Thursday, June 22, 2023

Zelena krv - Kakizaki


GREEN BLOOD
Vrsta: tankoboni

Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 2011

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Tiraz: 3,000

Zanr: istorijski, vestern, krimi

Kolor? c/b

Politicki obojen? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: esteticari, bolidi, levicari

Prednosti: veoma detaljan crtez

Minusi: stereotipicna prica, kvazi-istorijske pretenzije/budalastine

Kaka-zaka je već u Skrovištu pokazao da su mu moralni kodeksi u najmanju ruku suspektni, a i da nije baš i najlogičniji pripovedač. Ali način na koji izmišlja razne gluposti vezane sa Ameriku 19. veka, to je već čista smejurija. Neki pavijan je na internetu rekao da "su mnogi loše ocenili serijal ili čak digli kompletno ruke od njega jer se toliko neprecizno bavi američkom istorijom... međutim sumnjam da bi se jedan mangaka latio nekog istorijskog serijala a da pre toga ne istrazi temu podrobno".

E upravo o takvim bolidima pričam kada su u pitanju stripofili, ili mangatardi. Kako god, isti qrac. Ta naivnost mnogih stripofila da žestoko precenjuju znanje, moralnost i inteligenciju svojih strip idola crtača/scenarista je i dovelo do toga da imamo tržište pretrpano glupačkim "istorijskim" serijalima koji se bave pukom fantazijom daleko više nego istorijskim činjenicama - a pritom klinci i tupavi odrasli ljudi u sve to veruju, misleći da im se serviraju časovi istorije. Da li je Kaka-zakiju neki Amer ubio dedu u WW2, nakon što je ovaj streljao 150 kineskih civila? Ne znam razlog njegove mržnje ka Americi, ali već je u Skrovištu nagovestio da ne voli Amere - doduše na suptilan način koji tek sada biva jasno potvrđen. Tamo je jedini beli lik bio Amer i bio je predstavljen kao totalni ološ, baš kao i njegova ćerka "polutanka".

Radnja kreće u 1865., nakon završetka Građanskog rata, a Kaka-zaka u prvom tankobonu ne propusta nijednu priliku da se nalupeta gluposti. Nju Jork 19. veka je bio "najgori grad za življenje" u to vreme? Pa dešava se i to - ali samo ako uzimaš LSD na dnevnoj bazi, ili ako su ti Ameri ubili genocidnog dedu kamikazu pa se sada "svetiš". A to što je taj deda možda ubijao kineske civile se nekako ironično uklapa u Kakinu odluku da Irce predstavi kao najveće žrtve mlade Amerike - a ne recimo Kineze, koji su bili debelo eksploatisani u Americi tog doba, i to upravo od Evropejaca. Irci kao najveće žrtve među došljacima? Ma kako da ne... Ovo je neka fiktivna Kakamerika, ne ona prava koju poznaju pravi istoričari.

Glavnu četvrt u kojoj se radnja odvija Kakina-zaka opisuje kasnije kao "najgore mesto na svetu" što bi zvučalo smešno čak i da opisuje neko selo u Africi iz kojeg su se regrutovali robovi. Amerika 19. ni 20. veka nikada nije imala nijednu jedinu oblast u kojoj se "najgore živelo na čitavom svetu", a ko Kaki ipak veruju bolje mu je da se sam sebi pokaki na glavu, jer mu tikva nije za razmišljanje pa zato barem da bude od neke koristi kao klozetska šolja...

Budalaština. Najveći krimo-haos je vladao na Zapadu, u malim mestima tek koloniziranim i/ili još uvek polu-civilizovanim. To je osnovna logika. Ako je Kaka-zaka želeo da ovo bude iole realan vestern onda je morao radnju da postavi tamo negde na Divlji Zapad, a ne u neki veći istočni grad gde je zakon još iole postojao - bar za tadašnje uslove. Postoji li izraz Divlji Istok? Ne postoji, ali Kaka bi ga tako nazvao. Uostalom tada, u 19. veku, teško da si mogao naći ijednu državu ili grad na svetu u kojem je vladala demokratija, zakon, mir, moral i divan životni standard. S koje grane je sišao ovaj čobanin? Kaka je bukvalno eci-peci-pec metodom mogao da izabere maltene bilo koji deo sveta 19. veka i u njemu bi našao veliku mizeriju - da li zbog velike bede ili zbog političkog maltretiranja ili oba trojice... Izabrati bilo koji deo Amerike da predstavlja dno dna egzistencije, pa makar to bio 19. vek, je puki blam, i čistokrvno lupetanje, kao i veoma očigledni anti-amerikanizam. Ako već hoće da bude anti-amerikanac, onda neka bude to na neki ubedljiviji i inteligentniji način, ne ovako.

Kasnije imamo i glupost vezanu za starosnu razliku između braće Burns, glavnih likova. U početku deluju kao da su 25 i 12 godina stari tj da je velika razlika između njih. Međutim, kasnije Kaka prikakazuje scenu u kojoj "šestogodišnji Brad" nosi svog mlađeg brata Luka na leđima. Luke je tada već naveliko hodao i pričao te je morao da ima bar 2-3 godine, a to bi značilo da je Brad samo 3-4 godine stariji što je prosto nemoguće. Da nije možda Brad brže stario? Možda je Luke prestao da stari?

Nerviraju me takve "vremenske" omaške, kada se scenarista ni ne trudi da primenjuje ni najosnovniju aritmetiku (sabiranje, oduzimanje). Jer ako Brad Burns treba da ima 16 godina dok tumači velikog i snažnog ubicu, onda je Kakizaki kompletno pošandrcao. Ali da ponovo citiram debila s interneta: "ne bi se jedan mangaka latio neke teme a da je ne odradi ozbiljno". Kako da ne. Kaka da ne. Kaka ne može ni starost svojih likova da drži pod kontrolom, a kamoli da se bavi istorijskim činjenicama.

Kaka-zaka je vrstan ilustrator, zato je šteta što se ta sposobnost koristi isključivo u službi njegovih sopstvenih scenarija. Ne znam zašto u Japanu skoro svaki crtač insistira da mora sam da piše za svoje mange. U Evropi se ti poslovi - crtača i scenarista - mnogo češće dele, onako realno i pragmatično, na onog koji ume da crta i na onog koji (iole) ume da piše. Ne mogu svi biti Inoue ili Ito, pa da odlično vladaju i jednim i drugim.

Kako serijal odmiče take je sve gluplji i nerealniji. Tek sam na početku drugog tankobona, a ko zna kakvih još sve gluposti tek ima u narednim brojevima. DW se ne žuri, tempo im je klasično jadan, ali čak i taj spor tempo izdavanja je brzi od mog čitanja Zelene krvi. Prema tome... neka slobodno nastave ovako sporo.

Ukoliko/kada budem pročitao nastavke, dodaću komentare ovde...



Wednesday, June 21, 2023

Na Krilima Vetra - Bourgeon


Updated: 25.6.23.


Nošeni Vetrom

Vrsta: 1. integral (1-5)

Crtez & scenario: Francois Bourgeon 

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 1980-1984

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 235

Tiraz: 1,000

Zanr: istorijski, avanturisticki

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Donekle.

Golotinja? Puno.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 6-7/10

Scenario: 4/10 

Ciljne grupe: perverznjaci, BDovci

Prednosti: fini pejsazi, nije uvek dosadno, prikaz ropstva nije toliko PC

Minusi: nelogicni i nejasni likovi, trapava radnja, amaterski scenario, previse trtljanja, slab crtez lica, palamudropreseravanje, usiljeni i kompletno nerealan feminizam

Presmesni su mi francuski scenaristi... Znao sam da necu dugo morati da cekam na prve perverzije.

U 1. albumu upoznajemo Izabo i njenu lezbejsku saputnicu, koja bi mogla da joj bude i polu-sestra. (Nedoreceno ali implicirano.) Znaci nema nista bez incesta. Nedugo potom saznajemo da je Izabo manje-vise silovana od strane svog brata (koji nije znao tada da mu je Izo sestra) i njegovih kolega pomoraca. Odnosno, nigde se ne pominje da je imala seks i sa bratom za vreme te "prisilne orgije", ali se to podrazumeva. Kako god bilo: jos jedan incest. A i to silovanje.

Lezbejstvo, multi-silovanja i dva incesta, a tek smo na prvoj polovini prve epizode. Francuski strip.

A da. I mucenje zivotinja. Izabo je sadista. A opet je i protagonista, riba koja treba da bude pozitivac. Nista mi nije jasno... (Ali takvi su im i filmovi, totalno nebulozno sroceni.)

Gazi se pomalo i po logici. Izabo nosi musku odecu i to je nekako cini neprimetnom na brodu sa 800 muskaraca - i to kao zgodna riba. Nijedan clan tolike posade ne provali da je ona zena - barem ne kada navuce oficirsku uniformu. Magija. To me podseca na slicnu budalastinu u Korto Malteze epizodi Sibir, u kojoj maloumni Korto ne provaljuje po glasu (a ni po stasu) da je uhoda na brodu zapravo zena. (Link dole, opsirna recenzija o ovom kretenskom albumu.)

Jos nelogicniji je nacin na koji dolazi do (ne)dobrovoljne "zamene identiteta" izmedju Agnes i Izabo: vrlo usiljeno i prilicno nerealno. "Mnogo smo licile pa smo ih tako zajebale". A zasto bi njih dve uopste zamenile uloge za takav znacajan dogadjaj kao sto je njihovo razdvajanje? Pravog motiva nema. Postoji samo scenaristicki motiv, a to je da bi ta zamena mogla da dovede do brda zapleta - kao uostalom i do incesta, koji je Bourgeonu i mnogim drugim BD scenaristima veoma draga tema. To, i lezbejstvo.

Naravno i onaniranje. (Bice ga sigurno kasnije u drugom serijalu.)

I pedofilija.

S obzirom da su obe devojke maloletne kad krecu u guzvanje, ne mogu da njihov odnos okarakterisom kao pedofiliju. Sem naravno kada se sredovecni autor stripa lozi na svoje likove, kao i odredjen deo sredovecne publike. Onda to ima veze sa pedofilijom. Gole maloletne klinke su mainstay BD-a, tradicija francuske (ne)kulture, kako u stripu tako i na filmu. Uostalom, Bourgeon je prikazivao gole maloletnice i u Druzini od sumraka (recenzija dole), i to bez ikakvog opravdanog razloga, a time je nedvosmisleno dokazao jednu od dve stvari: ili je sam pedofil ili zeli da profitira od siroko-pedofilskog BD citalastva, od kojeg se pozamasni deo nalazi u Francuskoj. Koja od ove dve opcije je tacna, to ne znam, ali jedna definitivno jeste. Ili oba trojica.

Feminizam je usiljen i patetican, totalno nerealan, a opet - kakav bi i bio kada dolazi od jednog muskog foliranta tj virtue-signalanta. Ovde se radi o ozbiljnim socio-istorijskim pretenzijama autora, ali on sam svoje ambicije minira time sto jednu tinejdzerku predstavlja maltene kao neku modernu instagramushu - pa jos i neverovatno spretnu i domisljatu. A tek da ne pricam o crnackoj pobuni na ropskom brodu - pobuna predvodjena zenama. U Africi, u 18. veku. Zaista smehotresno. Phil Donohue francuskog stripa.

Pre toga se na kratko pojavljuju i neke crnacke "Amazonke" koje su same po sebi nenamerna sprdnja, ali ne bas toliko smesne kao Izin uspesni pokusaj da upuca pticu u letu s prvim metkom. Girl power a la BD. Phil Donohue de la francais. Patetika na nivou modernih holivudskih politicki-korektnih baljezgarija. Ubedjen sam da ce neki "dusebriznicki" levicari da u Bourgeonu zbog svega ovoga nadju "coveka ispred svog vremena", jer se u 80im mnogo manje kenjalo o manjinama i drugim "ugrozenicima" nego sto je to slucaj u totalno pomahnitaloj neo-marksistickoj danasnjici. Medjutim, kao prvo, dusebriznicka politicka korektnost je postojala jos u 60im, a drugo, biti "dusebriznik" u 80im ne znaci biti "ispred svog vremena" vec znaci biti "idiot ispred svog vremena" odnosno "gluplji od svog vremena". Nije isto...

Jos jedan nacin kako Bourgeon minira svoje ozbiljnije namere je da uvuce vudu u radnju, i to da toj nekoj bajnoj magiji da realnu osnovu. Drugim recima, u ovom serijalu magija postoji. Vracevi imaju moci, istinske. Ovakva budalastina nema sta da trazi u serijalu koji pretenduje da se ozbiljnije bavi istorijom, crnackim ropstvom, feminizmom i drugim levicarskim opsesijama. Nije ovo epska fantazija pa da se scenarista igra magijom kako mu se cefne.

Vrlo je jasno da je Bourgeon pokusao da napise jedan istorijski "epski" serijal, u stilu velikih TV mini-serijala, a u tome mu je bio olaksan posao jer je ovo strip. U literaturi i na velikom/malom ekranu gluposti teze prolaze nego u stripu. To je jednostavno tako; uostalom, vise sam puta pricao o tome malo opsirnije te nema potrebe da opet razglabam na tu temu. U svakom slucaju, pola njegovih fora koje ovde prolaze kod (nekriticnih) citaoca ne bi proslo na filmu - sem naravno kod one najimbecilnije filmske publike (koje priznajem i nema bas malo).

Koliko god bilo gluposti u prva dva albuma, scenario postaje jos gori u naredna tri. Ne zbog novih perverzija, kojih je manje kada se radnja preseli u Afriku, ali zato prica postaje totalno nebulozna, u smislu konfuzna, s previse lose razradjenih likova.

Bourgeon ne ume da uvodi nove likove u pricu, niti ume likove (bilo koje) da definise jasno. Ne ume da finalizuje jednu scenu da bi elegantno presao u narednu, tj tranzicije su mu katastrofalne. Preneseno u filmski zargon, kada bi on bio reziser filmovi bi mu bili totalni picvajz, gde bi samo neverovatno vest montazer mogao iole da spasi film od totalne propasti. Ko sta zeli/radi/hoce/nece u ovoj gluposti od "epsko istorijske" price, to verovatno ni pisac ne zna. Dijalozi su cesto predugacki, a pritom ne veoma zanimljivi, a da ne pricam o tome koliko su nejasni ponekad. Strip ne bi trebalo da smara sa previse brbljanja. Za to postoje romani. Strip treba crtezom da docara deo price, ne samo recima. Ne mora se sve reci. Impliciraj nesto, daj citaocu sansu da donese sopstvene zakljucke.

A i Bourgeonova navika da ocekuje od citaoca da popamti tonu detalja - kao da cita neki sveti tekst - je budalastina. Dobar pripovedac citaocu olaksava ugodjaj time sto ponovi poneku stavku, umesto da se oslanja na nepostojecu i nemogucu kompjutersku memoriju stripofila.

Ovo je idealan strip za ljude kojima su "neobicne" situacije mnogo bitnije od logike i sveukupne price, kao i za fanove shock-skole tj za ljude kojima je dovoljno servirati redovne doze perverzija i nasilja jer im nista drugo i ne treba - a ukoliko to dobiju sve gluposti se prastaju. Mnogi od ovih likova se vade na to kako su toboze imponirani "socijalno kritickim" aspektima serijala tj preuvelicavaju intelektualnu vrednost sadrzaja ne bi li sebi i drugima opravdali svoju zudnju za perverznim shock-pricama, a to su naravno mahom balvani koji ili sami sebe lazu ili su svesni svojih poriva ali niposto ne zele da ih priznaju. Daleko bilo da je ovo neki preterano inteligentan strip: samo zato sto se bavi "socijalno-politickim" temama uopste ne mora da znaci da je strip intelektualan. Dapace, takva (ne)dela su cesto cak i gluplja od obicne komercijale. Niko zdravog razuma ne moze da brani scenario koji je ovoliko pun nebuloza, nejasnoca, konfuznih likova, bizarnih motivacija i drugih gluposti. 

Crtez je u petoj epizodi dosta bolji nego u prvoj, a crtez je u ovom prvom delu serijala mnogo slabiji od onog u drugom, koji se odvija mnogo kasnije i koji je dosta kasnije objavljen. Taj jos uvek nisam citao, ali se nadam da je scenario makar nesto inteligentniji i jasniji.


Vrsta: 2. integral (6-7)

Crtez & scenario: Francois Bourgeon 

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 2009

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 142

Tiraz: 

Zanr: istorijski, avanturisticki, politicki

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Ne puno.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 5/10

Ciljne grupe: BDovci, esteticari

Prednosti: 

Minusi: 

Drugi serijal sam tek krenuo da citam, odnono procitao sam prvi album, zato cu samo njega da komentarisem, a kasnije mozda dodam jos ponesto kada/ako zavrsim citav "ciklus", kako stripofili vole da ga zovu.

Vise dodje kao cirkus, a ne ciklus, ali to mnogo vise vazi za prvi cirkus tj ciklus: onaj natrpan podacima, radnjama, pod-radnjama, pod-pod-radnjama i (ne)bitnim likovima. I koji ima mnogo slabiji crtez od ovog.

To se odmah primecuje, na prvu loptu - koliko je fenomenalna scenografija u 6. epizodi. I crtez i kolor su raskosni i ne daju ti da brzo citas, jer stalno zastajkujes da poblize prostudiras crtez. Ironicno, jer u prvom cirkusu nema bas toliko crtacke divote, a gustina teksta te prisiljava da se zadrzavas na svakoj strani duze nego obicno - dok ovde crtez kompletno dominira, a teksta ima daleko manje. Ne samo manje, vec ima citavih strana bez ikakvog teksta, nesto nezamislivo za mladog Bourgeona. Vrlo je jasno da je Bourgeon pomalo odrastao u medjuvremenu (ima 25 godina razmaka izmedju ova dva cirkusa) i bio naucio kako se prica i scenario konstruisu u jednom stripu. Kao sto je i napokon bio naucio da ponekad manjak teksta moze da bude efektivniji od 5000 reci tj nepotrebnog trtljanja i bombardovanja citaoca nepotrebnim, suvisnim podacima. Kao sto u filmu prekomerno trtljanje moze da skodi kvalitetu, tako i u stripu tekstualni cunami moze vise da smeta nego da pomaze. "Less is more", sto bi rekli Ameri. (Ima doduse stripo-budala koji gaje detinjastu iluziju da puno teksta "intelektualizuje" sadrzaj, sto je potpuna besmislica i tipicno navrat-nanos razmisljanje kompleksasa i hipstera.)

Zato je radnja ovog puta jasna, i normalnog a ne freneticnog tempa, te sadrzi i mnogo manje nebuloza i usiljenih situacija. Cak su i perverzije drasticno umanjene, sto bas cudi, jer predpostavljam da je drugi cirkus odradjen kao rezultat uspeha prvog - a taj uspeh, da se ne lazemo, u velikoj meri ima zaslugu u perverznosti koju evropski stripofili obozavaju (iako retko ko od njih to ikada zeli da prizna).

To sto je radnja mnogo jasnija odnosno jasna ne znaci medjutim i da je bolja. Nesto bolja jeste, ali samo zbog jasnoce, ne zbog boljitka u samom sadrzaju. Bourgeon i dalje pokazuje i dokazuje da nije preterano sposoban kao scenarista. Posle procitane prve tj 6. price pitam se sta je pisac uopste hteo da kaze? Ukljucio je u radnju nekog Francuza komunistu, koji povremeno baljezga o divotama socijalizma - dok ga glavna likusa Izabo zbog toga kudi. Namera mi je jasna: Bourgeon hoce da prikaze "intelektualni rast" ove klinke od "nepunih 18 godina", tj pretpostavljam da se ona vremenom zagrejava za socijalizam, jer znam da se 8. album odvija u Parizu tokom komunardno-retardiranih zbivanja 19. veka, desavanja koja su dovoljno znacajna ovoj budali od scenariste da bi ih ubacio kao fokalnu tacku radnje. Jer sta je bolje za jedan strip nego bavljenje komunizmom! Prezirem imbecilne "autore" koji strip koriste za tako zadrto bavljenje politikom, pogotovo kada se tako lep crtez procerda na tako ogavne i smorne teme. (Breccin Che i Magnusov kasniji Neznanac su samo neki od primera odlicnog crteza u sluzbi kretensko-politicke propagande.)

Zato i tvrdim da je uvek velika steta kada priroda budalama pokloni umetnicki talenat. Procerdati ovakav talenat na takve kretenske teme i dubiozna politicka moralisanja je grehota. Bourgeon da je crtao za nekog dobrog scenaristu je mogao da stvori prave klasike stripa, ali zbog sopstvenog precenjivanja to se nikada nije desilo. On je smatrao za sebe da je intelektualna gromada pa jos i kvalitetan scenarista, a zapravo nije ni jedno ni drugo, ali ni blizu. Ali sta je tu je, umetnicki talenat jednostavno nema blage veze sa intelektom: prljavo ali zlatno pravilo. Nazalost, milioni fanova muzike, filma i stripa velica svoje idole cak i u njihovim intelektualnim sposobnostima, samo zato sto su umetnicki nadareni (tj oni koji to jesu, jer mnogi cenjeni "umetnici" zapravo i nisu posebno ili cak uopste nadareni). Nikako da shvate... Napisati lepu pesmu ne znaci ni da je autor moralan niti inteligentan. Sta je tu toliko tesko ukapirati?

Nisam siguran, naravno, da je bas tako, tj da ce Izabo da postane poklonik komunjarizma u nastavku serijala, ali Bourgeon je obicna levicarska budaletina kao i skoro svi ostali strip scenaristi (bar oni bolidi koji imaju potrebu da se bave politikom) i zato verujem da su moje pretpostavke tacne.

Sto se "nepunih 18 godina" tice, nista neobicno nije sto Bourgeon nanovo otpocinje radnju s nekom maleletnicom. Nece sigurno BD strip da glavnom zenskom liku da vise od 19 godina! Cak me cudi da joj nije dao 13, da budem iskren, jer flertovanje izmedju balavice od 13 godina i odraslog muskarca je u sustini glavna premisa mnogih francuskih filmova 60ih, 70ih i 80ih. Francuska kinematografija je bukvalno najpedofilskija od svih na svetu (ne racunam nigerijsku i slicne industrije, jer ne znam nista o njima), cak vise od japanske, zato i ne moze da cudi da se i BD toliko cesto bavi maloletnicima u seksualnim situacijama a i neretko golisavim scenama s decom. Ne govorim naravno o komercijalnom stripu tipa Asterix ili Bernard Prince vec o ovim "dubokoumnijim" francusko-belgijskim serijalima, ovim za odrasle, a takvi daleko cesce sadrze perverzije nego sto ih nemaju.

Ruku u vatru stavljam da upravo ovo lozi mnoge stripovske frankofile, odnosno da su pedofilija i incest glavni motivi zasto izvesni ogranak stripofila toliko hrli ka BD stripu. Uostalom, samo treba citati kako bolidi sa forum.stripovi diskutuju ove dve teme, odnosno kako se kaobajagi "shale" na te teme, a zapravo sa velikom srecom jedni drugima dojavljaju kada ima incesta i pedofilije u nekom albumu. A tek su smesni tj jadni kada objave svoje pretenciozne recenzije diveci se ovakvim pricama, nikad ne pominjuci da sve te albume zapravo vole uglavnom ili cak iskljucivo zbog tih perverzija. Ljudi su show licemerja i foliranja: jad cemer i patetika, a retko uspesno skrivaju svoje nize strasti dok izigravaju moralno uzvisene kvazi-intelektualce tj analiticare...

U 6. albumu radnja krece na americkom Jugu tokom gradjanskog rata. (Koji klishe...) Posto je proslo nekih 80 godina od (konfuzno-nebuloznih) zbivanja iz prvog cikluso-cirkusa, ja sam se ponadao da vise nece biti one iritantne Izabo. Medjutim, cvrc i prc Milojko. Istoimena maloletnica je u srodstvu s njom i pronalazi je u nekoj mocvarnoj oblasti, a tada ova 100-godisnja Izabo krece da trtlja o nastavku svojih prosecnih pustolovina. Da budem iskren, nije mi preterano bila interesantna prica ni pre pojavljivanja matore Izabo, tako da... sta god. Nije bitno oko koga se radnja vrti jer Bourgeon svakako ne ume da napise dobar scenario, jednostavno ne razlikuje zanimljive ideje od onih prosecnih. Ovaj ciklus spasava fantastican crtez, i nista vise. Uz neki osrednji crtez ovo bi bio potpuno bezvredan strip.

Pomenuo sam odlicnu scenografiju, ali i likovi su mnogo bolje nacrtani nego ranije. I dalje mi se ne svidjaju sa stilske osnove jer npr zene nisu nikada lepe, ali likovi ovog puta nisu na brzinu isvrljani, asimetricni i ruzni kao u prvom cirkusu. Osim scenografije, veoma fino su nacrtani i drugi detalji. Znaci, jedino licima mogu da jos uvek pravim zamerke, mada ne vise sa tehnicke strane kao ranije. U sustini je kvalitet na nivou treceg albuma serijala Druzine, u kojem je radnja katastrofalno konfuzna ali zato crtez dominira neverovatnim pejsazima. Znaci, nije prvi put da Bourgeon crtezom spasava svoje nebulozne i/ili nezanimljive price.

Tema rasizma smara, kao i uvek. Crnacko ropstvo, kao i jevrejski genocid WW2, su dve teme koje su toliko izmaltretirane, ponavljane i toliko istrosene da me vise ne tangiraju ni malo, pogotovo sto znam da se iza toga ne kriju dobre namere i superiorni moral vec marksisticka zavera ludackih proporcija: a to je propagiranje crnaca i Jevreja kao vecitih zrtava belackih civilizacija - na primer moderne belacke civilizacije, koja i dalje levicarima smeta, i to samo zato sto je kapitalisticka. (Belacka ruska civilizacija tokom ere genocidnog SSSR-a im primera radi nije smetala, uprkos krsenju svih mogucih ljudskih prava, uprkos milionskom genocidu sopstvenih naroda i uprkos velikom anti-semitizmu i rasizmu.) Do te mere su Zapadni levicari kompletno preterali sa crncima i Jevrejima da su te tematike ucinili nepodnosljivim. Barem meni. Nikada ne bih gledao film ovakvog zadrzaja, ali posto u stripu cenim odlican crtez, nekako se i ovaj cirkus/ciklus/serijal pronaao kod mene...

Ruku na srce, ne mogu da gresim dusu i da optuzim Bourgeona da se latio rasizma na tipicno jednostran nacin nekog tupavog americkog lazova-komuniste koji pise za holivudske studije. Izabo biva silovana od bande crnaca, na primer, a i Severnjacka vojska je predstavljena uglavnom u negativnom svetlu. Svidja mi se sto Bourgeon razbija totalno naivno verovanje vecine Amera (a i mnogih Evropljana) da se gradjanski rat vrteo iskljucivo ili uglavnom oko oslobadjanja crnaca, sto je jedna od vecih budalastina/mitova/legendi vezanih za istorijsko neznanje ovih retardiranih generacija kasnog 20. kao i 21. veka.

