Updated: 25.6.23.
Nošeni Vetrom
 |
Vrsta: 1. integral (1-5) Crtez & scenario: Francois Bourgeon Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1980-1984 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 235 Tiraz: 1,000 Zanr: istorijski, avanturisticki YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Donekle. Golotinja? Puno. Rasprodato? Ne. Crtez: 6-7/10 Scenario: 4/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BDovci Prednosti: fini pejsazi, nije uvek dosadno, prikaz ropstva nije toliko PC Minusi: nelogicni i nejasni likovi, trapava radnja, amaterski scenario, previse trtljanja, slab crtez lica, palamudropreseravanje, usiljeni i kompletno nerealan feminizam |
 |
| Presmesni su mi francuski scenaristi... Znao sam da necu dugo morati da cekam na prve perverzije. U 1. albumu upoznajemo Izabo i njenu lezbejsku saputnicu, koja bi mogla da joj bude i polu-sestra. (Nedoreceno ali implicirano.) Znaci nema nista bez incesta. Nedugo potom saznajemo da je Izabo manje-vise silovana od strane svog brata (koji nije znao tada da mu je Izo sestra) i njegovih kolega pomoraca. Odnosno, nigde se ne pominje da je imala seks i sa bratom za vreme te "prisilne orgije", ali se to podrazumeva. Kako god bilo: jos jedan incest. A i to silovanje. Lezbejstvo, multi-silovanja i dva incesta, a tek smo na prvoj polovini prve epizode. Francuski strip. A da. I mucenje zivotinja. Izabo je sadista. A opet je i protagonista, riba koja treba da bude pozitivac. Nista mi nije jasno... (Ali takvi su im i filmovi, totalno nebulozno sroceni.) Gazi se pomalo i po logici. Izabo nosi musku odecu i to je nekako cini neprimetnom na brodu sa 800 muskaraca - i to kao zgodna riba. Nijedan clan tolike posade ne provali da je ona zena - barem ne kada navuce oficirsku uniformu. Magija. To me podseca na slicnu budalastinu u Korto Malteze epizodi Sibir, u kojoj maloumni Korto ne provaljuje po glasu (a ni po stasu) da je uhoda na brodu zapravo zena. (Link dole, opsirna recenzija o ovom kretenskom albumu.) Jos nelogicniji je nacin na koji dolazi do (ne)dobrovoljne "zamene identiteta" izmedju Agnes i Izabo: vrlo usiljeno i prilicno nerealno. "Mnogo smo licile pa smo ih tako zajebale". A zasto bi njih dve uopste zamenile uloge za takav znacajan dogadjaj kao sto je njihovo razdvajanje? Pravog motiva nema. Postoji samo scenaristicki motiv, a to je da bi ta zamena mogla da dovede do brda zapleta - kao uostalom i do incesta, koji je Bourgeonu i mnogim drugim BD scenaristima veoma draga tema. To, i lezbejstvo. Naravno i onaniranje. (Bice ga sigurno kasnije u drugom serijalu.) I pedofilija. S obzirom da su obe devojke maloletne kad krecu u guzvanje, ne mogu da njihov odnos okarakterisom kao pedofiliju. Sem naravno kada se sredovecni autor stripa lozi na svoje likove, kao i odredjen deo sredovecne publike. Onda to ima veze sa pedofilijom. Gole maloletne klinke su mainstay BD-a, tradicija francuske (ne)kulture, kako u stripu tako i na filmu. Uostalom, Bourgeon je prikazivao gole maloletnice i u Druzini od sumraka (recenzija dole), i to bez ikakvog opravdanog razloga, a time je nedvosmisleno dokazao jednu od dve stvari: ili je sam pedofil ili zeli da profitira od siroko-pedofilskog BD citalastva, od kojeg se pozamasni deo nalazi u Francuskoj. Koja od ove dve opcije je tacna, to ne znam, ali jedna definitivno jeste. Ili oba trojica. Feminizam je usiljen i patetican, totalno nerealan, a opet - kakav bi i bio kada dolazi od jednog muskog foliranta tj virtue-signalanta. Ovde se radi o ozbiljnim socio-istorijskim pretenzijama autora, ali on sam svoje ambicije minira time sto jednu tinejdzerku predstavlja maltene kao neku modernu instagramushu - pa jos i neverovatno spretnu i domisljatu. A tek da ne pricam o crnackoj pobuni na ropskom brodu - pobuna predvodjena zenama. U Africi, u 18. veku. Zaista smehotresno. Phil Donohue francuskog stripa. Pre toga se na kratko pojavljuju i neke crnacke "Amazonke" koje su same po sebi nenamerna sprdnja, ali ne bas toliko smesne kao Izin uspesni pokusaj da upuca pticu u letu s prvim metkom. Girl power a la BD. Phil Donohue de la francais. Patetika na nivou modernih holivudskih politicki-korektnih baljezgarija. Ubedjen sam da ce neki "dusebriznicki" levicari da u Bourgeonu zbog svega ovoga nadju "coveka ispred svog vremena", jer se u 80im mnogo manje kenjalo o manjinama i drugim "ugrozenicima" nego sto je to slucaj u totalno pomahnitaloj neo-marksistickoj danasnjici. Medjutim, kao prvo, dusebriznicka politicka korektnost je postojala jos u 60im, a drugo, biti "dusebriznik" u 80im ne znaci biti "ispred svog vremena" vec znaci biti "idiot ispred svog vremena" odnosno "gluplji od svog vremena". Nije isto... Jos jedan nacin kako Bourgeon minira svoje ozbiljnije namere je da uvuce vudu u radnju, i to da toj nekoj bajnoj magiji da realnu osnovu. Drugim recima, u ovom serijalu magija postoji. Vracevi imaju moci, istinske. Ovakva budalastina nema sta da trazi u serijalu koji pretenduje da se ozbiljnije bavi istorijom, crnackim ropstvom, feminizmom i drugim levicarskim opsesijama. Nije ovo epska fantazija pa da se scenarista igra magijom kako mu se cefne. Vrlo je jasno da je Bourgeon pokusao da napise jedan istorijski "epski" serijal, u stilu velikih TV mini-serijala, a u tome mu je bio olaksan posao jer je ovo strip. U literaturi i na velikom/malom ekranu gluposti teze prolaze nego u stripu. To je jednostavno tako; uostalom, vise sam puta pricao o tome malo opsirnije te nema potrebe da opet razglabam na tu temu. U svakom slucaju, pola njegovih fora koje ovde prolaze kod (nekriticnih) citaoca ne bi proslo na filmu - sem naravno kod one najimbecilnije filmske publike (koje priznajem i nema bas malo). Koliko god bilo gluposti u prva dva albuma, scenario postaje jos gori u naredna tri. Ne zbog novih perverzija, kojih je manje kada se radnja preseli u Afriku, ali zato prica postaje totalno nebulozna, u smislu konfuzna, s previse lose razradjenih likova. Bourgeon ne ume da uvodi nove likove u pricu, niti ume likove (bilo koje) da definise jasno. Ne ume da finalizuje jednu scenu da bi elegantno presao u narednu, tj tranzicije su mu katastrofalne. Preneseno u filmski zargon, kada bi on bio reziser filmovi bi mu bili totalni picvajz, gde bi samo neverovatno vest montazer mogao iole da spasi film od totalne propasti. Ko sta zeli/radi/hoce/nece u ovoj gluposti od "epsko istorijske" price, to verovatno ni pisac ne zna. Dijalozi su cesto predugacki, a pritom ne veoma zanimljivi, a da ne pricam o tome koliko su nejasni ponekad. Strip ne bi trebalo da smara sa previse brbljanja. Za to postoje romani. Strip treba crtezom da docara deo price, ne samo recima. Ne mora se sve reci. Impliciraj nesto, daj citaocu sansu da donese sopstvene zakljucke. A i Bourgeonova navika da ocekuje od citaoca da popamti tonu detalja - kao da cita neki sveti tekst - je budalastina. Dobar pripovedac citaocu olaksava ugodjaj time sto ponovi poneku stavku, umesto da se oslanja na nepostojecu i nemogucu kompjutersku memoriju stripofila. Ovo je idealan strip za ljude kojima su "neobicne" situacije mnogo bitnije od logike i sveukupne price, kao i za fanove shock-skole tj za ljude kojima je dovoljno servirati redovne doze perverzija i nasilja jer im nista drugo i ne treba - a ukoliko to dobiju sve gluposti se prastaju. Mnogi od ovih likova se vade na to kako su toboze imponirani "socijalno kritickim" aspektima serijala tj preuvelicavaju intelektualnu vrednost sadrzaja ne bi li sebi i drugima opravdali svoju zudnju za perverznim shock-pricama, a to su naravno mahom balvani koji ili sami sebe lazu ili su svesni svojih poriva ali niposto ne zele da ih priznaju. Daleko bilo da je ovo neki preterano inteligentan strip: samo zato sto se bavi "socijalno-politickim" temama uopste ne mora da znaci da je strip intelektualan. Dapace, takva (ne)dela su cesto cak i gluplja od obicne komercijale. Niko zdravog razuma ne moze da brani scenario koji je ovoliko pun nebuloza, nejasnoca, konfuznih likova, bizarnih motivacija i drugih gluposti. Crtez je u petoj epizodi dosta bolji nego u prvoj, a crtez je u ovom prvom delu serijala mnogo slabiji od onog u drugom, koji se odvija mnogo kasnije i koji je dosta kasnije objavljen. Taj jos uvek nisam citao, ali se nadam da je scenario makar nesto inteligentniji i jasniji. |
 |
Vrsta: 2. integral (6-7) Crtez & scenario: Francois Bourgeon Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 2009 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 142 Tiraz: Zanr: istorijski, avanturisticki, politicki YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Da. Golotinja? Ne puno. Rasprodato? Ne. Crtez: 9/10 Scenario: 5/10 Ciljne grupe: BDovci, esteticari Prednosti: Minusi: |
 |
| Drugi serijal sam tek krenuo da citam, odnono procitao sam prvi album, zato cu samo njega da komentarisem, a kasnije mozda dodam jos ponesto kada/ako zavrsim citav "ciklus", kako stripofili vole da ga zovu. Vise dodje kao cirkus, a ne ciklus, ali to mnogo vise vazi za prvi cirkus tj ciklus: onaj natrpan podacima, radnjama, pod-radnjama, pod-pod-radnjama i (ne)bitnim likovima. I koji ima mnogo slabiji crtez od ovog. To se odmah primecuje, na prvu loptu - koliko je fenomenalna scenografija u 6. epizodi. I crtez i kolor su raskosni i ne daju ti da brzo citas, jer stalno zastajkujes da poblize prostudiras crtez. Ironicno, jer u prvom cirkusu nema bas toliko crtacke divote, a gustina teksta te prisiljava da se zadrzavas na svakoj strani duze nego obicno - dok ovde crtez kompletno dominira, a teksta ima daleko manje. Ne samo manje, vec ima citavih strana bez ikakvog teksta, nesto nezamislivo za mladog Bourgeona. Vrlo je jasno da je Bourgeon pomalo odrastao u medjuvremenu (ima 25 godina razmaka izmedju ova dva cirkusa) i bio naucio kako se prica i scenario konstruisu u jednom stripu. Kao sto je i napokon bio naucio da ponekad manjak teksta moze da bude efektivniji od 5000 reci tj nepotrebnog trtljanja i bombardovanja citaoca nepotrebnim, suvisnim podacima. Kao sto u filmu prekomerno trtljanje moze da skodi kvalitetu, tako i u stripu tekstualni cunami moze vise da smeta nego da pomaze. "Less is more", sto bi rekli Ameri. (Ima doduse stripo-budala koji gaje detinjastu iluziju da puno teksta "intelektualizuje" sadrzaj, sto je potpuna besmislica i tipicno navrat-nanos razmisljanje kompleksasa i hipstera.) Zato je radnja ovog puta jasna, i normalnog a ne freneticnog tempa, te sadrzi i mnogo manje nebuloza i usiljenih situacija. Cak su i perverzije drasticno umanjene, sto bas cudi, jer predpostavljam da je drugi cirkus odradjen kao rezultat uspeha prvog - a taj uspeh, da se ne lazemo, u velikoj meri ima zaslugu u perverznosti koju evropski stripofili obozavaju (iako retko ko od njih to ikada zeli da prizna). To sto je radnja mnogo jasnija odnosno jasna ne znaci medjutim i da je bolja. Nesto bolja jeste, ali samo zbog jasnoce, ne zbog boljitka u samom sadrzaju. Bourgeon i dalje pokazuje i dokazuje da nije preterano sposoban kao scenarista. Posle procitane prve tj 6. price pitam se sta je pisac uopste hteo da kaze? Ukljucio je u radnju nekog Francuza komunistu, koji povremeno baljezga o divotama socijalizma - dok ga glavna likusa Izabo zbog toga kudi. Namera mi je jasna: Bourgeon hoce da prikaze "intelektualni rast" ove klinke od "nepunih 18 godina", tj pretpostavljam da se ona vremenom zagrejava za socijalizam, jer znam da se 8. album odvija u Parizu tokom komunardno-retardiranih zbivanja 19. veka, desavanja koja su dovoljno znacajna ovoj budali od scenariste da bi ih ubacio kao fokalnu tacku radnje. Jer sta je bolje za jedan strip nego bavljenje komunizmom! Prezirem imbecilne "autore" koji strip koriste za tako zadrto bavljenje politikom, pogotovo kada se tako lep crtez procerda na tako ogavne i smorne teme. (Breccin Che i Magnusov kasniji Neznanac su samo neki od primera odlicnog crteza u sluzbi kretensko-politicke propagande.) Zato i tvrdim da je uvek velika steta kada priroda budalama pokloni umetnicki talenat. Procerdati ovakav talenat na takve kretenske teme i dubiozna politicka moralisanja je grehota. Bourgeon da je crtao za nekog dobrog scenaristu je mogao da stvori prave klasike stripa, ali zbog sopstvenog precenjivanja to se nikada nije desilo. On je smatrao za sebe da je intelektualna gromada pa jos i kvalitetan scenarista, a zapravo nije ni jedno ni drugo, ali ni blizu. Ali sta je tu je, umetnicki talenat jednostavno nema blage veze sa intelektom: prljavo ali zlatno pravilo. Nazalost, milioni fanova muzike, filma i stripa velica svoje idole cak i u njihovim intelektualnim sposobnostima, samo zato sto su umetnicki nadareni (tj oni koji to jesu, jer mnogi cenjeni "umetnici" zapravo i nisu posebno ili cak uopste nadareni). Nikako da shvate... Napisati lepu pesmu ne znaci ni da je autor moralan niti inteligentan. Sta je tu toliko tesko ukapirati? Nisam siguran, naravno, da je bas tako, tj da ce Izabo da postane poklonik komunjarizma u nastavku serijala, ali Bourgeon je obicna levicarska budaletina kao i skoro svi ostali strip scenaristi (bar oni bolidi koji imaju potrebu da se bave politikom) i zato verujem da su moje pretpostavke tacne. Sto se "nepunih 18 godina" tice, nista neobicno nije sto Bourgeon nanovo otpocinje radnju s nekom maleletnicom. Nece sigurno BD strip da glavnom zenskom liku da vise od 19 godina! Cak me cudi da joj nije dao 13, da budem iskren, jer flertovanje izmedju balavice od 13 godina i odraslog muskarca je u sustini glavna premisa mnogih francuskih filmova 60ih, 70ih i 80ih. Francuska kinematografija je bukvalno najpedofilskija od svih na svetu (ne racunam nigerijsku i slicne industrije, jer ne znam nista o njima), cak vise od japanske, zato i ne moze da cudi da se i BD toliko cesto bavi maloletnicima u seksualnim situacijama a i neretko golisavim scenama s decom. Ne govorim naravno o komercijalnom stripu tipa Asterix ili Bernard Prince vec o ovim "dubokoumnijim" francusko-belgijskim serijalima, ovim za odrasle, a takvi daleko cesce sadrze perverzije nego sto ih nemaju. Ruku u vatru stavljam da upravo ovo lozi mnoge stripovske frankofile, odnosno da su pedofilija i incest glavni motivi zasto izvesni ogranak stripofila toliko hrli ka BD stripu. Uostalom, samo treba citati kako bolidi sa forum.stripovi diskutuju ove dve teme, odnosno kako se kaobajagi "shale" na te teme, a zapravo sa velikom srecom jedni drugima dojavljaju kada ima incesta i pedofilije u nekom albumu. A tek su smesni tj jadni kada objave svoje pretenciozne recenzije diveci se ovakvim pricama, nikad ne pominjuci da sve te albume zapravo vole uglavnom ili cak iskljucivo zbog tih perverzija. Ljudi su show licemerja i foliranja: jad cemer i patetika, a retko uspesno skrivaju svoje nize strasti dok izigravaju moralno uzvisene kvazi-intelektualce tj analiticare... U 6. albumu radnja krece na americkom Jugu tokom gradjanskog rata. (Koji klishe...) Posto je proslo nekih 80 godina od (konfuzno-nebuloznih) zbivanja iz prvog cikluso-cirkusa, ja sam se ponadao da vise nece biti one iritantne Izabo. Medjutim, cvrc i prc Milojko. Istoimena maloletnica je u srodstvu s njom i pronalazi je u nekoj mocvarnoj oblasti, a tada ova 100-godisnja Izabo krece da trtlja o nastavku svojih prosecnih pustolovina. Da budem iskren, nije mi preterano bila interesantna prica ni pre pojavljivanja matore Izabo, tako da... sta god. Nije bitno oko koga se radnja vrti jer Bourgeon svakako ne ume da napise dobar scenario, jednostavno ne razlikuje zanimljive ideje od onih prosecnih. Ovaj ciklus spasava fantastican crtez, i nista vise. Uz neki osrednji crtez ovo bi bio potpuno bezvredan strip. Pomenuo sam odlicnu scenografiju, ali i likovi su mnogo bolje nacrtani nego ranije. I dalje mi se ne svidjaju sa stilske osnove jer npr zene nisu nikada lepe, ali likovi ovog puta nisu na brzinu isvrljani, asimetricni i ruzni kao u prvom cirkusu. Osim scenografije, veoma fino su nacrtani i drugi detalji. Znaci, jedino licima mogu da jos uvek pravim zamerke, mada ne vise sa tehnicke strane kao ranije. U sustini je kvalitet na nivou treceg albuma serijala Druzine, u kojem je radnja katastrofalno konfuzna ali zato crtez dominira neverovatnim pejsazima. Znaci, nije prvi put da Bourgeon crtezom spasava svoje nebulozne i/ili nezanimljive price. Tema rasizma smara, kao i uvek. Crnacko ropstvo, kao i jevrejski genocid WW2, su dve teme koje su toliko izmaltretirane, ponavljane i toliko istrosene da me vise ne tangiraju ni malo, pogotovo sto znam da se iza toga ne kriju dobre namere i superiorni moral vec marksisticka zavera ludackih proporcija: a to je propagiranje crnaca i Jevreja kao vecitih zrtava belackih civilizacija - na primer moderne belacke civilizacije, koja i dalje levicarima smeta, i to samo zato sto je kapitalisticka. (Belacka ruska civilizacija tokom ere genocidnog SSSR-a im primera radi nije smetala, uprkos krsenju svih mogucih ljudskih prava, uprkos milionskom genocidu sopstvenih naroda i uprkos velikom anti-semitizmu i rasizmu.) Do te mere su Zapadni levicari kompletno preterali sa crncima i Jevrejima da su te tematike ucinili nepodnosljivim. Barem meni. Nikada ne bih gledao film ovakvog zadrzaja, ali posto u stripu cenim odlican crtez, nekako se i ovaj cirkus/ciklus/serijal pronaao kod mene... Ruku na srce, ne mogu da gresim dusu i da optuzim Bourgeona da se latio rasizma na tipicno jednostran nacin nekog tupavog americkog lazova-komuniste koji pise za holivudske studije. Izabo biva silovana od bande crnaca, na primer, a i Severnjacka vojska je predstavljena uglavnom u negativnom svetlu. Svidja mi se sto Bourgeon razbija totalno naivno verovanje vecine Amera (a i mnogih Evropljana) da se gradjanski rat vrteo iskljucivo ili uglavnom oko oslobadjanja crnaca, sto je jedna od vecih budalastina/mitova/legendi vezanih za istorijsko neznanje ovih retardiranih generacija kasnog 20. kao i 21. veka. Medjutim, pravljenje paralele izmedju crnackog ropstva i toboze "crvene" pobune u Evropi 1848. (kao i nesto kasnije) mi je debilno i banalno. (Strana 34, tj tabla 30.) A pogotovo me nervira implikacija da se 1848. vrtela oko socijalistickog pokreta, kada to jednostavno nije tacno. 1848. je bila reakcija na stari poredak i pokusaj da se drustvo oslobodi vise-milenijske opresije monarhije. U tome su ucestvovali borci za slobodu raznih politickih pokreta: tu su bili i nacionalisti primera radi (npr Richard Wagner je bio aktivan u tim pobunama, a on zasigurno nije bio levicar). Kretenska je sugestija da su socijalisti bili glavni pokretaci promena od 1848. nadalje. Socijalisti su generalno govoreci retko ucestvovali u icemu pozitivnom... cinjenica poznata ne-budalama. Trapavi dijalozi koji su bili problem u prvom cirkusu su donekle problematicni i u ovom. Bourgeon se trudi da polu-flertovanje izmedju komunjare i Izabo tece zanimljivo i donekle duhovito, ali u tome ne uspeva jer nema dara za prirodan, ubedljiv dijalog. Primer, strana 43 (tabla 39): "Primetili ste da smo presli na "ti" odjednom." "Doslo je samo po sebi." "Uvek dodje samo po sebi kad se ljudi preziru." WTF?... Ljudi prelaze na "ti" zato sto se preziru?! Kakva je sad to nebuloza, i kakve veze to uopste ima (i da je tacno) sa odnosom komunjare i Izabo, koji nije neprijateljski? To su ti neki bezumni pokusaji da scenario deluje "inteligentno", pa cak i intelektualno, a zapravo ovakvih gluposti ima vise nego sto to Bourgeon moze i da pretpostavi. Prosecni citaoc prosecnog (tj lenjog) mozga vrlo verovatno nece da konstatuje ovakve gluposti, tako da prosecni citaoc neka slobodno ignorise sve kritike upucene scenariju. Ja se uostalom ovde i ne obracam bolidima i nekriticnim idolopoklonicima vec shaci inteligentnih stripofila koji ce (ako imaju srece) da nabasaju na ovaj blog. Postoji i ocigledan problem s prevodom. Table 42 i 58 su samo neki od primera koliko je odluka debilna da se lokalni dijalekti tadasnjeg americkog Juga pretoce u neku nebuloznu balkansku varijantu. Em veoma glupo zvuci, em ponekad nije ni razumljivo. |
Opširne recenzije:
