Eternaut 2
 |
Vrsta: integral (2. deo) Crtež: Francisco Solano Lopez Scenario: Hector "German" Osterheld Izdavač: Fibra (2018 + reprint) Premijerno: 1976 Dimenzije: 28.5 x 22 cm, HC Br strana netto: 204 Tiraž: 500 + reprint Zanr: sci-fi, distopijski YU istorijat: - Kolor? Ne. (ali postoji) Politički obojen? Mnogo manje nego što neki tvrde. Golotinja? Ne. Rasprodato? Da. Crtež: 3-6/10 Scenario: 4/10 Ciljne grupe: tradicionalisti, germanovci, kompletisti Prednosti: nazire se Solanov talenat Minusi: gluposti, nelogičnosti, zbrzan oskudan crtež |
 |
Nisam čitao prvi deo (barem ne Solanin), a razlog tome je trostruk: 1. Solano je odličan crtač ali u ono vreme nije još bio na visokom nivou koji je dostigao tek negde desetak godina kasnije. Crtež je tek pristojan ali nedovoljno dobar, pogotovo što bi me svaki kadar podsećao da je to moglo da bude dosta bolje. 2. Imam pomalo averziju prema Osterheldu jer je bio zagriženi komunjara. (Više o tome kasnije.) Da su njegovi scenariji apolitični ne bih imao nikakav problem s njegovim političkim ubeđenjima, ali s obzirom na to da je prvi Eternaut neka pro-komunistička alegorija vezana za Argentinu, interes mi je automatski splasnuo kada sam to čuo. A da ne pominjem što je već bio objavio album o Če Gevari. 3. Osterheld je precenjen kao scenarista. Svideo mi se prilično njegov (totalno apolitični) Nekradamus, ali je zato (povremeno politički obojen) Mort Sinder na primer poprilično neujednačen: priče variraju od dobrih pa do prilično loših. Više o tome u mojim recenzijama njegovih drugih albuma, linkovi dole. 4. Format je "naopačke", odnosno kao prvih 50-ak strana Fibrinog Mort Sindera (ono drugo poboljšano izdanje). To mi je fizički prenaporno za čitanje. Pa nemam ruke od 5 m kao šimpanze! Obožavam to kada je izdavaču bitnije da se originalni format održi po svaku cenu - na uštrb čitaoca koji nema ruke kao orangutan - nego da uključi mozak i da bude pragmatičan. Po čemu bi se stripu upropastio kada bi se "poravnao"? Ne kapiram logiku. Ili je možda to suviše velik posao? U šta sumnjam. 5. Pogrešan papir je izabran od strane Fibre za dvojku. Sjajan. Ako se ne varam i kec je takav. Što se E2 tiče, u poslednjih par godina retko greše po pitanju CB albuma, pa me je ovo baš začudilo, pogotovo što je u pitanju reprint. Ni za Eternauta 2 se nisam preterano interesovao, ali sam ga eto na kraju ipak kupio. Video sam da je rasprodat pa kao hajde da ugrabim "zadnji" primerak. Bio sam načuo da se Solano opirao da drugi deo bude toliko ispolitizovan, da se nije slagao sa Osterheldovim stavom da se strip suviše zagadi politikom, pa mi se stav donekle zbog toga smekšao. Uprkos upozorenjima da je E2 daleko slabiji od E1. Ta upozorenja sam konstatovao ali nisam mogao previše ozbiljno da shvatam jer se generalno ne mogu oslanjati na mišljenje drugih stripofila. Pogotovo ne onih sa forum.stripovi, jer oni su glasna manjina koja uglavnom rezonuje nelogično a i ukus im je uglavnom diskutabilan. (Čast izuzecima...) Njihove rasprave i prepirke su mi više zanimljive sa "antropološke" tačke gledišta nego da nešto naučim o stripovima. Pogotovo što su nerealno neinformisani s obzirom koliko se qrče da znaju... Ono što jesam pročitao pre E2 je Brećina verzija E1: strip mi je bio sasvim OK. Mada mi je daleko zanimljiviji crtež nego ta jednostavna alien invasion priča. (To je podjednostavljena i skraćena verzija u odnosu na Solanin original, svestan sam toga.) S tim što se ne sećam da li sam ga uopšte ovde recenzirao! Nije lako biti krečana... Kakav je prvobitni E1, ne znam, ali svakako treba da je bolji od E2 koji ima palpasti odnosno naivni scenario, a ima i određene količine gluposti koje se češće sreću u palp stripovima. Ne može sva krivica da se svali na Osterhelda, iz više razloga. Em je bio u ilegali što znači da eventualno nije mogao totalno da se fokusira na pisanje, em mu je scenario prošao kroz dva vrata cenzure. Doduše, pribegavao je on palp pristupu i pre, na primeru u onoj najdužoj priči Mort Sindera koja baš podseća na niskobudžetne horor filmove 50-ih. Ono što je završilo u stripu nije bio prvobitni scenario, tj ono što je German želeo. Osterheld je iz ilegale slao scenario Solanu, a zbog svog novog statusa "neprijatelja države" više nije imao zadrške da bude politički otvoreniji odnosno još marksističkiji nego pre. Solanu se to nije dopalo pa je izmenio neke stvari, baš kao i njegov urednik. Album je srećom cenzurisan da ne bi postao levičarska lakrdija. Mogu misliti kakva je tek glupost bila Germanova necenzurisana zamisao! Britanci se u 70-im nisu bavili levičarskom indoktrinacijom - kao što to rade u ovom veku - već su stripove pravili za razonodu. Što je potpuno logično. Zato i postoje stripovi, kao i filmovi. A kreteni koji smatraju da film može da bude više od zabave - a da to uvek podrazumeva političko preseravanje - ne znaju o čemu pričaju. Neki filmovi treba da budu inteligentni, hvala Bogu, ali to se može izvesti na apolitički način Ili na nepristrasni politički. A ovo drugo se gotovo nikad ne dešava, već gotovo svi strip i film scenaristi nameću svoje stavove. Inteligentan film ti ne nameće jedan politički stav kao neosporan i savršen (a drugu političku stranu kao zlu i degeneričnu), već tera na razmišljanje i na izvlačenje sopstvenih zaključaka. Ali kako da se ovo objasni levičarima koji niti vole da razmišljaju, niti umeju da vade zaključke iz analiza, niti išta propisno analiziraju, a tek nemaju razumevanja za to da za svaku temu postoje dva ili više načina razmišljanja. Za svaki problem postoje više načina da se on reši, ili da pokuša da se reši. (Jer neki problemi nisu stopostotno rešivi već se ponekad bira između nekoliko nesavršenih rešenja, dok su levičari ubeđeni da oni za baš svaki problem imaju neprevaziđeno rešenje! Neopevane budale.) Ko zna, možda je German u prvobitnom scenariju čak zahtevao da njegov istoimeni lik u priči nosi majicu Če Gevare? Koji bi to tek bio piš... Solano je to trebao da uradi u nekom kadru, čisto iz zayebancije, da se sprda s budalom. Sudeći po onome što se priča na internetu, prvi deo je manje političan. Germanova verovanja su mnogo uvijenija. Koliko je to tačno, ne znam, a generalno nemam poverenja u zaključke stripofila vezanih za političke teme. Ima stripofila koji su toliko neupućeni da ne konstatuju ni očiglednu indoktrinaciju u onome što čitaju, pa su mi zato njihova mišljenja uglavnom sumnjiva. Ima ljudi koji čitaju moderne Marvel stripove - a da uopšte ne primećuju levičarski sadržaj! Koliko li moraš biti glup i neupućen pa da na primer ne primećuješ raznoraznu levičarsku propagandu u modernim holivudskim filmovima. A upravo takvih ima puno. Logično bi bilo da je E2 otvoreniji u tom smislu jer je nastao 15 godina kasnije, a German pritom nije imao više potrebe da krije svoje marksističke porive jer ga je vojna hunta već naveliko tražila. Ali kao što rekoh bilo je cenzure tako da prvobitna zamisao nije završila na crtežu. Čitava radnja se vrti oko oružanog otpora prema vanzemaljcima tako da uopšte ne mora da se interpretira u nikakvom "argentinskom" smislu. Stereotipična sci-fi premisa, a ukoliko neko primeti direktne paralele sa Argentinom 70-ih to bi samo argentinski čitaoci mogli. Ili ako se neko baš jako trudi da nađe nešto. A ima naravno i bolida koji smatraju da bilo koja tema vezana za vojni otpor nužno mora da bude levičarska. Kao da komunisti imaju monopol nad revolucijama! Pogotovo što oni retko dolaze na vlast na takav način. To je više mit. |
 |
Sta fali obojenoj verziji? Kolor bi bio totalno opravdan za ovaj album. Crtež Da je crtež na nivou Solane 70-ih tako blentav scenario mi ne bi predstavljao problem. Ali pošto je crtež slab suočio sam se sa 3 teška i ljuta neprijatelja: slab crtež, glupost i dosada. Doduše smaranja je bilo najviše u prvoj trećini. Nakon toga ima mnogo više akcije pa nije više dosadan. Ali kakav god scenario bio crtež mi je najveći problem. Početak priče još ajde der, ali čim radnja pređe u kičastu, pećinsku, postapokaliptičnu budućnost - tu se radnja raspada, a oporavlja se tek negde oko 70. strane. Ključni razlog je što od tada nadalje više nema toliko belih površina, što se više scena odigrava noću, a ima i više senčenja na "dnevnom svetlu". Međutim crtež je i dalje šljapav, aljkav i lenj, i inferioran onome što Solano ume. Ovaj album je ilustrovan odnosno užurbano polu-naškraban u periodu kada je Solano bio izuzetno dobar, kada je za Britance crtao fantastično senčene i precizne serijale kao što su Pete's Army (kod nas Džepna armija), Galaktus i Nipper, linkovi dole. Prema tome zašto je ovo ispalo toliko loše? Razlog je što je Solano bio pretrpan poslom u 70-im pa je radio na mnogo serijala istovremeno. Navodno je radio po 20 ili čak više strana nedeljno, što je sumanuta cifra ukoliko tačna. Pogotovo za tako visok kvalitet (naravno ne računajući E2). Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, moguće je da jednostavno nije bio preterano zainteresovan, i da mu je ovo bio više neki sporedni zadatak, verovatno manje profitabilan ili zanimljiv od Nippera i ostalih. To što nije bio zadovoljan sa scenarijem bi mogao biti dodatni anti-motiv. Kakvi god bili razlozi, omanuo je i zanemario ovaj strip. U retkim kadrovima zatičemo Solanin najbolji crtež što se tiče likova, kao na primer prvi kadar na tabli/strani 114. Likove Kormorana i Eternauta mnogo bolje i detaljnije crta od ostalih. Scenografija je uglavnom prilično jadna ili u najboljem slučaju prosečna, tek ponekad relativno pristojna. Vrlo je moguće da je Solano sasvim preskočio olovku i direktno crtao tušem. To bi objasnilo veliku razliku u kvalitetu. Crtež mu je čak i slabiji od onog iz E1 koji je rađen kada on još uvek nije bio usavršio stil. Prosto je neverovatno ali postoje čitaoci kojima više odgovara ovaj crtež! Pod nekim nebuloznim kretenskim izgovorom da neprecizan aljkavi crtež više odgovara "paranoji priče". To nesumnjivo mora da su neki levičarski hipsteri, jer samo oni mogu da budu toliko estetski uštinuti i da tako besramno lupetaju. Znači, što je "paranoičniji" strip to lošiji treba da bude crtež? Ovo je budalaština bez konkurencije. |
 |
Priča Pošto E1 nisam čitao, odnosno samo onaj kraći od Breće, ne mogu previše da se osvrćem na logiku u E2 kao i na potencijalne kontradikcije. Ali ono što mogu je da ukazujem na razne klišee i "lokalizovane" gluposti odnosno gluposti koje su nevezane za bilo šta što se moglo desiti u prvom albumu. Na tabli 81 (strana 85) neki debil se vraća po loptu, iako je neprijateljski tenk već naveliko stigao. I naravno da biva ubijen. Ako je Osterheldu bio cilj da predstavi pobunjenike kao imbecile onda ova scena definitivno ima svoje mesto u stripu. Moja prva reakcija je bila, "pa ovi su glupi k'o qrac, možda i zaslužuju da budu ugnjetavani od strane vanzemaljaca". Na strani 95, German ima prilike da upuca jednog od komandujućih vanzemaljaca, ali to ne radi na vreme pa ga ovaj nasamari i razoružava. Ako je German-u bio cilj da sebe predstavi kao imbecila, onda ova scena ima opravdanje. Čak bih rekao da je ovo istorijski verodostojna scena jer dobro opisuje pravog Germana. Ne u smislu da je bio pacifista, jer to sigurno nije mogao biti, već da nije baš najbistriji um na planeti. Ko od vas ne bi odmah pucao u neprijatelja u takvoj situaciji?! Na strani 116 imamo jednu budalastu flašgordonovsku scenu u kojoj napaćeni pećinari pokazuju empatiju ka vanzemaljcu koji se čini da umire. German čak zahteva od sebe i čitaoca "milosrđe". Još jedna imbecilna pacifistička scena, a pritom i licemerna jer German nije mogao biti pacifista. Niti je jedan jedini vid komunističkog otpora u istoriji 20. veka imao ikakve veze sa milosrđem prema neprijatelju. S obzirom da pećinari kaobajagi predstavljaju komunistički pokret za slobodu, ovo je jedan prilično lakrdijski pokušaj da se romantizuju komunjare. Ali i da izuzmemo sve političke implikacije, totalno je retardirano da tlačeni narod koji živi u pećinama - a koje vanzemaljci maltretiraju vekovima - pokažu i najmanju empatiju prema istim. To se kompletno kosi sa psihologijom. Uostalom, kada bi uz pomoć neke čarolije uspeli da vratimo Germana u život i dali mu šansu da se osveti svojim ubicama, da li bi im pokazao milosrđe? Ne zasmejavajte me, naravno da ne bi. Štaviše, mučio bih ih onako srednjovekovno. A kad bismo mu dali šansu da osveti svoje ćerke? Pronašao bi ubice i onda bi krenuo da ih secka u deliće kao kuvar kad sprema šargarepu. Toliko o komunističkom "pacifizmu"... Svako ko naseda na ovakve levičarske pizdarije tj komunističko licemerje, ili čak zaista veruje u milosrđe u takvim situacijama, preporučio bih mu petogodišnji boravak u Somaliji: vrlo brzo bi se opametio, pa čak i najveći i najnaivniji idiot... Na tabli 115 sledi smehotresna scena kada veliki mudri lider pećinara odreaguje na zahtev vanzemaljca da se izruče 500 mladih muškaraca za pokolj. Odnosno da služe za raketno gorivo! OK, sama ta ideja korišćenja ljudi za raketno gorivo da se pobegne sa Zemlje je prilično retardirana, ali još je smešnija reakcija starog mudraca... Vanzemaljac: "Znam da je 500 mrtvih mnogo ali ako oni ne umru biće ih mnogo više!" Mudrac: "Kad tako kažeš zvuči razumno, ali stavi se u kožu nekoga od tih 500!" Kad se nisam upišao od smeha kad sam ovo pročitao nikada neću. U kojoj paralelnoj dimenziji ovako nešto može da zvuči "razumno"?! Pogotovo čoveku koji treba da odabere 500 žrtvenih jaraca. A tek je smešno što mudrac očekuje od zlikovca da se stavi na mesto tih 500 jadnika, kao da genocidara mogu da zanimaju životi 500 bezvrednih "mrava" - jer to je poređenje koje je vanzemaljci prave, tj kako su ljudi u odnosu na njih kao mravi. Odnosno totalno nebitni. Ali ako mislite da je mudrac kompletan imbecil, može on to još gluplje. Samo dva kadra kasnije, "mudrac" sugerira vanzemaljcima da ostanu na Zemlji zato što "ovaj svet i nije tako loš". Umesto da pećinci budu sretni što njihovi tlačitelji napokon nameravaju da napuste Zemlju - ovaj anti-mudri jarac im predlaže da ipak ostanu! Toga se ni Ed Wood ne bi setio, ni u svom najalkoholiziranije stanju. A u zadnjem kadru te katastrofalno osmišljene strane, mudrac čak predlaže mogućnost mirne koegzistencije između dve zaraćene strane! Odnosno nisu čak ni dve zaraćene strane, već tlačitelji i tlačeni. Pa zašto bi onda tlačitelji najednom postali "humani" prema "mravima"?! Podsećam da pećinske ljude vanzemaljci maltretiraju čitava dva veka, ne dva meseca. Ne samo što ih redovno pljačkaju već ih i rutinski kolju na angro kad god su neposlušni. Zato je smehotresno što je lider pećinara takav jedan naivni pacifista - a sama činjenica što je on upravo on lider možda i objašnjava zašto su tlačeni dva čitava veka. Jer kad imaš budalu na čelu otpora nikakvi uspesi nisu ni mogući. Ovo me podseća na legendarno pismo Gandija Čerčilu u kojem Indijac predlaže Britancu da saveznici dopuste Hitleru da osvoji čitav svet jer će se onda Hitler kaobajagi pokajati. (Ovo je malo poznati istorijski dokument jer levičari ne vole da pričaju o Gandijevim mnogim negativnim stranama, kao i o njegovim raznim lupetanjima. Pretpostavljam da Čerčil samo što nije pao u nesvest od smeha kada je bio pročitao taj "savet".) Ali da se vratim na onu blentavu premisu da su vanzemaljcima potrebni 500 muškaraca kao raketno gorivo. Potrebni su im njihovi "životni impulsi" da bi raketa lepo i fino letela, kako kaže scenario. Kakvi bre životni impulsi?... Je l' ovo naučna fantastika ili epska fantazija? Osterheld je čitav ovaj serijal utemeljio u sci-fi logici a ne u nekoj ezoteričnoj mistici. Rakete ne koriste "životne impulse" kao gorivo, a i da je tako zašto ne bi mogli par stotina životinja da upotrebe za gorivo, umesto ljudi? Očigledno je da German nije mogao da smisli ništa pametnije što bi pećince navelo na totalnu pobunu, pa je iz guzice izvadio ovu suludu ideju. Germanov totalno neubedljiv i kompletno retardiran pacifizam nastavlja se na tabli 121. Vanzemaljac je napokon otegao papke a pećinari zbog toga u tišini tuguju! Jer je valjda sasvim logično pasti u depresiju kada neki tvoj tlačitelj crkne. Pogotovo neko ko je pobio hiljade tvojih sunarodnika, a pritom namerava još 500 da uništi radi nekog smehotresnog raketnog goriva. Ovo je toliko maloumno da dalje nema. Zamislite Jevreje da oplakuju Hitlera! Ili zamislite milione žrtava sovjetskih gulaga kako oplakuju Staljina. To ti na isto dođe. Pogotovo što ova imbecilna ideja potiče od jednog komuniste, a oni nemaju empatije ni prema nedužnim ljudima a kamoli prema svojim ljutim neprijateljima (a i oni su, realno, nedužni čim se bore protiv komunjara). Osećam se glupo što uopšte kritikujem ovaj scenario, jer toliko je očigledno retardiran da je maltene svaki komentar izlišan. Na strani 132 vanzemaljac uspeva da pištoljem promaši Kormorana sa razdaljine manje od metra. Ali ovo je tek sitna i nebitna glupost u odnosu na neke druge. Uostalom i izvikani Korto Malteze sadrži puno ovakvih scena kada metak promaši metu iz neposredne blizine. To se da opraštati u Zagoru, ali nikako u ovim "ambicioznijim" (a zapravo ništa boljim) stripovima. Na tablama 154 i 165 nanovo se potencira ideja žrtvovanja života boraca i naroda radi krajnjeg cilja - pobede. Tema koja prožima veći deo priče. Samo po sebi ovo nije problematično, jer je i logično da se mnogi ljudi moraju žrtvovati radi pobede nad tako nadmoćnim neprijateljem, ali je u žestokoj kontradikciji sa milosrđem i empatijom uperenim ka neprijatelju. Drugim rečima, Osterheld ne vidi nikakav problem da se treba smilovati i sažaliti na najljućeg neprijatelja, a s druge strane s lakoćom žrtvovati sopstvene saborce i sunarodnike tj članove plemena za "viši cilj". Te dve stvari mi nekako ne idu zajedno, a sve to me podseća na Zapadne levičare koji se s jedne strane protive smrtnoj kazni za serijske ubice a s druge strane podržavaju abortuse svih vrsta. Što znači da im je život psihopate bitniji nego život nerođenog deteta - a to je ono kada moralni kompas totalno pobenavi pa krene da se kreće u suprotnom pravcu. To je idiotluk na kvadrat. Ja podržavam i smrtnu kaznu i abortus, i time se ne kontradiktiram. A nema ni kontradikcije kod američkih konzervativaca koji podržavaju smrtnu kaznu a protive se abortusu. Samo kod levičara ništa od ovoga nema logike. Ali oni su već odavno posvađani s logikom... Ovakav izdegenerisani moralni kompas je nešto što me kod Osterhelda više ne iznenađuje, bar ne otkad sam pročitao Mort Cindera. U nekoliko priča tog serijala se oslikava Germanova bizarna logika vezana za dobro i zlo, za moral i nemoral. On je uostalom zagriženi komunista pa je i logično da nema normalan moralni kompas. Marksističke ideje generalno privlače ludake i psihopate daleko češće nego normalne ljude, jer nenormalni ljudi sebe prepoznaju u toj svirepoj i debilnoj ideologiji. Na strani 206 (tabla 202) German govori o "najistaknutijem mislilacu" 20. veka, citirajući ga: "Pakao, to su drugi ljudi." Radi se o Jean-Paul Sartru, poremećenom francuskom komunisti, takozvanom "filozofu" ili kako ja takve nazivam, bullshitozof. Sartr je bio i još uvek je heroj marksističkim morončinama, a plitkoumni German nije čak ni razumeo poentu ove glupave izreke jer ju je pogrešno upotrebio u priči. Nazivi koje je German osmislio za "izvanzemaljske" okupatore su prilično glupi: njihov lider je "on", a po potrebi i "njega" i "njemu", zavisno od gramatičke situacije. Postoje i "njih", kao i "ruke". Totalni debilizam. Neka vrsta vampirskih zombija-vojnika se zovu Pandže, što takođe zvuči glupavo, kao nešto iz Disney filmova. Možda ne na španskom ali na srpskom zvuči prilično jadno. |
 |
Kakvu samo lisičiju, pokvarenu facu ima... Evo ga čovek koji je četiri svoje ćerke uvukao u preranu smrt samo zbog svojih političkih hirova i manijačkih ubeđenja. Ali to je nekako i tipično za komuniste, da ideale i Partiju stave iznad svoje porodice. U marksizmu je sasvim normalno da porodica ima daleko niži status nego država i partija. Lojalnost partiji stoji iznad svega ostalog, baš kao u najekstremnijim religijama. Jer komunizam je uostalom vrsta religije, a to nisam ja prvi provalio već Bertrand Russell. Osterheld kao lažni heroj Kao što već rekoh, German je bio komunjara. Čak ne "običan" zadrti levičar koji "samo" voli mnogo da serenda već popaljeni aktivista koji je zbog svojih marksističkih aktivnosti platio glavom, kao i njegove četiri (!) ćerke. Gotovo čitavo izdavačko telo kao i strip eksperti ga predstavljaju kao nekog mučenika i žrtvu, kao da svi treba da ga žalimo što je tako okončao. Ja imam puno empatije ali samo prema onima koji je zaslužuju. Prema šljamu koji se aktivno borio za komunistički poredak, u bilo kojoj zemlji, ne mogu imati empatiju u 1000 života. German je bio član Montonerosa, terorističke levičarske grupe koja se bavila postavljanjem bombi, ubistvima, kidnapovanjima i drugim oblicima nasilja. A ovo je ključno: takvi fanatici se ne bore "protiv desničarskih diktatura" već se bore za komunistički poredak. Sjaši Kurta da uzjaše Murta. S tim što bi Murta bio još gori. German i njegove ćerke nisu bili nikakvi "kauč teoretičari" koji su pili čaj i diskutovali o Utopiji, već je čovek bio aktivno uključen u sve to. Do koje mere to ne znamo, ali ono što znam je meni sasvim dovoljno da okvirno razumem situaciju. Prema tome nazivati ga "borac za slobodu" je čista laž. Komunistički poredak za koji se on zalagao nema blage veze sa slobodom. Borba za slobodu ima za cilj demokratski poredak a ne diktaturu. To što su mu sve četiri ćerke nastradale iz istog razloga - to ga zapravo ne čini većom žrtvom već ga čini još gorim čovekom! Nikome od levičarskih hipstera (koji pišu o njemu kao nekom bajnom mega-heroju) nije palo na pamet da ga okrive što je uopšte isprao mozgove svojih ćerki, i to do te mere da se i one aktivno uključe u marksističku borbu. Izgovor "one su bile odrasle žene, znale su šta rade" nema osnova, jer je jasno k'o dan da je on kao roditelj i glava porodice isprao njihove mozgove raznoraznim lažima i glupostima. Ko zna kakve im je sve bajke ispričao o marksizmu, i čime ih je sve naložio da se uključe u jednu takvu opasnu i nenormalnu organizaciju. Njegova udovica Elsa Sanchez se kasnije žalila što je njihovu decu izložio takvoj opasnosti, a time ga je indirektno optužila za glavnog krivca. A dodala je i da je bila protiv oružanog otpora. Njoj nije uspeo da ispere mozak, možda i zbog toga što ona nije bila balavica sa sunđerom umesto mozga. Njoj je barem bilo jasno da je on te četiri nesretnice uvukao u to čitavo sranje. Da je u pitanju bila neka ludačka religiozna sekta svi bi ga osudili - ali pošto levičari (muslimanske i komunjarske) teroriste smatraju "borcima za slobodu" Germanu se sve prašta. Bolesna i licemerna logika. Uvukao ih je u borbu za uništenje ljudske rase, jer šta bi drugo marksisti postigli da sve ide po njihovom (a trenutno baš puno toga ide)? A to je još gore nego da su te četiri žene završile u nekoj sekti. Još da možda i nekako shvatim da je imao četiri sina koje je ubacio u svo to ludilo, ali svoju žensku decu uvlačiti u teroristički aktivizam u takvoj jednoj državi kao što je Argentina - to je nemarljivost i kretenizam na kvadrat. Što se o tome ne priča? Savršeno me zabole qrac što je tako skončao, i nemam problem to da priznam. Samo mi može biti žao njegovih ćerki koje su njegove žrtve isto toliko koliko i diktatorskog režima. Meni je savest čista, jer nisam se ja borio za uništenje društva. To je on radio. Propagirao je ideologiju koja ima na savesti stotine miliona ljudi. Nije ga tangiralo za desetine miliona zverski pobijenih Kineza u Velikom skoku napred (Maova masovna čistka, 1958-1962), jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva a koji se maltene nikada ne pominje na levičarskom (a tobože "kapitalističkom") Zapadu. Osterheld nije mario što je Staljin pobio između 20 i 50 miliona Sovjeta, niti ga je preterano zanimalo što je Pol Pot za samo nekoliko godina (1975-1979) pobio čak četvrtinu kambodžanskog stanovništva, u jednom od najefikasnijih i najbrži genocida u istoriji. (Osterheld je nestao 1977. ali do tada je već morao da zna za Pol Pota. Verovatno je bio svašta čuo ali ga jednostavno nije tangiralo, ili je to jednostavno pripisivao "desničarskoj propagandi".) Idealizovao je Če Gevaru koji je bio ubica i psihopata, kao i Kastra koji je bio još gori. Ovakve heroje imaju samo duševnjaci i budale. Ja takvog čoveka da žalim? Koga vi zayebavate. Moj stav je vrlo jasan i logičan: prema dobrima sve najbolje a prema ološima ono najgore. Nemam trunku empatije ni milosrđa prema psihopatama, ludacima, fanaticima i ubicama. Osterheld je bio bar jedno od ovih, a da je njegov voljeni komunizam u Argentini uspeo možda bi i on postao jedan od ubica. Uopšte me ne bi čudilo... Takvi su spremni na sve, a sva svoja moralna načela (ukoliko ih uopšte imaju) gube munjevitom brzinom čim im se osladi vlast. Osnovna psihologija. Vlada ubeđenje da umetnici ne mogu biti psihopate i ubice (npr Elton John koji tvrdi da muzičari koji su napisali "dirljive balade" ne mogu biti loši ljudi.). Kako su neki ljudi samo glupi i naivni... On pritom nije bio umetnik već piskaralo, ali to je već neka druga tema. Zato kada čitam "srceparajuće" eseje u propratnim tekstovima njegovih albuma, ne znam da li da plačem ili da se smejem. Ljudska glupost je bezgranična. Samo zato što je neko nasilno okončao od strane ubica i ološa ne znači da i sâm nije bio ološ. Nema razloga da se biraju strane što se argentinske politike 70-ih tiče jer to je bila slična situacija sa Španskim građanskim ratom: fašisti i komunjare u žestokoj borbi. Niko normalan ne bira stranu u takvim situacijama. Za ljude neupućene u politički pejzaž Latino Amerike 20. veka, najbitnije što u ovom kontekstu treba da znaju je da su sve ondašnje desničarske diktature, na Zapadu (a pogotovo u Zapadnim stripovima/knjigama/filmovima) kritikovane daleko više nego slične levičarske diktature. Drugim rečima, ukoliko neki komunistički Latino diktator pobije, izgna ili pohapsi 50.000 ljudi, o tome se malo priča, to se gura pod tepih. A ukoliko jedan Pinoše pobije 3.000 ljudi onda se o njemu pišu čitavi eseji, prave filmovi, i generalno širi neumoljiva propaganda. Iz ovog razloga svi znamo za Pinošea, koji se maltene prikazuje kao čileanski Hitler, a malo smo upoznati sa levičarskim diktatorima koji su neretko bili još gori od njega. A to znači da je Zapadnim levičarima najbitnije ko ubija: levičarskim tiranima se genocid rutinski prašta dok je kod desničara to sušta suprotnost - njihova ubijanja se preuveličavaju. Zato je izuzetno bitno uključiti mozak (a pogotovo bullshit radar koji mora stalno da vam bude uključen) kad god čitate nešto ili gledate neki film na političke teme. Jednostavno morate biti svesni da je retko koji politički film ili tekst nepristrasan. A velika većina su levičarske orijentacije. Ko ne zna da čita između redova (a pogotovo ako ima slabo poznavanje politike i istorije) taj ima sunđer umesto mozga pa sve upija bez razmišljanja. A što više gluposti upije to je manje kadar da samostalno razmišlja. Ovo je spirala ispiranja mozga iz koje je teško izaći, a zato je najbolje tu spiralu totalno izbeći u začetku. A to jedino ide uz veliki skepticizam i kritično razmišljanje. Zapitajte se: da li ja kritično razmišljam ili sam pion nečijih kretenskih ubeđenja? Da li sve verujem što pročitam? Svaka inteligentna osoba takva i slična pitanja sebi postavlja. Ako se nikada nešto slično niste zapitali onda je ogromna šansa da ste vi jedni od tih zombija ispranih mozgova. Onda ste deo problema a ne rešenja. A najveći problem je u suštini što većina ljudi ima previše velik ego da bi sebe preispitivali na ovakav način, a to znači da retko ko sebi može da prizna da je pogrešio u nečemu. U ovom slučaju pogrešio u svojim političkim shvatanjima. Pogotovo narcisoidne osobe nisu sposobne za tako nešto, a narcisa ima sve više i više. A kad već pričamo o narcisoidima, postoji vrlo dobra šansa da je Osterheld bio jedan od njih. Postoji naravno i šansa, doduše daleko manja, da je on bio zapravo dobronameran čovek koji je kao neka velika naivčina naseo na komunistička laprdanja i obećanja o savršenom svetu. Ali pošto je sve svoje četiri ćerke uvukao u taj čitav politički proliv tj svet terorističkog nasilja teško mi je da poverujem u ovu drugu opciju. Ne kažem da nije moguća ali nije verovatna. |
 |
A evo i njegove supruge, četiri ćerke, plus unuci. Šta su ove četiri jadnice znale o životu i o politici? Da im je ćale bio nacista one bi se međusobno pozdravljale dizanjem desne ruke. On je taj koji je imao presudni uticaj na njihova politička ubeđenja. Uostalom, kako baš da sve četiri izaberu radikalni komunizam? Slučajnost? Ma sigurno... I baš sve četiri da postanu aktivne u svemu tome? I to mora da je "slučajnost". Hajde, ne budimo naivni... German im je isprao mozgove, čak i levičari među vama to sigurno moraju da prepoznaju kao činjenicu. A to što ih je uvukao u jednu radikalnu terorističku organizaciju iako su neke od njih već imale decu čini stvari još frapantnijim. Umesto da ih zaštiti od svog ludačkog života, on ih je dodatno ugrozio, a na kraju i doprineo da sve četiri nestanu. I šta sad, zar zaslužuje aplauz za to? Aplauz Osterheld može dobijati samo od tupavih, licemernih, moralno unakaženih levičara koji baš kao i German ne vide nikakav problem s tim da neko stavi političke ideale iznad svoje porodice. To je uostalom jedna od centralnih degeneracija komunističkog razmišljanja. |
 |
Ne verujte "ekspertima" Ponekad kretenske navike domaćih pa i internacionalnih pizdavača navode mnoge stripofile da veruju u bajke. Ima puno mitova koji kruže u svetu stripa. Jedna od takvih bajki je da je najbolji Solanov crtež onaj koji srećemo u Eternautu, i da je to njegov "najznačajniji" strip. A to je daleko od istine. Kao što rekoh ranije, Solanov E1 je iz njegove rane faze pre nego što se usavršio, dok je E2 odrađen užurbano i aljkavo s malo motivacije. Zapravo se najbolji njegov crtež nalazi u: Nipper, Džepna armija i Galaktus. Britanska izdanja 70-ih, a na britanske revije tog perioda se (na ovim prostorima) gleda kao na nešto inferiorno i nedostojno pažnje. Možda tu postoji još koji Solanov serijal ili strip za koji ne znam. Nažalost, nijedan od ova tri titla nema u vidu integrala sem Nipera koji je u Hrvatskoj objavljen u odličnom izdanju od nekog levačkog izdavača čije ime i ne znam. Ali samo u Hrvatskoj! Nigde drugde. (Svaka čast Hrvatima.) Prema tome ko ovo ima - tj prva dva integrala koje crta Solano - taj poseduje nešto veoma retko, a time i vredno. Scenario u Niperu je relativno primitivan, ali je zato crtež fantastičan, a pritom strip odiše duhom 60-ih i 70-ih. Moć i uticaj levičara (koji su često snobovi) su danas toliko sveobuhvatni da oni maltene sve odlučuju - popularnost, kao i šta će da izađe a šta neće. Šta će da se hajpuje a šta ide na ignor. Koliko ja kontam, vecina domaćih izdavača su levičari, ako ne maltene svi; nadam se da nisam u pravu. Na (ozbiljnijim) stripofilima je da se dobro informišu na svoju ruku i da ne nasedaju na propagandu i lupetanja tih ostrašćenih ljudi. Na njihova mišljenja se uglavnom ne treba oslanjati. Oni su vas već ubedili da je Eternaut "istorijski značajan" strip, i to samo zato što ga piše komunista koji je nastradao od ruku desničarske argentinske hunte. To možda nije jedini razlog ali jeste glavni razlog. I zato Eternauta imamo objavljenog u raznim jezicima iako strip nije ništa posebno, a i na Balkanu se izdavači prosto otimaju ko će sve da ga izbaci. Ali tu reputaciju ne zaslužuje ni crtački ni scenaristički. Istina je da E1 nisam pročitao, ali meni je crtež primaran, a pritom nikada nisam čitao išta izuzetno od Osterhelda - pa zašto bih verovao da je to neki bajni izuzetak? Pogotovo što ni Brećin Eternaut ni E2 nisu ništa posebno, a oba je pisao on. U međuvremenu, serijali sa odličnim crtežom tog istog ilustratora idu na maltene kompletan ignor. Pritom su Galaktus i Džepna armija originalniji od Eternauta, bar što se tiče osnovne premise. Osterheldova "alegorija" otpora prema desničarskoj tiraniji je u principu najobičnija "invazija svemiraca". A tako nešto nije bilo originalno ni krajem 50-ih. Ili možda neko od vas smatra da je Zapadna pop kultura krenula tek u 50-im? Pre nego što je E1 izašao već je bilo nekoliko tona takvih priča po palp romanima i stripovima, a i filmova je takvih već bilo. Možda E1 nije na niskom nivou američkih palp filmova 50-ih, ali zaista nije ni remek-delo. Inteligentna (?) obrada palp ideje je i dalje obrada. Uostalom, pročitao sam prvih par strana E1 na skenu i nisam dobio snažan poriv da pročitam čitav album. Ne tvrdim da su tri gore navedena serijala neko intelektualno štivo - nisu - ali ni ne trebaju da budu. Strip prvenstveno treba da bude zabavan, dok crtež jednostavno mora da bude na visokom nivou. Ili barem na pristojnom. Kapiram ja da mnogi stripofili nemaju nimalo smisla za estetiku pa ih to uopšte ne zanima, te čitaju svakojake škrabotine. Ja se više obraćam ozbiljnim strip fanovima, koliko god to možda "arogantno" zvučalo. Ovaj blog nije za svaštoyebe odnosno za svaštočitače. Fibratori su primera radi vrsta stripofila ispranih mozgova koji su naseli na neke osnovne hipsterske prevare, pa zato tretiraju strip kao neki visoko-intelektualni medijum a neretko veličaju loš crtež. Oni se nalaze u sektaškom modu (sect mode) pa im je razum uglavnom isključen. Zato se i lože na Fibru kao navodno najboljeg izdavača - i to u smislu izbora naslova! Ja se takvim naivčinama i ne obraćam, već se obraćam pravim stripofilima koji cene dobar crtež i koji nisu opterećeni "političko-društvenim simbolizmom" i sličnim pretencioznim tričarijama. Ova dekadentna ideja da strip prvenstveno mora da bude (politički) "edukativan", kvazi-intelektualan, revolucionistički, čegevaristički, fidelokatastrofalan ili maocetungovski - potiče naravno od levičara. Oni su se infiltrirali u svet stripa i u izdavaštvo, i truju strip izdavaštvo svojim političkim opsesijama. Od njih potiče avalanš laži i gluposti, pa zato i imaju relativno velik broj (novokomponovanih) pristalica. Na sreću postoji nekolicina ljudi koji su imuni na njihov bullshit, a njima je možda ovaj blog od neke koristi. Ako ste pravi fan stripa Eternaut vam neće biti prioritet već će to biti naslovi koje sam malopre naveo. Kao i tona drugih odličnih stripova koje sam prilično nahvalio. Lakrdijska fama koja se vrti oko Osterhelda je ključni razlog zašto se njegovi stripovi toliko forsiraju na Balkanu, kao i u svetu. Ne kažem da je on bio loš scenarista, jer bi to bila neistina, ali da je izvikan je neosporno. Ali to je slučaj sa svim otvoreno marksističkim "velikanima". Alan Moore je još jedan takav primer, kao i Neil Geiman. Šta bi bilo da je ova trojka totalno apolitična ili čak samo malo usmerena ka desnici, a da sve ostalo ostaje manje-više isto (minus levičarska propaganda u njihovim stripovima)? Ne bi ih bilo na mapi, ne zato što su loši vec zato što ne bi širili propagandu. (A Gejmen baš jeste loš, on nije samo precenjen.) Kad vidim kakve sve gluposti izlaze na dnevnom nivou na Balkanu, a kamoli u čitavom svetu, a pritom još uvek nema ni od korova nekih divnih klasika iz 60-ih, 70-ih i 80-ih, samo se hvatam za glavu, ono u fazonu "ja ne verujem..." |
Moj muzički blog:
Hipsterizam u stripu:
Navike stripofila:
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Solano Lopez:
Lalia:
Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
No comments:
Post a Comment