 | ||||
Vrsta: antologija Crtez/scenario: Junji Ito Izdavac: Viz Media (2022) Premijerno: 2020-2021 Dimenzije: 21.8 x 15 cm, HC Br strana netto: 206 Zanr: horor, triler, sci-fi, misterija Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 6-8/10 Ciljne grupe: itovci, zahtevniji mangashi, odrasli Prednosti: zabavno, veoma fin crtez Minusi: nekim pricama fali zakljucak
|
 |
Vrsta: zasebni integral Crtez: Jordi Bernet Scenario: Enrique Sanchez Abuli Izdavac: Strip-Agent (2008) Premijerno: 1981-1996 Dimenzije: 29.5 x 21 cm, HC Br strana netto: 150 Tiraz: nepoznat Zanr: crni humor, krimi, istorijski, vestern, ratni YU istorijat: ? Kolor? c/b Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da. Rasprodato? Da. Crtez: 8-10/10 Scenario: 1-10/10 Ciljne grupe: bernetovci, odrasli Prednosti: originalnost, humor, obrti, odlican crtez Minusi: 23. prica koja je sto puta gora i od one druge najslabije, blazi pad kvaliteta crteza u nekim od kasnijih prica |
 |
| 23 price sa citavim dijapazonom tema, likova i ludosti. Od morbidnih radnji sve do suntavih anekdota, teme i atmosfera drasticno variraju, dok je kvalitet skoro uvek veoma visok. Zapravo su mnoge price odlicne, a one slabije su u najmanju ruku solidne - sem poslednje koja je tesko sranje. Vec prva prica Osveta (na slici) manje-vise jasno najavljuje i definise ono sto sledi i u ostalim: veoma crn humor prezentovan u neobicnim situacijama, obicno sa veoma ironicnim zavrsetkom, ciji se punchline cesto odigra u zadnjem kadru. Daleko bilo da zelim da se stekne utisak da je ovo kolekcija plitkih, sablonskih copy-paste anekdota ciji je jedini cilj da zabave na neki jeftin nacin. To nije slucaj. Neke epizode su inteligentnije nego sto mozda deluju na prvu loptu - barem manje pazljivim citaocima. SPOJLERI: Eto, na primer ova prva, u kojoj ubica osudjen na smrt kroz seks i pogled svoje "ljubavnice" najednom pronalazi razlog da ipak zivi - a potom biva streljan. Srz price je daleko promucurnija nego sto se obicno srece u tipicnom stripu. Imamo kriminalca koji je davno izgubio svu nadu te se smrti ne plasi, a onda mu jedna lepotica tokom seksa toliko pomuti um da pravi zaokret od 180 stepeni. Psihologija takve ekstremne situacije je intrigantna a i sokantna. NIKS SPOJLERI: Da li je Abuli ove price pisao intuitivno (stream-of-consciousness) odnosno bez konkretne namere da napravi neku (dublju) poentu, ili je vrlo ciljano trazio neki nacin da unapred izabranu poentu docara uz prigodnu situaciju - to ne znam. Kako god bilo, Crnjaci je sve samo ne obican ili tipican strip. Razlozi tome su visestruki. Ekstreman je u odabiru tema i situacija. Price su totalno nepovezane sto se radnje i likova tice. Humor je uglavnom mracan, ponekad i morbidan, a u kasnijim pricama uglavnom (mnogo) vedriji. Razbijaju se tabui, ali na originalan nacin, ne samo onako povrsno da bi se reda radi igralo tabuom radi jeftine titilacije. Cak i politicka korektnost se gazi, kao na primer u fascinantnoj i potpuno originalnoj prici Crna kronika. Doduse, politicka korektnost je krenula negde krajem 80ih, a ta prica je mozda pre toga sklepana; u doba kada su scenaristi i pisci imali daleko vise slobode izrazavanja. A posto nisam citao Crnjake od Alfonso Fonta, mogu ovu kompilaciju jedino da uporedim sa Franquinovim legendarnim Crne misli, koji je izveden u slicnom duhu i sa slicnim konceptom. Taj integral se, bas kao i serijal Gaston, sastoji od jedno-stranih anekdota, dok se ovde epizode krecu izmedju 4-10 strana te imaju uvod, sredinu i kraj u nekom tipicnom spansko-argentinskom stilu. Price su, nisu gegovi. Ali ono sto je mnogo bitnije, Abuli je superioran scenarista Franquinu. Dok se Franquin ponekad bavio nebuloznim levicarskim moralisanjem, koje nema temelj niti u istini niti u logici, Abulijeva zapazanja imaju mnogo dublju psiholosku podlogu a i njegove opservacije su inteligentnije i iskrenije. Abuli je pronicljiv dok je Franquin bio naivan kao neko dete; politicka shvatanja su mu bila na nivou amebe ili Grete Turdberg. Ono sto je Francuz pokazao u crtackom smislu u svom integralu je apsolutni vrh stripske umetnosti, s kojim cak ni Bernet ne moze sasvim da se meri (bar ne u svim ovim pricama), ali scenaristicki je ovaj album sve u svemu dosta bolji. U Crne misli humor u velikoj meri zavisi od jacine crteza, jer je (politicki) sadrzaj ponekad glup, dok Crnjaci profitira u jednakoj meri od odlicnog crteza kako i vrlo vestog i konciznog scenarija. Abuli se ne bavi levicarskom propagandom. Zapravo ni ne traci vreme na ikakva isprazna politicka mlacenja prazne slame, dok Franquina nije bilo sramota da svoj fantastican crtez kalja sa maloumnim opaskama i kretenskim poentama. (Primera radi, on je hipike smatrao pozitivcima, jadan ne bio...) Franquin je ekstreman u svom pristupu u Crne misli, bas kao i Abuli u ovom albumu (a i inace) ali svojom politickom korektnoscu ide niz dlaku establishmentu, te njegov "crni album" nije hrabar vec "samo" ekstreman. Abulijev sadrzaj nije ekstremniji, ali je zato superioran u svakom drugom smislu. U svakom slucaju je smeliji. SPOJLERI: Jedan od kvaliteta koji uzdizu Crnjake od velike vecine ostalih stripova je to sto su price toliko upecatljive da teraju citaoca da se njima bavi i nakon citanja. Ovo vazi za bar polovinu prica. Na primer veoma kratka i naizgled primitivna epizoda Plamen koji se gasi na prvi mah mozda deluje kao obicna perverzno-provokativna anekdota, medjutim srz price je da seksualni impuls mozda ipak nije najjaci nagon muskog roda, te da ima neceg jos jaceg - a to je glad i golo prezivljavanje. Naravno da je obrt na zadnjoj strani apsurdan tj nerealan - jer muskarci biraju da ubiju i pojedu zenu (i to lepoticu, sto se nikad ne bi desilo) - ali ovaj obrt navodi i da se razmisli malo o cinjenici koliko smo samo malo udaljeni od totalnog divljastva. A to je savrseno ilustrovano ekstremnim kontrastom izmedju (romanticnih) scena na brodu, na kojima je lepotica predmet divljenja i dupeuvlacenja, i scenom kada je bivsi flerteri jure da bi je ubili i pojeli. Mozda samo dani razdvajaju ova dva kompletno razlicita dogadjaja; to ne znamo, to je na citaocu da odluci. Brutalna epizoda, nije moja omiljena (zbog te nelogicnosti, jer bi daleko realnije bilo da ubiju jednog od muskaraca a da ribu zadrze za onu drugu aktivnost), ali mi se dopada to naglo srozavanje ljudi od ljigavih ali civilizovanih flertaca do krvozednih kanibala. |
 |
