Les 7 Vies de l'Épervier 1
 |
Vrsta: 1. integral Epizode: 1 do 4 Crtez: Andre Juillard Scenario: Patrick Cothias Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1983-1988 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 184 Tiraz: 1,000 Zanr: istorijski, fantastika YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da, i puno perverzija. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 6/10, 7/10, 8/10, 9/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli Prednosti: zanimljivo, elegantan crtez Minusi: apsurdne starosti dece, nepotrebne perverzije |
 |
Ovo sam nabavio jer je bio na velikom popustu, inače ne bih ni znao da postoji. Fibra ga je bila izdala, čak i uz reprint, što znači da je poznat ili hajpovan serijal, a to i objašnjava zašto je Čmarobnoj Knjizi prodaja išla toliko slabo da smanje cenu na više od 50%. (Jedno of mnogih izdanja CK koji su doveli do toga da krenu u rat protiv Fibre.) Prvi album, a i donekle drugi, sadrže neke nebuloze koje su me bile navele na zaključak da je scenarista ili nesnadjen ili lud. Ali se treći album (i donekle taj drugi) ispostavio kao veoma dobar, i tu ne deluje uopšte nesnadjeno. Uostalom, treća i četvrta epizoda se više bave političkim intrigama francuske kraljevine, što je zanimljivije od radnji vezanih za malog prestonaslednika (koji je stavljen na pauzu) i malu grrl-power klinku (koja je manje bitna u 3. albumu). Ono što mnogo smeta u inače zanimljivom serijalu su likovi "osmogodišnje" dece, tog mladog princa i te girl-power klinke, koji su inače rođeni na isti dan, a čije sudbine time verovatno (nažalost) definišu čitav serijal. Nažalost kažem, jer oba ova lika su nebulozna. Glavni problem je što niti izgledaju kao da imaju osam godina (pogotovo ne ona) niti se ponašaju i pričaju kao da imaju osam, ama ni približno. Mentalni sklop im je 15 godina ili više. Da li je scenarista Kotjas uopšte ikada upoznao neko dete staro osam godina? Jel ikad porazgovarao s detetom od osam ili devet godina? Deset, jedeanaest? Da li uopšte živi na ovoj planeti? Jel čuo o deci samo u bajkama? Trebao je da se pozabavi decom tog uzrasta, barem malo, pre nego što je krenuo sa scenarijem a pogotovo razvojem likova. Još ajde der da se jedno "dete" ponaša kao da ima mnogo više, ali ubaciti dva takva lika je zaista smešno. Vrlo malo što ova "deca" rade ili govore (pogotovo Arijen) ima trunku veze sa pravom osmogodišnjom decom, pogotovo u tom prvom albumu koji je prilično glup na momente, a time priča gubi totalno na realizmu. Ovaj serijal je maltene osakaćen ovim propustom, barem je to slučaj u prvim epizodama. Možda drugim čitaocima ne smeta ovakva budalaština, možda je čak ni ne konstatuju jer ignorišu detalje, ali mene apsurdno-fiktivna star-mala deca ekstremno nerviraju jer se time uništava kredibilitet scenarija, a time i poverenje u pisca. Jer ukoliko pisac nije kadar da razaznaje psihologiju deteta od 8 sa tinejdžerom od 15, šta onda uopšte zna? Ima ovde elementa fantastike, ali je ovo prvenstveno istorijski (tj kvazi-istorijski) serijal, a time ima dužnost da se barem okvirno bavi realnim životom tog perioda - kad već potencira socio-politicke teme kao korupciju, tlačenje, bedu i slično, odnosno kad već ne ide u pravcu neke čiste epske fantastike za mlađu publiku. (Štaviše, ovo nije uopšte za decu.) A kod takvog pristupa se podrazumeva da se deca ponašaju makar donekle kao deca, a ne kao odrasli. Primera radi, mali princ koji sa osam godina kaže kako ga ne privlače žene! (1. album.) Otkud tako mladi klinja može uopšte da zna koji pol ga privlači, i to sa takvom sigurnošću? Uostalom koje dete bi ikad priznalo svoju homoseksualnost tako rano, čak i da znaju za svoj identitet? Nijedno. Osmogodišnja deca ne znaju gde udaraju, nemaju pojma o životu, kao što uostalom ni velika većina tinejdžera nema tri grama mozga, a kamoli da imaju sposobnost da jasno definišu svoje seksualno opredeljenje, i to pred velikom grupom ljudi. Uostalom, ovo je i tipično za Francuze: nema ničeg bez perverzija. Filmovi i stripovi su im prepuni seksualnih aberacija. Klinja greškom ulazi u prostoriju u kojoj kralj orgija sa desetak golih ljudi, a onda slede razne nebuloze i pedofilske aluzije. Nedugo potom se nastavlja niz pedo-aluzija, kada osmogodišnja devojčica Arijan ucenjuje svog brata Gijoma time što preti (u shali) da će svima reči da on potajno masturbira. Onaniranje desetogodišnjaka i nije baš prikladno za strip ili film, zar ne? (Znam da se pedofili među vama ne slažu sa mnom, ali vas ni ne pitam...) A još manje nam je potrebno da njegova osmogodišnja sestra o tome priča, pa još i s njim. A pre toga imamo i njeno zaljubljivanje u svog strica (ili oca) Kopča (čiji identitet ona još uvek ne zna), a ovo ne samo na finjaka uvodi incest u priču (bez čega mnogi francuski scenaristi i njihova publika jednostavno ne mogu, baš kao i što ne mogu bez pedofilije) već opet potencira pedofiliju. Nešto kasnije, Kobac čak pravi kompliment o njenom izgledu poređujući Arijan sa njenom majkom! Znači incestuozna pedofilija. Poredi njenu lepotu (devojčice od devet godina) sa njenom majkom s kojom je imao (ili želeo) aferu. Samo mi nemojte pričati kako je ovo bilo normalno u Francuskoj 17. veka... Kasnije, Arijanin brat Gijom gubi opkladu s njom, i mora da joj lize zadnjicu, kao kaznu. Klinka od 9 godina skida gaće i on kreće (makar nevoljno) da je tamo lize. Do lizanja ne dođe jer ih nešto prekine, a možda je Kotjas morao iz legalnih razloga da tu scenu prekine da ne bi imao probleme sa zakonom: jer valjda čak i u Francuskoj postoje neki zakoni zaštite maloletnika a time i zakoni vezani za literaturu, umetnost i stripove, tj šta se sme a šta se ne sme. Verovatno da postoje, jer pedofilija se neretko provlači kroz BD-e, ali uvek uvijena u foliju, manje-više suptilna, da bi mogli da prođu cenzuru. Meni lično ništa od toga nije preterano suptilno jer ja vrlo jasno kapiram strip scenariste i sve njihove namere i podtekstove, međutim većina stripofila ne konta ili samo polu-kapira šta se sve radi u scenariju, tj čega sve ima između redova. (Nema uvek, naravno.) Kao što uostalom ni ne primećuju očiglednu političku propagandu u npr marvelovskim tupavim pizdarijama. Stoga me ne bi čudilo da izvestan broj ljudi ne okarakterišu Kopca kao perverzan strip jer prosto čitaju kao pavijani, bez previše razmišljanja, bez mozga. Da nije tako, ne bi bilo ljudi kojima Trigan, Kapetan Miki ili Tanguy i Laverdure nisu imbecilni stripovi. Kako ovakve "suptilne" i ne-tako-suptilne perverzije mogu da prođu bez oštrije kritike stripofila, nije mi sasvim jasno. Je li u pitanju ovo gore pomenuto "pavijansko čitanje"? Ili možda to govori o stripofilima i o modernom društvu generalno? Stiče se utisak da je određen broj stripofila (i to ne mali broj) fasciniran incestom i pedofilijom, jer je retko pominju kada čitaju takvo štivo (praveći se ludim) a kad ih i pomenu onda je to češće u "šaljivo" pozitivnom nego negativnom kontekstu. Meni lično ne smeta da se te teme provlače, ali samo kada imaju poentu, odnosno kada se npr neki zlikovac osudi/kazni zbog pedo-ponašanja ili se radnja vrti oko npr Bordžija pa je to integralni deo priče. Ovde to nije slučaj; ovde je pedofilija ubačena čisto radi razonode i titilacije, jer Kotjas ili zna da to dobro prolazi kod (francuskih) stripofila, ili je i sam perverznjak koga loži da se bavi takvim scenarijima. Arijen i Gijom treba da su deca u prva četiri albuma (ona 8 potom 9, a on 10 potom 11 godina) a fizički lice više na tinejdžere od 13-15! To je ogromna i neoprostiva razlika, pre i posle puberteta, kompletna nebuloza. Da stvari budu još gluplje, ona kao mlađa sestra pobeđuje svog brata u fizičkim izazovima kao npr mačevanju što je veoma otrcan i tipičan ultra-moronski feminizam modernog doba. Muški feministi su mi oduvek bili ogavne ljige, dupeuvlakači najgore sorte, ali osim toga ovo nervira jer čini Arijan još nerealnijom nego što već jeste. Em uopšte ne liči na devojčicu od 8-9, em se uopšte ne ponaša kao takvo dete, em je superiornija starijem bratu - koji nije nikakav mlitavi šonja. Da je nekakav nesposobni šonja sa X nogama, pa OK, to bi moglo da prođe. Ali ovako, imamo nebulozne situacije koje krše osnovna pravila logike ljudskog ponašanja i biologije. Da li je neko od vas ikada upoznao neku klinku od negde 7-11 godina a da ovako priča i da je ovako fizički vešta i samopouzdana i da se zaljubljuje u muškarca srednjih godina? Naravno da ne. (Ovakvo zaljubljivanje je čistokrvna muška fantazija kakvih u francuskim filmovima ima pregršt.) Prema tome Arijan je lik iz bajke - ne iz istorijskog serijala. Kome je stalo da se šlihta levičarskom establišmentu te da promoviše feminizam i ostale pomodarske gluposti, slobodno neka to radi. Izvolite pa se feminizirajte do mile volje, pravite budale od sebe, jer je to em profitabilno em se uklapa u današnji opšte-vladajući idiotizam. Ali to radite sa barem nekom osnovnom trunkom logike, a ne kreiranjem likova koji su jednostavno apsurdni. Uostalom, primera radi, Jovanka Orleanka nije imala 9 godina kada je krenula u pohode već 16-17. A kad sam već na ovoj temi, neke istorijske činjenice vezane za nju su izvitoperene od strane feminista i feministkinja tj lažljivih levičara. U popularnoj kulturi je prikazana kao ratnik, zbog čega mnogi veruju da je to i bila, što je kompletna budalaština. Jovanka je bila korišćena kao maskota u bitkama, kao simbol i motivator (nosila je zastavu), nikada nije bila uključena u bitke, nikada nije neprijatelja napala mačem na bojnom polju. Jer da jeste, skoro sigurno bi ubrzo nastradala a time danas i ne bi postojala legenda o njoj... Jovanka je bila jedna naivna seljančica koja nije znala gde udara. Generalno, 99% tadašnjeg stanovništva Francuske (kao i ostatka sveta) su bili totalno neobrazovani i primitivni ljudi, a ona kao mlad uzorak tadašnjeg čovečanstva tek nije imala pojma o internacionalnoj politici - a ko veruje da je bila upućena je kompletan idiot. Najverovatnije je bila jadno devojče koje su iskoristili - gle ironije - upravo muškarci, u svoje političke svrhe. (Pomalo kao što je izmanipulisana ona nesretna, doduše poremećena, Greta Turdberg, koju koriste ekološki "dušebrižnici" u svoje psihopatske svrhe a ona jadna kao robot radi sve što se od nje očekuje, uključujući i dramatično histerisanje tipično za levičarske ekstremiste.) Ona je gotovo sigurno bila marioneta par ljudi, a onda nesretno nastradala umesto njih... Ili uz njih. Pominjem nju jer verujem da je autor bio inspirisan njom, makar malo, u kreiranju lika Arijan. Ima i dva primera svršavanja mrtvaca, a u prvoj sceni se prikazuje i sperma kako izlazi iz qrca. Čisto da upozorim ljude koji imaju decu, ovo nije za njih... Kotjas ne propušta skoro nijednu priliku da ubaci neku svinjariju. Niko ne dovodi u pitanje pakleni život jadnika koji su obitavali u Francuskoj ranog 17. veka, ali tendencije su da se potenciraju perverzije umesto nekog uobičajenog socijalnog komentara. Postoji i jedan nezanemarljivi logički problem u konceptu. Serijal definitivno ima istorijske pretenzije, tj nije puka epska fantazija, ali se istovremeno bavi magijom, vešticama, prognoziranjem budućnosti i sličnim stvarima. Time nastaje jedan ključni paradoks, a on se sastoji od toga da Kotjas šalje poruku tj kritiku o brutalnosti i fanatizmu tadašnje crkve (spaljivanje veštica i slično) - ali istovremeno sebe kontradiktira jer veštice i magija (a time valjda i đavo) u ovom serijalu zaista postoje. A na taj način se drastično smanjuje krivica Vatikana i njegovih inkvizitora, jer ako veštice i đavo postoje onda crkva nije izmislila neprijatelja pa se iživljava bez ikakvog temelja, već imaju opipljivo opravdanje za svoj sadizam i "rat protiv zla". Čevrta epizoda je najbolja, i veoma zanimljiva, ali mi je lik mlohavog, pihtijastog inkvizitora prilično nebulozan. Ovaj mali, debeli degenerik je nekim čudom samurajski velemajstor koji poput vrhunskog džedaja seče glave i udove munjevitom brzinom. Te scene jesu interesantne, ali su zbog izgleda tog lika apsolutne presmešne. Ali da budem jasan: ovde sam izneo uglavnom negativnu kritiku, kojoj nije cilj da skrene svu pažnju sa činjenice da je ovo zabavan, interesantnan i originalan serijal koji definitivno preporučujem - barem što se prvog integrala tiče. Drugi tek predstoji... Crtež je iznenađujuće dobar i imponira prvenstveno elegantnošću. Pozadine nisu nešto posebno spektakularne ali su lepe i precizne, kao i likovi kojima lica ne variraju iz kadra u kadar kao što je to slučaj kod većine crtača (čak i mnogih veoma dobrih). |
