Sunday, July 31, 2022

Kolekcionar - Toppi



Updated: 22.6.23.


The Collector

Vrsta: antologija/integral 

Crtez/scenario: Sergio Toppi 

Izdavac: Fibra (2010), Darkwood (2015)

Premijerno: -

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 239

Tirazi: 500+500+1000

Zanr: fantazija, istorijski

YU istorijat: nepoznato

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne bas.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Fibra vise nije, DW jeste.

Crtez: 5-7/10

Scenario: 7-8/10

Ciljne grupe: iskusni stripofili, starija publika 

Prednosti: originalnost, tematika 

Minusi: steta sto nema kolora, slabiji crtez nego obicno

Za sada jedini Topijev integral sa glavnim junakom. Prva prica se odvija na Divljem Zapadu, medjutim na svu srecu vec se od druge price nadalje radnja pomera na egzoticnije tj nestereotipicne lokacije, sto je za Topija tipicno i jedna od najvecih prednosti njegovih albuma.

Kolekcionar ima originalnu, da ne kazem unikatnu, osnovnu ideju: neobican lik koji skuplja neobicne predmete. S vremena na vreme se ubacuju elementi magije i fantazije sto cini price boljim od nekog suvoparnog "realisticnog" pristupa koji bi skoro sigurno bio manje zabavan. Ima naravno raznih tupsona kojima elemenat fantazije smeta, ali takve zaista ne treba shvatati za ozbiljno...

SPOJLERI:

Malo mi je glupo sto u trecoj prici Kolekcionar ostavlja poremecenu baronicu na zivotu, te joj daje sansu da mu se osveti u petoj prici. To ne pije vodu uopste. Ono u fazonu "zene ne ubijam ma koliko neka bila zla" i uprkos tome sto je ona njega bila nameravala da ubije, i to mucki. Ima tu i drugih mini-nebuloza, kao npr u cetvrtoj prici u kojoj srece svog protivnika na drugom kraju sveta - a bas tamo Kolekcionar ima neke saveznike/prijatelje u lokalnim plemenima. Prvi susret je bio u Irskoj - a drugi bukvalno na drugoj strani sveta! Pa nije svet bas toliko mali bio, pogotovo ne pre 20. veka...
Uostalom, ne stice se utisak da ga je bio pratio do tog dela Azije vec da su se slucajno sreli.

Uopste receno je Kolekcionar povezan sa svima. On svakog poznaje, sa svima ima neki istorijat, bilo gde na svetu da se nalazi, u bilo kakvoj zabiti (i to u 19. veku kada se nije tako lako putovalo hiljade kilometara) - sto vuce ponekad na totalni apsurd. Medjutim, s obzirom da je on maltene neki polu-mag i s obzirom da je ovo ipak fantazija, takvi "propusti" mogu da se oproste.

Svidja mi se sto razne kulture i civilizacije iz proslosti nisu idealizovane, kako to levicari vole da praktikuju, vec su razni domoroci i plemena prikazani kao nenormalni, okrutni i nasilni. Drugim recima, "ljudi su svugde isti", manje-vise. Nema one holivudske, naivne romantizacije "primitivnog coveka", tupava i nelogicna navika koja vuce korene jos od Karl Marksa (a mozda i pre njega od neke druge filozofske budaletine/sarlatana). Ovo je vise nego jasno u 5. prici u kojoj su Tibetanci sve samo ne divni ljudi. Znao je ponekad Toppi da romantizuje "domoroce" npr americke Indijance, ali se u sustini retko bavio takvom vrstom najbanalnije politicke korektnosti, vec je cesce pribegavao melgibsonovskom pristupu, u stilu Apocalypto.

Peta prica je scenarijski najslabija. Em sto se vraca baronica Branzetti (likusa iz 3. price), em sto veliki debeli azijski vodja uspeva da zarobi Kolekcionara, i to bez ikakvog objasnjenja. Odnosno, "objasnjenje" je to da je unajmljena neka vestica da naprosto "stvori" Kolekcionara, sto ona i uradi tj zarobljava ga, ali nema apsolutno ni trunke objasnjenja kako ona uspeva da obavi tako tezak zadatak. Njena egzekucija je takodje kompletna budalastina, jer koji bi ambiciozni vojskovodja ili genocidar dozvolio da se ukloni osoba sa tako mocnim natprirodnim sposobnostima? Besmislica na kvadrat. Vestica je ubijena samo da bi Toppi dokazao koliko su ti ljudi okrutni. Ali ako su okrutni (sto vec ionako znamo) zar moraju biti i maloumni?

A kad smo vec kod magije, Kolekcionar spasava zivot jednom lami na pocetku price, a onda taj isti lama na jednoj ptici pokazuje Kolekcionaru koliko je mocan, time sto pticu dezintegrise na velikoj distanci, u letu. Pa ako je toliko mocan sto se onda nije sam odbranio od razbojnika! Nema nikakve logike. Potencijalan izgovnjor bi bio da je lama pacifista i da ne sme da se brani, ali sem sto je ekstremno glupo to bi takodje bila anti-istorijska budalastina jer su budisticki svestenici u proslosti jos i te kako pribegavali nasilju, u svim oblastima. Ko god zaista veruje da je postojala igde na svetu vladajuca elita koja je neznoscu i dobrotom uspevala da vlada vekovima, taj je imbecil jer uopste ne poznaje ni ljudsku psihu ni istoriju covecanstva. Ali s obzirom koliko Zapadnjaci velicaju i romantizuju istocne religije, verujem da velika vecina njih nemaju problem s ovom idejom da se lama u prici ne brani jer mu "tako nalaze vera". Mene, iskreno, zasmejava ovakva naivnost.