| SPOJLERI: Opsesija nema poentu. To vise dodje kao neki bizaran mali dogadjaj sa elementima blaze fantazije, sa zavrsetkom koji je klasicno humoristican, bez da neko nastrada - sto se neretko dogadja na kraju ovih prica. Da samo znas sta je bilo posle ima klasican ironicni obrt, onako vise u duhu mejnstrim humora, mada naravno uz tu obaveznu dozu mracnog cinizma. Svidja mi se sto Abuli ne deli likove na stereotipicne "dobrice" i "zlikovce" vec nudi niz nijansi izmedju. Niti bi to bilo prikladno za ovakav "serijal". To radi i u drugim svojim stripovima. Nemam ja nista protiv klasicne moralne podele na ove i one, ali to je prikladno za konvencionalan strip, ne za Crnjake. Najbolji covekov prijatelj je u neku ruku najcinicnija prica, i spada medju najmracnije. Uvod nudi jasne indicije da je Abuli bio ateista, i da ima vrlo negativan stav prema svetu, a pritom ne aludiram samo na ljudstvo nego celokupni bioloski "sistem" kao takav. Ne mogu reci da se ne slazem... Zapravo, moj stav po toj temi je verovatno jos ekstremniji od njegovog. Patachuli je jedna od nesto manje upecatljivih prica, mada ima neocekivan i lukav obrt. Kamuflaza je simplisticka, apsurdisticka WW1 ludorija u kojoj nasilje i humor podsecaju pomalo na Monty Python. Kraj ima klasicno ironicni obrt. Suluda i zabavna prica. Jedina "mana", ako to mozemo tako da nazovemo, je sto Abuli nemacku vojsku predstavlja kao civilizovaniju/humaniju nego sto je zapravo bila. Ali ovo nije prava kritika, jer Abuli nije imao za cilj da "pere" Nemce, vec je jednostavno morao tako da ih predstavi da bi geg upalio. Samo u najgorem slucaju je veoma slicno prethodnoj prici, Kamuflaza, jer se u ovoj panduri okrecu jedan protiv drugog, a u prethodnoj to cine francuski vojnici. Ovog puta nema nekog posebnog zavrsetka sem mlake ironije posmatrajuce grupe huligana ciju su tucu panduri razbili. Ovu pricu su mogli da preskoce - ali samo u slucaju da nije bilo prostora ili iz nekog drugog izdavackog razloga - jer i ovde ima zabavnih scena. |
 |
| SPOJLERI: Mr Monster (na slici) je vrlo neobicna prica o troje nemoralnih klinaca koji se u velikom obrtu ispostavlja da su zapravo ubice tj daleko gori nego sto se moglo pretpostaviti. Opet imamo apsurdnost obrta u kojem troje dece agiraju kao krvozedne psihopate, ali ovo je ipak strip, i to strip sa jakim crnim humorom koji dozvoljava/omogucava Abuliju ovakvo preterivanje. Uostalom, taj obrt mu je bio neophodan kako bi stvorio vrlo ironicnu poentu o tome ko je pravo cudoviste: lik koji cudovisno izgleda ili deca naivnog izgleda koja su cisto zlo. Nacin na koji Bernet ovde crta devojcicu je sjajan: jedan od najboljih crtaca lica u istoriji stripa. Bernetova sposobnost da prenese emocije ovako sarenih likova na papir je vrhunska, a to je pogotovo upecatljivo kada Abuli stvori neki lik koji je toliko blesav i simpatican (pre nego sto postane ubica, naravno) kao sto je ova mala. Veoma je retko da se u literaturi, stripu ili filmu nadju neka ovako zlikovacka deca. (Ne racunam retardirano smece tipa Children of Corn i slicno. Uostalom, tu se radi o deci koja su pod uticajem demonskih sila tj zlo nije njihov izbor.) Ne samo sto se veoma retko desava u stvarnom zivotu da dete nekoga ubije, pa jos zverski, nego su deca - po levicarskoj/marksistickoj dogmi koja trenutno vlada Zapadom - nevina i nesposobna za bilo kakvo zlo. Marksisticka doktrina drzi da se ljudi radjaju kao moralno cisti, maltene savrseni, a da ih onda vremenom "koruptno" drustvo (i kapitalizam, ha ha) korumpiraju. (Ova besmislica od teorije ima toliko rupa u logici da je i nepotrebno zalaziti u to zasto je sranje.) Desnicarska tj "kapitalisticka" ideologija se delom zasniva na obrnutom ubedjenju tj da su ljudi u svojoj sustini kvarni i podlozni zlu, te da se deca moraju striktnije vaspitavati da bi se ta urodjena animalna sebicnost i egomanija izbili iz njihovih mladih tupavih glava, ili se makar smanjili na neki drustveno prihvatljiv nivo. Svidja mi se sto je Abuli odlucio da prikaze nekoliko zlih klinaca, makar bilo ovoliko preterano, jer deca su sve samo ne naivna - bar u moralnom smislu. Pomenuo sam ovu dijametralnu suprotnost izmedju levice i desnice vezan za decu, jer za ovaj detalj malo ko zna. Vecina ljudi su upoznati samo sa najosnovnijim ideoloskim razlikama (dok ima i takvih (npr apoliticnih i/ili neinformisanih) koji cak ne znaju ni za jednu razliku). To ujedno i objasnjava zasto je danas moderno nevaspitavati decu vec im prepustiti previse slobode, sto se vec pokazalo kao jako destruktivno: milenijalci kao prva (?) generacija te retardirane metode podizanja dece su mahom maloumni narcisoidi odseceni od realnosti. Blag pristup vaspitavanju dece dovodi do moralno sakatih odraslih ljudi - a to je ujedno jos jedan dokaz (u moru dokaza) da je levicarska idiologija ne samo preterano optimisticna vec i totalno anti-naucna, a zato i debilna. Stoga mi se svidja ovaj aspekt price... |
 |
| SPOJLERI: Identicno, pa cak i bolje, imamo i u Zakrivljen i beskrajan (na slici). Tu je glavni lik opet jedna devojcica, a nacin na koji se ona ponasa, kako izgleda, i face koje pravi je presimpaticno. Veoma su retki crtaci - blago receno - koji podjednako dobro barataju "ozbiljnim" tj realnim crtezom kao i karikaturnim. Bernet s lakocom skace s jednog na drugo. Inace, ova epizoda je mozda i najblaza od svih, jer niko ne nastrada, sem sto mala gubi jedan (zdrav) zub. Moze se cak i reci da napokon pravda pobedjuje. Mozda ovo nije pravi "crnjak" ali odluka da se i ova prica ubaci u integral je potpuno ispravna, bar sa tacke gledista zabave i kvaliteta. Uostalom, preobracaj zubara od stalozene odrasle osobe do polu-divljaka se fino uklapa u koncept stripa. Odmah nakon ove price, koja me je mnogo zabavila, sledi jednako duhovita Misipipi River. (Nisam pogresno spelovao: takav je naziv.) I ova prica je mogla da zavrsi u nekoj blazoj antologiji, jer humor nije crn a i zavrsetak nije negativan niti depresivan vec vedar. Abuli uzima jedan od mnogih vestern klishea (post-zatvorska osveta) i poigrava se s njim na sprdacki nacin koji je tipican za ovu antologiju. |
 |
| SPOJLERI: Na sasvim drugoj strani spektruma su price kao Little (na slici). Ovde negativac nije cistokrvno zlo vec poremeceni, usamljeni patuljak koga je sudbina osakatila, i koji postaje zrtva svoje opsesije kao i baksuznih okolnosti vezanih za jednu pticu... Kao i u vecini ostalih prica, ni ovde nema happy ending, ali ni blizu... Sumorna prica koja nije za svakog. Ne volim brutalno nasilje nad (lepim i nevinim) zenama cak ni u stripu (koji je manje ekstreman od filmova tj daleko vise stilizovan u svom pristupu nasilju), tj nisam psihopata kao izvesni stripofili/cineasti koji se loze na takve splacine, tako da po meni Abuli ovde prekoracuje granicu ukusa/neukusa, pogotovo sto kepec ne biva kaznjen za gnusni zlocin. Ali album se zove Crnjaci, stoga nema ljutnje... NIKS SPOJLERI: Abuli ponekad pretera, bas kao u doticnoj prici, cak i po mojim kriterijumima preterivanja tj neukusa, ali album se ne zove dzaba Crnjaci. Stoga, ko ne voli ovakvo morbidno stivo i ne mora da ga cita... Uostalom, ovaj album je veoma tesko naci na bilo kom jeziku, tako da je ionako mala sansa da ce ga citaoci ovog teksta ikad procitati, sem na cbr skenu. Strana izdanja su veoma skupa, a Strip-Agent je album rasprodao jos pre puno godina. Zasto ga nisu reprintovali? Ko bi ih znao... Taman da ga izdaju opet, i to u tirazu od 1000 (sto nije malo za ove nepismene prostore), opet bi se rasprodao. |
 | ||||
| SPOJLERI: Jednu od najboljih i najupecatljivijih prica, Crnu Hroniku, vec sam bio pomenuo. Samo 8 strana, a toliko bogatog sadrzaja - dovoljnog za citav jedan film. I to za film koji nikada ne bi mogao biti snimljen, bar ne u ovoj sadasnjoj eri zagadjenoj i upropascenoj politickom korektnoscu koja vlada i hara na Zapadu vec tri decenije, i koja urnise muziku, strip, film, sport i sve ostalo. Zasto je ova prica kompletno "neprihvatljiva" u modernom kontekstu? 1. Glavni lik, mlada i lepa crnkinja, je zapravo psihopata, sto saznajemo tek kasnije. Ona ne samo da je ubica vec je ubila zenu koja je prema njoj bila krajnje predusretljiva i velikodusna. I to bela zena. Vec ovo, samo po sebi, cini ovu pricu jeretickom/"bogohulnom" svakom tipicnom lobotomiziranom levicaru. "Crnci da ubijaju belce?! Tipican staromodni rasizam! I to zbog malo novca??? Rasiiiiizaaaaaam!!!!!!!!!! Zabraniti, spaliti strip smesta i sada i odmah!!!" (Tipicna levicarska histerija.) 2. Vizuelna depikcija africkih crnaca 19. veka bi 95% danasnjih levicara okarakterisalo kao "rasisticko". To se nalazi u uvodu price, prva strana. 3. Vec sam naziv price: "crna hronika", aluzija na crnkinju i rasnu tematiku. Ovakva igra reci bi se danas smatrala "rasistickom", a time i "fasistickom". (Danasnji levicari ove dve reci koriste uglavnom zajedno: jedno, pa onda ubrzo sledi i drugo. I to obavezno uz izbezumljen pogled pun mrznje i fanatizma.) 4. Devojka svog pradedu opisuje kao "sretan rob". Citat: "Moj pradeda zaceo je puno dece. Vide se da se sevio kao Bog. Bio je sretan rob. Radio je i sevio se bez odmora." Ovako nesto danas ne prolazi. Ne prolazi kroz zestoku pred-orvelovsku cenzuru sorosevskih neo-marksista. Sama ideja da je neki crnacki rob bio sretan, makar zbog redovnog seksa, vredja moderne "anti-rasiste". (Koji su zapravo - vrlo licemerno i ironicno - najveci rasisti od svih, jer crnce tretiraju kao malu decu nesposobnu da se snadju u americkom sistemu bez izdasne pomoci belih liberala, koji zele da ih drze za ruku kroz zivot, kao roditelj svoje dete, dok ih vode ka "izbavljenju" tj "spasenju". Ali o tom prikrivenom levicarskom rasizmu sam vec detaljnije pisao u svom politickom blogu...) 5. Devojka opisuje svoje prvo seksualno iskustvo: "12 godina: prva sheva. Zvao se Nick ili tako nesto. Nista se ne vidi jer smo oboje u mraku i crni smo." Ovaj kadar je inace potpuno crn, znaci opet "neprihvatljiva" igra reci sa crnilom. Ovako nesto bi 100% svih danasnjih "prosvetljenih" kvazi-progresivnih levicara oznacilo kao rasizam, i to kao rasizam na nivou KKK. A da ne pricam tek o "klisheu" da americki crnci ranije krecu u seksualne odnose od svojih belih vrsnjaka (sto sve vladine studije potvrdjuju): zasigurno bi liberale nervirao bilo koji strip ili film u kojem crna devojcica od 12 godina svojevoljno stupa u tako rane seksualne odnose. Naravno da im isto to uopste ne bi smetalo da je u pitanju 12-godisnja bela klinka... Abuli rasista? Custo sumnjam. Cak i da jeste, ovaj strip to ne dokazuje uopste. Uostalom, prica obuhvata i izizvljavanje nad robovima. 6. Njen advokat, bas kao i svestenik koji je posecuje u zatvoru, su belci i saosecaju se s njenom situacijom, iako to ona ne zasluzuje. Crnkinja - brutalni ubica. Belci - pozitivni likovi. (Barem ovi odrasli likovi s kojima je u direktnom kontaktu.) To ide totalno kontra svim holivudskim pravilima kako se crnci i belci trebaju predstavljati u filmovima/stripovima koji se bave rasnom tematikom. Odnosno, crnci smeju biti iskljucivo zrtve belaca, a belci koji predstavljaju mocne americke institucije (advokat i svestenik) moraju da budu gadni, nemoralni likovi. Summa summarum... Mlada crnkinja, koja ne odrasta u bedi, ubija dobru i darezljivu zenu na veoma surov nacin, samo zato sto od nje nije opet dobila novac. Pritom, dok ceka izvrsenje smrtne kazne, devojka samo razmilja kako bi posevila svestenika. Ali nije samo zato ova prica odlicna, jer nervira danasnje levicare, i jer krsi sva nepisana pravila moderne depikcije manjina i sva pravila kako se smes baviti temom rasizma. Scenario je totalno originalan, totalno nepredvidiv, i pun zabavnih i neobicnih situacija, i to sve u samo 8 strana. (Kada sam bio zavrsio pricu imao sam utisak da sam prosao 20ak strana pa sam se zacudio da ih je samo toliko.) Vrlo je lukav i potez Abulija da narator price tj crnkinja ilustruje strip koji citamo jer je "oduvek bila nadarena za crtanje". Monotonoteizam je jos jedna "crnacko-plemenska" epizoda koja bi mogla opako da nasekira levicarsku zgadiju, odnosno sve one rasisticke Antifa dusebriznike koji izigravaju anti-rasiste. (Kako fasisti mogu biti antifasisti? Nidje veze.) Duhovita i zabavna ludorija u kojoj neki zadrti evropejski pop konstantno uhodi pigmejskog crnca da bi mu zabranjivao sve i svasta i pridikovao kako da se ponasa u skladu sa bozijim zakonima. Prica je odlicna sve do 7. strana kada postaje zbunjujuca: nije mi jasno zasto mali crnac ganja svoju decu i sta je s njima uradio. Bernet ne pokazuje nista sem drveca iz daleka, i stripskih zvukova "chaf chaf" i "mas chaf" - sta god to znacilo. Ukucao sam "mas chaf" na Google Translate, za svaki slucaj, ali nista od sacice prevoda (samo na arapskom i velsanskom) nije imalo ikakvog smisla. A mozda nije ni preterano bitno... Kako god, na zadnjoj strani "nemoralni" Pigmej dobija kaznu od Boga, sto pokazuje ne da su Bernet i Abuli vernici vec da je Abuli bio voljan sve da ubaci u pricu samo da bi mu neki geg uspeo. Meni se cini da je podredjivao svoja ideoloska ubedjenja scenariju i humoru, sto - ukoliko sam u pravu - podrzavam... Kada bi npr komunjara Alan Moore ikada podredio svoj marksisticki fanatizam nekoj dobroj shali? Nikad. Odnosno, on ni nema smisao za humor; jadni pretenciozni matori hipik sebe previse ozbiljno shvata, kao i one (uglavnom) maloumne serijale za koje pise svoja precenjena sranja... Nakon toga sledi jos jedna prica u kojoj se pominju kondomi (koje je pop zabranio Pigmejcu), s tim sto u Blazene statistike (ne)koriscenje kondoma ima glavnu ulogu, kao sto se i sam naziv bavi tom tematikom. Zabavna kratka anekdota sa saljivim (ali ubistvenim) zavrsetkom. Najkasnije ovde biva jasno da je ovaj integral (najverovatnije) izdat hronoloski, jer ukoliko uporedimo kvalitet crteza ove 17. price sa nivoom u prvoj prici, oseca se pad u kvalitetu. Dok su ranije price bile preciznije i sa gustijim crtezom, s vise sencenja, kasnije su strane sve praznije tj sa vise belih povrsina a likovi nisu toliko precizno nacrtani. Ovo nije nimalo iznenadjujuce, jer se na Crnjacima sporadicno radilo, u periodu od ukupno 15 godina, kada je Bernetov crtez ionako bio u padu. Bernetov crtez je u 80im bio dosta bolji nego onaj kasniji iz npr 00s. Dovoljno je uporediti ranu i srednju fazu Torpeda sa npr Klarom, da bi to bilo potvrdjeno. Zato sam i dao ocenu 8-10 za crtez, sto znaci da se desetka odnosi uglavnom na ranije price a osmica mahom na ove kasnije.
|
 |
Vrsta: 1. tankobon (od 7) Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki Izdavac: Darkwood (2022) Premijerno: 2011 Dimenzije: 19 x 13 cm, SC Br strana netto: 196 Tiraz: 3,000 Zanr: kvazi-istorijski, epska fantastika Kolor? uglavnom c/b Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 5/10, 7/10 Ciljne grupe: mangashi zeljni kvalitetnog crteza Prednosti: scenografija, monstrumi Minusi: rupe u logici, prosecan crtez ljudskih likova |
 |
| Jedan od onih retkih manga serijala koje sam voljan da kupujem i citam. Naravno zbog crteza, koji je superioran uobicajenom skart nivou japanskog stripa. Kakizaki imponira neverovatnim detaljem, velikom disciplinom i vrednocom. Jedino mu zameram sto ne ume da crta lica preterano dobro; pogotovo su mu zene neatraktivne, sto je kod mene znacajan minus. Bestijarius deluje odlicno i u cb i u boji. (Poneke epizode krecu s par kolornih strana, sto je standard kod nekih mangi.) Od radnje nisam nista posebno ocekivao jer se Kakizaki jos ranije bio pokazao kao osrednji scenarista sa dubioznom logikom, cak i sa cudnim smislom za moral. Zelena krv je pomalo debilan serijal, zapravo totalno neozbiljan s obzirom da pretenduje da je istorijski potkovan, dok Skroviste ima slabu karakterizaciju, nerazjasnjen identitet zlikovca, kao i konfuzan moral - koji se sastoji od toga da cak urgira citaoca da pokusa da razume serijskog ubicu. (Link dole za recenziju Skrovista.) Ovo je (za sada) recenzija samo prvog broja. Kasnije cu dodavati/menjati komentare, kako budu izlazili naredni brojevi tj kada ih budem procitao. SPOJLERI: Zato se nije moralo dugo cekati do pojave prve budalastine, ali bas velike. Glavni lik, tipican feminizirani manga decak koji lici na nepobedivog gladijatora kao sto Di Caprio lici na opakog africkog gangstera, je sin jednog od bitnijih oficira Rimske Imperije. Taj je ubijen kada je ovaj jos bio dete... I tu nastaje nebuloza: zasto bi Rimljani porobljavali sirocad svojih nastradalih vojnika/heroja? Ne samo da je ovo istorijski netacno, nego sto je mnogo bitnije: nema trunke logike. Nula logike. Ukoliko bi rimljanski vojnici znali da ce njihova deca postati robovi cim oni poginu u nekom ratu - zasto bi se onda uopste borili za Rimljane? U najmanju ruku bi imali (jos) manji motiv da rizikuju svoje zivote. U fazonu "ukoliko me ubije neprijatelj, moju decu automatski salju u arenu; zato i necu mnogo da rizikujem..." Valjda treba da bude obrnuto: da se deca ubijenih vojnika tretiraju privilegovano, ako ista drugo, jer bi to sluzilo kao dodatna motivacija vojnicima da rizikuju zivote za usrani Rim, znajuci da ce im porodice biti zbrinute. Ili makar da znaju da im deca nece biti stavljena u okove i poslata da se bore u areni! Ovo je toliko notorna budalastina, da mi je posle ovoga jednostavno bilo tesko ista u ovoj prici da uzimam za ozbiljno. Kaka-zaka je hteo posto-poto da nadje nacin da se "zadnji zmaj svoje vrste" i dete mrtvog rimljanskog vojnika (koga je bas taj zmaj ubio) nadju u istom sosu. To je u redu kao ideja, kao neka trash ironija moze da prodje - ali racionalizacija je moronska. Mogao je da smisli nesto logicnije, ili da makar objasni zasto je dete mrtvog heroja jedne uspesne i znacajne bitke bio kaznjen time sto mu je dete ne samo baceno u arenu kao rob, vec je i prinudjeno da deli prostorije sa zmajem koji ga je nacinio sirocetom. Pa zar ne bi pola rimske armije dezertiralo posle ovakvog presedana "nagrade" vlasti za herojstvo svojih vojnika? A posto ova glupost krece odmah posle uvoda, prica je vec na samom pocetku srozana i devalvirana. Ako vec ne hajes za inteligenciju scenarija onda se makar potrudi da gluposti ostavis za kasniji deo price, a ne na prvu loptu da se izblamiras... Zatim imamo jos jednu poprilicnu glupost kada stotinak (?) strana kasnije dvojac bezi iz arene, i to za vreme duela. (Da ce se boriti kad-tad jedan protiv drugog je bilo jako predvidljivo ionako, totalan klishe. Nije valjda Kakizaki mislio da ce to biti "veliki obrt"? Mozda maloj deci...) Nemam problem s tim sto su uspeli da pobegnu, vec s tim da su to davno jos mogli da urade. Pa dovoljno je bilo da klinac zmaju presece lanac! Zasto se toga ranije nisu setili? Zasto nisu ranije pobegli? To pitanje nema ni smisla postavljati, u neku ruku, jer od Kake-zake se ionako ne moze ocekivati previse inteligentan scenario. Tu je poenta da se uziva u crtezu, i to je sve. Medjutim, drugi deo ovog tankobona je bolji. Mnogo je slican ovom prethodnom, jer opet u fokusu imamo lojalno prijateljstvo izmedju mladog porobljenog muskarca gladijatora i nekog mitoloskog cudovista, s tim sto ova prica izbegava gluposti iz prve price. Zavrsetak je bolji, zanimljiviji, i otvara mogucnost za zanimljive zaplete u narednom broju. BEZ SPOJLERA: Drugim recima, ovaj prvi broj ima dve maltene sasvim odvojene price, ali koje ce se pretpostavljam sjediniti u narednom tankobonu. Crtez ce opet biti odlican, samo me brine da li ce i scenario biti makar priblizno dobar tj makar donekle prihvatljiv kao druga polovina prvog tankobona, ili ce Kakizaki opet besramno da kreira nebulozne situacije. |