Medjutim, pravljenje paralele izmedju crnackog ropstva i toboze "crvene" pobune u Evropi 1848. (kao i nesto kasnije) mi je debilno i banalno. (Strana 34, tj tabla 30.) A pogotovo me nervira implikacija da se 1848. vrtela oko socijalistickog pokreta, kada to jednostavno nije tacno. 1848. je bila reakcija na stari poredak i pokusaj da se drustvo oslobodi vise-milenijske opresije monarhije. U tome su ucestvovali borci za slobodu raznih politickih pokreta: tu su bili i nacionalisti primera radi (npr Richard Wagner je bio aktivan u tim pobunama, a on zasigurno nije bio levicar). Kretenska je sugestija da su socijalisti bili glavni pokretaci promena od 1848. nadalje. Socijalisti su generalno govoreci retko ucestvovali u icemu pozitivnom... cinjenica poznata ne-budalama.

Trapavi dijalozi koji su bili problem u prvom cirkusu su donekle problematicni i u ovom. Bourgeon se trudi da polu-flertovanje izmedju komunjare i Izabo tece zanimljivo i donekle duhovito, ali u tome ne uspeva jer nema dara za prirodan, ubedljiv dijalog. Primer, strana 43 (tabla 39):

"Primetili ste da smo presli na "ti" odjednom."
"Doslo je samo po sebi."
"Uvek dodje samo po sebi kad se ljudi preziru."


WTF?... Ljudi prelaze na "ti" zato sto se preziru?! Kakva je sad to nebuloza, i kakve veze to uopste ima (i da je tacno) sa odnosom komunjare i Izabo, koji nije neprijateljski?

To su ti neki bezumni pokusaji da scenario deluje "inteligentno", pa cak i intelektualno, a zapravo ovakvih gluposti ima vise nego sto to Bourgeon moze i da pretpostavi. Prosecni citaoc prosecnog (tj lenjog) mozga vrlo verovatno nece da konstatuje ovakve gluposti, tako da prosecni citaoc neka slobodno ignorise sve kritike upucene scenariju. Ja se uostalom ovde i ne obracam bolidima i nekriticnim idolopoklonicima vec shaci inteligentnih stripofila koji ce (ako imaju srece) da nabasaju na ovaj blog.

Postoji i ocigledan problem s prevodom. Table 42 i 58 su samo neki od primera koliko je odluka debilna da se lokalni dijalekti tadasnjeg americkog Juga pretoce u neku nebuloznu balkansku varijantu. Em veoma glupo zvuci, em ponekad nije ni razumljivo.







Opširne recenzije:


Wednesday, January 11, 2023

Vagabond - Inoue



Vagabond 1

Vrsta: 1. integral (tankoboni 1-3)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2008)

Premijerno: 1998

Dimenzije: cm, SC

Br strana netto: 

Zanr: istorijski, samurajski, akcioni

Kolor? skoro sve c/b

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 10/10, 9/10, 10/10 

Ciljne grupe: zahtevniji mangasi

Prednosti: crtez, prica

Minusi: nista
Da li treba imati ovaj serijal sam vec odgovorio sa svojim ocenama za scenario i crtez. Sada "samo" preostaje da pojasnim zasto ga treba imati.

Vagabond sam relativno govoreci tek krenuo da citam (procitao sam prva 3 integrala), ali nikada nije bilo sumnje da je ovo najbolja manga od svih. Crtez je maestralan, a prica klasicni pageturner - veoma zabavna i upecatljiva. (Seljoberi bi rekli "prespora radnja".) Naravno, ostaje jos puno da procitam da bih dobio bolju sveukupnu sliku, ali crtez me je bio odusevio jos pre godinu dana, kada sam tek bio krenuo da jurim pojedinacne brojeve. Jos tada mi je bilo jasno da ovo mora da se ima, sve. Trebalo mi je vise od godinu dana da prikupim dovoljno integrala da bih mogao da krenem s citanjem, onako posteno tj bez preskakanja. Na pocetku sam imao sam trojku, te sam nju procitao, ali mi se toliko dopao strip da nisam hteo da ga "ruiniram" preskakanjem. Ali od nedavno sam napokon nabavio sve ranije integrale.

Teskoce u nabavci

Sto me dovodi do problema nabavke. Vagabond je bio na prodaji - u kompletu (svih 12) - u srpskim knjizarama jos leta prosle godine. Nazalost, trebalo mi je par dana posle preliminarnog prelistavanja da se odlucim da kupim prvi broj - ali do tada se vec sve bilo rasprodalo. Bilo je pravo cudo da sam ih uopste bio zatekao u radnji onog dana, jer sigurno nisu bili tamo vise od par dana. Od tada, delimicno zbog nestacice papira u svetu a delimicno zbog velike popularnosti serijala, je vrlo tesko doci do ovih mangi tj do odredjenih brojeva. Na primer lanac Delfi je u poslednjih godinu dana prodavao samo 5-6 razlicitih brojeva, najcesce keca kojeg je i najmanje tesko nabaviti (jer je reprintovan bar 12 puta), a i ta nekolicina primeraka cim stignu razgrabe se za par dana, ili nedelja, u zavisnosti od toga koliko primeraka nabave. Desavalo se i da za nekoliko sati sve nestane. Ponekad se ne pojavi nijedan primerak mesecima.

Stoga se Vagabondi moraju kupovati cim izadju, bez oklevanja. Brojevi koji su bili dostupni u srpskim knjizarama u zadnjih 15 meseci su samo 1, 3, 4, 5, 9 i 11, dakle samo pola serijala. Ovih ostalih 6 brojeva nema ni od korova, a pitanje je kada i da li ce ih uopste i biti. Meni trenutno fale samo tri broja, i to na srecu svi iz druge polovine serijala...
Inoue briljira u svim segmentima.

Crtez

Portreti lica u gro planu su fantasticni, a zene pogotovo dobro ilustruje: prelepe su i ultra-zenstvene, bas kao sto su Japanke i u pravom zivotu. Ne karikira ih u onom uobicajenom debilnom pedo-manga stilu vec im daje prave konture i obline - albeit idealne. Kad god naidjem na neki veci portret nekog zenskog lika (ne racunajuci zlu babu koja mrzi Takeza, ha ha) ne mogu da se lako odvojim od te strane i da nastavim s citanjem jer sam hipnotisan lepotom tih zenskih likova. (Doduse, ovo mi se desava i sa scenografijom, npr sumskim scenama.)

Emocije likova docarava veoma precizno; kako jake emocije tako i one mnogo suptilnije - a upravo ovo drugo retko koji stripazdija ume da odradi na visokom nivou. Mnogi vrhunski crtaci ne umeju da nacrtaju nista sem najosnovnijih izraza lica (bes, radost, apaticnost) a eto ovog japanskog velemajstora koji s "lakocom" docarava na vrlo jasan nacin ko kako na sta reaguje.

Akcione scene su mnogo bolje od uobicajenih mangatardiranih scena nasilja jer se Inoue ne oslanja na klishee. Scene mlacenja su stilizovane i zanimljive, ponekad i umetnicke, sto se ne moze reci za veliku vecinu mangi, u kojima se nasilje prikazuje na konfuzan, stereotipican pa cak i dosadan nacin.

Scenografija je tek spektakularna: prirodu npr ume pogotovo efektivno i detaljno da crta, neki splash pages su toliko detaljni da se zapravo postavlja pitanje da li je ovo uopste manga, jer Inoue toliko odstupa od tupavih mangatardiranih tradicija, fora i fazona da ovo mnogo vise deluje kao evropski strip. Nema onog veoma tipicnog uzurbanog skrabuljanja kao kod shonen mangi (stripovi za tinejdzere - a ja bih rekao i za malu decu) u kojima ima puno praznih povrsina, s vrlo malo sencenja, vrlo malo linija. S vremena na vreme dodje do nekih stilskih promena, kratkih i manje-vise redjih, ali preovladava jasno definisan i prepoznatljiv stil. U veoma retkim slucajevima mozete zateci da je necije lice nacrtano onako debilno mangashki, a Inoue to primenjuje samo za likove koji su na velikoj udaljenosti, i ponekad za decu (koja se ionako retko pojavljuju).

Kadriranje je odlicno. Inoue akciju predstavlja iz raznih uglova, varira puno, i zbog toga je strip dinamican cak i kada se radnja znatno uspori.

Istorijat

Ovako strpljiv i disciplinovan rad je zahtevao puno godina da ga Inoue kompletira. Ako se ne varam, ovih 12 integrala - koji se sastoje od 37 tankobona - su radjeni skoro kontinuirano izmedju 1998. i 2015. S tim sto serijal nije zvanicno zavrsen. 2015. je stavljen na pauzu, a ostalo je nedoreceno kada ce i da li ce se nastaviti. Doduse, Vagabond je crtan paralelno tj uporedo sa jos jednim serijalom zvanim Real (a koji se bavi kosarkom). Osim ovih, ima jos jedan, mnogo raniji, kosarkaski serijal - a taj je u komercijalnom smislu jos uspesniji od Vagabonda: spada u 10 najprodavanijih mangi, sa preko 150 miliona prodatih primeraka!

Uopste je generalno govoreci sokantno koliki su astronomski tirazi japanskih stripova. To je rezultat cinjenice da je Japan drzava sa ubedljivo najvecim brojem stripofila, kako procentualno tako i u cistim empirickim ciframa. O ovakvim sumama i ciframa Evropski izdavaci mogu samo da sanjaju, cak i Francuzi a bogami i Amerikanci. Vagabond je na 24. mestu najprodavanijih mangi sa nekih 80 miliona primeraka.

Drugim recima, Inoue, bas kao i Baja Patak, pliva u parama (sa ukupno vise od 250 miliona prodatih primeraka). Ovo je u drasticnom kontrastu sa evropskim crtacima koji uglavnom zaradjuju skromno, da ne kazem da krpe kraj s krajem. Da bi se covek bavio stripom za ne-japansko trziste mora zaista da voli svoj posao, a da bi se Japanac bavio mangom dovoljno je da voli novac. Inoue, a ovo je vise nego jasno, stvara mange jer voli svoj posao, on je jedan od tih redjih. Za razliku od velikog broja njegovih kolega mangasha koji obavljaju svoj posao kao roboti i bez trunke inspiracije.

Scenario

Za sada cu se ograniciti samo na prvi integral tj prva tri tankobona. Svaki tankobon po pravilu sadrzi izmedju 200-250 strana. Necu da izvlacim prerane zakljucke sto se citavog serijala tice. Recenziracu svaki integral, kako ga procitam, tako da ce ovaj post biti dopunjavan. 

Prvi tankobon je fantastican. Radnja se odvija relativno brzo i veoma je zanimljiva, cak uzbudjiva. Vec na samom pocetku postaje jasno da se Inoue veoma brinuo o preciznoj i bogatoj karakterizaciji, sto serijal cini daleko naprednijim od tipicnog stripa. Svaki lik (a ima ih puno) ima svoj fazon, svoje navike i moduse ponasanja, a to cini Vagabond daleko inteligentnijim nego da je samo titularni lik jasno definisan a vecina ostalih su samo neki jednodimenzionalni zombiji, kao sto to neretko u stripu biva. Dijalog je kvalitetan i odmeren, ponekad sa manje-vise suptilnijim humorom. Inoue humor ubacuje taman onoliko koliko treba i kada treba; nema onog jadnog holivudskog preterivanja, jer previse gegova moze uciniti pricu neozbiljnom, dok je premalo (ili cak nimalo) humora greska jer prica postaje suvoparna, a i manje realna, paradoksalno.

SPOJLERI:

Drugi tankobon je manje zabavan jer Takezo biva zarobljen, i to ne na neki posebno ubedljiv nacin, a i njegovo sticanje slobode je rastegnuto i ne odvise logicno.

Medjutim, treci tankebon, koji se odvija u Kijotu, vraca akciju i napetost u pricu. Takezova suluda odluka da isprovocira citavu jednu samurajsku skolu - i to jednu od najuglednijih - dovodi do veoma zabavnog i pomalo neobicnog zapleta, koji nosi sa sobom mnoge posledice za (mnogo) kasnija zbivanja u serijalu. Naravno da je ponovni susret Matahachija sa Takezom nebulozan jer nerealan, ali takve sulude slucajnosti su u duhu ne samo vecine stripova vec i u duhu ovakvog jednog idealiziranog serijala koji ne tezi da bude istorijski precizan vec da bude zabavan. Vagabond  jeste baziran na zivotu poznatog samuraja Musashija, ali serijal je mnogo vise fiktivan nego cinjenican.

BEZ SPOJLERA:

Moram i da napomenem da je velika prednost sto je ovo japanski strip, jer ta kulturoloska razlicitost i unikatnost Japana cini ovakve mange daleko zanimljivijim nego da se odvijaju na Zapadu i da su napisane od strane zapadnjackih scenarista - koji su pritom velika vecina ljigavi poltroni levicarskog tj neo-marksistickog establishmenta. Bilo da su u pitanju Van Hamme, Christin, Alan Moore, Jason Aaron, Neil Gaiman ili Stan Lee (da nabrojim samo neke poznatije levicare/slihtare), svi su oni politicki zadojeni propagandisti koji se striktno pridrzavaju politicke korektnosti i licemernim moralisanjem. Toga ovde nema, tj u vecini manga serijala politicka korektnost ili je neznatna ili totalno nepostojeca. Ovo je inace jedan od kljucnih razloga zasto sam se u velikoj meri presaltovao sa evropskog stripa na mange, jer je moderni evropski strip odavno propao, kako zbog sve losijeg crteza (i kolora) tako i zbog tog odvratnog marksistickog mudropreseravanja i upiranja prstom na "gresnike" kao i na teme koje nam neumorno namecu. U VagabonduAliti i kod Ita i Kakizakija nema rasno-orijentisanih budalastina, niti su im LGBTQP, muslimanski migranti i zagadjenje prirode centralne teme.

Osvezavajuce je citati mange iz tri osnovna razloga: crtez je u Japanu sve bolji, nema puno ili uopste politickog pridikovanja/propagande, i kulturne specificnosti japanskog naroda su prilicno interesantne (kada se potenciraju).


Vagabond 2
Vrsta: 2. integral (tankoboni 4-6)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2008)

Br strana netto: 

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10, 10/10, 10/10 

Prednosti: crtez, prica

Minusi: nista
I ovaj integral je predobar. Drago mi je sto sam imao strpljenja da ne nastavim s citanjem dok i njega ne nabavim, jer je kljucan za kasnija zbivanja npr u narednom trecem broju.

SPOJLERI:

Ovde nas radnja uvodi u Hozoin hram, koji je notoran po svojim vestim borcima. Njihov sef Hozoin Inei, odnosno osnivac ove borilacke vestine stapom, je starac koji podseca na Jodu po izgledu, godinama i stavu. On postaje Takezov ucitelj, a sprema ga za revans borbu protiv Inshuna, koji ga je manje-vise ubedljivo savladao u 5. tankobonu.

Inshun je takodje jedan od starcevih djaka - a ujedno i ubedljivo najbolji od svih monaha, nesto kao Seijuro Yoshioka (iz prvog integrala) koji je najbolji u svojoj skoli u Kijotu. Inshun je veoma interesantan lik, koji na prvi mah deluje kao psihopata jer ga pogled na unakazenog kolegu - kome je obe ruke jednim udarcem sablje odsekao Gion Todji - ne uzasava vec se Inshun unapredraduje borbi protiv Takeza, a i protiv Giona.

A i taj lik Gion je veoma zanimljiv. Slican je Takezu u smislu da iz ciste radoznalosti ganja Takeza da bi se okusao protiv njega, a i fizicki su slicni, stoga je dobro sto ih Inoue crta u prepoznatljivim odorama i sa drugacijom frizurom.

Ta zavrzlama, u oblasti Nara gde se nalazi Hozoin hram, medjutim nije jedini fokus. Prica se vraca na Matahachija, koji je postao totalni luzer u zadnjih 4-5 godina, i ciji brak sa mnogo starijom prostitutkom iz prvog broja fakticki i ne postoji vise. 6. tankobon se prevashodno njime bavi, a to je posebno zanimljivo jer ne samo sto citaocu daje vise varijacije, vec je Matahachi sasvim drugaciji lik od ovih silnih alfa muzjaka koje smo upoznali u 3., 4. i 5. tankobonu. Uostalom, on se krecem u nekom drugom delu Japana, i njegova avantura je neobicna i nepredvidljiva. Kako ce se 



Vagabond 3
Vrsta: 3. integral (tankoboni 7-9)

Crtez/scenario: Takehiko Inoue 

Izdavac: Viz Media (2009)

Br strana netto: 

Politicki obojen? 

Golotinja? 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario:  

Prednosti: crtez, prica

Minusi: