Izbacivač
 |
Vrsta: 1. integral Crtez: Francois Boucq Scenario: Alejandro Jodorowsky Izdavac: Dagda (2006) Premijerno: 2001/2002 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: Tiraz: - Zanr: vestern YU istorijat: - Dokle sam stigao? Prve cetiri epizode. Kolor? Da. Politicki obojen? Da. Golotinja? Ne puno. Rasprodato? Da. (Ima od ČRS.) Crtez: 8/10 Scenario: 7/10 Ciljne grupe: jodorovci i jodorovce, fanovi stripskog ludila Prednosti: crtez, nikad dosadno Minusi: politicka korektnost, apsurdi |
 |
Dok se u sci-fi zanru odlicno snalazi, Jodine slabosti dolaze mnogo vise do izrazaja u vesternu. Razlog za to je jednostavan: Jodino halucinatorno ludilo se fino uklapa u svet maste kao sto je naucna fantastika u kojoj je gotovo sve moguce te malo toga je previse apsurdno, dok je vestern neuporedivo realniji zanr. Barem u teoriji. U praksi vladaju klishei koji ubijaju realnost, ali uprkos tome je taj svet veoma usko definisan i u njemu nije sve dozvoljeno. Ni blizu. Sa takvim "konzervativnim" zanrom kao sto je Divlji Zapad, manijakalni Jodo se ne snalazi najbolje, jer ne moze da divlja i da lupeta. Odnosno moze, ali to onda deluje previse debilno. Najbolji primer Jodinih slabosti su nagle promene u ponasanju likova, kao i sulude varijacije u karakterima glavnih likova. Tri brata – koji ovim cinom definitivno dokazuju da su sva trojica u najmanju ruku sociopate - hladnokrvno masakriraju 100 vojnika samo da bi ukrali dijamant, i generalno govoreci se sva trojica ponasaju kao teske budaletine, blago receno, kao mini-Kaligule. Uprkos tome, cak dvojica od njih kasnije prolaze kroz “moralni preokret”. Najstariji brat postaje svestenik (mada ova profesija bas i nije poznata po visokom moralu, ali ajde da sad ne cepidlacim previse), a najmladji brat postaje neka vrsta proto-dzedaja koji prenosi znanje na svog necaka. (Da li se to Jodo opet "sveti" Lukasu?) To znanje je primio od bivseg revolverasa – jednog Irca koji je najednom postao gadljiv na ubijanje nakon sto ga je majka jedne njegove zrtve pogodila kamenom u glavu. Notorne gluposti, pogotovo za vestern. Medjutim, Jodo se nikada nije gadio gluposti. Stavise, bez gluposti on je riba na suvom, ne bi se snasao bez nebuloza. Eto, i taj Irac, koji nam dodje kao proto-dzedaj (sto je i nekako logicno s obzirom da se autor stripa zove Jodo), je takodje napravio ogroman “moralni zaokret”, koji je jednako apsurdan i smesan kao i svi ostali u ovom blentavom serijalu. Jodo je obnovio svoju lobotomiju pred pocetak pisanja ovog serijala, tu dileme nema. Samo debil (ili neko ko svoje citaoce smatra debilima) moze da se ponada da ovakve gluposti mogu da prodju. Odnosno mogu, ali eventualno samo u nekom humoristickom stripu. Druga stvar koja se moze protumaciti kao slabost u Jodinom pisanju je ekstremno preterivanje. U ovom serijalu (tj barem u ovih 4 epizoda koje sam procitao) konstantno vlada neki “iskarikarani haos”: tu su tuce, ubistva, silovanja i razne perverzije, a svi ti dogadjaji se nadovezuju jedno na drugo bez pauze, bez prestanka, i velikom brzinom. Ovo nije nuzno losa stvar – jer daje prici element zabave i tipicnog jodinskog ludila – ali cini da malo toga ovde deluje iole realno. Zapravo je citav serijal kompletno apsurdan, i jadan svaki maloumnik koji pokusava da izvuce “istorijske istine” i "inteligentne poruke" iz ovakve hrpe budalastina. Ali imamo i takve ljude, koji s jedne strane opravdavaju sve Jodine gluposti, a s druge strane insistiraju i na socio-politickoj relevantnosti ovakve hrpe gluposti… Hvalis cirkuzanta na njegovom cirkusu – a ujedno i tvrdis kako je to sve ipak veoma ozbiljno u neku ruku. E cvrc Milojko… Naravno, neki od tih ostecenih stripofila tvrde kako je ovakav “brutalo-vestern” daleko realniji od jeftinog shunda a-la Vinetu i Zagor. Jeste, pravi Wild West je bio brutalan – ali nije bio nelogican tj kompletno sumanut. Pravi Divlji Zapad nije bio ni kao Karl Majev Wild West ni kao Bonelijev, a ni kao ovaj, vec je bio nesto trece. Ponasanje gotovo svih likova je psihopatsko (sem crnaca i Indijanaca koji su uz retke bele izuzetke iskljucivo prikazani kao dobrice i zrtve), ultra-agresivno tj preterano. Nerealno je i to potpuno. Samo zato sto su vecina likova surovi zlikovci ne znaci da je prica realna: to je ono sto pretenciozni (a maloumni) “cinici” ne kapiraju. Ti kvazi-cinici wannabe-nihilisti brkaju tu brutalnost sa realizmom, jer su zadojeni levicarskom propagandom koja im truje sitne mozgove jos od malih nogu. Zato ih i nazivam kvazi-cinicima jer se pravi cinizam ne sastoji od toga da biras kada ces biti skeptik, kada ces sumnjati u prikaz necega. Jeste Divlji Zapad bio divalj, niko te ne moze osporiti, ali to ne znaci da je bio i apsurdan, pogotovo u ovoj meri. Uostalom, koliko je realno da su Indijanci i crnci Divljeg Zapada bili takve dobrice? Kompletna budalastina. Nema te manjine, vecine ili sredine koji su bili sveci, a pogotovo ne Indijanci i crnci. Uostalom, ovo se totalno kosi sa levicarskom “logikom”. Evo kako: levicari konstantno brane crnce modernog SAD i njihovu veoma visoku stopu kriminala time sto svu krivicu svaljuju na rasizam i siromastvo, tj belci su navodno kompletno krivi za skoro sav crnacki kriminal. Ali ako se vodimo ovom debilnom, simplistickom logikom da samo siromastvo i rasizam vode do visoke stope kriminala, zar ne bi onda Indijanci i crnci morali biti jos naklonjeniji kriminalu u doba Divljeg Zapada kada su njihova prava i standard zivota bili sto puta nizi nego sada? Pa naravno. Crnci su u 19. veku ziveli 1000 puta gore nego od sredine 20. veka a nadalje, a stoga bi morali biti daleko vicniji kriminalnom ponasanju upravo na Divljem Zapadu - a ne manje, ako se vodimo levicarskom "logikom". Ali uprkos tome, Jodo se odlucio da podilazi kapitalisticko-marksistickom zapadnom Establishmentu, odosno da ide linijom manjeg otpora, time sto ih predstavlja kao kaludjere. Levicarske samo-kontradikcije su uostalom bezbrojne, mogu knjige da se pisu na tu temu… Jedini od tri brata psihopata koji je ostao zao i posle dugog niza godina je srednji brat. Ali i tu imamo problem, mada drugacije vrste. Politicki problem, odnosno jos jedan problem politicke korektnosti. Jodo je jevrejski Cileanac; ne moze cuditi tendencija ka podjednostavljivanju situacija i cinjenica samo u svrhu kreiranja jeftino-jednostavnih politickih poenti koje mu licno odgovaraju – jer je ta “istina” toliko prosto servirana da je i najveci debili mogu razumeti. Primer. Srednji brat je olicenje zla u serijalu, kao neki demon, i naravno da je on ujedno i visi oficir Konfederacijske vojske, tzv “rasisticke vojske”. Jodo do te mere preteruje sa svojim anti-rasistickom po(r)ukom da indirektno citavu vojsku Konfederacije prikazuje kao gomilu bitangi koji su rasisti, silovatelji, i ubice. Bukvalno su svi takvi. (U nijednom gradjanskom ratu ne postoji podela na "dobre" i "lose", to su bajke. Civilni ratovi su jos brutalniji od ostalih, a u njima su sve strane prljave.) Ali na ovakvu priprostu banalizaciju istorije smo odavno navikli od levicara: kod njih je sve crno i belo, i u bukvalnom smislu i figurativno. Ovakav jednodimenzionalan prikaz jedne vojske (ili politickog pokreta ili sta god) je modus operandi skoro svih neozbiljnih pisaca odnosno propagandista, to nije sistem koji koriste ozbiljni scenaristi koji se ne vode politickim fanatizmom i pristrasnoscu, koji su voljni i kadri da iole objektivno tj realnije prikazu neki svet proslosti, opran od sopstvenih politickih i religijskih ubedjenja. U prvih 10-30 strana ova banda Juznjaka je prikazana kao horda demona koje je sam djavo poslao na Zemlju. Jodoizam, idiotizam. (Pretpostavljam da ukoliko se pojavljuju vojnici Unije u nekim kasnijim epizodama, da su predstavljeni kao pozitivci bez moralnih mani, ili nesto blizu tome. Jodo simplissimo bullshitissimo.) Manja olaksavajuca okolnost je sto Jodo ne pada u zamku u koju padaju 95% njegovih levicarskih kolega, a to je zamka da se bas svi crnci, Jevreji i Indijanci (tj sve manjine tj “zasticene politicke vrste”) u prici prikazu kao dobrice i kao zrtve “zlih belaca”. (Ovde su belci “dobrice” samo ako su zenskog pola ili ako su sakati, inace nemaju pravo na pozitivne karakterne osobine.) Vec relativno rano u prvoj prici imamo lik pijanog Indijanca koji pokusava da necaku/decaku ukrade sve pistolje a da ga pritom pokusa okriviti za lopovluk. Medjutim, uprkos ovom primeru Jodo ipak nije dovoljno “priseban” da ne zastrani previse u taj neki moderni fazon “sticenja” nacionalnih, seksualnih i rasnih manjina time sto ce da ih prikaze skoro sve kao zrtve “zlih belaca”. Uostalom, i taj pijani zli Indijanac je verovatno "postao alkoholicar jer su ga belci navukli na pice". Levicari, znam vas puske kad ste petarde bili! S uvodjenjem lika cerke glavnog zlikovca, Jodo pravi nekoliko auto-golova. Prvo, koja idiotski apsurdna slucajnost da se klinac zaljubljuje bas u cerku svog strica, a da to ne znaju ni ona ni on. Drugo, koliko je tek glup obrt u kojem stric koristi svoju cerku kao taoca da bi pobegao od svog brata i necaka... A tek romansa izmedju klinca i njegove rodjake: nerealno totalno, jer strkljavi klinac “postaje muskarac” u rekordnom roku (mahom zahvaljujuci svojoj “dzedaj” obuci koja je preterano i predvidljivo uspesna - brzi preobrazaj preglup cak i za Teksa) a i njeno zaljubljivanje u njega je ishitreno i nekako usiljeno. A tek da ne pominjem incestuoznost koja je kod Jode ucestala tema, jer covek je otvoreno perverzan, i time se bez srama dici... Druga prica je slabija od prve uprkos razresavanja osvete. Jodo inace ima cesto problem sa zavrsavanjem prica. Uglavnom odlicno zapocinje pricu, dobro je razvija – ali neretko je slabo zavrsava. To je slucaj i kod serijala Inkal, a posebno kod Tehnosa. Jedino kod Metabarona besprekornu pricu zavrava na dobar nacin. Ovo je mozda realniji prikaz Divljeg Zapada nego Zagor (sto ionako nije tesko postici), ali ne za mnogo. Ima previse apsurda, kao sto je lakoca s kojom tri brata savladaju 100 naoruzanih vojnika. Ili nebulozna kvazi-dzedajska “obuka” koju klinac dobija. Ili lakoca s kojom mrsavi klinac i jednoruki stric savladaju dva ogromna balvana u salunu. Ima tu jos puno budalastina. Ali sve se to uglavnom nekako prasta jer prve dve price imaju neverovatan tempo, a desavanja su neretko nepredvidiva i mastovito inscenirana. Nema nikakvog gubljenja vremena, nikakvog razvlacenja radnje. Stalno se nesto desava. A to je dobro, iako ide na ustrb logici i realnosti taj neki ultra-brutalni prikaz mlade Amerike. A kad smo vec kod reale, veliku vecinu stripofila a pogotovo vestern fanova ionako preterano ne zanima realnost – shvatali to oni ili ne – i zato bi ovaj integral trebao zadovoljiti vecinu njih. Ja kao totalni anti-fan vesterna sam relativno zadovoljan ovim prvim integralom, a to je samo po sebi odlicna preporuka. Ili mozda upozorenje “pravim” vestern fanovima? Nisam sasvim siguran da li je ovo za Bonelijevce koji skupljaju skoro iskljucivo Zagora, Teksa i slicno, ali cak ce i neki od njih naci nesto ovde sto ce im se svideti. U najmanju ruku crtez. Mada, prosecni Bonelijevac se razume u crtez tj estetiku kao sto je ameba upucena u arhitekturu... Crtez je odlican. Kolor je ponekad veoma dobar; previse je segmenata jednobojno tj npr braon boja preovladava na mnogim stranama, tj 32, 44, 85-88. Zato su najlepse strane one koje prikazuju pustinju kao npr strane 16, 17, 59, 66, 82, 98, 115 na kojima ima vise boja, a time i vise dinamike. |
 |
Vrsta: 2. integral Crtez: Francois Boucq Scenario: Alejandro Jodorowsky Izdavac: Dagda (2007) Premijerno: 2003/2005 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: Tiraz: - Zanr: vestern YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Da. Golotinja? Ne puno. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 3/10 Ciljne grupe: jodorovci i jodorovce Prednosti: crtez, nije dosadno Minusi: politicka korektnost, mnogo nelogicnosti i gluposti |
 |
Treca epizoda je znatno slabija jer su gluposti ovog puta neoprostive i konstantne. Na samom pocetku krece nonsens. Npr posao dzelata prikazan je kao nepopularan, u smislu da mestani preziru dzelate. To nema nimalo logike, jer ti isti mestani jedva cekaju da neki ubica ili pljackas zavrsi na vesalima. Zasto bi posao dzelata bio nepopularan – pogotovo u ovako ekstremno primitivnom i nasilnom Divljem Zapadu? Da se mestani (nekim cudom) sastoje od pacifista i hipstera, pa da jos i razumem (mada bi to tek bilo retardirano), ali ovako Jodo sam sebi puca u nogu odnosno kenja po svom scenariju i likovima. Nasilna bagra koja mrzi dzelate? To je logika za pavijane... Posao dzelata je odlicno placen – a niko ga ne zeli. WTF?... U gradicu u kojem su svi nasilni niko ne zeli da deli pravdu – a da pritom jos i bude dobro placen za to? Ja verujem da bi na pravom Divljem Zapadu (koji Jodu verovatno ne zanima) bilo pregrst kandidata za dzelata, naravno volontera. Ljudi bi se bukvalno tukli da dobiju taj posao. Jodologika opet na nivou planktona. Ali slag na tortu je ponasanje Izbacivaca kod prvog vesanja. Uprkos cinjenici da vesa kanibala male dece, on okleva. (Str 10.) Slag na torti (koja vec ima posranog slaga) je i to sto je Izbacivac ubio tone ljudi u svom zivotu – nevine ljude cesto - a ovamo se odjedanput gadi da presudi jednom koljacu dece. WTF?... Jodologika je logika idiota i ludaka. Covek je u moralnom smislu totalno poremecen, sto cak i mnogi njegovi fanovi ne bi nikada osporili. Opste je poznato da on nije covek kome se divimo jer je genije, vec sto je budala. Mnogo je glup i obrt sa njegovom verenicom, kada ga ona napusta na dan vencanja jer bas tada u grad ulazi njena stara ljubav. (Str 35.) A posto je Jodo vec naucio od (mrskom mu) Holivuda kako se preteruje u politickoj korektnosti, ta stara ljubav je jedan crnac. A on je upravo otkrio rudnik zlata... A onda glavna zlikovacka banda saznaje za taj rudnik (str 49), i to od Izbacivacevog obavestajca - koji nije mogao da zna gde se rudnik nalazi. On je u pismu samo procitao kako bivsa verenica Izbacivaca “u tajnosti” (citiram) radi u rudniku. (Str 43.) Gluposti se prosto nizu jedna za drugom. Posto Jodu nije sramota da se bavi ultra-jeftinom te neubedljivom “sudbinskom simbolikom”, on namesta da Izbacivac treba da obavi pogubljenje crnca i ex-verenice! Kao u nekoj traljavoj TV sapunici. Naravno, Izbacivac odbija da ih pogubi a pritom pistoljem pokusava da oslobodi par. Medjutim, serif ga zaustavlja... a onda tek slede gluposti... Serif umesto da ga na licu mesta ubije ili barem uhapsi i zatvori, najavljuje kako ce “ipak nagovoriti” Izbacivaca da on pogubi onih dvoje. (Strana 55.) Zestoki idiotizam. Kao da se niko drugi ne bi javio da to sam ucini! Uostalom, zar nije dzelat upravo zapretio da ce da oslobodi zatvorenike?! (Jel ovo komedija?) Ovom prilikom ujedno i saznajemo zasto je uopste i odlucio Jodo da posao dzelata bude omrazen – a to je samo zato da bi na kraju epizode svi vrsili pritisak na jednorukog da ubije crnca i svoju bivsu, jer to je tako... poetski, jelte. Kak poeticnaja, kak sudbinskaja. Koliko je to samo jadan plot device, i koliko je to sve scenaristicki nakaradno izvedeno. Sve na silu, samo da bi Jodo dobiju ironiju koju je toliko silno zeleo. Kasnije, Izbacivac srece svog dousnika (str 59), ali zacudo ga ne optuzuje da je bandi otkrio lokaciju rudnika! Kasnije saznajemo da je banda saznala za rudnik preko banke, ali to tada Izbacivac nije znao te bi bilo logicno da posumnja na ovog lika, koji inace zaradjuje time sto dostavlja informacije ljudima. A onda krece tipican vesternski obracun. Umesto da poveca svoje sanse da odbrani porodicu koju napada banda - time sto ce obavestiti serifa - on sam ide u obracun s bandom jer... kak poeticnaskaja. Ima tu jos gomila gluposti, ali najvece su ubedljivo to sto se cak dvojica ubice smeju kao ludi na brasno cim ih meci pogode. (Strane 72 i 83.) Ovo jednom uraditi, ajde der i nekako da prodje, mozda, ali dvaput se posluziti ovakvom baljezgarijom govori puno o tome koliko je Jodo lud a i koliko on svoje citaoce smatra glupim. A opet, koliko inteligentnih vestern fanova ima uopste? Vrhunac kretenizma je kada celavi banditos, dok ranjen umire, prepricava neverovatnu istinu o tome ko je zapravo ubio jednog od sinova glavnog banditosa. Ispostavlja se da je on spontano naredio svojim sinovima da udju u duel i da “pobednik odlucuje ko ce da nasledi biznis”. (Strane 86-87.) Nesto gluplje nisam procitao veoma dugo, cak ni u tupavom vesternu. Koliki god da je lider bande okoreli psihopata, nema teorije da zrtvuje jednog svog sina cisto onako iz hira time sto ce ih naterati da se poubijaju. To se kosi sa svakom logikom. Ima tu jos idiotarija... Npr, koliko je crnac morao da bude glup da ni ne pomisli da bi na posleratnom Jugu neki Juznjacki belci mogli da se naljute na njegovo novosteceno bogatstvo i da ga zajebu? Njegovi potezi su naivni, blago receno, a citaoc vec unapred zna da ce ga “zli belci” zajebati i odvojiti od novca. (Mega-klishe, pa jos i PC...) Prilicno jadno, jer Jodo bi trebalo da izbegava providne fazone. Zasto jednoruki kaze zaljubljenoj azijatkinji da “mi ne treba milostinja od tebe”? On je vlasnik saluna a pritom i dobro placeni dzelat, prema tome nema razloga da uopste pomisli da bi mu neko “nudio milostinju”. Medjutim, na strani 90 saznajemo od nje da je on “siromasan”, sto nema nikakve logike. Inace je taj lik azijatkinje prilicno iritantan i neubedljiv jer ona neprestano prosipa neku toboze kinesku poeziju; zena bukvalno prica u stihovima! (Str 47-48, 90-93.) Jeste jeste, "umetnici" se jako pale na poeziju... Niti je logicno da njegova ex-verenica mrzi Indijance (str 12) a pritom joj je najveca ljubav crnac. Tu se izgleda Jodo malo preracunao, jer vrlo je jasno da je hteo da ona bude idealizirani PC lik, a ne neka ludaja koja je cas rasista cas anti-rasista. Suluda karakterizacija. Ali vec sam bio pomenuo da je ponasanje velikog broja likova veoma nekonstantno te kompletno neubedljivo. Sta reci, Jodini scenariji su presmesni, ali se barem ne moze reci da su dosadni. Simbolicno za Jodinu devijantnu politicku korektnost je i to sto su jedini pristojni tj iole normalni ljudi u gradu neka jevrejska porodica koja se bavi izradom odece. Sta bi, Jodo, nisi ih postavio da su bankari, zlatari ili pravnici? No no, Jodo: kad se vec bavis stereotipnim karakterizacijama onda se bar malo pozabavi i ovim drugim, pravim klisheima... Ima tu jos politicke korektnosti. Jedan Indijanac, totalno sporedni lik, se sveti belcima za masakr njegovog sela. Sve bi to bilo “well and fine” da se Jodo setio da prikaze ili barem pomene i drugu stranu te medalje, a to su divljacki zlocini koje su Indijanci cinili nad dosljacima... Ali OK, Jodo je ovde ekstremno pristrasan i jedva obuzdava svoj anti-belacki rasizam te se ne mogu cuditi takvim scenaristickim potezima. To je ona kretenska Dances With Wolves levicarska skola vesterna, u kojoj se Indijanci glorifikuju do apsurda, kao pacifisticki i moralno savrseni mudraci, a belci se okrivljuju za bukvalno sve. Kao sto rekoh, sve je crno-belo tj u ovom slucaju crveno-belo... Ne daj Boze da neko prikaze pravi Divlji Zapad, jer bi to naljutilo plejadu fantazista odraslih na naivnim i debilnim vesternima. A tek kraj epizode... Izbacivac nam prica o tome kako je on zapravo polu-Indijanac, jer onaj tip koji ubija “mocnike” uz pomoc zmija otrovnica je njegov otac. Kako li je samo znao da ce se Izbacivac pojaviti u kuci bankara bas tada kada ga je Indijanac ubio? “Cekao sam te”, rece on. Kako je mogao znati da ce ovaj bas tad da dodje? Uostalom, nije ni bitno. Ono sto je znacajno je da Jodo opet potencira nevinost i iskarikiranu kvazi-spiritualnost Indijanaca – kao i dobrotu manjina – a zato i ne okleva da opet podseti citaoca kako su “crnci i Kinezi ovde nepozeljni”, kada to izjavi pesnicki omamljena Azijatkinja. Nema nikakve sumnje da Jodo olicava klishe scenariste izvesne etnicke pripadnosti koji ima nesto protiv belaca, sto mozda nije pokazivao otvoreno u svojim ranijim radovima, ali sada kada je anti-belacki rasizam na (Pitomom) Zapadu ne samo moderan vec i znak “visokog morala” i Jodo se vise ne ustrucava da ga otvoreno iskazuje. Uf, kakav pobunjenik! Sto volim takve fejk anti-Establishment folirante, koji su kaobajagi antiprotivni a zapravo zastupaju iste ili slicne nenormalne stavove kao i Establishment protiv kojeg se navodno bore. Fore za budale. Uostalom, i Boucq je vican retardiranom levicarenju, sto je i dokazao time sto je ubacio lik Indijanca u jednu pricu smestenu u Nju Jorku (u Triptih integralu)... Sve su to teske budaletine. Velika je greska/zabluda stripofila kada precenjuju intelekt, moral i poznavanje istorije raznih "ozbiljnih" scenarista i crtaca. Uvek me hvata Fremdscham (blam za drugu osobu) kada stripofili krenu da velicaju neki strip kao istorijski tacan i/ili intelektualno potkovan. Toga vrlo malo ima u stripu, kao i u romanima, a o filmu da ne pricamo... Pogotovo u sadasnjoj eri fake news i velikih lazi. Naravno, velika vecina vesternfila nece ni primetiti sve ove politicke i rasisticke podtekstove, jer su previse naviknuti na ovakvu sveprisutnu neo-marksisticku propagandu. Njima su mozgovi odavno isprani levicarskom dogmom, te takvi citaoci nisu kadri nista da razumeju, ni da primecuju, a jos manje da kapiraju zasto je ko sta napisao i s kojim povodom i motivacijom, i zasto je imao potrebu da bude pristrasan... Za to treba imati mozga, treba biti informisan, treba biti pronicljiv i znati citati izmedju redova a ne verovati sve sto je napisano... Oni koji se “edukuju” preko stripa i filma su ionako tupava goveda. Zabusavali su u skoli kad su bili klinci, kada su dobijali kisu keceva, a sad se najednom setili da ipak zele obrazovanje - i to traze na pogresnim mestima. Kao sto rekoh ranije, nisam isao dalje od prve 4 epizode, a najverovatnije ce to tako i ostati jer su mi epizode 3 i 4 bile jako razocaravajuce, a trenutne cene ovog serijala su previsoke da bih bacao novac na ovakav shit. Predpostavljam da su naredni albumi sve ludji i sve gluplji, jer Jodo to tako voli: da krene na visokom nivou ludizma a da onda pokusa sam sebe da "nadmasi" sa svakom dodatnom epizodom. Drugim recima, kakvo li je smece u ostalim epizodama tek... Ima li vanzemaljaca i bermudskih trouglova? Ne bi me cudilo uopste. |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtaci rangirani:
Bernet:
Corben:
Toppi:
Bilal:
Moebius:
Ostale recenzije:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
