Les 7 Vies de l'Épervier 1
 |
Vrsta: 1. integral Epizode: 1 do 4 Crtez: Andre Juillard Scenario: Patrick Cothias Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1983-1988 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 184 Tiraz: 1,000 Zanr: istorijski, fantastika YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da, i puno perverzija. Rasprodato? Ne. Crtez: 9/10 Scenario: 6/10, 7/10, 9/10, 8/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli Prednosti: zanimljivo, elegantan crtez Minusi: apsurdne starosti dece, nepotrebne perverzije |
 |
Ovaj serijal sam nabavio jer je bio na velikom popustu, inače ne bih ni znao da postoji. Fibra ga je bila izdala, čak i uz reprint, što znači da je poznat ili hajpovan, a to i objašnjava zašto je Čmarobnoj Knjizi prodaja išla toliko slabo da smanje cenu na više od 50%. (Jedno od mnogih paralelno- preklapajućih izdanja ČK koji su doveli do toga da krenu u uzaludni rat protiv Fibre.) Prvi album, a i donekle drugi, sadrže neke nebuloze koje su me bile navele na zaključak da je scenarista ili nesnadjen ili lud. Ali se treći album (i donekle taj drugi) ispostavio kao veoma dobar, i tu ne deluje uopšte nesnadjeno. Uostalom, treća i četvrta epizoda se više bave političkim intrigama francuske kraljevine, što je zanimljivije od radnji vezanih za malog prestonaslednika (koji je stavljen na pauzu) i Girl Boss balavicu (koja je manje bitna u 3. albumu). Međutim, prvi integral zaista nije loš sve u svemu; ni crtački ni scenaristički. Stvari totalno kreću nizbrdo u drugom integralu, ali o tome kasnije... Ono što mnogo smeta u inače zanimljivom serijalu su likovi "osmogodišnje" dece, tog mladog princa i te girl-power klinke, koji su inače rođeni na isti dan a čije sudbine time (nažalost) definišu čitav serijal. Kažem nažalost, jer oba ova lika su nebulozna. Glavni problem je što niti izgledaju kao da imaju osam godina (pogotovo ne ona) niti se ponašaju i pričaju kao da imaju osam, ama ni približno. Mentalni sklop im je 15 godina ili više. Jedan od mnogih primera bi bila strana 36, prvi kadar: ovako nije nikada pričala nijedna sedmogodišnja devojčica u istoriji ljudi. Možda jedino među vilenjacima? Vanzemaljcima sa planete Drljk? Ili strana 44 na kojoj sedmogodišnji princ priča kao iskusni dvorski malverzant! Toliko glupo da dalje nema... Da li je scenarista Kotjas uopšte ikada upoznao neko dete od osam godina? Jel ikad porazgovarao s detetom od osam ili devet godina? Deset, jedeanaest? Da li uopšte živi na ovoj planeti? Jel čuo o deci samo u bajkama? Trebao je da se pozabavi decom tog uzrasta, barem malo, pre nego što je krenuo sa scenarijem a pogotovo razvijanjem likova. Još ajde der da se jedno "dete" bude starmalo, ali ubaciti dva takva lika je dokaz da je čovek lud ili glup. Ili nas smatra debilima. Vrlo malo što ova "deca" rade ili govore (pogotovo Arijen) ima trunku veze sa pravom osmogodišnjom decom, pogotovo u tom prvom albumu koji je prilično glup na momente, a time priča gubi totalno na realizmu. Ovaj serijal je maltene osakaćen ovim propustom, barem je to slučaj u prvim epizodama. Možda drugim čitaocima ne smeta ovakva budalaština, možda je čak ni ne konstatuju jer ignorišu detalje, ali mene apsurdno-fiktivna starmala deca ekstremno nerviraju jer se time uništava kredibilitet scenarija, a time i poverenje u pisca. Jer ukoliko pisac nije kadar da razaznaje psihologiju deteta od 8 sa tinejdžerom od 15, šta onda uopšte zna? Ima ovde elementa fantastike, ali je ovo prvenstveno istorijski (tj kvazi-istorijski) serijal, a time ima dužnost da se barem okvirno bavi realnim životom tog perioda - pogotovo kad već potencira socio-politicke teme kao korupciju, tlačenje, bedu i slično, odnosno kad već ne ide u pravcu neke čiste epske fantastike za mlađu publiku. (Štaviše, ovo nije uopšte za decu.) A kod takvog pristupa se podrazumeva da se deca ponašaju makar donekle kao deca, a ne kao odrasli. Ne kapiram zašto jednostavno nije prošlo 15 godina od uvodnih cena umesto 8? Teletabisi sa dijalogom odraslih, glupost na kvadrat. Na strani 46, drugi kadar, jedan lik kaže kako "ovo derište (Princ) govori kao odrastao čovek!" Da li je scenarista polusvesno primetio sopstvenu glupost pa pokušao da je opravda time što će da je spomene? Međutim, uviđanje sopstvene greške ne briše tu grešku. Štaviše, ukoliko je Kotijas bio svestan ove gluposti a nije ništa uradio da to ispravi, onda je još gluplji nego što sam mislio. Sličan bizarno idiotski momenat imamo i na strani 60, predzadnji kadar, kada jedan od likova primeti da "nije normalno da Arijan tako pobeđuje ako znamo da je tek napunila 9 godina". Pa i nije normalno. Ne samo da nije normalno već je kompletno retardirano, totalno nebulozno a time srozava priču na puku budalaštinu. Smehotresno je da jedan karikaturni strip kao Peanuts sadrži daleko realističnije klinačke likove nego jedan navodno ozbiljan istorijski strip. Ako je scenarista bio svestan da deca od 8 godina ne mogu da se ponašaju kao da imaju 20, a da mlađe sestre ne mogu da fizički dominiraju nad svojom starijom braćom - ja onda ne znam na kojim je travama bio. Poenta konverzacije na 60. strani je međutim da se ukaže na razliku između Arian i njenog brata, tj da se baci sumnja na njeno očinstvo. U fazonu, brat i sestra imaju različite očeve pa zato ona fizički dominira nad njim! To je logika idiota... Uostalom, otac Gijoma nije nikakav retard prema tome nije sasvim jasno zašto Arijanin brat Gijom mora nužno biti toliko nesnađen i glup u odnosu na svoju sestru koja je kao da je popila pamet i hrabrost čitavog sveta. Njegov otac i Arijanin otac su braća, a nijedan ni drugi nisu maloumni. Čemu onda toliko potenciranje razlike između brata i sestre? Takav narativni kliše se koristi kada su dva roditelja, dve majke ili dva oca, podeljeni na genijalca i budalu. Ovde to uopšte nije slučaj. Da bi stvari zaista bile još gluplje, samo malo kasnije na strani 64, Gijom zbori kao da je odrastao čovek odnosno daleko pametnije nego što je do tada prikazan. Pa dobro onda... Je li Gijom debil ili nije? Scenarista da se što pre odluči, jer ne mogu ja tu odluku da napravim. A kad smo već kod idiota, ni brat ni sestra ne bi trebalo da imaju trunku mozga s obzirom da im je majka pobegla u šumu u ciči zimi, i to u devetom mesecu trudna, te tamo okončala nakon što je upala u ledenu vodu. To nije bio potez uplašene žene već maloumne žene. To dvoje dece bi trebali da budu teški retardi, ako ćemo već tom logikom. Princ na strani 49 kaže kako ga ne privlače žene! (1. album.) Otkud tako mladi klinja može uopšte da zna koji pol ga privlači, i to sa takvom sigurnošću? Ovo mi mnogo smrdi na pedofilsku ideologiju, jer oni vole da promovišu ideju da su deca vrlo rano seksualno "osvešćena". Oni forsiraju ovakva verovanja da bi lakše opravdali svoje kriminalne delikte. Mnogi pedomanijaci čak argumentuju da mala deca žele seksualni kontakt sa odraslima. Uostalom koje dete bi tek tako olako priznalo svoju homoseksualnost tako rano, čak i da su tako rano svesni svojih naklonosti? Pogotovo u sobi punoj golih odraslih! Nijedno. Ovo ne samo da je perverzno već je i retardirano. Osmogodišnja deca ne znaju gde udaraju, nemaju pojma o životu, kao što uostalom ni velika većina tinejdžera nema tri grama mozga, a kamoli da imaju sposobnost da jasno definišu svoje seksualno opredeljenje, i to pred velikom grupom ljudi. Uostalom, ovo je i tipično za Francuze: nema nijedne priče bez nekih perverzija. Filmovi i stripovi su im prepuni seksualnih aberacija. Uporedite američku ili italijansku komercijalu sa francuskim BD-om i vrlo lako i brzo se uočava daleko veća naklonost ka perverzijama u francuskom stripu. Klinja greškom ulazi u prostoriju u kojoj kralj orgija sa desetak golih ljudi, a onda slede razne nebuloze i pedofilske aluzije. Nedugo potom se nastavlja niz pedo-aluzija, kada osmogodišnja devojčica Arijan ucenjuje svog brata Gijoma time što preti (u šali) da će svima reči da on potajno masturbira. Onaniranje desetogodišnjaka i nije baš prikladno za strip ili film, zar ne? (Znam da se pedosi među vama ne slažu sa mnom, ali vas ni ne pitam za mišljenje...) A još manje nam je potrebno da njegova osmogodišnja sestra o tome priča, pa još i s njim. A pre toga imamo i njeno zaljubljivanje u svog strica (ili oca) Kopca (čiji identitet ona još uvek ne zna), a ovo ne samo na finjaka uvodi incest u priču (bez čega mnogi francuski scenaristi i njihova publika jednostavno ne mogu, baš kao i što ne mogu bez pedofilije) već opet potencira pedomaniju. Nešto kasnije, Kobac čak pravi kompliment o njenom izgledu poređujući Arijan sa njenom majkom! Znači incestuozna pedosmradija. Poredi njenu lepotu (devojčice od devet godina!) sa njenom majkom s kojom je imao (ili želeo) aferu. Samo nemoj da mi neko tvrdi kako je ovo bilo normalno u Francuskoj 17. veka... Na strani 184 perverznjaci dolaze do svoje velike želje kada je Arijen potpuno ogoljena u prvom kadru, a zatim jedan vojnik komentariše kako je ona "skoro žena". Sa devet godina skoro žena? Da li je kotjas lud, perverzan ili mu noge smrde? Što se dvorske orgije tiče, neki će čitaoci reći da je to samo pokušaj da se bliže dočara dekadencija vladajućih elita, ali ja nisam baš siguran u to kao primarni motiv. To će pre biti samo izgovnjor da u priči bude što više perverzija. Ta čitava scena koja počinje na strani 46 nije uopšte realna. Totalno preterana. Ali pošto je ovo francuski strip preterivanja su sastavni deo svega. Hedonizam, humor, filozofija... kod njih je sve iskarikirano, ekstremno i preterano. Nema Francuska džaba reputaciju najhedonističkije države u Evropi, i to vekovima. U drugom albumu (?), Arijanin brat Gijom gubi opkladu s njom, i mora da joj liže zadnjicu, kao kaznu. Klinka od 9 godina skida gaće i on kreće (makar nevoljno) da je tamo liže. Do lizanja ne dođe jer ih nešto prekine, a možda je Kotjas morao iz legalnih razloga da tu scenu prekine da ne bi imao probleme sa zakonom: jer valjda čak i u Francuskoj postoje neki zakoni zaštite maloletnika a time i zakoni vezani za literaturu, umetnost i stripove, tj šta se sme a šta se ne sme. Verovatno da postoje, jer pedofilija se neretko provlači kroz BD-e, ali uvek uvijena u foliju, manje-više "suptilna", da bi mogli da prođu cenzuru. Meni lično ništa od toga nije preterano suptilno jer ja vrlo jasno kapiram strip scenariste i sve njihove namere i podtekstove, međutim većina stripofila ne konta ili samo polu-kapira šta se sve događa u scenariju, tj čega sve ima između redova. (Nema uvek, naravno.) Kao što uostalom ni ne primećuju očiglednu političku propagandu u npr marvelovskim tupavim pizdarijama. Stoga me ne bi čudilo da izvestan broj ljudi ne okarakterišu Kopca kao perverzan strip jer prosto čitaju kao pavijani, bez previše razmišljanja, bez mozga. Da nije tako, ne bi bilo ljudi koji hvale imbecilne stripove kao što su Trigan, Kapetan Miki ili Tanguy i Laverdure. Kako ovakve "suptilne" i ne-tako-suptilne perverzije mogu da prođu bez oštrije kritike stripofila, nije mi sasvim jasno. Je li u pitanju ovo gore pomenuto "pavijansko čitanje"? Ili možda to govori o stripofilima i o modernom društvu generalno? Stiče se utisak da je određen broj stripofila (i to ne mali broj) fasciniran incestom i pedofilijom, jer je retko pominju kada čitaju takvo štivo (praveći se ludim kao da ih nema) a kad ih i pomenu onda je to češće u "šaljivo" pozitivnom nego negativnom kontekstu. Meni lično ne smeta da se te teme provlače, ali samo kada imaju poentu, odnosno kada se npr neki zlikovac osudi/kazni zbog pedo-ponašanja ili se radnja vrti oko npr Bordžija pa je to integralni deo priče. Ovde to nije slučaj; ovde je pedofilija ubačena čisto radi razonode i titilacije, jer Kotjas ili zna da to dobro prolazi kod (francuskih) stripofila, ili je i sam perverznjak koga loži da se bavi takvim scenarijima. Arijen i Gijom treba da su deca u prva četiri albuma (ona 8 potom 9, a on 10 potom 11 godina) a liče daleko više na tinejdžere od 13-15! To je ogromna i neoprostiva razlika, pre i posle puberteta, kompletna nebuloza. Da stvari budu još gluplje, ona kao mlađa sestra pobeđuje svog brata u fizičkim izazovima kao npr mačevanju što je veoma otrcan i tipičan ultra-moronski feminizam modernog doba. Muški feministi su mi oduvek bili ogavne ljige, dupeuvlakači najgore sorte, ali osim toga ovo nervira jer čini Arijan još nerealnijom nego što već jeste. Em uopšte ne liči na devojčicu od 8-9, em se uopšte ne ponaša kao takvo dete, em je superiornija starijem bratu - koji nije nikakav mlitavi šonja. Da je nekakav nesposobni kljakavac sa X nogama, pa OK, to bi moglo da prođe. Ali ovako imamo nebulozne situacije koje krše osnovna pravila ljudskog ponašanja i biološke logike. Da li je neko od vas ikada upoznao neku klinku od negde 7-11 godina a da ovako priča i da je ovako fizički vešta i samopouzdana i da se zaljubljuje u muškarca srednjih godina? Naravno da ne. Ovakvo zaljubljivanje je čistokrvna muška fantazija, kakvih u francuskim filmovima ima pregršt. Prema tome Arijan je lik iz bajke - ne iz istorijskog serijala. Svaki norveški trol deluje realnije od nje. Kome je stalo da se šlihta levičarskom establišmentu te da promoviše feminizam i ostale pomodarske gluposti, slobodno neka to radi. Izvolite pa se feminizirajte do mile volje, pravite budale od sebe, jer je to em profitabilno em se uklapa u današnji opšte-vladajući samo obmanjujuvački idiotizam. Ali se barem potrudite da stvari idu iole logičkim tokom. Uostalom, primera radi, Jovanka Orleanka nije imala 9 godina kada je krenula u pohode već 16-17. A kad sam već na ovoj temi, neke istorijske činjenice vezane za nju su izvitoperene od strane feminista i feministkinja tj lažljivih levičara. U popularnoj kulturi je prikazana kao ratnik, zbog čega mnogi veruju da je to i bila, što je kompletna budalaština. Jovanka je bila korišćena kao maskota u bitkama, kao simbol i motivator (nosila je zastavu), nikada nije bila uključena u bitke, nikada nije neprijatelja napala mačem na bojnom polju. Jer da jeste, skoro sigurno bi ubrzo nastradala a time danas i ne bi postojala legenda o njoj... Jovanka je bila jedna naivna seljančica koja nije znala gde udara. Generalno, 99% tadašnjeg stanovništva Francuske (kao i ostatka sveta) su bili totalno neobrazovani i primitivni ljudi, a ona kao mlad uzorak tadašnjeg čovečanstva tek nije imala pojma o internacionalnoj politici - a ko veruje da je bila upućena je kompletan idiot. Najverovatnije je bila jadno devojče koje su iskoristili - gle ironije - upravo muškarci, u svoje političke svrhe. (Kao što je izmanipulisana ona nesretna, doduše poremećena, Greta Turdberg, koju koriste ekološki "dušebrižnici" u svoje psihopatske svrhe a ona jadna kao robot radi sve što se od nje očekuje, uključujući i dramatično histerisanje tipično za levičarske ekstremiste.) Jovanka je gotovo sigurno bila marioneta par ljudi, a onda nesretno nastradala umesto njih... Ili uz njih. Pominjem nju jer verujem da je autor bio inspirisan njom, makar malo, u kreiranju lika Arijan. Ima i dva primera svršavanja mrtvaca, a u prvoj sceni se prikazuje i izlaženje sperme iz qrca. Čisto da upozorim ljude koji imaju decu, ovo nije za njih... Kotjas ne propušta skoro nijednu priliku da ubaci neku svinjariju. Niko ne dovodi u pitanje pakleni život jadnika koji su obitavali u Francuskoj ranog 17. veka, ali scenario tendira da potencira perverzije umesto nekog uobičajenog socijalnog komentara. To je slična foliraža odnosno licemerje kao kod trashploitation filmova 70-ih koji bi da vas ubede da su politički relevantni a zapravo se baziraju na najnižim pobudama tj običnoj provokaciji. Misteriozni osvetnik Gabrijel zapravo i nije misteriozan, ili se varam? Nije mi sasvim jasno da li je scenarista čuvao njegov identitet kao iznenađenje. To bi me jako čudilo s obzirom da je vrlo očigledno od samog početka ko je on. Još nešto mi tu nije sasvim jasno... On je glavni heroj te bi trebao da predstavlja neku vrstu moralne superiornosti u odnosu na druge likove. Ali kako da on to bude kada je prcnuo ženu svog brata i zatrudneo je? Mada, u petom albumu se ispostavlja da je imao aferu s njom pre nego što se opredelila za Ivona, tako da je on manje-više čist. A i ta profuknjača Blanche, koja krepava na tako sulud način na samom početku serijala, je najobičnija fuksa. Ne može ona nikako da bude žrtva u tome svemu, jer njeno kurvanje je prouzrokovalo razdor u porodici. Prcati se sa oba brata, a onda izabrati onog bogatijeg kojeg ne voli - prava ona raspala rava. Pritom je maloumnica bila, Jer na tabli 17 petog albuma saznajemo da je te zimske noći pobegla samo zato što ju je nervirala Ivonova ljubomora i nepoverenje. Pa zato izlaziš u ciču zimu u devetom mesecu trudnoće? Nije ovo Kotjas sve tako dobro osmislio kao što je bio mislio. Ima tu preterivanja i rupa u logici. Postoji i jedan nezanemarljivi logički problem u konceptu. Serijal definitivno ima istorijske pretenzije, tj nije puka epska fantazija, ali se istovremeno bavi magijom, vešticama, prognoziranjem budućnosti i sličnim stvarima. Time nastaje jedan ključni paradoks, a on se sastoji od toga da Kotjas šalje poruku tj kritiku o brutalnosti i fanatizmu tadašnje crkve (spaljivanje veštica i slično) - ali istovremeno sebe žestoko kontradiktira jer veštice i magija (a time valjda i đavo) u ovom serijalu zaista postoje. A na taj način on drastično smanjuje krivicu Vatikana i njegovih inkvizitora, jer ako veštice i đavo postoje onda crkva nije izmislila takvog neprijatelja, a to znači da nije kažnjavala nedužne, barem ne uvek. Nije se crkva iživljavala bez ikakvog temelja, već imaju opipljivo opravdanje za svoj sadizam i "rat protiv zla". Takođe, Kralj Anri možda deluje prosvetljen za 17. vek, s obzirom da je protivnik sujeverja i lova na veštice - ali s obzirom da veštice i magija u ovoj priči zaista postoje da li to onda znači da je kralj naivni debil? Uvek je problematično mešati istoriju sa fantazijom, pogotovo po pitanju Srednjeg veka i lova na veštice, jer tu neminovno dolazi do paradoksa. Što je najgore, to je moralni paradoks a to onda znači da je teško ustanoviti ko je zlikovac a ko heroj. Vidiš, Kotjase, koliko si glup...? Jedno od osnovnih pravila scenarista: nemoj sam sebe da kontradiktiraš. Doduše, u njegovu odbranu, ako je bio svestan ove kontradikcije možda se čisto ponadao da je većina neće primetiti. A tu je bio u pravu. Ne moram ni da čitam online recenzije, već znam da niko nije ovo provalio... Jer znam koliko su šuplji mozgovi stripofila i ljudi generalno. Priče su sve bolja i bolje, tako da je čevrta epizoda najbolja, i veoma zanimljiva, ali mi je lik mlohavog, pihtijastog inkvizitora prilično nebulozan. Ovaj mali, debeli degenerik je nekim čudom samurajski velemajstor koji poput vrhunskog džedaja seče glave i udove munjevitom brzinom. Te scene jesu interesantne, ali su zbog izgleda tog lika apsolutne presmešne. Slična omaška kao i preterana fizička spretnost Arijane. Debeljko i Arijana su fiktivni likovi u svakom smislu. Kotjas mora da se žestoko drogirao čim se odlučio da jednu devojčicu od devet godina predstavlja kao devojku od 20, a jednog mohavog debeljka kao nepobedivog mačevalaca. Taj pihtijaste inkvizitor u duelu čak uspeva da pobedi Gabrijela u najkraćem roku. Iako Gabrijel važi za "najboljeg mačevaoca u regionu". Po ovakvim nebuloznim greškama se vidi da je Kotjas gotovo sigurno neki šonjavi mlakonja koji je čitav život proveo u teoriji i po knjigama, a ima vrlo malo iskustva u praksi i u pravom životu. Ali da budem jasan: do sada sam iznosio uglavnom negativnu kritiku, a kojoj nije cilj da skrene svu pažnju sa činjenice da je ovo zabavan, interesantnan i originalan serijal koji definitivno preporučujem - barem što se prvog integrala tiče. Drugi je sasvim drugo nešto, notorno sranje... Dijalog je dobar, ponekad čak i inteligentan. Razna mudrovanja (od strane kralja, veštice i ponekih drugih likova) ne deluju pretenciozno već su zanimljiv dodatak priči. Radnja nikada nije dosadna. Stalno se nešto dešava. A uprkos mnoštvu likova ne dolazi do konfuzije - mada je preporučljivo serijal čitati u nizu, bez dužeg pauziranja, jer ima puno toga što treba zapamtiti. Jedino što izaziva konfuziju, bar kod mene, jer što su mnogi likovi nosati i bradati pa ih je teško razlikovati. Ovo nikad nije (ne)jasnije nego na strani 124 na kojoj dva različita lika, kralj i njegov savetnik, deluju maltene kao blizanci. Uvek je glupo kada čitaš strip u kojem moraš da pamtiš ko nosi kakvu odeću da bi razaznavao likove. Pogotovo s obzirom da crtač ume veoma dobro da crta lica. Nije on Vens pa da mu svi likovi izgledaju isto! Crtež je iznenađujuće dobar i imponira prvenstveno elegantnošću. Pozadine nisu uvek spektakularne ali su lepe i precizne, kao i likovi kojima lica ne variraju iz kadra u kadar kao što je to slučaj kod većine crtača (čak i mnogih veoma dobrih). |
 |
Vrsta: 2. integral Epizode: 5 do 7 Crtez: Andre Juillard Scenario: Patrick Cothias Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1989-1991 Br strana netto: 138 Tiraz: 1000 Zanr: istorijski, fantastika YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da, i puno perverzija. Rasprodato? Ne. Crtez: 6/10 Scenario: 5/10, 1/10, 1/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli Prednosti: slabo sta Minusi: nepotrebne perverzije, kompletni raspad serijala, slabiji crtez, gomila totalnih idiotarija |
 |
Peti album Kralj Anri IV je ubijen, što je već bilo naveliko nagovešteno u trećoj i četvrtoj priči, a njegov telohranitelj Granpen na drugoj tabli pravi izuzetno retardiranu scenu, bacajući se na kolena i okrivljujući sebe za uspešan atentat. Zbog ovoga ga princ osuđuje na mučenje i tamnicu. Čemu ova glupa scena? Koji je bio njegov motiv da onako izdrami? Mi već znamo da je mališan kompletan psihopata, a i Granpen je to trebao da zna - s obzirom na to da mu je već bio razneo jedno uvo - prema tome scena je bila jeftin način da se još ranije proreknuta sudbina ispuni. Jedino što smo naučili jeste da je telohranitelj debil. A koliko je to zaista bitno? Pa ovde su svi debili! Pogotovo scenarista... Leonar je još jedan enigmatičan mag čije poreklo ne znamo, a ni namere mu nisu tada bile jasne. On i veštica upravljaju svim zbivanjima, a negde u ovom ili sledećem albumu saznajemo da su oni neki demoni. Zašto uopšte Leonar trpi da bude u tamnici godinama kad već ima neverovatne moći? Zašto nije nikada pobegao? Kapiram ja da za njega i za vešticu "vreme ne predstavlja ništa", ali opet deluje nebulozno. Doduše, ovo je najmanji problem, ima 100 puta većih gluposti. Ne postoje objašnjenja za mnogo toga. Stalno se ubacuju neke nove misterije, zavrzlama je sve veća - a na kraju ipak ništa nije logično sem toga da je zlo pobedilo jer su sve kontrolisali od početka. On kažnjava i ubija upravitelja tamnice, ali iz nekog razloga ne ubija kraljicu. Jer u narednom albumu, sedam godina kasnije, ona je još uvek živa. I ova epizoda je donekle zanimljiva, ali gluposti i nasumičnost radnje kreću da se gomilaju na način koji je meni ipak neprihvatljiv. Odluke Gabrijela su totalno nejasne, podradnja sa Arijan i njenom novom pticom je nebulozna, a Ivon deluje kao da ludi. Zašto tek sad? A pritom nije lud. Ovde je samo scenarista lud, a i čitaoci koji ne primećuju da je ovo priličan kupus od serijala. Dok su u prethodna četiri albuma likovi ipak imali određenu svrhu i jasnoću, u drugom integralu sve se kompletno raspada. Kao da je neko zamenio scenaristu, a taj potom nije znao kako da nastavi sve ovo. Šesti album Ovog puta Arijan ima 16 godina a Gijmo 18. Vremenski skok. Međutim, ona je i dalje nadmoćna nad svojim bratom. U mačevanju, u svemu. A ko može ovakvu notornu glupost da prihvati, taj može slobodno da krene da se klanja svojim soroševskim LGBTP gospodarima u Holivudu. Jer oni ovakve Girl Boss pizdarije forsiraju već godinama. Još gore, Arijan je izrasla u rugobu! Ko još želi da gleda rugobu kao glavni ženski lik? Zar već nije dovoljno što imamo onu vešticu koja kao neki bog demon dominira svim zbivanjima? Nema devojčice koja se šetkara uz baba-vešticu je takođe izrasla u ružnu devojku. Da li je crtač totalno pobenavio? Mladi princ sada ima 18 godina, a zla katolička kraljica je još uvek živa. Gabriel još uvek trune u zatvoru! Što znači da je on zapravo imbecil, jer njegov plan da oslobodi Granpena ne samo da je totalno neuspešan već je i sebe debelo syebao na svaki mogući način. A pritom ubio i nedužnog lava. Ništa u ovom serijalu nema logike više. Ovde je scenarista pisao po principu eci peci pec. Kao da mu je bilo potpuno svejedno šta će likovi da urade sledeće. Na 13. tabli Granpen se sveti jednom svom kolegi, ubija ga usred kafane - a niko ne reaguje. Ono u fazonu, "u francuskim kafanama 17. veka ubistva su bila svakodnevna pojava". Ma sigurno. Čak i da je tako bilo, mora da makar bude nekih reakcija svedoka. Još jedna glupost u sve većem nizu gluposti... Na tabli 21 imamo popriličnu glupost kada se ispostavlja da Arijen i dalje ne zna da je maskirani Gabrijel njen stric, iako je on to lepo i glasno bio rekao u petom albumu, u njenom prisustvu. Arien nije mogla da ne čuje. Čini se da se Kotjas kompletno pogubio pa zaboravio šta je uopšte bio napisao u prethodnim epizodama. Ali takve stvari se dešavaju kad insistiraš da razvučeš jednu priču na sedam albuma i na duži vremenski period. A ni teške droge baš ne pomažu, ukoliko su bile deo ovoga... Na tabli 26 Gijmo rizikuje svoj život a time se potvrđuje da je Arien zapravo jedna kompletna budala i psihopata jer svog brata gura u ogromnu opasnost i to bez jasnog razloga. A i dalje nije jasno zašto on pristaje da izigrava maskiranu budaletinu. Zar je kompletno retardiran? Kako je moguće da on radi sve što mu mlađa sestra nalaže? U kakvoj alternativnoj dimenziji se odigrava ova nebulozna radnja? Na tabli 29 neki pihtijasti lik saopštava Arien da joj Ivon nije pravi otac. Kako to da joj je tek sada sa 16 godina neko to rekao?! Svi su znali - a niko nije uspeo da joj to kaže za tih 16 godina?! Pogotovo što je njena porodica imala puno neprijatelja, pa je bilo mnoštvo prilika da joj neko to saopšti odnosno da je na taj način izaziva. I tek sad joj je neko kaže, par dana nakon što je to ionako saznala od kućne pomoćnice?! Previše velika slučajnost, čak i za strip. A pogotovo za jedan "ambiciozan" istorijski strip koji nije neki tamo levački horor palp pa da scenarista može ovako da se izmotava. Ovaj šesti album označava finalni udarac serijalu, koji je bio sasvim fino počeo sa prve četiri epizode. Više je nego očigledno da Kotjas nije imao predstavu kada je bio pisao ranije epizode kako će razrešiti razne konce u radnji, već je improvizovao od albuma do albuma. Tako nešto mogu samo najgenijalniji pisci. A zato je i došlo do toga da je 6. album takav jedan pičvajz. Nije imao predstavu više gde da idem sa ovom pričom, čovek se totalno bio pogubio. Na toj istoj strani Arien je silovana po drugi put već, jer ovo je francuski strip a tu se kvote incesta, silovanja i pedofilije moraju redovno ispunjavati da bi se krvožedno i perverzno čitalaštvo zadovoljilo. To je osnovni trougao perverzije koji se moraju ispoštovati, jer to francuska publika očekuje. Da tragikomedija bude još veća, Granpen nailazi baš tog momenta i goni silovatelje - ali ne kao spasitelj već da bi je umesto njih dvojice on lično silovao! Ako je ovo Kotjasev pokušaj nekog ultra-crnog humora, ne bih rekao da je uspeo. Jer ovo je previše glupo da bi bilo smešno, niti je silovanje tema za sprdanje - pogotovo ne silovanje maloletnice. Sjaše Kurta da uzjaše Murta, s tim što su i Kurta i Murta silovatelji. Taman kad čovek pomisli da je Granpen naišao da bi se upoznao sa rodbinom svog bivšeg kapetana Gabrijela, on je samo u prolazu čisto da bi silovao! Samo da bi Kotjas imao još jednu perverznu i ekstremnu scenu. Jer to tako bd-ovci žele i traže. To je nacionalna stripska tradicija. Jedini scenarista koji mi spontano pada na pamet da se sprdao na račun silovanja je Roman Polanski. A svi znamo za šta je optužen... A znamo i u koju zemlju je pobegao od zakona! Tabla 34 potvrđuje da je Kotjas silovanje upotrebio ne bi li namestio nebulozni hahaha momenat kada Arien susreće svog silovatelja na svom posedu kod Ivona. Scenarista se možda bio poigravao bolivijskim pečurkama? Ili je možda bio okružen narkomanima i perverznjacima koji su ga podsticali na ovakve nebuloze. Na 41. tabli neko kaže da bi Bog trebao da se stidi sveta kakvog je stvorio. Sve je to OK, ali i Kotjas bi trebao da se stidi ovih kasnih epizoda. Usrao se u svoj serijal. Ali ni to nije ništa u poređenju sa poslednjih nekoliko strana. Radnja se toliko retardirano odvija da sam apsolutno ubeđen da se Kotjas ili sprdao ili je redovno obitavao u pariškom Staljinkreku. Lažnog kopca spasava jedan od baronovih ljudi! Potpuno je nejasno zašto je taj lik imao takav prebačaj pa je ubio svog šefa. Da stvari budu još nebuloznije, on potom vodi Gijmoa na duel s namerom da ga Gijmo ubije i kazni - zato što je bio u službi takvog zlog čoveka kao što je Baron! Je l' pratite ovo? Ne lažem ništa. Ovo je sve toliko retardirano da maltene krši sve stripske rekorde. Ali pošto je Gijmo toliko nesposoban u mačevanju da ne može čak ni da pobedi protivnika koji želi da izgubi duel, Baronov čovek ga ubija umesto da Gijmo ubije njega! I naravno onda Arijen zatiče svog mrtvog brata. Da li ima osećaj krivice? Nije nam rečeno. A da, i baš te noći kada se odvijaju sve te ludosti, Ivon se ubije. Opet neka suluda slučajnost. Ovo je nesumnjivo jedan od najglupljih BD-a koje sam ikad čitao. Francuzi kada zaseru onda zaista pošteno zaseru. Sedma priča Stvari se nastavljaju neumoljivim tokom retardiranosti, pa još i sa mnogo slabijim crtežom nego što je bio u prvom integralu. Opet ne znam odakle da počnem. Arien sada ima 24 godine i ona je sad novi maskirani osvetnik. Upada u ceremoniju neke sekte da bi spasila žrtvovanje neke bebe, a među satanistima je i Kraljev brat. On preživi ovaj njen napad a da pritom ne provali da je u pitanju žena! Ne samo on, već niko to ne provaljuje. Pa valjda bi to trebalo po glasu da se prepozna! Možda Arian ima dubok glas kao iz bureta? Što bi bilo logično s obzirom na to da ima toliko muških hormona. Ili možda u stripovima ne postoji zvuk? Arien upada sama u tu satansku misu, a uprkos tome što je okružena gomilom muškaraca niko ne priđe da je ubije, da je onesvesti, ili da joj naškodi. Jednostavno brbljaju s njom umesto da je napadnu! A onda neka kretenska prekomplikovana džejmsbondovska zamka izazove vatru. Kada je i kako ona imala vremena da postavi tako složenu napravu, a da to niko od sektaša ne primeti? Odakle kralju taj brat koji izgleda identično kao on? U prethodnih šest albuma nije se pominjao niti pojavljivao nikakav brat. U međuvremenu i besmrtni čarobnjak Leonor nešto laprda sa kraljem. Na 12. strani Arien je primljena kod kralja, mada nije sasvim jasno zašto, s obzirom na to da je opisana kao "beznačajna baronica". Arien kreće da upozorava kralja na sektu, kao da ne zna da je kraljev brat deo te sekte i da ga je upravo ona ranila. Nije uopšte jasno da li je ona znala da je kraljev brat deo toga. Ako je znala, onda je morala i da zna da kralj to zna - a to bi je dovelo do opasne situacije. A ukoliko nije znala, nemoguće je da nije znala s obzirom na to da je svemoćna i sve zna. Obrni okreni sve je kompletno retardirano. I nastavlja se retardirano. Na strani 18 Arien se mačuje sa svojim silovateljem iz prethodne epizode. A prebacuje Granpenu što nije dovoljno obučio Gijmoa u veštini mačevanja. On je onda kao nekom imbecilu objasnio ono što bi trebalo svima da bude očigledno, a to je da nije imao vremena da ga obučava jer je vrlo ubrzo ubijen nakon što se Granpen prvi put pojavio. I šta da izvučemo iz ove scene? Da Arien, koja je inače opaka, oprašta svojim silovateljima, i da je maloumna. Na strani 21 saznajemo da je Arien, mršava mala popizdulja, najveća mačevalka u Francuskoj! Osvaja prvenstvo Francuske na strani 34 kada pobeđuje Gabrijela. Jer žene koje su atletski i fizički spremnije i superiornije od muškaraca su naveliko i nadaleko poznate u svetu... ... kao kompletnu nepostojeći pigmenti mašte je jako loših feminističkih scenarista. Pogotovo su mnogo poznate sve one mačevalke koje nikada nisu osvojile neko muško takmičenje u mačevanju - a to su ujedno i sve žene koje su se ikad bavile mačevanjem. Ne znam gde da se iskenjam... Jedno pitanje. Ako je ona toliko već fizički superiorna nad svim muškarcima Francuske, Evrope, a verovatno i kosmosa, kako onda u prethodnom albumu nije uspela da spreči Granpena da je siluje? Ili je možda Kotjas želeo da poverujemo da je ona želela da bude silovana? Nema odgovora ni na to pitanje. Ne može ovaj mega-kretenski scenario da propisno odgovori ni na jedno logično pitanje. Ali tako je to kada se planktoni i amebe bave piskaranjem. Na strani 30 suočavaju se Gabriel i njegova nećaka, ćerka ili šta li je već. Koga to već zanima. I dalje niko ne provaljuje da je žena u pitanju! Zato što je maskirana. Kakav smehotres... Valjda maske prikrivaju zvuk žena i pretvaraju ih u zvuk muškarca? I kako uspeva da sakrije onolike sise? U jednoj golišavoj sceni sise su joj prikazane kao prilično velike. Neki bi rekli da je u stripu sve moguće, ali ja tvrdim da ne bi smelo da sve bude moguće ali samo da je sve moguće u najglupljim stripovima. Na stranama 31-32 časni duel se prekida zbog dolaska kraljevih vojnika, koje Gabrijel i Girl Boss riba rešavaju bez problema, da bi potom nastavili svoj duel. Znam da zvuči kao komedija ali nije. Imbecilnost ovog stripa ne može se opisati nijednim običnim jezikom. Da li je neko od mnogobrojnih retardiranih fanova ovog serijala uopšte provalio da ni Gabrijel ni Arien ne prepoznaju jedno drugo po glasu? Pogotovo ona bi trebala da prepozna Gabrijela. On možda ne toliko nju jer je nije čuo ni video dug niz godina, a tada je imala samo 10 godina. S obzirom na to da njemu još uz sve to fali ruka, ona zaista pada na svakom IQ testu jer nije odmah provalila da je ovo Gabrijel. A pošto to ni kasnije ne provaljuje, sve dok je ovaj ne ubije, onda to znači da je ona zaista neverovatno glupa. Ali kao što rekoh, u stripu se možda stvarno ništa ne čuje. Slično kao u svemiru... Na strani 38 Granpen odbija seks sa Arien iako mu se ona bukvalno baca na onu stvar! Bila mu je super kad je imala 16 godina a sad sa 24 ga više ne pali? Pa da, francuski pedoklasik... Na strani 40 Granpen odaje tajnu da je sve vreme znao da je ona maskirani bandit. Ovo treba nekako da nas čudi? Bilo bi kompletno retardirano da to nije davno provalio. A i Arien opet pada na IQ testu s obzirom na to da nije mogla da provali da je Žermen to sve vreme znao. A najkasnije sada postaje jasno da je scenarista Kotjas zaista mislio da će iznenaditi čitaoca u petom albumu kada je napokon "otkrio" identitet Kopca! Dok sam čitao peti album nisam bio siguran da li je to tako, jer sam sam ipak pomislio da je nemoguće da je Kotjas toliko glup - pa da misli da čitaoci nisu mogli provaliti identitet maskiranog Gabrijela već u prvom albumu. Ali deluje kao da je Kotjas zaista mislio da je to velika misterija! Prosto ne mogu da verujem... Ko je ovde gluplji: Kotjas ili njegovi fanovi? Zar postoji neko ko je čitao Kopca a da nije u prvom albumu znao identitet maskiranog osvetnika? Zar postoji takva osoba? Njegov identitet je bio toliko očigledan da mi nije čak ni padalo na pamet, sve do petog albuma, da je scenarista sve vreme mislio da je to tajna koju tek treba da otkrije. Kraj je totalno imbecilan, jer se bazira na duelu koji je ishod mnoštva gluposti iz poslednja tri albuma. Pošto se loši scenaristi mnogo lože na simboliku, Gabrijel ubija svoju nećaku ili ćerku a da toga nije svestan. Time čini ogroman greh a đavo likuje. Jer kaobajagi već u sledećem kadru saznajemo da je čitava režija potekla od samog đavola. Kao da to nismo već znali u prethodnom broju, ili čak u petom albumu već. Više se ne sećam. Znam da postoji scena u kojoj se veštica i besmrtni Leonar raduju krvlju koju će da prospu. Što je naravno značilo da su demoni. Ali čak i da ovo iznenađenje stupa na snagu tek na poslednjoj strani serijala, ovakav završetak zahteva ključno pitanje: kad već đavo zaista postoji i sve kontroliše - pa gde je onda Bog u svemu ovome? Isti ovaj konceptualni problem postoji i u filmskom serijalu Omen, u kojem sile zla rade šta god hoće a Boga nema ni od korova. Kad se već igraš hrišćanskim idejama i klišeima onda moraš biti dosledan i uključiti Boga u sve to. A nerealno je da Bog samo gleda sve to i ćuti. Jer ako se tako hrišćanski Bog ponaša, odnosno nezainteresovano, onda ni On nije ništa bolji od đavola - a time se raspada čitava poenta đavola u ovoj priči. Jedan od mnogih problema je karakterizacija Gabrijela. Čovek nije jasan. Da li je u prvom integralu bio hipnotisan od strane đavola i veštice? Zašto u drugom više nije bio pod njihovom kontrolom? Odnosno kako je provalio da su oni demoni, i da li je to uopšte provalio? Iako je centralni lik, on nije preterano jasan. A to pogotovo važi za njegovo ponašanje u drugoj polovini serijala. Njegovo neprepoznavanje svoje nećake, s kojom je puno vremena provodio u prvom integralu, je nebuloza. Mada je daleko nebuloznije što ona njega nije prepoznala. Ovim je prekršena najosnovnija logika, a time serijal ne može da se shvata za ozbiljno. Mada je to tek delić gluposti. Drugim rečima, scenarista se pravi mnogo blesav u previše situacija. Može poneka omaška i glupost da se oproste, ali ne gomila u nizu. Nebuloze ne mogu da postanu pravilo, one se tolerišu samo ako su izuzeci. Umesto da 6. i 7. album odgonetnu razne misterije i razreše prilično kompleksnu radnju koja je postavljena u prvom integralu, dobijamo niz gluposti, a koje su često međusobno nepovezane. Ili vrlo labavo povezane. Radnja je suviše nasumična i debilna da bi opravdala sve ono što je postavljeno u prvom integralu. Sada kad sam završio čitav serijal, nemam ama baš nikakve sumnje da scenarista nije imao predstavu šta piše dok je izbacivao prve albume. Svake godine po jedan ili dva albuma, dok je čitalac živeo u zabludi da to sve ima nekog smisla i da je unapred isplanirano. Ali Kotjas nije Tolkien već je obični perverzni stripopisac iz Francuske. Pad u crtežu čini drugi integral još gorim. Nije mi jasno zašto je crtež toliko propao jer nije puno godina prošlo od prve do sedme epizode. Scenografija još ajde der ali likovi su zaista čist mediokritet u poslednja dva albuma. Pogotovo ženski likovi koji ni na šta ne liče. Em mi serviraš neki smehotresni feminizam, em učiniš žene ružnima. Al' ajde, makar su joj sise dobre... |
