Tuesday, August 2, 2022

Bouncer - Boucq


Izbacivač


Vrsta: 1. integral

Crtez: Francois Boucq

Scenario: Alejandro Jodorowsky

Izdavac: Dagda (2006)

Premijerno: 2001/2002 

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto:  

Tiraz: -

Zanr: vestern

YU istorijat: -
 
Dokle sam stigao? Prve cetiri epizode.

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Ne puno. 

Rasprodato? Da. (Ima od ČRS.)

Crtez: 8/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: jodorovci i jodorovce, fanovi stripskog ludila

Prednosti: crtez, nikad dosadno

Minusi: politicka korektnost, apsurdi


Dok se u sci-fi zanru odlicno snalazi, Jodine slabosti dolaze mnogo vise do izrazaja u vesternu. Razlog za to je jednostavan: Jodino halucinatorno ludilo se fino uklapa u svet maste kao sto je naucna fantastika u kojoj je gotovo sve moguce te malo toga je previse apsurdno, dok je vestern neuporedivo realniji zanr. Barem u teoriji. U praksi vladaju klishei koji ubijaju realnost, ali uprkos tome je taj svet veoma usko definisan i u njemu nije sve dozvoljeno. Ni blizu. Sa takvim "konzervativnim" zanrom kao sto je Divlji Zapad, manijakalni Jodo se ne snalazi najbolje, jer ne moze da divlja i da lupeta. Odnosno moze, ali to onda deluje previse debilno.

Najbolji primer Jodinih slabosti su nagle promene u ponasanju likova, kao i sulude varijacije u karakterima glavnih likova. Tri brata – koji ovim cinom definitivno dokazuju da su sva trojica u najmanju ruku sociopate - hladnokrvno masakriraju 100 vojnika samo da bi ukrali dijamant, i generalno govoreci se sva trojica ponasaju kao teske budaletine, blago receno, kao mini-Kaligule. Uprkos tome, cak dvojica od njih kasnije prolaze kroz “moralni preokret”. Najstariji brat postaje svestenik (mada ova profesija bas i nije poznata po visokom moralu, ali ajde da sad ne cepidlacim previse), a najmladji brat postaje neka vrsta proto-dzedaja koji prenosi znanje na svog necaka. (Da li se to Jodo opet "sveti" Lukasu?) To znanje je primio od bivseg revolverasa – jednog Irca koji je najednom postao gadljiv na ubijanje nakon sto ga je majka jedne njegove zrtve pogodila kamenom u glavu. Notorne gluposti, pogotovo za vestern. Medjutim, Jodo se nikada nije gadio gluposti. Stavise, bez gluposti on je riba na suvom, ne bi se snasao bez nebuloza.

Eto, i taj Irac, koji nam dodje kao proto-dzedaj (sto je i nekako logicno s obzirom da se autor stripa zove Jodo), je takodje napravio ogroman “moralni zaokret”, koji je jednako apsurdan i smesan kao i svi ostali u ovom blentavom serijalu. Jodo je obnovio svoju lobotomiju pred pocetak pisanja ovog serijala, tu dileme nema. Samo debil (ili neko ko svoje citaoce smatra debilima) moze da se ponada da ovakve gluposti mogu da prodju. Odnosno mogu, ali eventualno samo u nekom humoristickom stripu.

Druga stvar koja se moze protumaciti kao slabost u Jodinom pisanju je ekstremno preterivanje. U ovom serijalu (tj barem u ovih 4 epizoda koje sam procitao) konstantno vlada neki “iskarikarani haos”: tu su tuce, ubistva, silovanja i razne perverzije, a svi ti dogadjaji se nadovezuju jedno na drugo bez pauze, bez prestanka, i velikom brzinom. Ovo nije nuzno losa stvar – jer daje prici element zabave i tipicnog jodinskog ludila – ali cini da malo toga ovde deluje iole realno. Zapravo je citav serijal kompletno apsurdan, i jadan svaki maloumnik koji pokusava da izvuce “istorijske istine” i "inteligentne poruke" iz ovakve hrpe budalastina.

Ali imamo i takve ljude, koji s jedne strane opravdavaju sve Jodine gluposti, a s druge strane insistiraju i na socio-politickoj relevantnosti ovakve hrpe gluposti… Hvalis cirkuzanta na njegovom cirkusu – a ujedno i tvrdis kako je to sve ipak veoma ozbiljno u neku ruku. E cvrc Milojko…

Naravno, neki od tih ostecenih stripofila tvrde kako je ovakav “brutalo-vestern” daleko realniji od jeftinog shunda a-la Vinetu i Zagor. Jeste, pravi Wild West je bio brutalan – ali nije bio nelogican tj kompletno sumanut. Pravi Divlji Zapad nije bio ni kao Karl Majev Wild West ni kao Bonelijev, a ni kao ovaj, vec je bio nesto trece. Ponasanje gotovo svih likova je psihopatsko (sem crnaca i Indijanaca koji su uz retke bele izuzetke iskljucivo prikazani kao dobrice i zrtve), ultra-agresivno tj preterano. Nerealno je i to potpuno. Samo zato sto su vecina likova surovi zlikovci ne znaci da je prica realna: to je ono sto pretenciozni (a maloumni) “cinici” ne kapiraju. Ti kvazi-cinici wannabe-nihilisti brkaju tu brutalnost sa realizmom, jer su zadojeni levicarskom propagandom koja im truje sitne mozgove jos od malih nogu. Zato ih i nazivam kvazi-cinicima jer se pravi cinizam ne sastoji od toga da biras kada ces biti skeptik, kada ces sumnjati u prikaz necega. Jeste Divlji Zapad bio divalj, niko te ne moze osporiti, ali to ne znaci da je bio i apsurdan, pogotovo u ovoj meri.

Uostalom, koliko je realno da su Indijanci i crnci Divljeg Zapada bili takve dobrice? Kompletna budalastina. Nema te manjine, vecine ili sredine koji su bili sveci, a pogotovo ne Indijanci i crnci. Uostalom, ovo se totalno kosi sa levicarskom “logikom”. Evo kako: levicari konstantno brane crnce modernog SAD i njihovu veoma visoku stopu kriminala time sto svu krivicu svaljuju na rasizam i siromastvo, tj belci su navodno kompletno krivi za skoro sav crnacki kriminal. Ali ako se vodimo ovom debilnom, simplistickom logikom da samo siromastvo i rasizam vode do visoke stope kriminala, zar ne bi onda Indijanci i crnci morali biti jos naklonjeniji kriminalu u doba Divljeg Zapada kada su njihova prava i standard zivota bili sto puta nizi nego sada? Pa naravno. Crnci su u 19. veku ziveli 1000 puta gore nego od sredine 20. veka a nadalje, a stoga bi morali biti daleko vicniji kriminalnom ponasanju upravo na Divljem Zapadu - a ne manje, ako se vodimo levicarskom "logikom". Ali uprkos tome, Jodo se odlucio da podilazi kapitalisticko-marksistickom zapadnom Establishmentu, odosno da ide linijom manjeg otpora, time sto ih predstavlja kao kaludjere. Levicarske samo-kontradikcije su uostalom bezbrojne, mogu knjige da se pisu na tu temu…

Jedini od tri brata psihopata koji je ostao zao i posle dugog niza godina je srednji brat. Ali i tu imamo problem, mada drugacije vrste. Politicki problem, odnosno jos jedan problem politicke korektnosti. Jodo je jevrejski Cileanac; ne moze cuditi tendencija ka podjednostavljivanju situacija i cinjenica samo u svrhu kreiranja jeftino-jednostavnih politickih poenti koje mu licno odgovaraju – jer je ta “istina” toliko prosto servirana da je i najveci debili mogu razumeti.

Primer. Srednji brat je olicenje zla u serijalu, kao neki demon, i naravno da je on ujedno i visi oficir Konfederacijske vojske, tzv “rasisticke vojske”. Jodo do te mere preteruje sa svojim anti-rasistickom po(r)ukom da indirektno citavu vojsku Konfederacije prikazuje kao gomilu bitangi koji su rasisti, silovatelji, i ubice. Bukvalno su svi takvi. (U nijednom gradjanskom ratu ne postoji podela na "dobre" i "lose", to su bajke. Civilni ratovi su jos brutalniji od ostalih, a u njima su sve strane prljave.) Ali na ovakvu priprostu banalizaciju istorije smo odavno navikli od levicara: kod njih je sve crno i belo, i u bukvalnom smislu i figurativno. Ovakav jednodimenzionalan prikaz jedne vojske (ili politickog pokreta ili sta god) je modus operandi skoro svih neozbiljnih pisaca odnosno propagandista, to nije sistem koji koriste ozbiljni scenaristi koji se ne vode politickim fanatizmom i pristrasnoscu, koji su voljni i kadri da iole objektivno tj realnije prikazu neki svet proslosti, opran od sopstvenih politickih i religijskih ubedjenja. U prvih 10-30 strana ova banda Juznjaka je prikazana kao horda demona koje je sam djavo poslao na Zemlju. Jodoizam, idiotizam.

(Pretpostavljam da ukoliko se pojavljuju vojnici Unije u nekim kasnijim epizodama, da su predstavljeni kao pozitivci bez moralnih mani, ili nesto blizu tome. Jodo simplissimo bullshitissimo.)

Manja olaksavajuca okolnost je sto Jodo ne pada u zamku u koju padaju 95% njegovih levicarskih kolega, a to je zamka da se bas svi crnci, Jevreji i Indijanci (tj sve manjine tj “zasticene politicke vrste”) u prici prikazu kao dobrice i kao zrtve “zlih belaca”. (Ovde su belci “dobrice” samo ako su zenskog pola ili ako su sakati, inace nemaju pravo na pozitivne karakterne osobine.) Vec relativno rano u prvoj prici imamo lik pijanog Indijanca koji pokusava da necaku/decaku ukrade sve pistolje a da ga pritom pokusa okriviti za lopovluk. Medjutim, uprkos ovom primeru Jodo ipak nije dovoljno “priseban” da ne zastrani previse u taj neki moderni fazon “sticenja” nacionalnih, seksualnih i rasnih manjina time sto ce da ih prikaze skoro sve kao zrtve “zlih belaca”. Uostalom, i taj pijani zli Indijanac je verovatno "postao alkoholicar jer su ga belci navukli na pice". Levicari, znam vas puske kad ste petarde bili!

S uvodjenjem lika cerke glavnog zlikovca, Jodo pravi nekoliko auto-golova. Prvo, koja idiotski apsurdna slucajnost da se klinac zaljubljuje bas u cerku svog strica, a da to ne znaju ni ona ni on. Drugo, koliko je tek glup obrt u kojem stric koristi svoju cerku kao taoca da bi pobegao od svog brata i necaka... A tek romansa izmedju klinca i njegove rodjake: nerealno totalno, jer strkljavi klinac “postaje muskarac” u rekordnom roku (mahom zahvaljujuci svojoj “dzedaj” obuci koja je preterano i predvidljivo uspesna - brzi preobrazaj preglup cak i za Teksa) a i njeno zaljubljivanje u njega je ishitreno i nekako usiljeno. A tek da ne pominjem incestuoznost koja je kod Jode ucestala tema, jer covek je otvoreno perverzan, i time se bez srama dici...

Druga prica je slabija od prve uprkos razresavanja osvete. Jodo inace ima cesto problem sa zavrsavanjem prica. Uglavnom odlicno zapocinje pricu, dobro je razvija – ali neretko je slabo zavrsava. To je slucaj i kod serijala Inkal, a posebno kod Tehnosa. Jedino kod Metabarona besprekornu pricu zavrava na dobar nacin.

Ovo je mozda realniji prikaz Divljeg Zapada nego Zagor (sto ionako nije tesko postici), ali ne za mnogo. Ima previse apsurda, kao sto je lakoca s kojom tri brata savladaju 100 naoruzanih vojnika. Ili nebulozna kvazi-dzedajska “obuka” koju klinac dobija. Ili lakoca s kojom mrsavi klinac i jednoruki stric savladaju dva ogromna balvana u salunu. Ima tu jos puno budalastina.

Ali sve se to uglavnom nekako prasta jer prve dve price imaju neverovatan tempo, a desavanja su neretko nepredvidiva i mastovito inscenirana. Nema nikakvog gubljenja vremena, nikakvog razvlacenja radnje. Stalno se nesto desava. A to je dobro, iako ide na ustrb logici i realnosti taj neki ultra-brutalni prikaz mlade Amerike. A kad smo vec kod reale, veliku vecinu stripofila a pogotovo vestern fanova ionako preterano ne zanima realnost – shvatali to oni ili ne – i zato bi ovaj integral trebao zadovoljiti vecinu njih. Ja kao totalni anti-fan vesterna sam relativno zadovoljan ovim prvim integralom, a to je samo po sebi odlicna preporuka. Ili mozda upozorenje “pravim” vestern fanovima?

Nisam sasvim siguran da li je ovo za Bonelijevce koji skupljaju skoro iskljucivo Zagora, Teksa i slicno, ali cak ce i neki od njih naci nesto ovde sto ce im se svideti. U najmanju ruku crtez. Mada, prosecni Bonelijevac se razume u crtez tj estetiku kao sto je ameba upucena u arhitekturu...

Crtez je odlican. Kolor je ponekad veoma dobar; previse je segmenata jednobojno tj npr braon boja preovladava na mnogim stranama, tj 32, 44, 85-88. Zato su najlepse strane one koje prikazuju pustinju kao npr strane 16, 17, 59, 66, 82, 98, 115 na kojima ima vise boja, a time i vise dinamike.


Vrsta: 2. integral

Crtez: Francois Boucq

Scenario: Alejandro Jodorowsky

Izdavac: Dagda (2007)

Premijerno: 2003/2005 

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 

Tiraz: -

Zanr: vestern

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Ne puno. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 3/10 

Ciljne grupe: jodorovci i jodorovce

Prednosti: crtez, nije dosadno

Minusi: politicka korektnost, mnogo nelogicnosti i gluposti


Treca epizoda je znatno slabija jer su gluposti ovog puta neoprostive i konstantne. Na samom pocetku krece nonsens. Npr posao dzelata prikazan je kao nepopularan, u smislu da mestani preziru dzelate. To nema nimalo logike, jer ti isti mestani jedva cekaju da neki ubica ili pljackas zavrsi na vesalima. Zasto bi posao dzelata bio nepopularan – pogotovo u ovako ekstremno primitivnom i nasilnom Divljem Zapadu? Da se mestani (nekim cudom) sastoje od pacifista i hipstera, pa da jos i razumem (mada bi to tek bilo retardirano), ali ovako Jodo sam sebi puca u nogu odnosno kenja po svom scenariju i likovima.

Nasilna bagra koja mrzi dzelate? To je logika za pavijane...

Posao dzelata je odlicno placen – a niko ga ne zeli. WTF?... U gradicu u kojem su svi nasilni niko ne zeli da deli pravdu – a da pritom jos i bude dobro placen za to? Ja verujem da bi na pravom Divljem Zapadu (koji Jodu verovatno ne zanima) bilo pregrst kandidata za dzelata, naravno volontera. Ljudi bi se bukvalno tukli da dobiju taj posao. Jodologika opet na nivou planktona.

Ali slag na tortu je ponasanje Izbacivaca kod prvog vesanja. Uprkos cinjenici da vesa kanibala male dece, on okleva. (Str 10.) Slag na torti (koja vec ima posranog slaga) je i to sto je Izbacivac ubio tone ljudi u svom zivotu – nevine ljude cesto - a ovamo se odjedanput gadi da presudi jednom koljacu dece. WTF?... Jodologika je logika idiota i ludaka. Covek je u moralnom smislu totalno poremecen, sto cak i mnogi njegovi fanovi ne bi nikada osporili. Opste je poznato da on nije covek kome se divimo jer je genije, vec sto je budala.

Mnogo je glup i obrt sa njegovom verenicom, kada ga ona napusta na dan vencanja jer bas tada u grad ulazi njena stara ljubav. (Str 35.) A posto je Jodo vec naucio od (mrskom mu) Holivuda kako se preteruje u politickoj korektnosti, ta stara ljubav je jedan crnac. A on je upravo otkrio rudnik zlata...

A onda glavna zlikovacka banda saznaje za taj rudnik (str 49), i to od Izbacivacevog obavestajca - koji nije mogao da zna gde se rudnik nalazi. On je u pismu samo procitao kako bivsa verenica Izbacivaca “u tajnosti” (citiram) radi u rudniku. (Str 43.)

Gluposti se prosto nizu jedna za drugom. Posto Jodu nije sramota da se bavi ultra-jeftinom te neubedljivom “sudbinskom simbolikom”, on namesta da Izbacivac treba da obavi pogubljenje crnca i ex-verenice! Kao u nekoj traljavoj TV sapunici. Naravno, Izbacivac odbija da ih pogubi a pritom pistoljem pokusava da oslobodi par. Medjutim, serif ga zaustavlja... a onda tek slede gluposti... Serif umesto da ga na licu mesta ubije ili barem uhapsi i zatvori, najavljuje kako ce “ipak nagovoriti” Izbacivaca da on pogubi onih dvoje. (Strana 55.) Zestoki idiotizam. Kao da se niko drugi ne bi javio da to sam ucini! Uostalom, zar nije dzelat upravo zapretio da ce da oslobodi zatvorenike?! (Jel ovo komedija?) Ovom prilikom ujedno i saznajemo zasto je uopste i odlucio Jodo da posao dzelata bude omrazen – a to je samo zato da bi na kraju epizode svi vrsili pritisak na jednorukog da ubije crnca i svoju bivsu, jer to je tako... poetski, jelte. Kak poeticnaja, kak sudbinskaja. Koliko je to samo jadan plot device, i koliko je to sve scenaristicki nakaradno izvedeno. Sve na silu, samo da bi Jodo dobiju ironiju koju je toliko silno zeleo.

Kasnije, Izbacivac srece svog dousnika (str 59), ali zacudo ga ne optuzuje da je bandi otkrio lokaciju rudnika! Kasnije saznajemo da je banda saznala za rudnik preko banke, ali to tada Izbacivac nije znao te bi bilo logicno da posumnja na ovog lika, koji inace zaradjuje time sto dostavlja informacije ljudima.

A onda krece tipican vesternski obracun. Umesto da poveca svoje sanse da odbrani porodicu koju napada banda - time sto ce obavestiti serifa - on sam ide u obracun s bandom jer... kak poeticnaskaja. Ima tu jos gomila gluposti, ali najvece su ubedljivo to sto se cak dvojica ubice smeju kao ludi na brasno cim ih meci pogode. (Strane 72 i 83.) Ovo jednom uraditi, ajde der i nekako da prodje, mozda, ali dvaput se posluziti ovakvom baljezgarijom govori puno o tome koliko je Jodo lud a i koliko on svoje citaoce smatra glupim. A opet, koliko inteligentnih vestern fanova ima uopste?

Vrhunac kretenizma je kada celavi banditos, dok ranjen umire, prepricava neverovatnu istinu o tome ko je zapravo ubio jednog od sinova glavnog banditosa. Ispostavlja se da je on spontano naredio svojim sinovima da udju u duel i da “pobednik odlucuje ko ce da nasledi biznis”. (Strane 86-87.) Nesto gluplje nisam procitao veoma dugo, cak ni u tupavom vesternu. Koliki god da je lider bande okoreli psihopata, nema teorije da zrtvuje jednog svog sina cisto onako iz hira time sto ce ih naterati da se poubijaju. To se kosi sa svakom logikom.

Ima tu jos idiotarija...

Npr, koliko je crnac morao da bude glup da ni ne pomisli da bi na posleratnom Jugu neki Juznjacki belci mogli da se naljute na njegovo novosteceno bogatstvo i da ga zajebu? Njegovi potezi su naivni, blago receno, a citaoc vec unapred zna da ce ga “zli belci” zajebati i odvojiti od novca. (Mega-klishe, pa jos i PC...) Prilicno jadno, jer Jodo bi trebalo da izbegava providne fazone.

Zasto jednoruki kaze zaljubljenoj azijatkinji da “mi ne treba milostinja od tebe”? On je vlasnik saluna a pritom i dobro placeni dzelat, prema tome nema razloga da uopste pomisli da bi mu neko “nudio milostinju”. Medjutim, na strani 90 saznajemo od nje da je on “siromasan”, sto nema nikakve logike. Inace je taj lik azijatkinje prilicno iritantan i neubedljiv jer ona neprestano prosipa neku toboze kinesku poeziju; zena bukvalno prica u stihovima! (Str 47-48, 90-93.) Jeste jeste, "umetnici" se jako pale na poeziju...

Niti je logicno da njegova ex-verenica mrzi Indijance (str 12) a pritom joj je najveca ljubav crnac. Tu se izgleda Jodo malo preracunao, jer vrlo je jasno da je hteo da ona bude idealizirani PC lik, a ne neka ludaja koja je cas rasista cas anti-rasista. Suluda karakterizacija. Ali vec sam bio pomenuo da je ponasanje velikog broja likova veoma nekonstantno te kompletno neubedljivo.

Sta reci, Jodini scenariji su presmesni, ali se barem ne moze reci da su dosadni.

Simbolicno za Jodinu devijantnu politicku korektnost je i to sto su jedini pristojni tj iole normalni ljudi u gradu neka jevrejska porodica koja se bavi izradom odece. Sta bi, Jodo, nisi ih postavio da su bankari, zlatari ili pravnici? No no, Jodo: kad se vec bavis stereotipnim karakterizacijama onda se bar malo pozabavi i ovim drugim, pravim klisheima...

Ima tu jos politicke korektnosti. Jedan Indijanac, totalno sporedni lik, se sveti belcima za masakr njegovog sela. Sve bi to bilo “well and fine” da se Jodo setio da prikaze ili barem pomene i drugu stranu te medalje, a to su divljacki zlocini koje su Indijanci cinili nad dosljacima... Ali OK, Jodo je ovde ekstremno pristrasan i jedva obuzdava svoj anti-belacki rasizam te se ne mogu cuditi takvim scenaristickim potezima. To je ona kretenska Dances With Wolves levicarska skola vesterna, u kojoj se Indijanci glorifikuju do apsurda, kao pacifisticki i moralno savrseni mudraci, a belci se okrivljuju za bukvalno sve. Kao sto rekoh, sve je crno-belo tj u ovom slucaju crveno-belo... Ne daj Boze da neko prikaze pravi Divlji Zapad, jer bi to naljutilo plejadu fantazista odraslih na naivnim i debilnim vesternima.

A tek kraj epizode... Izbacivac nam prica o tome kako je on zapravo polu-Indijanac, jer onaj tip koji ubija “mocnike” uz pomoc zmija otrovnica je njegov otac. Kako li je samo znao da ce se Izbacivac pojaviti u kuci bankara bas tada kada ga je Indijanac ubio? “Cekao sam te”, rece on. Kako je mogao znati da ce ovaj bas tad da dodje?

Uostalom, nije ni bitno. Ono sto je znacajno je da Jodo opet potencira nevinost i iskarikiranu kvazi-spiritualnost Indijanaca – kao i dobrotu manjina – a zato i ne okleva da opet podseti citaoca kako su “crnci i Kinezi ovde nepozeljni”, kada to izjavi pesnicki omamljena Azijatkinja. Nema nikakve sumnje da Jodo olicava klishe scenariste izvesne etnicke pripadnosti koji ima nesto protiv belaca, sto mozda nije pokazivao otvoreno u svojim ranijim radovima, ali sada kada je anti-belacki rasizam na (Pitomom) Zapadu ne samo moderan vec i znak “visokog morala” i Jodo se vise ne ustrucava da ga otvoreno iskazuje. Uf, kakav pobunjenik! Sto volim takve fejk anti-Establishment folirante, koji su kaobajagi antiprotivni a zapravo zastupaju iste ili slicne nenormalne stavove kao i Establishment protiv kojeg se navodno bore. Fore za budale. Uostalom, i Boucq je vican retardiranom levicarenju, sto je i dokazao time sto je ubacio lik Indijanca u jednu pricu smestenu u Nju Jorku (u Triptih integralu)...

Sve su to teske budaletine. Velika je greska/zabluda stripofila kada precenjuju intelekt, moral i poznavanje istorije raznih "ozbiljnih" scenarista i crtaca. Uvek me hvata Fremdscham (blam za drugu osobu) kada stripofili krenu da velicaju neki strip kao istorijski tacan i/ili intelektualno potkovan. Toga vrlo malo ima u stripu, kao i u romanima, a o filmu da ne pricamo... Pogotovo u sadasnjoj eri fake news i velikih lazi.

Naravno, velika vecina vesternfila nece ni primetiti sve ove politicke i rasisticke podtekstove, jer su previse naviknuti na ovakvu sveprisutnu neo-marksisticku propagandu. Njima su mozgovi odavno isprani levicarskom dogmom, te takvi citaoci nisu kadri nista da razumeju, ni da primecuju, a jos manje da kapiraju zasto je ko sta napisao i s kojim povodom i motivacijom, i zasto je imao potrebu da bude pristrasan... Za to treba imati mozga, treba biti informisan, treba biti pronicljiv i znati citati izmedju redova a ne verovati sve sto je napisano... Oni koji se “edukuju” preko stripa i filma su ionako tupava goveda. Zabusavali su u skoli kad su bili klinci, kada su dobijali kisu keceva, a sad se najednom setili da ipak zele obrazovanje - i to traze na pogresnim mestima.

Kao sto rekoh ranije, nisam isao dalje od prve 4 epizode, a najverovatnije ce to tako i ostati jer su mi epizode 3 i 4 bile jako razocaravajuce, a trenutne cene ovog serijala su previsoke da bih bacao novac na ovakav shit. Predpostavljam da su naredni albumi sve ludji i sve gluplji, jer Jodo to tako voli: da krene na visokom nivou ludizma a da onda pokusa sam sebe da "nadmasi" sa svakom dodatnom epizodom. Drugim recima, kakvo li je smece u ostalim epizodama tek... Ima li vanzemaljaca i bermudskih trouglova? Ne bi me cudilo uopste.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Bilal:

Moebius:

Ostale recenzije:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html


Sunday, July 31, 2022

Kolekcionar - Toppi



Updated: 22.6.23.


The Collector

Vrsta: antologija/integral 

Crtez/scenario: Sergio Toppi 

Izdavac: Fibra (2010), Darkwood (2015)

Premijerno: -

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 239

Tirazi: 500+500+1000

Zanr: fantazija, istorijski

YU istorijat: nepoznato

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne bas.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Fibra vise nije, DW jeste.

Crtez: 5-7/10

Scenario: 7-8/10

Ciljne grupe: iskusni stripofili, starija publika 

Prednosti: originalnost, tematika 

Minusi: steta sto nema kolora, slabiji crtez nego obicno

Za sada jedini Topijev integral sa glavnim junakom. Prva prica se odvija na Divljem Zapadu, medjutim na svu srecu vec se od druge price nadalje radnja pomera na egzoticnije tj nestereotipicne lokacije, sto je za Topija tipicno i jedna od najvecih prednosti njegovih albuma.

Kolekcionar ima originalnu, da ne kazem unikatnu, osnovnu ideju: neobican lik koji skuplja neobicne predmete. S vremena na vreme se ubacuju elementi magije i fantazije sto cini price boljim od nekog suvoparnog "realisticnog" pristupa koji bi skoro sigurno bio manje zabavan. Ima naravno raznih tupsona kojima elemenat fantazije smeta, ali takve zaista ne treba shvatati za ozbiljno...

SPOJLERI:

Malo mi je glupo sto u trecoj prici Kolekcionar ostavlja poremecenu baronicu na zivotu, te joj daje sansu da mu se osveti u petoj prici. To ne pije vodu uopste. Ono u fazonu "zene ne ubijam ma koliko neka bila zla" i uprkos tome sto je ona njega bila nameravala da ubije, i to mucki. Ima tu i drugih mini-nebuloza, kao npr u cetvrtoj prici u kojoj srece svog protivnika na drugom kraju sveta - a bas tamo Kolekcionar ima neke saveznike/prijatelje u lokalnim plemenima. Prvi susret je bio u Irskoj - a drugi bukvalno na drugoj strani sveta! Pa nije svet bas toliko mali bio, pogotovo ne pre 20. veka...
Uostalom, ne stice se utisak da ga je bio pratio do tog dela Azije vec da su se slucajno sreli.

Uopste receno je Kolekcionar povezan sa svima. On svakog poznaje, sa svima ima neki istorijat, bilo gde na svetu da se nalazi, u bilo kakvoj zabiti (i to u 19. veku kada se nije tako lako putovalo hiljade kilometara) - sto vuce ponekad na totalni apsurd. Medjutim, s obzirom da je on maltene neki polu-mag i s obzirom da je ovo ipak fantazija, takvi "propusti" mogu da se oproste.

Svidja mi se sto razne kulture i civilizacije iz proslosti nisu idealizovane, kako to levicari vole da praktikuju, vec su razni domoroci i plemena prikazani kao nenormalni, okrutni i nasilni. Drugim recima, "ljudi su svugde isti", manje-vise. Nema one holivudske, naivne romantizacije "primitivnog coveka", tupava i nelogicna navika koja vuce korene jos od Karl Marksa (a mozda i pre njega od neke druge filozofske budaletine/sarlatana). Ovo je vise nego jasno u 5. prici u kojoj su Tibetanci sve samo ne divni ljudi. Znao je ponekad Toppi da romantizuje "domoroce" npr americke Indijance, ali se u sustini retko bavio takvom vrstom najbanalnije politicke korektnosti, vec je cesce pribegavao melgibsonovskom pristupu, u stilu Apocalypto.

Peta prica je scenarijski najslabija. Em sto se vraca baronica Branzetti (likusa iz 3. price), em sto veliki debeli azijski vodja uspeva da zarobi Kolekcionara, i to bez ikakvog objasnjenja. Odnosno, "objasnjenje" je to da je unajmljena neka vestica da naprosto "stvori" Kolekcionara, sto ona i uradi tj zarobljava ga, ali nema apsolutno ni trunke objasnjenja kako ona uspeva da obavi tako tezak zadatak. Njena egzekucija je takodje kompletna budalastina, jer koji bi ambiciozni vojskovodja ili genocidar dozvolio da se ukloni osoba sa tako mocnim natprirodnim sposobnostima? Besmislica na kvadrat. Vestica je ubijena samo da bi Toppi dokazao koliko su ti ljudi okrutni. Ali ako su okrutni (sto vec ionako znamo) zar moraju biti i maloumni?

A kad smo vec kod magije, Kolekcionar spasava zivot jednom lami na pocetku price, a onda taj isti lama na jednoj ptici pokazuje Kolekcionaru koliko je mocan, time sto pticu dezintegrise na velikoj distanci, u letu. Pa ako je toliko mocan sto se onda nije sam odbranio od razbojnika! Nema nikakve logike. Potencijalan izgovnjor bi bio da je lama pacifista i da ne sme da se brani, ali sem sto je ekstremno glupo to bi takodje bila anti-istorijska budalastina jer su budisticki svestenici u proslosti jos i te kako pribegavali nasilju, u svim oblastima. Ko god zaista veruje da je postojala igde na svetu vladajuca elita koja je neznoscu i dobrotom uspevala da vlada vekovima, taj je imbecil jer uopste ne poznaje ni ljudsku psihu ni istoriju covecanstva. Ali s obzirom koliko Zapadnjaci velicaju i romantizuju istocne religije, verujem da velika vecina njih nemaju problem s ovom idejom da se lama u prici ne brani jer mu "tako nalaze vera". Mene, iskreno, zasmejava ovakva naivnost.

Rasplet price je uprkos ovim notornim glupostima zabavan i zanimljiv, cak i deo u kojem Kolekcionar uspeva da dodje do magicne ogrlice - a da nam nije uopste pojasnjeno kako mu je to poslo od ruke. Navodno ju je oteo od lame u snu, "snagom volje", sto je poprilicna besmislica cak i za ovaj zanr. Taj lama je bio daleko mocniji od njega te nema logike da mu Kolekcionar oduzme ogrlicu, pogotovo ne na nacin koji nema nikakvog smisla.

Ova 5. prica ne deluje samo scenaristicki zbrzana vec je i crtacki najslabija. Primera radi, nacin na koji je nacrtao Baronicu Branzetti se granici sa brljanjem nekog tipicnog modernog hipstera, npr dunstera kao sto su Larcenet ili Djipi. Na strani 229 ona je sve samo ne egzoticna Evroazijatkinja koja pali muskarce, a jos manje je to na strani 235 na kojoj je maltene toliko ruzna kao da ju je sam Pikaso nogama ishvrljao. Tu i tamo ju je solidno prikazao ali sve u svemu je ovo ofrlje izvedena epizoda, jer je Toppi pokazao previse nediscipline, kako u crtezu tako i u prici.

BEZ SPOJLERA:

Ne verujem da je slucajnost sto je bas ova najslabija prica ujedno i zadnja u serijalu. Moguce je da mu se vec bilo smucilo da se bavi Kolekcionarem, te da je ovu epizodu bio "prisiljen" da uradi zbog izdavaca, zbog ugovora, radi nekog obecanja, ili iz kojeg vec razloga.

Ovu pricu je Toppi toliko brzo iscrtao da nije ni stigao da obrise tragove olovke, koji se mogu vrlo lako primetiti, npr na stranama 220, 224 i 226. (Mada primera ima jos puno.) Ili je ovo mozda posthumno objavljen album? Tesko da ce to biti objasnjenje jer tragovi olovke uvek mogu naknadno da se izbrisu od strane nekog drugog crtaca, a sem toga album potice iz 2006., a Toppi je umro 6 godina kasnije. Stoga mi nisu jasni ti tragovi olovke, koji definitivno nemaju nikakvu svrhu tj nisu deo crteza u bilo kakvom smislu.

Moguce je da bi poneki zadrti toppisti tvrdili kako su te linije jos i te kako kljucni deo crteza, i da ih je Toppi namerno ostavio, ali svakome s iole pameti treba biti jasno da su se mnogi ti "detalji" trebali izbrisati jer smetaju, kako stilski (ruzan kontrast olovka-tush) a i zato sto nemaju svrhu. Nesumnjivo je da njegov stil zavisi u velikoj meri od mnostva povucenih linija, koje se preplicu, saplicu, dopunjuju - medjutim to sto su bas tragovi olovke a ne tusha ti koji smetaju je samo po sebi jasan dokaz da se radi o nekoj vrsti propusta. Ko jos ostavlja olovku posle tushiranja? Ako to neko i radi, sigurno ne na ovakav nacin.

Fascinantno je da na forumu niko ovo nije provalio a svi su tamo toboze citali Kolekcionara i kunu se u ovaj integral. Gomila pajaca.

Smesno mi je takodje sto bi upravo neko od njih tvrdio da je olovka namerno ostavljena - ali tek posto bi to saznali od mene, jer sami nisu bili kadri da to uopste i primete... (Kao sto niko od njih nije ni konstatovao da je Fibrin Rahan cb umesto u boji.)

Nije samo ovde crtez najslabiji od svih pet Topija koje je Fibra izdala (mozemo cak i reci sest, jer je Solitudinis trebao biti dva integrala umesto te jedne jedva citljive cigletine), vec je i prevod ponekad veoma los. Aorist se ne koristi vec se maltretira. Velika je razlika naime izmedju koriscenja aorista i njegove zloupotrebe. Krivci za to su dva zenska prevodioca koje mozda gaje komplekse nize vrednosti (kod Fibre neretka pojava) pa smatraju da dijalog mora da bude kitnjast i kvazi-pesnicki, sto ja nazivam "the Kosovo boj syndrome", neretka i kompletno bespotrebna lakrdija kojom se bave izvesni prevodioci stripova na ovim prostorima, kako medju Hrvatima tako i medju Srbima. Citav Princ Valijant serijal je na ovakav nacin unisten od strane klovna koji ga prevodi za Carobnu Knjigu, kao sto je i odredjen deo prevoda u Konan Divlji mac Simerije urnisan od strane jos nekog neukog kompleksasa. I won't mention any names Sergej Karov i Zika Bogdanovic.

Dovoljno je kao primer navesti prvi balon sa strane 216, i sve vam "odmah bivah jasnoh". Takav budalast govor vise niko ne koristi, a ja sam skoro ubedjen i da u italijanskom originalu nema takvih gluposti tj da Topijev tekst nije ni priblizno tako arhaican, iritantan ili stran. Uostalom, radnja se zbiva u drugoj polovini 19. veka a ne za vreme Vikinga. A i da se zbiva za vreme Vikinga ili na Kosovu 1389... Zar je to razlog da likovi koriste kretenski, ultra-staromodni govor i gramatiku kao da nastupaju u pozoristu? Likovi, pa makar bili istorijski, ne smeju da zvuce suvise ustogljeno, neubedljivo i pesnicki jer to ubija realizam, zabavu i svrhu, a pritom ih cini manje ljudima a vise vostanim figurama. Svrha nije ta da se prevodioc izivljava nad citaocima time sto pokusava da nas imponuje svojim toboznjim znanjem arhaicnih fraza, izraza i ostalih drevnih "budalastina". Docarati proslost se ne izvodi tako, na silu i bombasticno, bez ikakve mere, vec se ubaci pokoja starinska rec ili izraz, a ne da se citav dijalog i naracija razbiju na paramparcad neogranicenim preterivanjem. Kao i u svim ostalim profesijama, postoje inteligentni prevodioci kao i oni mnogo manje inteligentni. Fibra neretko bira ove druge. (Sta reci o Metalnim Godinama Moebiusa, u kojem su francuska imena i gradovi izmenjeni u hrvatske?!)

Ali otkad je na Balkanu postojala mera, u bilo cemu? Ovde se u svemu ide u ekstrem, sto je mozda najizrazenije u politici u kojoj u svim drzavama bivse YU (sem Slovenije) dominiraju ekstremisti. Prosto cudi da rec "umerenost" uopste postoji u ovom jeziku...

Prevodioci, dajte se kontrolirat! Ne prevodite za svoju (kvazi-pesnicku) dusu vec za hiljade stripofila koje savrseno zabole i za vase komplekse i za vase poznavanje aorista i drugih nekih zastarelih idiotarija kojima volite da se prcite.
Znamo da poznajete jezik odlicno. To vam je i posao. Ne treba to da dokazujete nanovo. Treba da radite bez kompleksa, pragmaticno. Samo obavljajte svoj posao fino i uredno, kako treba: jel trazimo previse? Normalan prevod. Bez budalastina, bez komplikovanja, bez sumanutih redosleda reci u kupusarskim recenicama. Glagol stavljajte tamo gde mu je mesto a ne na kraju recenice! Srpski nije nemacki... A i prideve tretirajte humano: pridev ide pre imenice a ne posle. Ne kaze se "zene prelepe" vec "prelepe zene". Ne blamirajte se, a svoje komplekse lecite u privatnosti svojih 4 zidova.

Kao sto rekoh vec (evo sad i ja uzeh aorist), crtez je sve u svemu dosta slabiji nego obicno. Ima dosta strana koje deluju zbrzano, nemaju onoliku eleganciju i gustinu kao npr mnoge price iz Sharaz-De i Solitudinis Morbus, koji su u tom crtackom smislu najboji Toppijevi integrali. Razlika u kvalitetu je ponekad poprilicna u poredjenju s ovim integralima. Ne znam zasto je tako. Pojedine ilustracije se granice sa neprihvatljivim, a to su uglavnom prikazi reljefa koji znaju da budu neuredni i prepuni ruznih, nabacanih linija. Nesto manje gresi s ljudima, pogotovo kada su u gro planu, tj kada dominiraju stranom kao portreti. Tu je jos uvek veoma dobar, ali ne u tolikoj meri kao u malopre pomenutim albumima.

Bas je steta sto bar jedna prica nije izasla u boji, jer bi to drasticno pomoglo da se oproste brljavljenja u crtanju. Pogotovo sto je Toppi bio odlican kolorista, koji se nije zadovoljavao primitivnim i stereotipicnim farbanjem stripa vec je to radio umetnicki i detaljno, onako kako treba. Naravno, kolor nije dodat jer Toppi nije voleo da farba svoje stripove, verovatno zato sto je to zahtevalo suvise vremena, a mozda i zato sto je smatrao da je c/b strip bolji. (Toppi je dobar u obe varijante. To je jedina istina.) Ovom inferiornijem crtezu bi boja dosla kao melem, jer kolor spasava los ili osrednji crtez. Naravno, tradicionalisti i novokomponovani hipsteri se uvek bune kada se neko "usudi" zahtevati kolor u stripovima "velikana", ali to su ionako mahom nepopravljive budaletine koje se uglavnom vode misljenjem vecine tj zadrte, tupave ovce bez sopstvenog stava...


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Mange:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije: