolor koji se pogresno, nevesto i lenjo samo nabaca na strip. Na kompom sjebane stripove nailazim toliko cesto da sam i ja maltene za to da se strip pre izda c/b nego lose obojen. Moderni strip je preterano natopljen bojom koja unistava linije, urnise crtez, cini da strip izgleda plasticno i previse "filmski" tj neprirodno i nestripski.

Ono sto ja zastupam je jednostavno, a opet gotovo neizvodivo danas: da se svi stripovi sa vecom dozom belih povrsina treba oboj - ali samo umereno, s ukusom i trudom, sa brizljivo izabranim bojama, a ni pod razno kompjuterski. Nije nemoguce kompjuterski dobro odraditi posao ali se to toliko retko dobro radi da sam postao protivnik modernog tj kompjuterskog kolora. Nazalost, vecina mladjih stripofila ne razlikuje los kolorit od dobrog jer su odrasli na sranju stoga im je svejedno ovo o cemu trabunjam, a definitivno trabunjam jer nista necu promeniti.

"But if you're thinking about my comics

It don't matter if they are black and white..."

Iz pop pesmice Black Or White.

14. Detektivi nemogućeg savršenstva.

U ovu kategoriju se nazalost i ja ubrajam. Ovo su ludaci koji zahtevaju od prodavca da im izdvoji najsavrseniju mogucu kopiju albuma. U idealnom slucaju, tipican "perfekcionista" od prodavca dobija citavu hrpu primeraka stripa koji zeli da kupi, ne bi li on sam pronasao onog koji je "najsavrseniji", koji ispunjava razne kriterijume: i one postojece i one pomalo imaginarne. (Stoga "perfekcionisti" teze pada ici u AF, jer oni tu opciju cesto nemaju.) Ne radi se tu samo o banalnim proveravama kao na primer da su sve strane na broju (sto svako ionako treba da radi), vec ima tu i nebuloznih prohteva i provera kao sto su (ne)iskrivljenost rikne, (ne)ogrebanost omota, ili (ne)savrseni balans svih proporcija - posmatran iz svih (ne)mogucih uglova.

Imati ovaj patoloski poriv je kletva a ne dar, prema tome ko god zgrabi prvi primerak koji mu dodje pod ruku i ide pravac kasa, taj je srecan covek. Mi detektivi nemoguceg smo za zaljenje, jer nama je tesko udovoljiti - pogotovo kod slabijih izdavaca ciji stripovi znaju biti jos "nesavrseniji".

A opet, ja cak i ne spadam u najekstremniju sortu "probiraca"; postoje ekstremisti koji mogu nacisto da izlude prodavca svojim zahtevima i molbama, a ja do sada nijednom nisam imao taj problem. Medjutim, sto sam stariji to sam gori po ovom pitanju. Mozde i mene posalju u tri lepe jednog dana... ako to vec nisu krisom uradili kada izadjem iz radnje.

15. Marginaši i marginalizam.

Od ove bolesti patim donekle, i to tek od nedavno, ali ipak daleko manje od pojedinaca koje retko sta nervira toliko kao strip sa prevelikim marginama. Takvi fanatici cak odbijaju da uzmu neki album, samo iz ovog razloga.

Cinjenica jeste da su margine prevelike kod mnogih domacih albuma (npr Carobna Knjiga i Bookglobe), sto nervira dvostruko: em je vizuelno ruzniji strip kad zauzima "premaleni" deo strane (jer bele povrsine su inace neprijatelj), em to znaci da je album nepotrebno stampan u vecem formatu a time i u tezoj verziji - sto nije nebitno jer moderni albumi su cesto prave cigle, teske za citanje. (Ovaj problem nemaju skupljaci necitaci.) Cak je i sa finansijskog stanovista nelogicno da izdavac ne zeli da ustedi na kolicini papira time sto bi smanjio margine. Razlozi za vece margine su ponekad "opravdane", kao npr za neku ediciju koja se bavi razlicitim serijalima/crtacima a izdavac zeli da dimenzije svih albuma budu konstantne od broja do broja. Medjutim, ponekad su margine prevelike bez ikakvog jasnog, opravdanog razloga vec iz ciste traljavosti. Amerikanci i Britanci su tu prakticniji: kod njih se redje od prostora "baca" tj manje ima tog gore-dole viska, tih beskorisnih i ruznih belih povrsina. Ali ovo je samo generalno zapazanje.

16. Matora deca i njihove igračkice.

Odmah da kazem da u ovu kategoriju definitivno ne pripadam! Transfer blama su reci koje su ovde prikladne. Odrasle, matore konjine koje drze igracke pored stripova, o njima pricam. Da, to zaista postoji, a mi amaterski socio-psiholozi ih nazivamo cicibanci. Tipican prizor su police sa Marvel/DC stripovima, a ispred njih action figures Supermena, Spajdermena i ostalih kostimiranih cirkuzanata tj moralnih gromada koje su spasavale multiverzum od nebuloznih zlikovaca bar 570 puta. Ja sam igracke ostavio iza sebe najkasnije (valjda) sa 11-12 godina, i ne namerevam da im se vracam. Ajde jos i da razumem drtine/konjine koji imaju malu decu te njihove igracke postave ispred stripova. Sto da ne? Medjutim, matore keshe kada ciljano bacaju novac na superherojske akcione figure samo da bi im stajali ispred marvelijade, disibede... to je zaista previse, neshvatljivo.

"Sad kad imam sve Betmene, sto ne bih kupio i jednog plasticnog Betmena da mi krasi betmen-policu? Ili vise njih? Postoje li Betmen babushke?"

Jos gore: mnoge debiloidne "striparnice" na Zapadu sadrze maltene vise igracaka od stripova! Kao sto stripofili nisu ono sto su nekad bili tako ni zapadne striparnice nisu iste kao nekad; neuporedivo su gore, u svakom smislu. Znam iz nekog licnog iskustva da su zapadne striparnice pre 30-40 godina prodavale (skoro) iskljucivo stripove (a da ne pricamo o nivou stripova koji je bio daleko bolji). Uostalom, sta bi drugo nudili ako se zovu striparnice?! Medjutim, udjes li u stranu striparnicu danas, posumnjaces da si pobrkao adrese i da si greskom usao u neku deciju ili cak kinesku radnju: prodaju se igracke, solje, posteri, majice - sve samo ne stripovi. A ono sto ima od stripova su vecinski marvelijada i disibeda odnosno ultra-shund, a neretko ne postoji neki posebno velik izbor. Presmesno i jadno, a i dokaz da mnogi od mladjih (de)generacija stripofila nemaju pravu strast prema stripu vec im trebaju dodatni ukrasi, qrci i palci, da im zadrze interes i paznju. To su cicibanske degeneracije koje nemaju fokus i disciplinu tj interes da se bave ijednim hobijem ozbiljno, vec im sve lako i brzo dosadi. (Cast izuzetcima.) Igracke im dodju kao neki bespotrebni, lakrdijski bonus da bi im zacinili njima nedovoljno interesantan hobi. Ponasaju se kao praznoglave klinke koje se loze na neki boy-band: jednog dana su spremne da izvrse harakiri za svoje idole, a vec naredne nedelje im je grupa u petom planu, neinteresantna i zaboravljena, otaljana i izbrisana jer ih sada najednom zanima neka druga korporacijska tvorevina tj grupica. To je odlika glupih ljudi i primitivnih umova. Zapravo odlika dece.

Ovako nesto se danas naziva "striparnica" iliti "comic book store". Ovde ima papira, ali uglavnom u ulozi pakovanja za nabildovane, steroidne igracke.

To se zove skupljanje stripova preko qrca, kada kolekcionar nije zapravo ni svestan da mu taj hobi i nije preterano bitan vec samo nacin da ubije dokonost. Ako ti stripovi nisu bitni prodaj ih lepo... Dovidjenja. Nadji drugi hobi koji ti vise znaci.

Znaci Betmushke zaista postoje... Joj, hvata me blam opet...

17. U srpsko-hrvatskim odnosima akcenat se stavlja na jezike kod probirača.

Kontroverzna tema, jer se (in)direktno bavi balkanskim nacionalizmom, koji je duboko ukorenjen u (skoro) svim ex-YU drzavicama (banana republics) i veoma rasprostanjen na ovom zatucanom podrucju. I pomalo ruzna tema za ovu listu. Ali neizbezna.

Neki Hrvati rado placaju i do 100% vise cene (npr Dzeremaja) samo da bi citali strip na hrvatskom tj da bi izbegli da citaju reci u kojima slovo J nije dovoljno zastupljeno. Hrvati vole ovo slovo, pogotovo kada ispred njega ide slovo I a iza slovo E: to im je omiljena kombinacija, mada ponekad moze i bez ovih dodataka. Ali to je njihovo pravo - kao sto je i pravo srpskih probiraca da ih nervira slovo J i da ga izbegavaju kad mogu.

(Sve je pitanje odrastanja i navike, a to nacionalisti ne kapiraju sasvim, inace bi shvatili da je njihov primitivizam baziran na pukoj nasumicnosti kojom su se oni sticajem lutrijske (ne)srece (tj igrom slucaja) rodili bas kao Hrvati a ne Srbi ili obrnuto/obratno. Ovi nesretnici ne kontaju da smo svi, pa i oni, robovi kosmicke igre slucaja, te preozbiljno shvataju svoje poreklo/podrijetlo, na koje nisu imali ni promil uticaja: niko te ne pita pre rodjenja "sta zelis biti i gde zelis biti?", jer da je tako onda bi nacionalizam bio utemeljen bar u nekoj logici tj na licnom izboru. A ovako je ta ideologija cista lakrdija, ali opasna lakrdija sa precesto ozbiljnim posledicama, barem na ovim prostorima. Ali kako ovo objasnjenje da shvate navijaci Partizana, Zvezde, Dinama i Hajduka?)

Srpska izdanja su generalno dosta jeftinija (ne racunamo klosarsko-lihvarske pizdavace kao sto su Forma B i u nekoj meri Goldconda), a posto se neki serijali dupliraju u oba "jezika" (tj akcenta), Srbi, Bosanci i Hrvati mogu u takvim slucajevima da biraju (svoj) "jezik". Ko je tu zadrtiji, nisam siguran: da li Srbi, da li Hrvati, tesko je sa sigurnoscu reci.) Uostalom, i da znam ne bih rekao, jer kao visevecinski Srbin (3/4 Srbin, 1/4 Hrvat) moram da budem neutralan i objektivan u ovoj "analizi", prisiljen da budem cestiti diplomata, sto inace mrzim kao Nemca... (Ovo je naravno samo popularni balkanski izraz, ja ne mrzim Nemce, jer sta tu ima mrzeti? Svi smo isti, oder?)

Licno govoreci, ukoliko je sve ostalo isto (cena, kvalitet) radije bih ekavstinu. Medjutim, jezik/akcenat mi je mnogo manji faktor u izboru nego cena i kvalitet. Ijekavstina mi istinski smeta samo u veoma retkim slucajevima. Npr Torpeda ne bih uzimao na hrvatskom jer mi je previse nebulozno citati italo-americke gangstere 30ih kako psuju i kunu i prete u ijekavstini i sa hrvatskim izrazima i frazama (od kojih su neke mozda i na silu novokomponovane odnosno rezultat bastardizacije srpsko-hrvatskog jezika). U idealnom slucaju, Torpeda bih citao iskljucivo na engleskom - ali samo kada bi na tom prevodu sa spanskog na engleski pomagao neki njujorski kapo (a ukoliko je capo di tutti capi, jos bolje). Kod gotovo svih ostalih stripova cena je presudna, a onda i kvalitet. Cak i ako je hrvatsko izdanje (nekim slucajem) 20% jeftinije, sto i nije nuzno neka velika razlika, verovatno to uzimam. A ukoliko je hrvatsko izdanje bolje odradjeno (papir, povez, layout) uzecu radije to cak i ako je skuplje od srpskog. (Npr Sandman Overture.) Ali zbog vece skupoce hrvatskih izdanja, kod Srba se ovo pitanje ne postavlja cesto; pre je relevantno kod Hrvata, tj da li su voljni da kupuju stripove na srpskom da bi ustedeli koju kunu.

Ne stidim se jeftinih gegova. Cak stavise dapace...

(Hrvati, sami ste krivi: nazvati valutu po rundavom glodaru ne prolazi "nekaznjeno". I vi biste to nama radili da umesto "dinar" kazemo "mrmot".)

A s obzirom da se ponekad radi o veoma opsirnim serijalima, usteda moze biti poprilicna. Uprkos tome ima hrvatskih citalaca koji ne kupuju nista na srpskom. Medjutim, verujem da oni cine mali procenat, jer vecina stripofila nisu po prirodi zadrti nacionalisti, ili cak i ako jesu ipak neke od njih ovaj finansijski faktor i manjak izbora natera da se malo odvoje od ideologije te priblize pragmaticnosti. Kako god bilo, sigurno je da se daleko visi nivo obostrane netrpeljivosti moze naci medju debilima koji slusaju turbo-folk i ostale vrste seljacko-"urbanog" otpada nego kod citalaca knjiga, stripova ili kod filmofila. Bar se stice takav utisak, jer konkretnog dokaza za to nemam.

Sto se (mnogih) srpskih stripofila tice, oni su ne samo navikli na ijekavstinu vec je neki cak i preferiraju - ali skoro iskljucivo kod stripa Alan Ford. Meni je licno sasvim svejedno da li mi je AF na ovom ili onom akcentu/jeziku. Ne razumem sasvim zasto je srpskim alanfordovcima zabavniji ovaj strip na hrvatskom. Ali to je opet cisto faktor iracionalne nostalgije tj navike, a ustaljena navika je cesto ubica logike...

"Meni Alan Ford na srpskom nije ni priblizno toliko zabavan."

Ko god ovo tvrdi indirektno priznaje da AF nema neki posebno kvalitetan humor vec da se (u Srbiji) oslanja na subjektivni dozivljaj koji je rezultat nekog bizarnog podsmevanja hrvatskom! To je moja interpretacija malopre citiranog stava.  Kada Srbi insistiraju da AF bude na hrvatskom to nije zapravo kompliment Hrvatima tj znak "bratstva i jedinstva" vec obrnuto... Nazalost, iza tog grmceta lezi (nacionalisticki) zeka u ovom slucaju.

Zanimljivo je napomenuti da se vojvodjanski izdavac koji izdaje kolornog AF odlucio na hrvatski, upravo iz ovog razloga tj zato sto Srbi to tako zele. Obrnut slucaj, da Hrvati insistiraju na nekom stripu da je na srpskom, ne postoji, bar koliko ja znam. Valjda im srpski nije nimalo smesan/simpatican?

U to koliko su i jedni i drugi stripofili semanticke cepidlake mozete se uveriti na notornom forum.stripovi u kojem mozete pronaci bezbroj besciljnih, prejadnih prepirki o nijansama u prevodu. A takve "diskusije" neretko zavrsavaju u nacionalisticki uvijenim prepirkama jer nekome je glodar miliji kao pacov a nekome kao stakor. (Srbi moraju jednostavno da priznaju da je stakor jos bolja rec od pacov.)

18. Konanovci vs conanovci.

Prepirke oko toga da li trebaju strana imena i naslovi da se pisu u originalu ili po izgovoru su starije od Biblije, mozda i od svemira, bar na ovim prostorima. Verovali ili ne, cak ni ovako sitan detalj nekim stripofilima nije nebitan. Jer stripofili su majstori u muvoslonizmu.

Sitnicarenje i pravljenje od muve slona su odlike najzadrtijih i najdokonijih stripofila.

Ako se pita neko zasto je slon okrenutih ledja, to je zato sto mu je ispod casti da uopste i konstatuje stripofile.

Hrvati, katolicki latinicari koji su zapadno orijentisani tj uglavnom germanofili, insistiraju na originalu (sem, iz nekog razloga ako se serijal zove npr ستريبوفيلي سو بوداليتين, onda najednom nisu za to), dok Srbi, pravoslavni cirilicari koji pate od tezeg oblika rusofilije i panslavizma, bi da svaki naziv maksimalno balkanizuju tj slavinizuju.

Istina, tj najbolje resenje, je kao i obicno negde u sredini. Kod naslova kao sto je Konan, u kojem se samo jedno slovo menja, daleko vise sam za srpsku logiku. Ali zato Srbi zaista znaju da preteruju: odlican primer za to je jedan stari YU poster na kojem je bila prikazana izvesna heavy metal (tj hevi metal) grupa, a sa strane pisalo je velikim slovima: "Ajрон Mејден". Katastrofa.

Srpski pristup je takodje problematican kod reci koje debilno zvuce tj ne mogu precizno da se "prepisu" na bukvalisticko-srpski. Npr kada bi postojao neki kretenski superheroj koji se odeva kao ptica i zove se Birdman, on bi u Srbiji bio Brdmen, a to zaista zvuci kretenski. Ovakvih primera ima puno.

Ja stoga na ovom blogu ponekad koristim hrvatsku a ponekad srpsku varijantu, zavisno od slucaja, sta mi vise odgovara, sta je prakticnije. (Jer sam pragmatista, retko idealista.) Nekima mozda smeta takvo mesanje, takva "neodlucnost", ali mene savrseno zabole ukoliko takvi profili naidju na moje tekstove. Cak stavise dapace: jos bolje ako ih iznerviram. Serem se po glavama svih domacih nacionalista, dobrovoljno i besplatno.

Postoje zadrti hrvatski stripofili kojima toliko smeta sto je Darkwood izdao Konana umesto njegovog rodjaka Conana da cak zvanjkaju o tome po drustvenim mrezama - kao i na cirkuzantskom forum.stripovi. Da jedno jedino slovo moze toliku lavinu protesta da izazove - prosto neverovatno! Smeta im sto pise K umesto C na naslovnici, kao da je slovo X u pitanju a ne K - a ne smeta im sto su svih 350 strana na ekavstini! Ljudska glupost je fascinantna, ali stripofilska ludost je nenadjebiva. (Odnosno, smeta takvima i ekavstina ali mudro cute da bi bili banovani ili se upustali u rasprave sa "opozicijom".)

Srbi znaju takodje da izvoljevaju, kad npr Hrvati pisu francuska imena u originalu, jer vecina stripofila imaju dobro ili bazicno znanje samo iz engleskog ili eventualno iz nemackog; retko ko se snalazi sa francuskim. Pokusaj prosecnog stripofila da procita ime kao sto je Yves Bordeaux... ziv pish.

19. Naslovničari.

Kad smo vec kod patoloskog sitnicarenja, tu su i dlakovci: stripofili koji se najvise bave dlakama. Oni redovno cepaju dlake (cepidlace) i muljaju po jajima ne bi li pronasli neke isuvisne dlake. Trazenje dlake u jajetu je posebno popularan hobi kod naslovnicara, autisticnih fetisista kojima naslovnica mora biti "savrsena". Ova vrsta opsesivnih bolida se cak (mnogo) vise fokusira na spoljasnost stripa nego na ono sto je unutra. Cak i ako je sve top unutra i cena pristojna, oni ce naglas kukati ukoliko naslovnica nije odradjena po nekim njihovim ultra-specificnim uvijetima/uslovima: ili im sklop boja ne valja, ili im font nije po ukusu, ili pise "Mebijus" umesto "Moebius", ili numeracija nije "kako treba" (rimski brojevi umesto obicnih ili obrnuto/obratno)... Drugim recima, za sta god se mogu uhvatiti - naslovnicari ce se za to uhvatiti, samo da bi kenjkali. Samo da imaju nesto o cemu bi kukali. Jer je prilicno jasno da nemaju prave probleme u zivotu: ili pak, dapace, licne frustracije ih naginju da budu ludi.

Da se razumemo, i ja mogu da navedem kako bih zeleo da naslovnica izgleda, ali to mi zaista nije bitno, pogotovo kada je sve ostalo top. Cak i ako mi je naslovnica "ruzna" i font na njoj los, ja cu bez oklevanja uzeti strip koji me interesuje. Kvalitet stampe je neuporedivo bitniji od ovakvih trica i kucina.

Dokaz koliko su naslovnice sastavni deo stripofilizma je na primer glupav sistem ocenjivanja na stripovi.com, sajt koji dodeljuje cak cetvrtinu ocene naslovnici. Ima istu tezinu kao i crtez stripa unutar korica, sto je teska nebuloza.
A ovaj konkretan primer nam takodje govori i o tome koliko su mnogi stripofili neobjektivni u procenjivanju svojih dragih naslovnica. Identicna ocena za sve 4 kategorije!

A evo i neke vrste potvrde da stripofili naslovnicu dozivljavaju upravo isto onako kako dozive i pricu tj sadrzaj stripa odnosno totalno subjektivno bez imalo truda da budu iole realni - stoga ni nema svrhe da je uopste ocenjuju. Jer nisu kadri da se emocionalno distanciraju od price (bilo da im se svidja ili ne) ne bi li naslovnicu realno ocenili.

Ovaj primer je iz jedne epizode Dilana Doga ("Nesmiljeni Hook") cija naslovnica zaista nije nista bolja niti gora od velike vecine ostalih DD naslovnica. Ovaj recenzent je toliko bio zgadjen ovom epizodom da je i naslovnicu "kaznio", ali onako posteno, detinjasto. Da mu je prica bila za peticu onda bi naslovnici i crtezu verovatno dao slicne ocene: 4, 5 ili 6. Ako ne i iste ocene opet - a cemu onda uopste podela na 4 kategorije kada ces sve isto da ocenis?
To vam je ono... Daj majmunu da oceni nesto od 1 do 10 i u 99% slucajeva ocenice sve ili sa 1 ili sa 10. Ne znaju majmuni za nijanse.

Inace, naslovnicari spadaju u red picajzla, koje sam vec pominjao u vise navrata. Picajzle imaju svoj hram, u kojem se redovno sastaju, gde se jedni drugima izjadaju, neretko u obliku zalopojki, pa cak i pretnji. (Ne fizickih pretnji, nego u smislu pretnji da nece vise kupovati ista od nekog izdavaca i slicno, jer je izabrana "pogresna" boja ili font za neki njegov omiljeni serijal.) Taj hram se zove forum.stripovi, utociste u kojem se picajzle i drugi fanatici ne samo cesto sastaju vec tamo prakticno i obitavaju: u licnim kartama ovaj hram im je upisan kao "mesto boravka". Nije mi jasno kako uopste stignu da citaju stripove s obzirom koliko vremena provode u ovom sektaskom brlogu.

Cast izuzetcima koji forum.stripovi koriste za iznosenje korisnih informacija a ne samo za prazno prepiranje oko gluposti. Dezinformacije su takodje velik problem u ovom hramu, jer je logika picajzla uglavnom pomucena. "Zaobilazim ovo uzasno izdanje" kod picajzle u prevodu moze znaciti nista vise do "mrzim sto su sva slova velika umesto da su samo prva slova svake reci velika". Ili "ovo je totalno sranje jer pise samo prezime autora umesto kompletno ime". Stoga je forum.stripovi koristan uglavnom samo kao meta sprdnje nego kao izvor informacija.

20. Njuškala.

Nema puno stripofila koji bi priznali da je jedan od razloga sto skupljaju stripove jer vole miris papira. I ja se ubrajam u ove njuskase. U proseku njusnem svaku drugu ili trecu stranu, mada to zavisi i od kvaliteta papira odnosno koliko je opojan miris. (Njuskasi ne mere kvalitet papira samo po "pravim" kriterijumima, vec i po nekim mirisnim merilima.) Npr nova, sveze stampana kopija Fibre je tako narkomanski izazovna da mi je tesko ne njusnuti svaku stranu - bar jednom, ako ne i vise puta. Nazalost, moram paziti kada mi je nos slinav jer tada njuskanje postaje ozbiljna pretnja albumu... A i kako eventualno prodati taj album jednog dana?

"Odlicno ocuvan, kao nov - sem sto ima manjih zelenih fleka na vecini strana... Verovatno stamparska greska."

Mozda ovako.

S obzirom da nemam nikakve vece stripo-poroke, mogu barem da si priustim jedno bezazleno kao sto je trpanje nosa u strip.

21. Nostalgia extremus fanaticis.

Ovu temu sam vec dotakao u nekim prethodnim kategorijama. Sve matore keshe koji jos uvek (ili kao ja, opet) skupljaju stripove su u nekoj meri nostalgicari. To je sasvim prirodno. Nije to ruzna rec. Medjutim, postoji ona ekstremna grupacija, a ove NEF-ovce odlikuju sledece gluposti iliti osobine:

a) Citaju samo serijale koje znaju iz detinjstva. Nista drugo ih ne zanima.

Duh sa sekirom.

b) Vise vole c/b ili im makar ne smeta kada se kolor strip izdaje u jeftinoj c/b varijanti. Navikli su na govna te im govna vise ne smrde. Cak stavise dapace...

c) Veca je sansa da nefovac kupuje igrackice i stavlja ih na police nego ne-nefovac.

d) Velika vecina nefovaca su Bonelijevi Svedoci i/ili alanfordovci. (Americki nefovci su mahom marvelijadnici i disibednici.)

e) Kad god se proda neki stari Lunov Magnus Strip ili Zlatna Serija za 500 evra, velika je sansa da je kupac bio upravo neki zaludjeni nefovac.

Ova hrpa zutog ustajalog klozetskog papira - koji u najboljem slucaju mirisi na tavan koji je svedocio nastanku i crkavanju bezbrojnih pacovskih narastaja, a u najgorem na urin vlasnikove odavno pokojne macke - tipicnom nefovcu zlata vredi. Njemu ovaj pozuteli, strokavi vonjostrip mirisi kao najbolji francuski parfem. Sto za Hriscane predstavlja sveti gral, to je Bonelijevim Svedocima Zagor br. 13. Nasilje u Darkvudu (Dark Voodoo, jer samo crna magija moze od govneta da alhemijski stvori najsvetiji gral) je zapravo nasilje nad stripom a ne nad tamnom sumom velikog Manitua. Ignorisati sve velikane stripa a velicati Ferija kao prvoklasnog crtaca predstavlja jedan od glavnih simptoma nefovskog ludila.

Nefovac, posto plati 300, 400 ili 800 evra za svoju kopiju (originalnog) broja 13, stize kuci sav ushicen, trpa strip u foliju, a onda ga stavlja na pocasno mesto u kolekciji (zauzimajuci citavu policu kao poseban, velelepni, jedinstven bozanski ukras). Potom grabi mobilni, slika strip iz 56 uglova, i ponosno uploaduje slike na Facebook. Sveti zagorski gral kao statusni simbol finansijske moci, odanosti bogu Boneliju, i predanosti gospodaru Feriju. Svaki nefovac bonelijevskog opredeljenja cim nabavi ovaj sveti broj postaje visoki svestenik Bonelijevih Svedoka, a njegov ugled kao ferobojazljivi (bogobojazljivi) poklonik automatski dostize nebesko-rajski nivo.

Da se strip moze pakovati u obliku cucle, nefovac bi ga cuclao. Da se moze proizvoditi u obliku cizme, rado bi dozvolio da ga sutiraju njime. Da se od jednog Zagora mogu napraviti pelene, nefovac bi ih navukao umesto gaca. Nefovci zele natrag ne samo u mladost, vec u krevetac. Oni su po pravilu vec sa 15 godina starosti bili zaostali u razvoju, jer su i tada citali iskljucivo ZS, LMS (a mozda i poneki Alan Ford), jer su im se Stripoteka, Strip Art i druge revije gadile: bile su i jos dalje su im previse "intelektualne". Tomahavk, vigvam i revolveraski duel na suncu - vec je i ovo mnogo za prosecni nefovski recnik; taman posla da se od njega zahteva da nauci dodatnih 20-30 pojmova da bi npr mogao da cita i razume neki sci-fi strip.

Blam blamova. Veseli Cetvrtak, odurni srpski pizdavac, koji tacno zna s kojom vrstom zaludjenika ima posla i lukavo im cedi i zadnji dinar iz dzepova, cinicno i lihvarski iskoriscava nepovsko bunilo na nacine koji se slobodno mogu opisati kao ratnoprofiterski. Ovaj transferblamazni boks-set se sastoji od 13 identicnih epizoda Zagora Tejeba, tj svetogralovske epizode Nabulji me u Darkvudu. 13 kopija jednog-te-istog stripa - ali sa razlicitim omotima, sto znaci da tipicni nepovac dobije 13 erekcija zaredom kada izdvoji novac da kupi ovakvu idiotariju od proizvoda.

Inace je od nedavno postao obicaj kod Pljackaskog Cetvrtka da mnoge nove brojeve (ili cak sve) retro Zlatne Serije izbacuju sa 2-3 razlicita omota, sto je ne samo dodatni dokaz njihove pohlepe vec i dokaz da nepovce ne zanima sadrzaj stripova vec skoro iskljucivo pakovanje i slicne detinjarije.

A da ne pominjem da su razni mediokriteti crtali tih 12 ostalih omota, od kojih su neki naskrabani kao od malog deteta. Ali da li bi prosecni bonelijevac uopste primetio ovu sprdnju? Naravno da ne.

Duh sa iskrivljenom nogom.

22. Idealisti koji ne veruju u loš crtež.

U vise navrata sam se susreo sa ovim romanticarima koji kao i svi drugi idealisti vole da zabadaju glavu u pesak jer im smeta surova istina. To su uglavnom ili hipsteri (koji bestidno promovisu nakaradnost kao visoku umetnost) ili pricofili koji ionako ne kapiraju crtez jer su prosto imuni na njega.

Neko je prosuo buvu da "ne postoji los crtez, samo razliciti stilovi", sto vise zvuci kao neka "uzvisena" politicki-korektna mantra od Gandija ili Mandele o "jednakosti" nego logican zakljucak koji se mogao izvuci iz pravog sveta, iz reale. Neko je bio odvalio ovu glupost i ostao ziv, a potom su se idealisti (hipsteri), ne-esteticari (pricofili) i ovce zakacili za ovaj slogan kao pijani plota, te ga ponavljaju kao zombiji cim cuju da neko opisuje nekog crtaca kao loseg ili katastrofalnog. (Moja mala malenkost cesto "zivopisno" opisuje lose crtace, a ovakvih katastrofalnih crtaca koji u potpunosti zasluzuju moj prezir i uvrede ima brdo u ovom veku; isplivali su na povrsinu i razmnozili se kao gliste posle pljuska. Ali o ovome sam vec detaljnije pisao u jednom od linkova dole.)

Ovaj slogan se nalazi na samom dnu intelektualne lestvice, vrsta "mudrosti" koja je gluplja cak i od prosecne patetike koja se sheruju na Facebooku, kada dokone domacice jedna drugoj salju neki tupavi citat o ljubavi ili zivotu pa se osecaju kao mini-filozofi, makar na par sekundi. Ova imbecilna neistina ide rame uz rame sa naivnim verovanjima kao sto su "svi ljudi su isti" i slicnim pizdarijama koje su ukorenjene u nekoj supljoj romantizaciji zivota, tj odsecene su od realnosti koja ama bas blage veze nema sa nikakvom fiktivnom jednakoscu.

Nema loseg crteza, jel? Mars u tri lepe ***************** !!!

Zasto npr moderni americki skolski sistem propada? U velikoj meri je za to kriv uticaj ekstremne levice odnosno taj prokleti idealizam za koji se optimisticne budale lepe, a to u ovom slucaju konkretno znaci da se maloj deci u osnovnoj skoli ne daju vise niske ocene vec svako dobije "zvezdu" tj neku nagradu od nastavnice bez obzira da li je dobro ili lose odradio zadatak. To je taj ljigavi cultural Marxism koji urnise zapadni svet. Ako decu ucis od malena da ne moraju da se trude i da ne postoje kriterijumi te da su uspeh i neuspeh jedno te isto - oni ce imati malo motivacije da budu najbolji, ili makar dobri, ili makar prosecni: to je zapravo ciljano stancovanje jedne citave generacije nesposobnih idiota. (Citava sustina zasto komunizam ne funkcionise: ubijes motivaciju za rad i za uspehom, automatski ubijes i napredak.) Zivot se sastoji od takmicenja, to je jednostavno neoboriva cinjenica, takva je priroda - a ko prirodu ne prihvati kakva jeste (vec je ignorise ili pokusava da je promeni) taj ostaje gubitnik zauvek. Svi smo konkurenti jedni drugima, u neku ruku, kao u sportu maltene, i to tako mora biti, jer tako je bilo odvajkad i uvek ce biti, a u zivotinjskom i biljnom svetu je situacija daleko surovija. Boriti se protiv osnovnih zakona prirode ili ignorisati ih je odlika budala.

Ali da ne palamudim previse... Inteligentni i prizemni ljudi ce shvatiti (odnosno vec su shvatili i bez mene), dok idioti nece, bez obzira koliko detaljno i logicno obrazlozis svoje argumente. Neoboriva cinjenica je da ne moze svako biti umetnik - a ovaj nonsens "nema loseg crteza" upravo tvrdi suprotno, da svaki diletant moze da naskraba nesto a da to toboze nikako ne moze biti lose jer kaobajagi "svako se izrazava na sebi sopstven, unikatan nacin". Vec sam pricao o uvijanju stripova u foliju, a ovde pominjem kako se bullshit uvija u foliju. To je klasicno spinovanje, najjeftiniji oblik demagogije.

Fasciniran sam ovako nebuloznim stavom, i fasciniran sam sto se toliko stripofila dalo preveslati ovako ocigledno tupavom, nelogicnom, apsurdnom tvrdnjom koja je utemeljena u cistokrvnom socijalizmu. Ko god nasedne na ovu glupost je najverovatnije i prelaka zrtva za ispiranje mozga levicarske propagande koja trenutno vlada EU i Amerikom. Ne bi me uopste cudilo da velika vecina pobornika ove gluposti spada u levicarski kamp, koji je krcat naivcinama i zombijima.

Ako nijedan crtac nije los, onda nijedan muzicar ili pevac takodje nije los, a to u prevodu znaci da su raspale turbo-folk pasuljare na istoj umetnickoj ravni kao Bitlsi i Betoven! Toliko o tome "da su ukusi razliciti"...

I jesu razliciti: neki su jadni i bedni a drugi kvalitetni. Ne mogu svi ljudi biti kadri da razaznaju dobro od loseg kao sto ne mogu svi crtaci da budu dobri.

Jel i ovo "pitanje ukusa"?...

Pi**a li vam ******** u p**** vas hipstersku j**** sve, p*******ka bagro retar*irana folirantska, j*** vas slon u cm** smrdljivi, olosi jedni j*****...

Ovo nije zezancija nekog petogodisnjeg deteta vec odlomak jednog objavljenog stripa.

Ne, nije od Fibre, ali verujem da je ovo visoko na listi prioriteta tog izdavaca...

A sad da cujem kakvu bi nebuloznu racionalizaciju iz svojih guzica izvadili hipsteri da "odbrane" ovakvo djubre... Ispisite/ispisajte se u komentarima do mile volje, budite budale do kraja.

Pitanje ukusa je zaista pitanje ukusa kada npr biras izmedju Metallice i Slayera, kada biras izmedju Inkala i Asteriksa. Neko vise voli sci-fi, neko humoristicki strip; neko vise voli Moebiusov stil od Uderzovog. Pitanje ukusa nije niti ce ikad biti neka apsurdna egalizacija visoko-kvalitetnog sa djubretom: to je idiotizacija, odnosno unistavanje kriterijuma, a bez kriterijuma gde bi sve umetnosti bile? U kanalizaciji. Jer bez kriterijuma ne postoji motivacija da se umetnik usavrsava, da vezba, da se poboljsava i da se trudi. U svetu bez kriterijuma su svi isti - i lenji dunsteri i vredni talenti, razlike nema, svi zasluzuju isti respekt i istu nagradu. A takav svet je veoma nalik komunistickoj Utopiji, ultra-fiktivnoj kopiji crkvenog raja, svet koji nikada niji postojao niti ce - sem u smislu "svi smo jednaki - ali jednako mizerni".

Opsti pad kriterijuma usled marksistickog ispiranja mozga da "ne postoji los crtez" je evidentan u svim sferama popularne kulture, u gotovo citavom svetu. Cak su i deciji crtani filmovi zarazeni ovim brutalnim pikasizmom. Svaki polu-kompetentni orangutan kome das papir i krajone moze da ovako crta, a verovatno i bolje. Uporedite ovo djubre od crteza sa starim Looney Toons crtanim filmovima koji su plenili i inspirisali citave generacije svojim sarmom, stilom i genijalnoscu. Samo kompletan idiot ili u najboljem slucaju naivna ovca moze da zastupa ovako nesto, braneci ovakve nakaradne, lenje i ruzne sracke. I to samo zato sto je ideoloski potkovan da fanaticno brani sve, ma koliko bilo ocigledno lose.

Kontra-argument da je ovaj konkretan primer "namenjen najmladjoj deci" ne pije vodu jer: a) zasto bi maloj deci bila uskracena kvalitetna animacija? gde pise da likovi i stil moraju biti ruzni i ovako jadni kada su namenjeni najmladjima? b) neki hipsterski stripovi za odrasle su stilski ionako slicni ovom sranju.

Hvala Bogu pa nisam morao da odrastem sa ovakvim djubretom jer bih najverovatnije ispao slicno zatupljen i estetski izubijan i urnisan kao i ovi danasnji klinci koji ne samo da cesto nemaju nikakve kriterijume vec ni ne znaju sta ta rec zapravo znaci. Mada, nisu oni krivi, oni su zrtve modernog doba, jedne globalne regresije koja je zaceta na Zapadu krajem 60ih a krenula punom parom negde u 90im. Citava poenta pikasizacije umetnosti te i opste popularne kulture je da se narod zatupi - a zatupljivanje uvek krece od unistavanja svih oblasti kulture. Uporedo s tim ide unistavanje moralnih vrednosti u drustvu - a potom potpuno unistenje slobode tj demokratskih vrednosti odnosno sledi "Utopija" (ili Cetvrti Rajh, isti qrac) odnosno diktatura nad narodom koji je toliko kompletno zombificiran da je nad njim mnogo lakse vrsiti tiraniju i manipulisati ga nego sto je maltretirati drustvo koje se nalazi kulturno i drustveno na visokom nivou.

U tom grmcetu lezi zeka. Ili ruzno prase (u ovom slucaju.)

Nije ovo nikakva "teorija zavere" vec surova istina. Broj diktatura raste sirom "slobodnog sveta", a to je u direktnoj korelaciji sa zatupljivanjem svih tih naroda, prvenstveno politickom korektnoscu koja je zasnovana na principu "svi smo isti" - sto za ovu temu u prevodu znaci "svako zasluzuje pohvalu za svoj umetnicki (ne)rad".
Ova se strategija vrlo lako da uociti i na Balkanu, recimo konkretno u Srbiji, gde se od 90ih nadalje ciljano promovise najgora moguca muzika, izvodjena od strane najprimitivnijih mogucih olosa, promovisu se najgore moguce vrednosti, a te anti-vrednosti propagiraju najgore moguce javne licnosti koje imaju ulogu "uzora" naivnim i tupavim mladim degenercima - kojima bukvalno vise nema spasa i koji ce kada odrastu da jos vise ubrzaju propast nacije.
Sa toliko zatupljenim i nazadnim stanovnistvom trenutni rezim (kojeg su postavili na vlast upravo takvi zombiji - a ne "neko sa strane") nema vece probleme stoga se svojski trudi da ga dodatno zatupi da bi sebi obezbedili i narednih 50 godina vladavine. Da mogu, svi diktatori ovog sveta (a tu spadaju i Biden i Merkel, ne samo Putin i bezbrojni africki i latino vladari) bi izvrsili masovnu lobotomiju nad kompletnim svojim stanovnistvima, odnosno pretvorili bi ih u poslusne zombije, i zauvek resili problem potencijalne pobune. Ali posto to na srecu nije moguce, strategija postepenog ali temeljnog unistavanja drustva se primenjuje... I suptilno i nesuptilno.

23. Manjak prostora, večiti neprijatelj prostoraša.

Svi veliki kolekcionari su prostorasi, jer manjak prostora je svima njima zajednicki neprijatelj. Na Balkanu retko ko zivi u velelepnim vilama od 500 m², tako da ovaj problem utice na skoro sve ozbiljnije kolekcionare. Naravno, stripofili koji se limitiraju na manji broj stripova, kao i skenerasi, nisu afektirani.

Rat protiv manjka prostora se manifestuje na razlicite nacine. Dok folijasi preteruju u svojim pokusajima da zaustave neminovni uticaj vremena na stripove, neki prostorasi su primorani da ubrzaju njihovo propadanje. Roditelji trpaju svoje stripopolice u decije sobe ili ako se plase slinavih stripova trpaju ih u kutije a potom ekspeduju u podrum ili na tavan - znaci rade bas ono sto ne treba, sto donekle i ubija poentu skupljanja stripova.

Krajnji poraz prostorasa, ono kada su doslovno saterani u cosak, je kada su primorani da prodaju deo svoje kolekcije da ne bi morali da odu od kuhinje do WC-a bez zaobilazenja i saplitanja o kutije i police, a tu onda krece i rizik da se ne stigne na vreme u WC te da se stripofil slucajno popisa ili pokenja po svojim stripovima.

Znaci neki stripovi moraju da budu zrtvovani radi opstanka hobija, manjina mora da padne zbog vecine, mora izginuti za slobodu. Imam empatiju za takve slucajeve - sem kad se radi o popunjavacima polica tj necitacima. Njih mi nije zao. Ukoliko dodje do ozbiljnog pretrpavanja stana zbog polica (sto se granici sa hoarding) - a veliku vecinu stripova nisi ni krenuo da citas - onda je mnogo bolje resenje boravak u Lazi nego prodaja odabranih albuma. U tom slucaju je najbolje prodati citavu kolekciju na angro, a onda ludacka kosulja da psihijatri natenane utvrde sta to dovodi patoloskog necitaoca da patoloski praktikuje besciljan hobi tovarenja stana onim sto mu zapravo ne treba.

24. Skeneraši.

Njima "pravi" stripofili mogu samo zavideti. Mozemo mi da pricamo o njima sta hocemo, ali njima je prelepo. Em nemaju nikakve probleme sa prostorom, em ne placaju ni dinar za stripove! Ja sam jedno vreme bio u nedoumici da li bih mogao da nastavim svoj stari hobi iskljucivo preko skenova, ali sam shvatio da to ipak nije za mene. Kao jedan okoreli njuskas, vec mi odsustvo mirisa predstavlja iritaciju tj veci manjak. (Da citam skenove uz miris zapaljenih kineskih stapica mi nije bila nikada ozbiljna rezervna opcija.) A kamoli sto mi ne prija citanje sa ekrana.

A i lepo je imati. Znate vec...

Jos jedna prednost, osim prostora i finansija, je sto sken mozes da uvelicas po zelji, i sto neki skenovi deluju bolje nego fizicka kopija: besplatno a bolje!

Mnogi stripofili pored svoje fizicke kolekcije citaju i skenove. Verujem da vecina stripofila ima bar neke skenove na kompjuteru, a i ja se ubrajam u tu kategoriju, mada ih veoma retko citam. Medjutim, postoje zagrizeni protivnici skeniranja koji odbijaju da ista citaju na ovaj nacin. Mora da postoje, vec zbog proste cinjenice da ekstremista ima u bukvalno svemu. Oni se mogu uporediti sa "vinil fanaticima" ili CD skupljacima koji na MP3 i pirateriju gledaju sa prezirom i gadjenjem. Naravno, lako je biti "vinyl Nazi" (sto bi mozda rekli u Seinfeld-u) kada imas dovoljno love da sve sto volis mozes da si priustis da ti se vrti na gramofonu. A i lako je biti strogi konzervativac (bez obzira da li su u pitanju muzika ili strip) ako ti je ukus limitiran na mali broj bendova ili strip serijala.

U svakom slucaju, da su svi stripofili skenerasi, stripova verovatno ne bi vise ni bilo, odnosno daleko manje. Velika vecina strip autora ionako ne zaradjuju puno od svog zanimanja (blago receno), mada u to naravno sigurno ne ubrajam crtace mangi koji plivaju u novcu nesto nalik Baji Patku, tako da bi preterano skenerasenje ubilo strip gotovo sigurno. Zbog vise-decenijske internet piraterije muzicka industrija se jos uvek pokusava oporaviti, ali "opljackani" bendovi mogu makar ici na turneje da povrate deo "ukradenog" novca kroz skupe karte i merchandise. Medjutim, sta da rade crtaci? Da rade na-licu-mesta portrete fanova? To bi mozda i radili neki ali samo za sumanute cene... Mnogi zagorovci bi nesumnjivo pristali da ih npr Ferri ilustruje, u zamenu za 500 evra, ako ne i vise, tu nema dileme. A i ne bi me cudilo da se nesto slicno vec odvija na strip konvencijama. Podrazumeva se da bi portrete mogli samo vrsni crtaci da rade, nikako oni hipsterski diletanti kao Satrapi. Ili se varam?... Ima li idiota voljnih da plate Mardjanici da ih iskraba za debelu svotu? Ima li takvih bolida?

100% da ima. Debili su uvek u vecini. Svuda ih ima.

25. Alanfordovci kao socio-politički analitičari.

Ovo ne vazi za sve alanfordovce vec samo za jedan odredjeni segment priglupih pavijana koji preozbiljno shvataju ovaj zabavan ali u sustini neozbiljan strip.

Inteligentni alanfordovci (kao npr ja, naravno) citaju AF bez pretenzija, bez iluzija da je strip edukativan, prepametan ili socio-kriticki relevantan. Jer nije. Satiricni aspekat Alan Forda je zanemarljiv, kao sto je i sam humor u velikoj meri primitivan, cak cesto i deciji. Serijal crpi svu svoju snagu od genijalnog crteza, originalnosti i opste ludosti - ne zato sto je preinteligentan, jer zaista nije. Bunkerova zapazanja su cesto podjednostavljena, kontradiktorna ili prosto pogresna. Ljudi, nije on bio neki intelektualac vec najobicniji fumetti scenarista. Ne stavljajte svoje idole na pijedestale, ne preterujte s tim.

Medjutim, ima izvesnih pretencioznih morona u strip sceni (svetskoj, kao i u balkanskoj) koji jednostavno ne mogu da se pomire s cinjenicom da su stripovi velikim delom sadrzajno relativno niskog kvaliteta, da prvenstveno nude jeftinu zabavu na nivou (ispod)prosecnog filma - a u najboljem slucaju visok umetnicki stepen u likovnom smislu (a tek u redjim slucajevima nude veoma dobru pricu). Oni imaju komplekse nize vrednosti te ih mozda kopka ono "da li sam ja debil sto citam ovakvu literaturu umesto da uzmem dobru knjigu?" i zato krecu u svojevrsnu "ofanzivu", ne bi li dokazali sebi a i drugima da strip moze da ima i dubokoumne aspekte koji ga dizu iznad shunda, da ga cak cine i intelektualnim!

(Ovakvim budalastinama se bave uglavnom hipsteri tj fanovi underground stripa - ali eto toga cak i u svetu alanfordizma.)

To je u neku ruku obrnuto od trazenja dlake u jajetu tj namera da se nesto iskritikuje bez osnove: to je trazenje "skrivenog" intelektualnog sadrzaja koji ne postoji, trazenje nepostojecih pozitivnih aspekata, previse slobodna interpretacija obojena pristrasnim tj subjektivnim stavovima.

Konkretno, u slucaju Alan Forda, to je navodna visoko-kvalitetna satira tj parodija zapadnog drustva a posebno kapitalizma. Zato se uglavnom levicari kace na ovu presmesnu ideju da AF ima velik znacaj kao politicki serijal - jer oni su daleko veci debili od ne-levicara. (Naravno da u u ove pametnije tj ne-levicare ne ubrajam ekstremne desnicare. Ovo moram da napomenem jer danasnji levicari sve ne-levicare smatraju "fasistima".) Ali tu ima puno problema i detalja koje ovi levicarski tikvani ne znaju ili ne kapiraju:

a) Nju Jork nije izabran kao glavna lokacija da bi (americki) kapitalizam bio glavna meta sprdnje. Nju Jork je mesto radnje ogromnog broja filmova i stripova, po difoltu. (By default.) Na primer, Marti Misterija obitava u NYC, a taj NYC je sasvim normalan, moderan grad. Da li to znaci da je MM pro-kapitalisticki/pro-americki strip? Naravno da ne... Ali koristeci logiku levicarskih alanfordovaca mi bi morali zakljuciti da je MM jos i te kako politicki pristrasan, cak i pro-kapitalisticki.

b) Nju Jork ne samo da nije idealan tj tipican predstavnik Sjedinjenih Americkih Drzava, vec je taj grad u velikoj meri sasvim drugacija sredina od vecine SAD. NY(C) je veoma specifican; kako kulturoloski, tako i politicki, demografski i slicno. Ukoliko je Bunker zaista izabrao NYC da bi se sprdao na racun Amerike (a ne znam zasigurno da li je ili nije) onda je definitivno bio dezinformisani debil, bas kao i levicari koji se loze na ovaj strip iz svih tih nekih pogresnih razloga. Za Magnusa vec znam da je bio polu-kreten...

(Nisam idolopoklonik, kao sto vidite. Ja odlicne crtace stavljam samo na umetnicki pijedestal, nikako na moralni ili intelektualni - bar kada to ne zasluzuju. Alanfordovci su uglavnom kao i svi drugi fanovi stripa/muzike/filma/bilo-cega: prave kljucnu gresku da idealizuju ljude cijim se radovima dive. Ja tu gresku ne pravim... stoga priznajem sebi da ljudi koji stoje iza AF-a su obojica najverovatnije moroni ili u najmanju ruku oportunisti i/ili licemeri/foliranti.)

Postoje dve osnovne amerike: urbana Amerika zapadne/istocne obale (kojom mahom vladaju Demokrate) i ruralna/polu-urbana Amerika takozvanog Biblijskog Pojasa koja je konzervativnija. Ove dve Amerike se veoma razlikuju, mnogo vise nego npr sto se razlikuju Austrija i Nemacka, ili Belgija i Holandija, ili Spanija i Italija, ili Norveska i Svedska - a da ne pricam Srbija i Hrvatska! To je jedan citav kontinent, kompleksan i neujednacen, a to je nesto sto samo mali broj Jugovicha zna. Vecina Balkanaca zivi u zabludi da je citava Amerika ista (NYC i "Holivud") te da su svi Ameri isti.

Da ne pricamo o "drugim amerikama" - o latino Americi na jugu i Zapadu, crnackoj Americi na jugu, o specificnom Teksasu, o Aljasci... Ima tu svega, razlikuju se ti regioni po mnogo cemu.

Postoji jedan veoma pogresan stav da je Amerika "mlada drzava" koja "nema istoriju i nema svoju kulturu" te iz tog pogresnog verovanja mnogi olako zakljucuju da su svi Ameri isti. Medjutim, SAD je starija drzava i od Italije i od Nemacke! Naseljavanje Amerike nije krenulo pocetkom 20. veka vec pre 500 godina.

Ali da stanem sada, jer ono sto levicarski alandordovski palamudashi ne znaju (o Americi) moze popuniti 5 milijardi olimpijskih bazena.

c) Alanfordovski Nju Jork je u sustini kanalizacija, medjutim pravi NY(C) je oduvek bio u rukama levicarskih politicara odnosno Demokrata. (Njihovi guverneri, kongresmeni (i kongresvumeni), gradonacelnici i senatori su mahom liberalne Demokrate, odnosno latentni socijalisti, i to dug niz decenija, tradicionalno.) Stoga, ako je NYC takvo sranje od grada/drustva kako je prikazan, onda je sranje jer su ga Magnusovi levicari takvim napravili!

USA je prilicno decentralizovana unija u kojoj je samoupravljanje jos i te kako cinjenicno stanje, odnosno lokalne samouprave i guverneri imaju dosta politicke slobode i uticaja.

(Uostalom, NYC se u velikoj meri oporavio od kriminala u 90im, upravo zbog Djulijanija, jednog republikanskog desnicara, u retkom momentu gradske istorije kada nije vladao Demokrata. Ovo je naravno veoma ironicno, ali ne i iznenadjujuce jer su desnicari poznati po efikasnijoj borbi protiv kriminala od americkih levicara koji se vise zalazu za prava kriminalca nego za prava njegove zrtve.)

d) Magnus i Bunker su svako drustvo i drzavu prikazivali isto kao NYC! Kada je TNT ekipa bila u Francuskoj, ista vrsta korupcije i drustvene kanalizacije je citaoc zatekao i tamo, istu vrstu nenormalnih i mizernih likova kao i u uporistu grupe TNT. Isto vazi i za Bliski Istok, Juznu Ameriku, Britaniju... Prema tome, lako je zakljuciti da bi sve bilo identicno da je centrala grupe TNT bila smestena bilo gde drugde. Sto znaci da strip ne moze biti iskljucivo anti-kapitalisticki/anti-zapadni vec je sprdnja ljudske vrste kao takve odnosno najobicniji humoristicki strip koji karikira realu radi veceg efekta, sto je osnov humora. NYC je prikazan kao grad ludila i debilizma jer tako zabavnije. Sta tu (idiotima) nije jasno?

Cak i da Bunker tvrdi suprotno, da je namerno izabrao Ameriku u NYC da bi pravio te poente, ja mu ne bih verovao, smatrao bih da laze, jer zasto bi inace identicno prikazivao ostatak sveta?

Cak i da su Magnus i Bunker hteli da kreiraju cistokrvni pro-levicarski strip, ispostavilo bi se da su se raznim "omaskama" zajebali, odnosno sami sebe kontradiktirali. A u tom slucaju AF tek onda ne bi mogao da bude shvacen kao ozbiljan pokusaj "intelektualno-satiricnog" napada na kapitalizam.

Obrni-okreni, tj bez obzira sta je bila Bunkerova namera, strip je previse neozbiljan, konfuzno koncipiran u socio-politickom smislu, osrednjeg politickog humora i kontradiktorne logike da bi se mogao svrstavati u sam vrh (stripske) satire. Ni blizu. Vecina epizoda cak i nije satiricna vec je naobicnije segacenje u stilu Policijske Akademije.

e) Da je NYC ultra-preterano i apsurdno iskarikiran bi trebalo biti jasno i najglupljem pavijanu, pogotovo pavijanima koji su bili u tom gradu. Ja sam licno (kao ne-pavijan) bio u NYC 1998., mesec dana, prosetao sam velikim delom grada (ne samo Menhetnom), i mogu da garantujem alanfordovskim levicarskim bolidima da onako kako je grad prikazan u stripu nema ama bas blage veze sa pravim zivotom tamo. (Mada, nisam ni morao da otputujem tamo da bih dosao do tog logicnog zakljucka.)

Velika vecina YU i ex-YU pavijana koji mrze ne toliko Zapad vec konkretno Ameriku nikada nisu ni krocili svojim nogicama u tu zemlju - a misle da sve znaju o njoj. U ove mrziteljske maloumnike se podjednako ubrajaju i hrvatski i srpski alanfordovci: Hrvati su mahom germanofili zadojeni berlinskom propagandom (Nemci nikada nisu voleli Amere - narod koji ih je tesko porazio u dva velika rata, a time su porazili i Hrvate), te su Hrvati nauceni od malena da gledaju Ameriku s prezirom, koji je nesto suptilniji od srpskog anti-amerikanizma; a Srbi, koji su mahom panslavenski rusofili, su decenijama zadojeni klasicnom kremljinskom anti-americkom/anti-zapadnom propagandom te bukvalno nemaju pojma ni o cemu; vecina Srba ne razume politiku nista bolje nego sto razume izgradnju mostova i svemirskih raketa. (Dokaz ovoga je neoboriv jer se nalazi u rezultatima gotovo svih izbora.)

Inace sam bio proveo ukupno vise od godinu dana u SAD, i znam da su tamo tekli med i mleko, barem u poredjenju sa tadasnjom Jugoslavijom. Nigde nije idealno naravno, daleko bilo, niti je kapitalizam savrsen sistem, daleko bilo.

(Tek kada covecanstvo postane savrseno, a to znaci nikad, moze i zasluziti/ocekivati savrsen sistem. Logicno, zar ne?)

 Pogotovo trenutno je SAD u ozbiljnim govnima - ali je u govnima, gle ironije, upravo zbog tamosnje levicarske vladavine nad medijima, obrazovanju i (ne)kulturom. Ironije li (opet), Amerika postepeno postaje alanfordovska kanalizacija, ide u tom smeru, ali zbog latentnog marksistickog zagadjivanja drustva, a pogotovo omladine.

f) Deseta epizoda s nazivom Formule, neobjavljena/preskocena u YU zbog svog "politicki neprikladnog" sadrzaja, demantuje da je AF (iskljucivo) anti-kapitalisticki strip. Tacno je da je Magnus najverovatnije bio mala komunisticka gnjida (njegovo velicanje Che Guevare u Neznancu je sramno i retardirano), ali upravo se Bunker sprda na racun SSSR u ovoj epizodi, i to prilicno nesuptilno. Komunisti su prikazani na veoma negativan nacin: kao koruptni, licemerni, arogantni, primitivni nasilnici. Posto velik broj Jugovica nije imao priliku da procita ovu epizodu, u njima se dodatno pojacalo ubedjenje da je AF cistokrvni anti-zapadnjacki strip. Cenzura sa jasnim ucinkom.

g) Serijal se sprda ne samo na racun "bogatih" vec i na racun onih najsiromasnijih. U jednoj epizodi veoma siromasna porodica s krdom male dece je prikazana kao nezahvalna i pohlepna nakon sto im je ukazana pomoc u vidu besplatnog novog namestaja. Inace je radnicka klasa prilicno negativno prikazana kroz citav serijal, a to je zato sto AF nije neki politicki strip o mahinacijama vise klase vec je najobicnija spijunska/krimi parodija u kojoj je celokupan svet ekstremno iskarikiran - cisto da bi bilo sto vise gegova. Jedno od nacela komunisticke/socijalisticke propagande je da idealizuje "proleterijat" i da iskljucivo blati bogate. Prema tome...

Tipican primer prepotentnog levicarskog alanfordovca u pokusaju da jednoj tupavoj epizodi prida previse politickog i intelektualnog znacaja jer je on licno svrsavao na negativan prikaz Amera. (A tek pateticni uvodni citat - cesta pojava na stripovi.com.) U pitanju je najlevicarskija tj najpropagandnija epizoda, Ucveljeni Diktator, dika svih marksisticki obojenih alanfordovaca iliti idiota, epizoda koja na nespretan, previse primitivan, jednostran, i suvise direktan i detinjast nacin "satirise" americku politiku u Juznoj Americi 60ih. Kad bi samo tupavi stripofili znali sta je prava satira tj da razlikuju satiru od jeftine farse...

A da ne pricamo o poznavanju istorije... Ovaj diletant od "socio-politickog eksperta" nema osnovno znanje o svetu, verovatno ni o Srbiji 20. i 21. veka ne zna puno, sem lazi i gluposti kojima su ga tutkali Pink i RTS. Stoga nije ni cudo sto jadnicak ima ovoliko veliku mrznju prema SAD.

Naravno da ovaj klovn od "analiticara" (analniticar) ni ne pominje mesanje Rusa tj razne malverzacije Sovjetske Imperije u prljavim rabotama raznih banana republika s tog kontinenta. Da li autor teksta prikriva drugu stranu politicke medalje Juzne Amerike zbog svoje totalne neobavestenosti (tj ispranog mozga jer je odrastao u komunjarskoj Jugi) ili zbog puke pokvarenosti/pristrasnosti, tesko je reci. Kao da su Kuba, Nikaragva i ostale levicarske diktature iznikle same od sebe, bez izdasne ruske pomoci! Ono sto ovaj bolid ne zna (ili mozda potuljeno precutkuje) je da su Sovjeti pumpali 5 milijardi dolara godisnje, i to samo u Kastrovu Kubu. Niti se komunjara koja je srocila ovaj imbecilni tekst zeli ni u najavi baviti zlodelima levicarskih banana-diktatura koje nisu ni za pedalj kaskale za desnicarskim. Cak stavise dapace: Kuba je jedna od najekstremnijih diktatura u istoriji Latino Amerike; u poredjenju s Kastrom Pinochet je bio mala maca.

A kad smo vec kod cileanskog diktatora, recenzent insistira da je Pinochet karikiran u ovoj epizodi - uprkos cinjenici da se Pinochet domogao vlasti tek nekoliko godina posto je objavljena ova epizoda! Toliko o alanfordovcima i njihovom znanju odnosnu "temeljnoj istrazi" pre nego sto se upuste u svoje tupave, "poucne", visoko-moralne recenzije...

Ajde jos nekako mogu i da shvatim ovoliko preseravanje u recenziji jedne ovako otvoreno anti-kapitalisticke epizode, ali problem je sto su mnoge recenzije u ovakvom fazonu i za kompletno apoliticne, tipicno blentave epizode. Iznudjivati na silu subjektivna znacenja iz stripova (kao i filmova) je sport kojim se bave sarlatani i moroni. Takvi ljudi su kadri da u svemu iskopaju neku nebuloznu interpretaciju - koja njima odgovara. Ukoliko Bob Rok prdne u nekoj epizodi, levicarski alanfordovac ce verovatno to da opise kao "sranje po americkoj kvazi-demokratiji". Kada Broj 1 otvori svoju malu crnu knjizicu, oni ce reci kako to "simbolizuje mracni i beskonacni niz zlodela genocidne americke imperije". Kad god se pojavi neki koruptni politicar, komunjarski alanfordovac ce da zagrmi: "evo jos jednog prikaza americke trulezi i njihovog pokvarenog i ugnjetavackog anti-proletarijatnog sistema!" A kakav ce politicar u humoristicnom stripu da bude nego koruptan! Pa nece valjda ovakav strip da se bavi postenim politicarima. Uostalom, citava grupa TNT (sa izuzetkom "glavnog" junaka) je prilicno pokvarena, nepostena i koruptna. Da nije tako, serijal bi bio daleko manje zanimljiv. Da su svi clanovi TNT cestiti i naivni kao titularni glavni lik, to ne bi bio humoristicni vec drama.

Skoro sve recenzije Alan Ford epizoda na tom sajtu su slicno kretenske kao ova. U vecini tih tekstova autori pokusavaju posto-poto da izvlace "uzviseni", inteligentan sadrzaj iako je velika vecina epizoda detinjasta a i neretko veoma zbrzano napisana. (Stancovanje fumettija u Italiji je islo prebrzo, ne samo za crtaca Magnusa vec i za Bunkera. Jedna epizoda mesecno: mnogo brz tempo koji nije ostavljao prostora za usavrsavanje scenarija.) AF scenariji su po pravilu haoticni, nelogicni, prepuni jeftinih fora koje se daleko vise uklapaju u definiciju farse nego satire. Kada bi AF bio film a ne strip, bio bi daleko slicniji Policijskoj Akademiji i humoru starih crtanih filmova nego npr Monti Pajtonu.

Inteligencija i Alan Ford jednostavno ne idu zajedno, bar ne cesto, a sasvim sigurno ni priblizno cesto koliko bi to fanovi zeleli da veruju: pomirite se s tim, alanfordovci. Ne pravite od sebe budale... U redu je voleti blentav, tupav serijal. Ne dozvoljavajte da vas kompleksi urnisu i teraju na zesce pseudo-intelektualno blamiranje...

Ne bi smelo nikog cuditi da je autor ove "romanticno-gevaristicke" recenzije upravo neki licemerni bogatun(?) koji kupuje i fanaticno podrzava (cak i brani) politiku Libellusa tj njihove apsurdno visoke cene. Ovaj "veliki borac protiv profita i kapitala" javno brani politiku elitizma i pohlepe, samo zato sto on moze da si priusti da baca hiljade evra na njihova izdanja. Presmesne su te virtue-signaling komunjare, a gotovo svi su ili debili ili licemeri, a neretko oba trojica...
A da ne pricamo da je puno ovakvih foliranata izniklo iz nedra Crvene Burzoazije tj povlascene elite komunisticke Jugoslavije. Njima je najlakse srati o "blagodetima" komunizma. Deca YU funkcionera i vojnih lica: uglavnom egoisticni shljam.

Zatucani anti-zapadnjaci cekaju i vrebaju najmanji povod - cak i kada je totalno iluzoran - ne bi li imali izgovor da blate zapadni kapitalizam (o kojem ne znaju prakticno nista) po milioniti put. Zato mnogi levicarski alanfordovci zloupotrebljavaju ovaj serijal da bi iznosili svoje kretenske politicke stavove na forum.stripovi i raznim imbecilnim blogovima. (Niste li srecni sto ste napokon naisli na kvalitetan strip blog kao sto je ovaj?) Ja zato i ne mogu vise da citam eseje, recenzije i tekstove o AF, jer se u vecini slucajeva radi o frustriranim levicarima/kompleksasima koji palamude o "intelektualnom" sadrzaju avantura Bob Roka i ostalih. A sto je najgore/najjadnije, mnogi alanfordovci uopste i ne iznose svoje stavove, bazirane na licnim zakljuccima, vec se bave copy-pasteom misljenja koje su procitali od drugih alanfordovaca. Prejadno. Ovce.

"E da, moram obavezno da napomenem zrelu anti-zapadnjacku satiru u svom tekstu o grupi TNT, jer sam u vise navrata procitao da je tako, a ako puno ljudi ima to misljenje mora da je tacno."

E budale...

26. Opčinjenost rasprodatim izdanjima.

Velika vecina stripofila voli kada se rasproda neki album koji vec imaju. Ni ja nisam nista bolji. I ja sam u tom smislu egocentrican. Umesto da nam bude zao sto drugi stripofili nece moci vise da kupuju te (toliko dobre) albume, mi se sladimo sto ih mi imamo a oni ne. To je prilicno detinjasto (mada i donekle vezano za finansijski faktor tj eventualiju da se kasnije proda po visoj ceni) i zaista se stidim.

Ukoliko stripofil samo nanjusi sansu da ce neki album da se rasproda - a jos uvek ga nema u svojoj kolekciji - on ce pohrliti da sa olaksanjem zgrabi "jedan od zadnjih primeraka" (i da onda ponosno objavi na FB ili nekom forumu svoj last-minute ulov). Ili, ako je beskrupulozni lihvar koji hara oglasima trazeci zrtve, uzece strip iako ga vec ima. Ili cak vise primeraka. Pa budale neka mu onda placaju duplo ili tri puta vise od prodajne cene...

E sad, da li je zaista "ugrozen" album ili je neko samo prosuo buvu bez dokaza, to je vec druga stvar...

Cak postoje i zasebne teme/threads na forumima koji se bave iskljucivo rasprodatim i ugrozenim izdanjima. Tu stripofili imaju priliku da se (potajno ili otvoreno) slade i raduju kad god se rasproda neki album koji imaju. Fibra npr ima svoj thread bas na ovu temu, a njegov vlasnik se povremeno javlja da potvrdi ili opovrgne razne glasine vezane za famoznu "situaciju u magacinu". Vlasnik Fibre je hipsterska komunjara bez trunke razumevanja estetskog aspekta stripa, ali da se ne bavi pomno svojom klijentelom, za to ga niko ne moze optuziti.

27. Tajnovitost u izdavaštvu.

Bio sam vec na kratko pomenuo kako su Darkwood tajnoviti kada treba da odgovaraju na (skakljiva) pitanja kupaca. (Mada, u zadnje vreme su poceli da se oporavljaju polako pa su i otvoreniji po nekim pitanjima.) Na njihovoj FB strani neretko mozete naci ljutite i sarkasticne komentare ozlojedjenih stripofila - a pogotovo fanaticnih kompletista - vezane za obustavljene serijale i za veo tajnovitosti koji obavija vecinu (ne)aktivnosti ovog nekada jakog i mozda najboljeg izdavaca. Koliko je DW  bio (ili nije bio) tajnovit pre svog finansijskog kraha, to ne znam. Ali u zadnje dve godine znaju cesto da slazu.

Konkretno u slucajevima mange Duh u masini  i Skalpirani 3. Oba albuma su bila predvidjena za uobicajenih 1000 primeraka, medjutim zbog neplacenih racuna stamparija im je predala samo deo tog tiraza - te je delovalo kao da su se oba albuma veoma brzo rasprodala, sto u neku ruku i jesu. Jos sam u to mogao i poverovati u slucaju ove mange, koja je svetski poznata a da ne pricamo koliko se inace dobro mange prodaju, ali u slucaju Skalpiranih... nidje veze. Kako je mogao 3. deo da se relativno brzo rasproda a 1, 2, 4 i 5 da ostanu jos uvek u (vecim) rezervama? A tek nema logike da se kec i dvojka nude na velikom popustu u raznim akcijama a da trojke nema ni od korova - a isti tirazi. Kada sam ih pitao u BG prodavnici o cemu se radi, oni su me slagali da je trojka uradjena u "samo 500 primeraka". Medjutim, podaci u cobiss.rs kazu nesto sasvim drugacije... Nema nikakve logike da se 3. epizoda izda u 500 a 4 i 5 u 1000 primeraka. Niti ima logike da su 4 i 5 nerasprodati (edit: od nedavno nema ni cetvorke) - a da su takodje stampani u 500. Kako god okrenes, u pitanju je neko muljanje.

Uostalom, Duh u masini se nesto kasnije pojavio opet, kaobajagi "dostampan", i nije se (do ovog pisanja) jos uvek rasprodao, sto je jasan dokaz da su naknadno platili stampariji dug i onda dobili ostatak tiraza. Isto ce biti i sa Skalpiranim 3, uprkos tvrdnjama da dodatnih kopija nece biti, stoga nemojte puniti dzepove lihvarima koji traze za taj broj sumanute cene, vec se strpite - ili ako niste zaludjeni kompletista, uzmite Fibrinu trojku koja ima identicne epizode, mada u manjm formatu, sto je velik propust izdavaca. (Vrlo je zanimljivo da upravo ona dva vlasnika/lihvara iz Forme B nude ovaj album na oglasima za duplu, identicnu cenu.)

Ne zameram im laz(i), jer ocajnicki pokusavaju da se snadju u nezavidnoj situaciji, kako znaju i umeju; zato sve cesce DW-ov vlasnik smislja instrukcije kako da prodavci odgovaraju na odredjena pitanja. To je citava jedna mini-strategija da se ublazi blam i sramota vezani za njihov pad. Sto je i razumljivo. Mozda bih ja slicno postupio. Doduse, nemaju svi razumevanja za DW. Nije Darkwood lihvarski izdavac kao Libellus ili Forma Žlj pa da se veselim kada su u govnima... Zelim im sve najbolje, a polako se oporavljaju od finansijskog kraha 2019. ili koje vec tacno godine.

Ali tajnovitost je generalno rasprostranjena u balkanskoj sceni. Nesto od toga je vezano za otkupljivanje prava tj donekle razumljivo ponasanje, ali ponekad se bas preteruje s tim. Nema puno transparentnosti, a neke informacije stripofili moraju da izvlace od izdavaca kljestima.

28. Jutjuberi.

Neki stripofili, kao ja, imaju jaku zelju da podele svoja misljenja s drugima. Ili da namecu svoja misljenja: kako god. Posto kompulsivno pisem o svemu i svacemu, nesto s puno pregleda, nesto bez skoro ikakvih, bio je kad-tad i red na strip. Odlucio sam se za blog jer nemam zivce niti know-how da se petljam sa klipovima - koji se pritom ne mogu naknadno menjati, a to je velik minus. Uz to broj pregleda na tipicnom YT strip vlogu nije nista veci od onih na blogovima.

Cesto se klinci opredeljuju za vlogove, i to su mahom osnovci, bonelijevski podmladak. YouTube klipovi ove dece umeju da budu zabavni na slican nacin kao sto je Plan 9 zabavan film, iako su vecina naravno dosadni. Retko idem na domace strip klipove, ali ako bih morao da biram, radije bih kliknuo na neki klinacki klip nego na klip odraslog stripofila, jer klinci su totalno nepretenciozni tj iskreni, za razliku od ove starije bagre koji imaju tendenciju da previse palamude o "socio-politickom" znacaju nekog albuma a to precesto rade bez trunke humora, onako suvoparno, kao neke racunovodje, kao da drze nastavu. (Ako se cak i NASA naucnici mogu nasaliti povremeno u dokumentarcima/intervjuima, ne kapiram zasto onda tolika ozbiljnost kod stripofila, kao da spasavaju planetu... Sem naravno sto su opet kompleksi u pitanju.)

Klinci imaju naviku da se spontano izlupetaju tako da neki od njih imaju zabavne klipove. Njihove "recenzije" Bonelli stripova (a to cini 99% njihovog "gradiva") su presmesne, ali bolje od recenzija njihovih "odraslih" kolega. Retko koji kanal (ne)odraslih stripofila je uradjen sa iole maste, inteligencije i smisla za zabavu. Izuzetak je npr jedan sasvim pristojan kanal koji se bavi medjuostalom i "najgorim Zagorovim epizodama". Nazalost, ovako duhovitih i opustenih klipova ima vrlo malo.

Ja preferiram da se stripovima bavimo opusteno i uz zajebavanje, a ne preozbiljno kao da odlucujemo o buducnosti kosmosa. Uostalom, skoro svi smo krenuli sa stripovima da bi se zabavili, a ne da nas stripovi edukuju. Ovi koji su krenuli radi edukacije i palamudije su naravno hipsteri. A ko trazi edukaciju preko stripa taj je uglavnom na pogresnom mestu i u pogresnom hobiju.

Opširne recenzije:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2021/01/corto-maltese-u-sibiru.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2021/01/corto-maltese-venecijanska-bajka.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/08/trigansko-carstvo-don-lawrence_30.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/08/alvar-major-e-breccia.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/indijansko-leto-manara.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/densaga-den-richard-corben.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/08/druzina-od-sumraka-bourgeon.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/crnjaci-bernet.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/11/najamnik-segrelles.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/cisco-kid-salinas.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/perramus-breccia.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/battaglia-racconta-maupassant.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/tetralogija-monstruma-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/druuna-serpieri.html