Rasplet price je uprkos ovim notornim glupostima zabavan i zanimljiv, cak i deo u kojem Kolekcionar uspeva da dodje do magicne ogrlice - a da nam nije uopste pojasnjeno kako mu je to poslo od ruke. Navodno ju je oteo od lame u snu, "snagom volje", sto je poprilicna besmislica cak i za ovaj zanr. Taj lama je bio daleko mocniji od njega te nema logike da mu Kolekcionar oduzme ogrlicu, pogotovo ne na nacin koji nema nikakvog smisla.

Ova 5. prica ne deluje samo scenaristicki zbrzana vec je i crtacki najslabija. Primera radi, nacin na koji je nacrtao Baronicu Branzetti se granici sa brljanjem nekog tipicnog modernog hipstera, npr dunstera kao sto su Larcenet ili Djipi. Na strani 229 ona je sve samo ne egzoticna Evroazijatkinja koja pali muskarce, a jos manje je to na strani 235 na kojoj je maltene toliko ruzna kao da ju je sam Pikaso nogama ishvrljao. Tu i tamo ju je solidno prikazao ali sve u svemu je ovo ofrlje izvedena epizoda, jer je Toppi pokazao previse nediscipline, kako u crtezu tako i u prici.

BEZ SPOJLERA:

Ne verujem da je slucajnost sto je bas ova najslabija prica ujedno i zadnja u serijalu. Moguce je da mu se vec bilo smucilo da se bavi Kolekcionarem, te da je ovu epizodu bio "prisiljen" da uradi zbog izdavaca, zbog ugovora, radi nekog obecanja, ili iz kojeg vec razloga.

Ovu pricu je Toppi toliko brzo iscrtao da nije ni stigao da obrise tragove olovke, koji se mogu vrlo lako primetiti, npr na stranama 220, 224 i 226. (Mada primera ima jos puno.) Ili je ovo mozda posthumno objavljen album? Tesko da ce to biti objasnjenje jer tragovi olovke uvek mogu naknadno da se izbrisu od strane nekog drugog crtaca, a sem toga album potice iz 2006., a Toppi je umro 6 godina kasnije. Stoga mi nisu jasni ti tragovi olovke, koji definitivno nemaju nikakvu svrhu tj nisu deo crteza u bilo kakvom smislu.

Moguce je da bi poneki zadrti toppisti tvrdili kako su te linije jos i te kako kljucni deo crteza, i da ih je Toppi namerno ostavio, ali svakome s iole pameti treba biti jasno da su se mnogi ti "detalji" trebali izbrisati jer smetaju, kako stilski (ruzan kontrast olovka-tush) a i zato sto nemaju svrhu. Nesumnjivo je da njegov stil zavisi u velikoj meri od mnostva povucenih linija, koje se preplicu, saplicu, dopunjuju - medjutim to sto su bas tragovi olovke a ne tusha ti koji smetaju je samo po sebi jasan dokaz da se radi o nekoj vrsti propusta. Ko jos ostavlja olovku posle tushiranja? Ako to neko i radi, sigurno ne na ovakav nacin.

Fascinantno je da na forumu niko ovo nije provalio a svi su tamo toboze citali Kolekcionara i kunu se u ovaj integral. Gomila pajaca.

Smesno mi je takodje sto bi upravo neko od njih tvrdio da je olovka namerno ostavljena - ali tek posto bi to saznali od mene, jer sami nisu bili kadri da to uopste i primete... (Kao sto niko od njih nije ni konstatovao da je Fibrin Rahan cb umesto u boji.)

Nije samo ovde crtez najslabiji od svih pet Topija koje je Fibra izdala (mozemo cak i reci sest, jer je Solitudinis trebao biti dva integrala umesto te jedne jedva citljive cigletine), vec je i prevod ponekad veoma los. Aorist se ne koristi vec se maltretira. Velika je razlika naime izmedju koriscenja aorista i njegove zloupotrebe. Krivci za to su dva zenska prevodioca koje mozda gaje komplekse nize vrednosti (kod Fibre neretka pojava) pa smatraju da dijalog mora da bude kitnjast i kvazi-pesnicki, sto ja nazivam "the Kosovo boj syndrome", neretka i kompletno bespotrebna lakrdija kojom se bave izvesni prevodioci stripova na ovim prostorima, kako medju Hrvatima tako i medju Srbima. Citav Princ Valijant serijal je na ovakav nacin unisten od strane klovna koji ga prevodi za Carobnu Knjigu, kao sto je i odredjen deo prevoda u Konan Divlji mac Simerije urnisan od strane jos nekog neukog kompleksasa. I won't mention any names Sergej Karov i Zika Bogdanovic.

Dovoljno je kao primer navesti prvi balon sa strane 216, i sve vam "odmah bivah jasnoh". Takav budalast govor vise niko ne koristi, a ja sam skoro ubedjen i da u italijanskom originalu nema takvih gluposti tj da Topijev tekst nije ni priblizno tako arhaican, iritantan ili stran. Uostalom, radnja se zbiva u drugoj polovini 19. veka a ne za vreme Vikinga. A i da se zbiva za vreme Vikinga ili na Kosovu 1389... Zar je to razlog da likovi koriste kretenski, ultra-staromodni govor i gramatiku kao da nastupaju u pozoristu? Likovi, pa makar bili istorijski, ne smeju da zvuce suvise ustogljeno, neubedljivo i pesnicki jer to ubija realizam, zabavu i svrhu, a pritom ih cini manje ljudima a vise vostanim figurama. Svrha nije ta da se prevodioc izivljava nad citaocima time sto pokusava da nas imponuje svojim toboznjim znanjem arhaicnih fraza, izraza i ostalih drevnih "budalastina". Docarati proslost se ne izvodi tako, na silu i bombasticno, bez ikakve mere, vec se ubaci pokoja starinska rec ili izraz, a ne da se citav dijalog i naracija razbiju na paramparcad neogranicenim preterivanjem. Kao i u svim ostalim profesijama, postoje inteligentni prevodioci kao i oni mnogo manje inteligentni. Fibra neretko bira ove druge. (Sta reci o Metalnim Godinama Moebiusa, u kojem su francuska imena i gradovi izmenjeni u hrvatske?!)

Ali otkad je na Balkanu postojala mera, u bilo cemu? Ovde se u svemu ide u ekstrem, sto je mozda najizrazenije u politici u kojoj u svim drzavama bivse YU (sem Slovenije) dominiraju ekstremisti. Prosto cudi da rec "umerenost" uopste postoji u ovom jeziku...

Prevodioci, dajte se kontrolirat! Ne prevodite za svoju (kvazi-pesnicku) dusu vec za hiljade stripofila koje savrseno zabole i za vase komplekse i za vase poznavanje aorista i drugih nekih zastarelih idiotarija kojima volite da se prcite.
Znamo da poznajete jezik odlicno. To vam je i posao. Ne treba to da dokazujete nanovo. Treba da radite bez kompleksa, pragmaticno. Samo obavljajte svoj posao fino i uredno, kako treba: jel trazimo previse? Normalan prevod. Bez budalastina, bez komplikovanja, bez sumanutih redosleda reci u kupusarskim recenicama. Glagol stavljajte tamo gde mu je mesto a ne na kraju recenice! Srpski nije nemacki... A i prideve tretirajte humano: pridev ide pre imenice a ne posle. Ne kaze se "zene prelepe" vec "prelepe zene". Ne blamirajte se, a svoje komplekse lecite u privatnosti svojih 4 zidova.

Kao sto rekoh vec (evo sad i ja uzeh aorist), crtez je sve u svemu dosta slabiji nego obicno. Ima dosta strana koje deluju zbrzano, nemaju onoliku eleganciju i gustinu kao npr mnoge price iz Sharaz-De i Solitudinis Morbus, koji su u tom crtackom smislu najboji Toppijevi integrali. Razlika u kvalitetu je ponekad poprilicna u poredjenju s ovim integralima. Ne znam zasto je tako. Pojedine ilustracije se granice sa neprihvatljivim, a to su uglavnom prikazi reljefa koji znaju da budu neuredni i prepuni ruznih, nabacanih linija. Nesto manje gresi s ljudima, pogotovo kada su u gro planu, tj kada dominiraju stranom kao portreti. Tu je jos uvek veoma dobar, ali ne u tolikoj meri kao u malopre pomenutim albumima.

Bas je steta sto bar jedna prica nije izasla u boji, jer bi to drasticno pomoglo da se oproste brljavljenja u crtanju. Pogotovo sto je Toppi bio odlican kolorista, koji se nije zadovoljavao primitivnim i stereotipicnim farbanjem stripa vec je to radio umetnicki i detaljno, onako kako treba. Naravno, kolor nije dodat jer Toppi nije voleo da farba svoje stripove, verovatno zato sto je to zahtevalo suvise vremena, a mozda i zato sto je smatrao da je c/b strip bolji. (Toppi je dobar u obe varijante. To je jedina istina.) Ovom inferiornijem crtezu bi boja dosla kao melem, jer kolor spasava los ili osrednji crtez. Naravno, tradicionalisti i novokomponovani hipsteri se uvek bune kada se neko "usudi" zahtevati kolor u stripovima "velikana", ali to su ionako mahom nepopravljive budaletine koje se uglavnom vode misljenjem vecine tj zadrte, tupave ovce bez sopstvenog stava...


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Mange:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:



Friday, July 29, 2022

Major na Letovanju - Moebius

 

Les vacances du Major

Vrsta: antologija br 2

Crtez/scenario: Moebius

Izdavac: Fibra (2012)

Premijerno: 70te 

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 49 

Tiraz: 500+300

Zanr: humor, sci-fi, erotika

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Fibra jeste, ali Darkwood i Carobna Knjiga nisu.

Crtez: 3-9/10 

Scenario: 1-6/10

Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, hevimetalovci

Prednosti: vrlo malo

Minusi: uglavnom vrljav crtez, glupe price, haos

Ubedljivo najslabiji od osam albuma iz Metalnih Godina. Crtez je vecinski veoma slab a price su uglavnom besmislene i dosadne. Mogli su ladno da izbace ovaj album iz MG kutije, a da desetak iole vrednih strana poraspodele u ostalih 7 albuma. Ovo je bukvalno neka vrsta dezurne "kante za smece" u koju su se trpali svi oni jadni i polu-jadni polu-radovi koje je Moebius naskrabuljao u najkracem roku kada mu je bilo dosadno i/ili kada je bio veoma lenj, a neretko je bio suvise lenj da nacrta nesto detaljno i dobro.

Neke od ovih prica je gotovo sigurno isvrljao u roku od sat vremena, onako ofrlje i bez truda. Vrlo je iritantno kada izdavaci uzmu djubrivo od nekog jaceg crtaca i zloupotrebljavajuci njegovo veliko ime pokusavaju da nam proturavaju neko sranje - kao visoku umetnost. To kod mene ne pali, ni kod muzike ni kod stripova.

Lov na francuskog turistu je jedina prica koja je ilustrovana na visem nivou, mada ima tu jos par crteza/strana tu i tamo koje nisu lose. Moebiusov karikaturni crtez dominira polovinom albuma, sto nije dobro jer mu taj stil crtanja nije isao od ruke odnosno meni je on kao karikaturista (u smislu crtanja humoristickog stripa ali sa malo crtackog detalja) bio mediokritet.



Wednesday, July 27, 2022

Hellboy vol. 4


Updated: 22.6.23.


 Hellboy: Library Edition vol. 4


Vrsta: 4. integral

Crtez: Corben, Mignola, Alexander

Scenario: Mike Mignola

Izdavac: Fibra (2018)

Premijerno: - 

Cena: 3,200

Dimenzije: 30.5 x 23 cm, HC

Br strana netto: 240 

Tiraz: 600

Zanr: horor, fantazija

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Neznatno. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 3-9/10

Scenario: 4-9/10 

Ciljne grupe: ovce americkog komerc trzista

Prednosti: Corben

Minusi: Minjola


Sta su ovo? Neki polu-isprzeni krompirici? Kakav je ovo bedan crtez?

Na ovom blogu cete jako retko naici na neku americku proizvodnju iz fabrika govana zvanih Marvel i DC. Dark Horse koji je glavni (i prvobitni?) izdavac Hellboy-a je nesto bolji, nesto ozbiljniji i manje retardiran, medjutim ni oni ne mogu da se pohvale sa Bog zna kakvim nivoom. Serijal kao sto je Hellboy me nikada ne bi zainteresovao da nije jedne zanimljive cinjenice: Richard Corben je crtao 7 epizoda (ukupno 270 strana). To je bukvalno jedini razlog zasto ovo imam. Pre 15ak godina sam pokusao i film da gledam, ali sam stao na pola jer mi je previse bio dosadan. Od svih milion novokomponovanih superjunackih gluposti koji su snimljeni u ovom veku, mozda sam uspeo 3-4 da zavrsim, a prekinuo sam 2-3. Batman, Superman, Spiderman, Thor, Wonderwoman, X-Whimps... sve su to pizdarije koje mogu samo u kontekstu parodije da gotivim, nikako na nacin na koji su koncipirani - tj za primitivce i malu decu. Spasavanje sveta u svakoj epizodi/filmu, i to od strane ultra-moralnih, predosadnih debila odevenih kao da nastupaju u cirkusu ili na nekom mizernom maskenbalu? Neka hvala.

Ima i inteligentnih ljudi koji se bave superherojstinom. Oni mi tek nisu jasni.

Dugo sam se neckao da li da kupim ovaj album. S jedne strane tu ima Korbena, ali s druge ima i puno loseg sadrzaja, u crtackom smislu. Sadrzi 110 strana Korbena, sto nije malo, ali mi cena nije odgovarala. Sta da radim s onih ostalih 150 strana?

Na kraju sam ipak ovo kupio i sve procitao. Korbenove price tj one dve koje je on nacrtao su veoma dobre, u crtackom kao i u scenarijskom smislu. Medjutim, pola albuma je radio dunster po imenu Mike Mignola, mozda ste culi za njega… On je nacrtao gore prikazanu stranu.

Naravno da ste culi. On je autor serijala kao i jedan od mnogih uber-hajpovanih americkih mediokriteta, cije su stvarne crtacke sposobnosti daleko ispod njihovih vestacki kreiranih i apsurdnih reputacija. Ali ako je (primera radi) Frank Miller precenjen, onda je Mignola super-precenjen. Ultra-precenjen. Mega-ultra-super-precenjen. Covek nema dara za crtanje, prosto i jednostavno. Miller bar nesto ume, odnosno bar ume da bude stereotipicno prosecan. Takav “dar” meni nije od preterane koristi, ali biti samo prosecan crtac zahteva izvestan nivo sposobnosti i makar nekog dara za umetnost. Medjutim Mignola ne ume ni to, ali ni blizu. Njegov ruzan, ushljivi stil, koji je nadasve minimalistican pa cak i hipsterski, ne samo da uopste ne odgovara horor zanru, nego ne bi odgovarao nijednom zanru, cak ni humoristickom. Ono sto on radi je daleko blize karikaturi nego “realnom” crtezu - koji je neophodan za zanr kao sto je horor. Eventualno bi sa takvim lenjim, ruznim, oskudnim linijama mogao da prezentuje neki osrednji daily/weekly novinski strip u fazonu Garfield, ali da sa ovako jadnim, oskudnim i nepreciznim skrabotinama pokusava da docara svet fantastike i horora – je zaista presmesno. Nije mi uopste jasno kako mu je uopste pala ideja na pamet/glupet da mogu horor price da se prezentuju sa takvim crtackim kitchen-sink pristupom. Ovakav usrani crtez obicno nalazimo u mnogobrojnim Fibrinim izdanjima sa pricama tipa "LGBT tinejzder pokusava da sebe pronadje dok obilazi parkove oko lokalne reke" ili "glavni lik pati od depresije otkad ga je zena napustila", a ne u horor zanru.

Minjolin stil crtanja je cistokrvni hipsterizam. Manjak detalja, velike prazne povrsine, ruzne linije, stilski primitivno, lenjo, banalno, vrlo malo sencenja, drveni likovi, nikakva atmosfera.

Horor strip zivi i kompletno zavisi od atmosfere, a bez detalja (npr obilnog sencenja) nema ni govora o atmosferi. To je kao da zelite da snimite odlican sci-fi film – sa budzetom od 5,000 dolara. Jednostavno nemoguce. Svi velikani horora u stripu kao i oni koji su se uspesno okusali u hororu (Ortiz, Corben, Druillet, Maroto, Lalia, Ito, Serpieri, Battaglia) su obilno sencili, mucili se da bude sto vise detalja. Tesko je a mozda i nemoguce kreirati iole ozbiljnu horror atmosferu sa bilo kakvim minimalizmom. (Jedino je Dall’Agnol donekle uspevao u tome, ranije kada se bio trudio, ali on je crtacki kompletno superioran Minjoli, a cak i on vise senci od doticnog.) Mignola prezentuje Hellboy-a kao da je u pitanju neka nakaradna, nebulozna, hipsterska verzija Diznija… Glavni lik, Paklenko, deluje kao neki ortak Miki Mausa u kadrovima u kojima je prikazan iz daljine.

Iako je taj Mignola pisao sve price, zanimljivo je da su mi ubedljivo najbolje one koje je ilustrovao upravo Korben. Mozda je slucajnost, a mozda i nije. Jer, moguce je da se Mignola vise trudio kod Korbenovih epizoda, ne zeleci da razocara takvog velikana stripa, kojem se Mignola otvoreno divi. Medjutim, mozda je crtez bio presudan: uostalom, za nas esteticare strip ne moze biti dobar sa losim crtezom, ma koliko bio dobar scenario. Ne vredi: ako je crtez jadan, citav strip propada. Zato je strip a ne roman tj zavisi kompletno od crteza – kako od kvaliteta tako i od odabira stila. Price koje je crtao Mignola su mi stoga dosadne ili u najboljem slucaju prosecne. Iako se nazirao potencijal u nekim od njih, nije vredelo. Crtez ih je unistio. Nema apsolutno nikakve sumnje da bi s Korbenovim crtezom sve te episode bile daleko zabavnije. Mignola ima dara za pisanje, koji je u skoro totalnom kontrastu s njegovim anti-darom za crtanje.

Koliko Minjoli vremena treba da zavrsi jednu stranu? Tesko je reci, jer je ocigledno da se jedva snalazi u svom poslu. Moebiusu bi verovatno trebalo 10 minuta da naskraba jednu minjolsku strip stranu, dok samom Minjoli mozda treba cak nekoliko dana za istu. Ne znam. On mi deluje kao neki amater koji se svojski muci da otalja posao. Vec u njegovim linijama se jasno primecuje velik manjak u talentu, a kamoli u ukupnom utisku koji njegove brljotine od panela docaravaju. Ko poblize prostudira Minjolin crtez - tj linije - taj ne moze a da ne primeri koliko mu je siromasan potencijal.

Ne samo da je Mignola kompletno netalentovan, vec je i lenj. Mogao je barem da pokusa na silu da doda vise detalja. Medjutim, nije njegov blentavi minimalizam glavni problem. Veliki problem jeste, ali ne i jedini. Likovi su drveni i bezizrazajni, jer on sa svojim veoma limitiranim sposobnostima jednostavno nema alatke s kojima bi mogao da docara emocije. Horor price bez emocija! Pa horor se ne docarava uz robotsku ustogljenost, zar barem s tim osnovnim pravilom nije upoznat? 

Bolje da je onda pisao romane ili jednostavno unajmio neke (daleko) bolje ilustratore - tj prave ilustratore. Likovi deluju autisticno, sto je ironicno jer i fanovi ovakvog crteza mozda moraju biti pomalo autisticni u svom (ne)shvatanju estetike, u toj svojoj vizualnoj nepismenosti. Drugim recima, autisticari ce daleko lakse i brze “preci” preko ovako loseg crteza nego stripofili koji umeju da razlikuju izmedju odlicnog i prosecnog crteza – a kamoli izmedju odlicnog i loseg.

Inace, cisto informacije radi, jedna od osnovnih karakteristika autizma je upravo nesposobnost da se razumeju/citaju/interpretiraju emocije na licima ljudi. Npr, tipicna austicna osoba ne razaznaje strah od divljenja, ili radost od apatije. Zato i tvrdim da su stripofili kojima je Minjolin “rad” odlican mozda pomalo autisticni, jer im ne smeta kompletan manjak emocija na licima njegovih ofrlje ilustrovanih likova.

Toliko puno ljudi hvale Minjolin prejadan stil da sam cak pomislio da ce mi se mozda dopasti posle duzeg citanja tj da sam mozda ja nesto "propustio" odnosno da nisam “ukapirao” tu njegovu navodnu genijalnost te da ce mi sve biti jasnije kada procitam nekoliko tih epizoda. Medjutim, citanje tih 150 minjolskih strana je doneo obrnut rezultat: cak sam pogorsao misljenje o njegovom (ne)radu. Ako sam ranije smatrao da je mediokritet, sada smatram da je cistokrvni dunster. Citajuci ove uzasno ilustrovane strane, bio sam shokiran koliko je on zapravo los crtac, i koliko je los izbor za horor zanr.

Imati u istom albumu jednog genijalca kao sto je Korben (strana iznad) rame-uz-rame sa diletantom kakav je Minjola, je, blago receno, ludilo. Od svih albuma koje imam, skoro nijedan ne sadrzi ovako ekstremno apsurdan kontrast izmedju odlicnog i loseg. (Jedino Konan Divlji Mac Simerije br 2 koji sadrzi sjajan crtez Buscema/Chan kao i ocajan crtez Gil Kejna je tu negde po tome kvalitativnom kontrastu.) Zapravo, Minjolin crtez je sada i zvanicno najgori crtez koji imam u citavoj svojoj strip kolekciji, a tu ima nekih 400 albuma. On i Gil Kane, tu su negde.

Sve mu je ruzno. Kao sto rekoh, likovi su drveni, uvek “stone faced”, a pozadine su mrsave, nikakve, bez detalja – samo par ruznih, krivudavih, spasticnih linija koje trebaju nekom vudu magijom da izmame horor divljenje i odusevljenje iz tih prica. Zgrade su mu ruzne, priroda mu je ruzna, sve je ruzno. I jadno. Cudovista su mu smesna, jer ih crta bez detalja i primitivno, sto znaci da ne poseduju dovoljno "tezine" da bi bili upecatljivi, zadivljujuci, impresivni. Crta modernim hipsterskim stilom, koji je zapravo sinonim amaterizmu. Jer svaki hipsterski crtac ima ruzan stil, crta ogavne ne-elegantne linije, i oslanja se iskljucivo na onu staru hipstersku prevaru (najvecu u svetu likovne umetnosti) a to je: “ruzno je lepo a lepo je ruzno” kao i "amaterizam je prava umetnost". S te dve prevare tj s tim idiotskim (nezvanicnim) sloganima, moderna umetnost je uspela da u velikoj meri ubije pravu umetnost jos pre skoro 100 godina, a bezbroj divljaka odnosno anti-talentovanih hostaplera je na taj nacin sebi izgradilo karijere. Da ih sad ne nabrajam, ima ih k’o pleve… Navijaci "moderne umetnosti" su uglavnom sarlatani koji ni sami ne umeju nista, te znaju da samo uz ovakvu prevaru mogu da si izgrade karijere.

Ali OK. Kome je ruznoca lepa i kome je likovna nenadarenost veliki bonus, taj nek’ izvoli. U svakom slucaju zavidim stripofilima kojima je los crtez bolji od dobrog kao i sto zavidim stripofilima kojima je u najmanju ruku svejedno kakav je crtez. “Vazna je prica” kazu oni. Takvi mogu sve da citaju, svaka im cast, lepo im je. Samo mi nije jasno zasto ne citaju samo romane, ako im je “prica mnogo bitnija od crteza”. Sta ce ti crtez ako te samo zanima tekstualni sadrzaj? Romani su ionako daleko jeftiniji, prema tome batalite strip kompletno, sta ce vam stripovi ako ste estetski ustinuti?

Ima u ovom 4. integralu i treci ilustrator, izvesni Jason Shawn Alexander, za koga nisam pre bio cuo. Odradio je veoma solidan posao. Steta sto on nije bio glavni crtac ovog serijala, jer onda ne bih imao o cemu da kenjam, a i kupio bih ovaj album jos odavno, tj ne bih imao razloga da se toliko neckam.

Broj strana. Na Fibrinom sajtu pise 312. Medjutim, u stvarnosti imate tacno 240 strana stripa. Ogromna razlika. Ovo ostalo su prazne tj "intermission" strane, naslovnice, kao i kompletno bespotrebna kolekcija Minjolinih skica, koje su smesne i jadne bas onoliko koliko i sam njegov strip. Da je urednik Fibre makar malo inteligentniji pa da nas postedi te ekstra kilaze, jer ovako debelu i tesku ciglu od stripa je tesko citati i sa "samo" 240 strana a kamoli sa preko 300. Doduse, mozda je po ugovoru obavezan da objavi te silne skicetine, u kom slucaju nije kriv.
Uopste receno me nervira ta idiotska potreba mnogih izdavaca (da ne kazem skoro svih) da tovare vec ionako velik album sa dodatnim stranama koje apsolutno nista ne znace i nisu potrebne. Mignola je toliko bajan "umetnik" pa se i njegovim skicama treba diviti! Kako da ne. Evo, trce svi mladi talenti da uce crtanje od ovakvog dunstera...
Prihvatljivo je dodati 10ak strana sa skicama, ali 30 ili vise je budalastina. Velika vecina tih skica nisu zanimljive vecini stripofila. A jos manje me zanimaju necije "analize" tj mahom pretenciozni "eseji" koji bespotrebno udebljavaju/usvinjavaju ovakve integrale, obicno na kraju albuma.

Prestanite da tovarite vec ugojene i teske albume/cigletine s tim raznim kojestarijama. Izbacite samo strip, uz mozda 1-2 strane uvoda, i eventualno neki duzi intervju (najbolje sa crtacem) plus sve naslovnice - i to je to, sasvim dovoljno. Vol. 6, koji takodje sadrzi nekoliko prica Korbena, ima cak 420 strana! Taj album je pola kilograma tezi od ovog! Cemu to, zasto...

Ima tu i debilnog prevoda.

Da pocnemo od naslova dve price. Prava je umetnost sjebati ne jedan vec dva naslova! "Covek nahvao". "Nerusa".

Evo, genijalni urednik Fibre "opravdava" i objasnjava ovako imbecilan potez:

"Svakome tko je završio srednju školu u Hrvatskoj taj bi pojam (nahvao) trebao biti poznat. Baš po tome što je tako čudan usječe ti se u pamćenje. A ovdje, u prijevodu, savršeno odgovara svrsi. I po tome je genijalno rješenje, jer savršeno odgovara smislu originala, a malotko bi se toga sjetio.
Nije mi jasno, stvarno mi nije jasno da ljudi zamjeraju prevoditelju na kreativnosti, na ekšuali razmišljanju o onome o čemu se prevodi i traže da se prevodi prvoloptaški, generički."

Ovo je tolika budalastina da je tesko znati gde uopste poceti. Ali ajde od pocetka...

"Svakome tko je završio srednju školu u Hrvatskoj..."

Srednja skola u Hrvatskoj... Cuvena po svojoj edukativnoj moci. Powerhouse od institucije. A tek casovi Hrvatskog u tim bajnim skolama... na sta li tek lice. Ili casovi Istorije: frizeraj, masta i bajke.

"Baš po tome što je tako čudan usječe ti se u pamćenje."

Logika za keca... Znaci, retardirani prevod vazi kao kvalitetan - ukoliko je toliko nebulozan i glup da se pamti? Koji kretenski rezon...
Inace je urednik Fibre komunista i hipster, stoga su ove izjave mogle biti i mnogo gluplje odnosno jos vise za pamcenje, ako cemo realno.

"A ovdje, u prijevodu, savršeno odgovara svrsi."

Svrha prevoda je prvenstveno da se razume. Ali kako to jedan umisljeni hipster da shvati. Svrha prevoda nije da zbunjuje, da nervira i da izaziva sprdnju citalaca, a upravo to je postignuto, sve lepo zajedno u paketu.

"A malotko bi se toga sjetio."

Pa jeste, malo budala ima koji bi "crooked" preveli na neku starinsku rec koju ni dede od dedova nisu nikad culi, a kamoli danasnji citaoci... Ja ne poznajem nikoga ko je za ovu rec cuo, dok sam s druge strane cuo za "crooked", i to puno puta. "Crooked" se moze i danas cuti u "uporabi" dok se "nahvao" moze naci samo u "avanturistickim" hrvatskim udzbenicima i losim prevodima Fibre.

"Nije mi jasno, stvarno mi nije jasno"

Stosta njemu nije jasno... On je komunista. On veruje u ideologiju koja je usmrtila 100 miliona ljudi i upropastila zivote jos par stotina milijuna. Kako takav covjek moze ista da razumije? A jos manje razume zasto se ljudi bune na uporabi jedne reci koju niko ne razume. "Pa kako to da vam smeta sto ne razumete prijevod, decki?! Kaki ste vi to ljudi?! Nemati li osnovnu kulturu, nemati li vi zavrsene tjecaje hrtvatskog mega-skolstva? Zasto ocekujete da se prijevod razumije? Pa valjda je pojenta prijevoda da zbuni, da mu se nasmijes, ne?" To je njegova "logika" - u prevodu.

"Ljudi zamjeraju prevoditelju na kreativnosti, na ekšuali razmišljanju o onome o čemu se prevodi i traže da se prevodi prvoloptaški, generički."

Cekaj, imam i ja neke originalne, kroativno-kreativne ideje... Na primer prvoloptasko udaralo: to bi bila rec za fudbalera koji prvi sutne loptu u utakmici. Ili recimo dvonozno kopitaralo, rec koja opisuje konja koji se nasloni na zadnje dve noge.

Cuj ti njega. "Zar hocete genericki prijevod, onakav kakav nalazite u knjigama, od strane pravih prevodioca? Pa kakvi ste vi to djecki, gde vam je avanturisticki duh? Hocu reci gde vam je akcionisticki spirit, jer realno, avanturisticki duh je totalno genericka fraza te totalno dosadna i prevazidjena. A kad smo vec na tijemi, rec fraza je takodjer dosadna. Kako bi bilo da je nazovemo spoprckalo od sada? Recimo, ovo spoprckalo se cesto koristi kod nas na hrvatskom. Super zvuci, ne? Jest' glupa i tupa rec, mnogo kretenska, ali je nadasve originalna te visoko zadovoljavajuca - pogotovu za nas hipstere koji uvek zelimo da se izdvajamo od mase jer nas rasturaju kompleksi i urodjena narcisoidnost... A kad vec pominjem narcisoidnost, kako bi bilo da tu rec zamenimo sa fibratinost? Nekako lijepse zvuci, a i godi mi egu, pravo da zborim, ne znam ni sam zasto..."

Zamisli ekshuali pravdati ovakav glup prevod, pa jos onako emocionalno, ljutito, kao da si zgrozen i shokiran sto tvoji citaoci ocekuju da razumeju tvoj prevod sa engleskog. Kako se samo usudjuju ti prokleti nezahvalnici buniti sto ne razumeju prevod! Pa nije prevod tu da se razume! Prevod mora biti originalan, ne genericki, ne dosadan, mora da edukuje - bas kao i propagandni filmovi Michael Moore-a i kompletno "objektivne" analize Noam Chomskog, koji nikada ne laze i uvek samo govori istinu, pogotovo kada tvrdi da nije komunjara...

A tek "Nerusha". Na forumu su se cak i dugogodisnji dupeuvlakaci Fibre zajebavali kako ne razumeju ni jedan ni drugi naslov price sa naslovnice. Koje li masivne komplekse mora covek imati da kopas po starinskim recima - ili komponujes sopstvene novopecene gluposti - samo da bi "impresionirao" citaoca svojim kvazi-znanjem.

Ono sto urednik Fibre i njihovi prevodioci nikako ne kapiraju je da "kreativan prevod" ne podrazumeva niti lupetanje niti preterivanje sa arhaicnim recima i izrazima, jer prevod mora prvenstveno sluziti cemu? Prevodu. Kreativnost je prevesti igru reci na nacin koji ce imati smisla. Kreativnost je srociti duhovitu satrovacku recenicu tako da je i na tom drugom jeziku duhovita i razumljiva. Kreativnost nije kopati po starim hrvatskim i srpskim knjigama i trpati prevod kojekakvim zaboravljenim recima koje vise niko ni ne zna. Jezik se razvija, menja, evoluira (ili devoluira, kad smo vec kod hrvatskog npr), a to znaci da reci koje su nekada koriscene vise maltene nisu ni validne. Ima mnostvo sinonima za "pokvarenjak", prema tome cemu ovakva budalastina? Pogotovo sto "nahvao" toliko idiotski zvuci. Da ova rec zanimljivo i mocno zvuci barem, pa ajde, ali ovako... Samo antisluhista moze da pronadje ovakvu rec u nekom tezaurusu i da se odusevi njome.

A da ne pricam koliko je debilno upotrebiti dve ovakve reci u samom naslovu albuma. To je tek visoki idiotizam.

Sto se prevoda samog stripa tice, tj dijaloga, bas se previse koristi aorist, koji mi jezivo ide na qrac kada se s njim preteruje, a u prici The Crooked Man je nacin govora juznjackih hilbilija toliko izvestacen i neprirodan da nemam predstavu ko bi na Balkanu trebao tako da prica... Ako je vec Mignola napisao satrovacki/poseljaceni dijalog za "seljake" to ne znaci da i srpski (pardon, "hrvatski") prevod mora da izimitira takav pristup. "White trash" engleski americkog Juga se ne moze adekvatno prevesti na "balkanski", stoga nije ni trebalo pokusavati, jer rezultat ovog ocajnickog pokusaja da se dijalozi verodostojno prenesu na "hrvatski" su kompletno propali.
A sta tek treba da znaci Paklenkov catchphrase "ugovna", to tek ne znam. Voleo bih da znam koja je to rec ili fraza u engleskom originalu; ali sta god da je, sigurno nije ni priblizno glupo kao "ugovna". Mozda je problem u tome sto u Fibri rade iskljucivo ugovnjatori?

The Crooked Man se ne odvija u 16. veku pa da sadrzi neki absurdan govor i starinske, davno zaboravljene reci. Radnja se odvija u 60im, prema tome cemu ovako arhaican pristup? Zasto bi neki posleratni brdjani pricali na tako bizaran i tupav nacin?
Ne znam kako je to sve srocio Mignola. Ukoliko je i on izvodio besne gliste s dijalogom onda je on glavni krivac. Mada, cak i da je tako (a nekako sumnjam u to) ovi dunsteri iz Fibre su mogli da isprave takvu budalastinu tako sto ce "popraviti" prevod, a ne da ga ucine jos nebuloznijim.

Mozda su ovi iz 300 Cuda bolje preveli The Crooked Man, kao i ovo sve ostalo, ne znam...
Taj izdavac je nedavno izbacio nekoliko Hellboya, ali nazalost u manjem formatu, sa bljestavim papirom, i sa mekim povezom. Hellboy Price 1 je ubedljivo najzanimljivije izdanje od 300 Cudi, jer sadrzi skoro 180 strana Korbena (znaci negde polovina citavog integrala). Za stripofile kojima ne smetaju mek povez i manji format, mnogo vam je bolje da kupite taj album umesto da bacate novac na dve Hellboy Fibre s Korbenom (vol 4 i 6), koji sve ukupno imaju samo desetak strana vise od Hellboy Price 1. Govorim o Korbenu, naravno, ne o svim pricama, jer koga vec zanima Mignola i njegove suntavo nacrtane epizode...


Corben:

Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija: