Updated: 22.6.23.
The
Collector
 |
Vrsta: antologija/integral Crtez/scenario: Sergio Toppi Izdavac: Fibra (2010), Darkwood (2015) Premijerno: - Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC Br strana netto: 239 Tirazi: 500+500+1000 Zanr: fantazija, istorijski YU istorijat: nepoznato Kolor? c/b Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Ne. Rasprodato? Fibra vise nije, DW jeste. Crtez: 5-7/10 Scenario: 7-8/10 Ciljne grupe: iskusni stripofili, starija publika Prednosti: originalnost, tematika Minusi: steta sto nema kolora, slabiji crtez nego obicno |
 |
| Za sada jedini Topijev integral sa glavnim junakom. Prva prica se odvija na Divljem Zapadu, medjutim na svu srecu vec se od druge price nadalje radnja pomera na egzoticnije tj nestereotipicne lokacije, sto je za Topija tipicno i jedna od najvecih prednosti njegovih albuma. Kolekcionar ima originalnu, da ne kazem unikatnu, osnovnu ideju: neobican lik koji skuplja neobicne predmete. S vremena na vreme se ubacuju elementi magije i fantazije sto cini price boljim od nekog suvoparnog "realisticnog" pristupa koji bi skoro sigurno bio manje zabavan. Ima naravno raznih tupsona kojima elemenat fantazije smeta, ali takve zaista ne treba shvatati za ozbiljno... SPOJLERI: Malo mi je glupo sto u trecoj prici Kolekcionar ostavlja poremecenu baronicu na zivotu, te joj daje sansu da mu se osveti u petoj prici. To ne pije vodu uopste. Ono u fazonu "zene ne ubijam ma koliko neka bila zla" i uprkos tome sto je ona njega bila nameravala da ubije, i to mucki. Ima tu i drugih mini-nebuloza, kao npr u cetvrtoj prici u kojoj srece svog protivnika na drugom kraju sveta - a bas tamo Kolekcionar ima neke saveznike/prijatelje u lokalnim plemenima. Prvi susret je bio u Irskoj - a drugi bukvalno na drugoj strani sveta! Pa nije svet bas toliko mali bio, pogotovo ne pre 20. veka... Uostalom, ne stice se utisak da ga je bio pratio do tog dela Azije vec da su se slucajno sreli. Uopste receno je Kolekcionar povezan sa svima. On svakog poznaje, sa svima ima neki istorijat, bilo gde na svetu da se nalazi, u bilo kakvoj zabiti (i to u 19. veku kada se nije tako lako putovalo hiljade kilometara) - sto vuce ponekad na totalni apsurd. Medjutim, s obzirom da je on maltene neki polu-mag i s obzirom da je ovo ipak fantazija, takvi "propusti" mogu da se oproste. Svidja mi se sto razne kulture i civilizacije iz proslosti nisu idealizovane, kako to levicari vole da praktikuju, vec su razni domoroci i plemena prikazani kao nenormalni, okrutni i nasilni. Drugim recima, "ljudi su svugde isti", manje-vise. Nema one holivudske, naivne romantizacije "primitivnog coveka", tupava i nelogicna navika koja vuce korene jos od Karl Marksa (a mozda i pre njega od neke druge filozofske budaletine/sarlatana). Ovo je vise nego jasno u 5. prici u kojoj su Tibetanci sve samo ne divni ljudi. Znao je ponekad Toppi da romantizuje "domoroce" npr americke Indijance, ali se u sustini retko bavio takvom vrstom najbanalnije politicke korektnosti, vec je cesce pribegavao melgibsonovskom pristupu, u stilu Apocalypto. Peta prica je scenarijski najslabija. Em sto se vraca baronica Branzetti (likusa iz 3. price), em sto veliki debeli azijski vodja uspeva da zarobi Kolekcionara, i to bez ikakvog objasnjenja. Odnosno, "objasnjenje" je to da je unajmljena neka vestica da naprosto "stvori" Kolekcionara, sto ona i uradi tj zarobljava ga, ali nema apsolutno ni trunke objasnjenja kako ona uspeva da obavi tako tezak zadatak. Njena egzekucija je takodje kompletna budalastina, jer koji bi ambiciozni vojskovodja ili genocidar dozvolio da se ukloni osoba sa tako mocnim natprirodnim sposobnostima? Besmislica na kvadrat. Vestica je ubijena samo da bi Toppi dokazao koliko su ti ljudi okrutni. Ali ako su okrutni (sto vec ionako znamo) zar moraju biti i maloumni? A kad smo vec kod magije, Kolekcionar spasava zivot jednom lami na pocetku price, a onda taj isti lama na jednoj ptici pokazuje Kolekcionaru koliko je mocan, time sto pticu dezintegrise na velikoj distanci, u letu. Pa ako je toliko mocan sto se onda nije sam odbranio od razbojnika! Nema nikakve logike. Potencijalan izgovnjor bi bio da je lama pacifista i da ne sme da se brani, ali sem sto je ekstremno glupo to bi takodje bila anti-istorijska budalastina jer su budisticki svestenici u proslosti jos i te kako pribegavali nasilju, u svim oblastima. Ko god zaista veruje da je postojala igde na svetu vladajuca elita koja je neznoscu i dobrotom uspevala da vlada vekovima, taj je imbecil jer uopste ne poznaje ni ljudsku psihu ni istoriju covecanstva. Ali s obzirom koliko Zapadnjaci velicaju i romantizuju istocne religije, verujem da velika vecina njih nemaju problem s ovom idejom da se lama u prici ne brani jer mu "tako nalaze vera". Mene, iskreno, zasmejava ovakva naivnost. Rasplet price je uprkos ovim notornim glupostima zabavan i zanimljiv, cak i deo u kojem Kolekcionar uspeva da dodje do magicne ogrlice - a da nam nije uopste pojasnjeno kako mu je to poslo od ruke. Navodno ju je oteo od lame u snu, "snagom volje", sto je poprilicna besmislica cak i za ovaj zanr. Taj lama je bio daleko mocniji od njega te nema logike da mu Kolekcionar oduzme ogrlicu, pogotovo ne na nacin koji nema nikakvog smisla. Ova 5. prica ne deluje samo scenaristicki zbrzana vec je i crtacki najslabija. Primera radi, nacin na koji je nacrtao Baronicu Branzetti se granici sa brljanjem nekog tipicnog modernog hipstera, npr dunstera kao sto su Larcenet ili Djipi. Na strani 229 ona je sve samo ne egzoticna Evroazijatkinja koja pali muskarce, a jos manje je to na strani 235 na kojoj je maltene toliko ruzna kao da ju je sam Pikaso nogama ishvrljao. Tu i tamo ju je solidno prikazao ali sve u svemu je ovo ofrlje izvedena epizoda, jer je Toppi pokazao previse nediscipline, kako u crtezu tako i u prici. BEZ SPOJLERA: Ne verujem da je slucajnost sto je bas ova najslabija prica ujedno i zadnja u serijalu. Moguce je da mu se vec bilo smucilo da se bavi Kolekcionarem, te da je ovu epizodu bio "prisiljen" da uradi zbog izdavaca, zbog ugovora, radi nekog obecanja, ili iz kojeg vec razloga. Ovu pricu je Toppi toliko brzo iscrtao da nije ni stigao da obrise tragove olovke, koji se mogu vrlo lako primetiti, npr na stranama 220, 224 i 226. (Mada primera ima jos puno.) Ili je ovo mozda posthumno objavljen album? Tesko da ce to biti objasnjenje jer tragovi olovke uvek mogu naknadno da se izbrisu od strane nekog drugog crtaca, a sem toga album potice iz 2006., a Toppi je umro 6 godina kasnije. Stoga mi nisu jasni ti tragovi olovke, koji definitivno nemaju nikakvu svrhu tj nisu deo crteza u bilo kakvom smislu. Moguce je da bi poneki zadrti toppisti tvrdili kako su te linije jos i te kako kljucni deo crteza, i da ih je Toppi namerno ostavio, ali svakome s iole pameti treba biti jasno da su se mnogi ti "detalji" trebali izbrisati jer smetaju, kako stilski (ruzan kontrast olovka-tush) a i zato sto nemaju svrhu. Nesumnjivo je da njegov stil zavisi u velikoj meri od mnostva povucenih linija, koje se preplicu, saplicu, dopunjuju - medjutim to sto su bas tragovi olovke a ne tusha ti koji smetaju je samo po sebi jasan dokaz da se radi o nekoj vrsti propusta. Ko jos ostavlja olovku posle tushiranja? Ako to neko i radi, sigurno ne na ovakav nacin. Fascinantno je da na forumu niko ovo nije provalio a svi su tamo toboze citali Kolekcionara i kunu se u ovaj integral. Gomila pajaca. Smesno mi je takodje sto bi upravo neko od njih tvrdio da je olovka namerno ostavljena - ali tek posto bi to saznali od mene, jer sami nisu bili kadri da to uopste i primete... (Kao sto niko od njih nije ni konstatovao da je Fibrin Rahan cb umesto u boji.) Nije samo ovde crtez najslabiji od svih pet Topija koje je Fibra izdala (mozemo cak i reci sest, jer je Solitudinis trebao biti dva integrala umesto te jedne jedva citljive cigletine), vec je i prevod ponekad veoma los. Aorist se ne koristi vec se maltretira. Velika je razlika naime izmedju koriscenja aorista i njegove zloupotrebe. Krivci za to su dva zenska prevodioca koje mozda gaje komplekse nize vrednosti (kod Fibre neretka pojava) pa smatraju da dijalog mora da bude kitnjast i kvazi-pesnicki, sto ja nazivam "the Kosovo boj syndrome", neretka i kompletno bespotrebna lakrdija kojom se bave izvesni prevodioci stripova na ovim prostorima, kako medju Hrvatima tako i medju Srbima. Citav Princ Valijant serijal je na ovakav nacin unisten od strane klovna koji ga prevodi za Carobnu Knjigu, kao sto je i odredjen deo prevoda u Konan Divlji mac Simerije urnisan od strane jos nekog neukog kompleksasa. I won't mention any names Sergej Karov i Zika Bogdanovic. Dovoljno je kao primer navesti prvi balon sa strane 216, i sve vam "odmah bivah jasnoh". Takav budalast govor vise niko ne koristi, a ja sam skoro ubedjen i da u italijanskom originalu nema takvih gluposti tj da Topijev tekst nije ni priblizno tako arhaican, iritantan ili stran. Uostalom, radnja se zbiva u drugoj polovini 19. veka a ne za vreme Vikinga. A i da se zbiva za vreme Vikinga ili na Kosovu 1389... Zar je to razlog da likovi koriste kretenski, ultra-staromodni govor i gramatiku kao da nastupaju u pozoristu? Likovi, pa makar bili istorijski, ne smeju da zvuce suvise ustogljeno, neubedljivo i pesnicki jer to ubija realizam, zabavu i svrhu, a pritom ih cini manje ljudima a vise vostanim figurama. Svrha nije ta da se prevodioc izivljava nad citaocima time sto pokusava da nas imponuje svojim toboznjim znanjem arhaicnih fraza, izraza i ostalih drevnih "budalastina". Docarati proslost se ne izvodi tako, na silu i bombasticno, bez ikakve mere, vec se ubaci pokoja starinska rec ili izraz, a ne da se citav dijalog i naracija razbiju na paramparcad neogranicenim preterivanjem. Kao i u svim ostalim profesijama, postoje inteligentni prevodioci kao i oni mnogo manje inteligentni. Fibra neretko bira ove druge. (Sta reci o Metalnim Godinama Moebiusa, u kojem su francuska imena i gradovi izmenjeni u hrvatske?!) Ali otkad je na Balkanu postojala mera, u bilo cemu? Ovde se u svemu ide u ekstrem, sto je mozda najizrazenije u politici u kojoj u svim drzavama bivse YU (sem Slovenije) dominiraju ekstremisti. Prosto cudi da rec "umerenost" uopste postoji u ovom jeziku... Prevodioci, dajte se kontrolirat! Ne prevodite za svoju (kvazi-pesnicku) dusu vec za hiljade stripofila koje savrseno zabole i za vase komplekse i za vase poznavanje aorista i drugih nekih zastarelih idiotarija kojima volite da se prcite. Znamo da poznajete jezik odlicno. To vam je i posao. Ne treba to da dokazujete nanovo. Treba da radite bez kompleksa, pragmaticno. Samo obavljajte svoj posao fino i uredno, kako treba: jel trazimo previse? Normalan prevod. Bez budalastina, bez komplikovanja, bez sumanutih redosleda reci u kupusarskim recenicama. Glagol stavljajte tamo gde mu je mesto a ne na kraju recenice! Srpski nije nemacki... A i prideve tretirajte humano: pridev ide pre imenice a ne posle. Ne kaze se "zene prelepe" vec "prelepe zene". Ne blamirajte se, a svoje komplekse lecite u privatnosti svojih 4 zidova. Kao sto rekoh vec (evo sad i ja uzeh aorist), crtez je sve u svemu dosta slabiji nego obicno. Ima dosta strana koje deluju zbrzano, nemaju onoliku eleganciju i gustinu kao npr mnoge price iz Sharaz-De i Solitudinis Morbus, koji su u tom crtackom smislu najboji Toppijevi integrali. Razlika u kvalitetu je ponekad poprilicna u poredjenju s ovim integralima. Ne znam zasto je tako. Pojedine ilustracije se granice sa neprihvatljivim, a to su uglavnom prikazi reljefa koji znaju da budu neuredni i prepuni ruznih, nabacanih linija. Nesto manje gresi s ljudima, pogotovo kada su u gro planu, tj kada dominiraju stranom kao portreti. Tu je jos uvek veoma dobar, ali ne u tolikoj meri kao u malopre pomenutim albumima. Bas je steta sto bar jedna prica nije izasla u boji, jer bi to drasticno pomoglo da se oproste brljavljenja u crtanju. Pogotovo sto je Toppi bio odlican kolorista, koji se nije zadovoljavao primitivnim i stereotipicnim farbanjem stripa vec je to radio umetnicki i detaljno, onako kako treba. Naravno, kolor nije dodat jer Toppi nije voleo da farba svoje stripove, verovatno zato sto je to zahtevalo suvise vremena, a mozda i zato sto je smatrao da je c/b strip bolji. (Toppi je dobar u obe varijante. To je jedina istina.) Ovom inferiornijem crtezu bi boja dosla kao melem, jer kolor spasava los ili osrednji crtez. Naravno, tradicionalisti i novokomponovani hipsteri se uvek bune kada se neko "usudi" zahtevati kolor u stripovima "velikana", ali to su ionako mahom nepopravljive budaletine koje se uglavnom vode misljenjem vecine tj zadrte, tupave ovce bez sopstvenog stava... |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtaci rangirani:
Mange:
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
