Njujorški Triptih
 |
Vrsta: integral (3 one-offs) Crtez: Francois Boucq Scenario: Jerome Charyn Izdavac: Fibra (2017) Premijerno: 1986/1990/2014 Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC Br strana netto: 276 Tiraz: 500 Zanr: antologija, istorijski, fantazija, politicki, triler Kolor? Da. Golotinja? Da. Politicki obojen? Da, ali mahom pozitivno. Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 7/10, 9/10, 8/10 Ciljne grupe: odrasli, esteticari Prednosti: odlican crtez, fantastican kolor, originalnost Minusi: nista posebno |
 |
| Ovaj integral se sastoji od tri nepovezana albuma, a jedini zajednicki imenitelji su im autori i lokacija radnje. Prvenstveno Nju Jork, ali u sve tri price radnja se odvija i u SSSR-u. Doduse, ova prica sadrzi samo kratak izlet u komunjarsku imperiju, dok se druge dve price bave staljinizmom kao glavnom temom. Prva prica, La femme du magicien (gore na slici), je verovatno najmanje popularna, barem sudeci po komentarima balkanskih stripofila. Radnja je sto bi se reklo "all over the place"; znaci bizarna, surealna, ponekad nebulozna - ali zato nikad predvidljiva. I zanrovski imamo kupus: krimi, fantazija, erotika, coming-of-age, drama - sve zbrckano zajedno. SPOJLERI: Vec mi je pocetak price izmamio kez, jer nije dugo trebalo da se jedna od francuskih opsesija - pedofilija - pokaze, ali onako uvijeno u foliju, da ne bude sasvim ocigledno i odvise perverzno. Naime, na pocetku price madjionicar Edmond obavestava mladoj devojcici Riti, onako "u sali", da mu je ona buduca supruga - dok joj keca majku u medjuvremenu. Prosto neverovatno da ovo nije napisao Jodorowski jer ovako nesto mnogo lici na njega. A opet, ni Charyn nije daleko od Jode: obojica su levicari slicnog porekla. Stereotipicno je za Francuze da se bave pricama u kojima neki matori jarac (ruzan, celav i/ili debeo) uspesno juri neku maloletnicu, takvih francuskih filmova ima na pretek. Odnosno, jos smesnije: maloletnice su te koje obicne jure jarce. Francuzima je to omiljena muska fantazija - da se u ruznog sredovecnog muskarca zacopa neka balavica, i to bas mnogo mlada. Djevochka u ovoj prici nije 17-18 pa da to bude u granicama normale i legale, vec deluje vise kao da ima 11-12. Rita deluje kao normalna devojka, ali je dozivela "pedophilic grooming" od Edmondsa, te se kad-tad zaljubljuje u njega. Mada, deluje da Charynu ovakav nemoral ne smeta previse, ili cak mozda uopste. Oni se spandjaju kasnije i vencaju, ali tek kada ona odraste. A tu nastaju i neke dodatne nebuloze, jer odnos majke i cerke nije dovoljno jasno postavljen. Edmond kasnije ubija njenu majku da bi mogao nesmetano da opsti s cerkom, a reakcija cerke je naravno da ga ostavi. A opet, Rita mu oprasta na kraju, sto nema nikakve logike. A i kakvu "poruku" salje takav zavrsetak? Ne kapiram sta je pisac hteo da kaze. Zar je ocekivao da se sazalimo na okrutnu sudbinu koja ga je kasnije zadesila? Pa on je ubica i pedofil koji je zloupotrebljavao svoju magiju da radi sta hoce! Ako je Charyn smatrao da je ovo neki happy-end, onda je skroz lud. To sto je u poznim godinama zavrsio kao rob neke vestice je zapravo bio poetic justice, odnosno ironicna pravda. Cudo je sto ovako nesto nije danas izaslo, i to na filmu, jer danas imamo sporadicne pokusaje pranja pedofilije, a to je rezultat sve jaceg uticaja LGBTQP na zapadnu (ne)kulturu. Little Children, na primer, prikazuje jednog pedofila na nerealan jer maltene pozitivan nacin. Zato me cudi da je ovo strip iz 1986., pre nego sto su seksualne aberacije postale ne samo "normalna" pojava u zapadnom drustvu vec se i tretiraju kao nesto pozitivno. Strip bi bio tipicniji za ovo doba. Ali necu da tvrdim da ovakvih perverzija nije bilo jos od kasnih 60ih nadalje... Prica je podeljena u nekoliko poglavlja; pocinje s fantazijom i "romansom" a potom se seli direktno u serijska ubistva, koja pokusava da resi neka parodijska verzija Herkula Poaroa. Zavrsava se kao neka opicena bajka. Kao sto vec rekoh, totalni mish-mash ali koji pleni fantasticnim crtezom/kolorom. Scenarijski nedostatci su mahom u karakterizaciji; nemam nista protiv suludih obrta, jer to cini price zanimljivim. (Radije cu da citam nesto nebulozno i suludo, a zabavno, nego logicnu ali stereotipicnu pricu.) Iako nam Charyn pokazuje decenije zivota glavnih likova, nikada se ne stice utisak da ih mi dovoljno dobro razumemo. Kakva je zapravo Rita? Nema dovoljno informacija da bih odgovorio na to. Depikcije enterijera su spektakularne. Boucq ne samo da vlada perspektivom vec se i poigrava s njom na nacin koji je veoma interesantan i samo dodatno uvecava faktor zabave. Voli da prikauje kadrove iz neobicnih uglova. |
 |
| SPOJLERI: 2. prica, Bouche du diable, pocinje skroz glupavo. Ukrajinska seljanka pronalazi napustenog decaka na livadi i usvaja ga. Medjutim, njen muz je neki "kanibal" (barem ga tako decak kasnije opisuje KGB-ovcu) i pri najmanjem povodu vadi kuhinjski noz da ga ubije (na slici). Mali je spotaknut od strane jednog od mnogih "zombi sinova" matorog kanibala, te je zato prosuo hranu i iznervirao ludaka. Klinac uspeva da izvuce zivu glavu time sto nenamerno zapaljuje matorog, a ovaj ga onako pokriven u plamenu i dalje juri kroz sneznu sumu. Zanimljivo ali apsurdno. Scena kao iz nekog ludackog evropskog "kultnog" filma 70ih. Inace Boucq (ili Charyn, zavisno od toga cija je to ideja) ima cudnu naviku da "zle gomile" ljudi prikazuje kao copy-paste klonove. To je uradio u ovoj sceni (na slici: zombi sinovi, treci kadar), a potom opet u kasarni par strana kasnije. A ima toga i u prethodnoj prici: na pocetku sa jahacima, a onda na samom kraju sa "sledbenicima" matore vestice koja drzi Edmonda kao roba. Ne mogu reci da mi se ovaj fazon svidja jer je suvise groteskan. Inace se Boucqov crtez ponekad krece izmedju elegantnog i grotesknog. Zato mi se njegov (dosta unikatan) stil nije odmah dopao. Slicno je i sa Bourgeonom, ciji sam crtez tek nesto kasnije ukapirao. Na svu srecu, sa ovom scenom bega od divljackih seljaka se zavrsavaju nebuloze. Prica od tada ide mnogo normalnijim ali ne i manje zanimljivim tokom. Krece kao horor a onda postaje socio-politicka drama koja se bavi dekadencijom i surovoscu staljinizma, a potom se pretvara u spijunski triler. Moram reci da me je prijatno iznenadio takav politicki stav; pre sam ocekivao neko pranje SSSR-a - s obzirom da je scenarista njujorski Jevrejin a crtac Boucq (koji je bio uradio neki usrani Greenpeace album). Doduse, na strani 175 jedan lik (jos jedan ruski spijun koji je prebegao) kaze da su "i ovi i oni identicni, dva lica iste medalje", sto je tipicna budalastina koja je bila popularna medju mnogima tokom Hladnog rata, kada je ovo i napisano. Mnogi su zeleli da podjednostave konflikt time sto su egalizovali obe strane, uprkos tonama dokaza da je Sovjetska Imperija bila hiljadu puta gora i od najmracnije strane SAD-a. Uostalom, milioni ljudi iz Sovjetskog bloka su bezali na Zapad ili to zeleli, a ne obrnuto: samo ova jednostavna cinjenica bi trebala da puno govori. A opet, Charyn je ipak ono sto jeste, a to je njujorski levicar, a to znaci biti veciti cangrizavac kome nigde ne valja. Medjutim, postoji nada/sansa da je Charyn govorio o tretmanu spijuna a ne o sveukupnom kvalitetu zivota i morala u SSSR i SAD, jer se u narednom panelu bivsi spijun nadovezuje na zastitu agenata od strane vlasti, odnosno mozda je pisac hteo reci da su KGB i CIA isti u ophodjenju sa svojim zaposlenima. Stoga ne mogu u potpunosti da tvrdim da je Charyn hteo da egalizuje dve strane. Ako je iole neki bajni intelektualac, kao sto Wikipedia tvrdi, onda nije mogao nikako da zastupa takav nebulozan, simplisticki stav. Ali, kao sto rekoh, nije sasvim jasan ovaj deo, tj koji zakljucak je scenarista hteo da poturi. Kako god... Sve ukupno sagledano tj kada uzmemu ovu pricu u celosti, Charyn za divno cudo ne vrsi egalizaciju izmedju dve svetske sile, vec prezentuje SSSR i KGB kao monstruozne entitete, a pritom vrlo malo kritikuje SAD. Na primer kada stari Indijanac kaze nesto pateticno u svojoj uvodnoj sceni, nesto u fazonu "oteli su nam zemlju", sto je otrcan klishe koji mozemo cuti u svakom trecem vesternu novijeg doba. Uostalom, ova implikacija da Indijanci i dalje samo o tome pricaju i samo se time bave nema veze s mozgom, kao sto ni tipican americki crnac ne prica stalno o Africi. Ili je zapravo retko i pominje. Kad po pravilu ni ne zna gde se nalazi, kao i vecina Amera. Charyn je cak ubacio jedan upecatljiv (jer inteligentan) detalj na strani 146, na kojoj ruska baba spijun otkriva kako je lako navesti neke Amerikance da poveruju u najvece budalastine - a pritom konkretno navodi KGB propagandu (prosirenu u samoj Americi, ne indirektno preko okeana) da je "Isus bio prvi komunista". Na taj nacin Charyn sebe ipak u velikoj meri iskupljuje za bilo kakve levicarske gluposti koje (pretpostavljam) servira u svojim ostalim pricama i romanima. Mnogi (naivni) Ameri i dan-danas nisu svesni koliko im je budalastina i lazi servirala sovjetska propagandna masinerija tokom 60ih, 70ih i 80ih, koliko pogresnih verovanja su preuzeli direktno od Sovjeta, i to manipulativne lazi koje su srocene u nekim hladnim moskovskim KGB kancelarijama, s ciljem da zavade Amerikance kolektivnim zatupljivanjem... Glavni KGB zlikovac u prici tako nesto i kaze u jednom momentu. A opet, ako procitate "radnju" ove price sa Fibrinog sajta, dobicete tipicnu levicarsku budalastinu: "Ruski je narod namijenio sjajnu budućnost ovom izgubljenom djetetu: postat će jedan od njegovih najboljih tajnih agenata na drugoj strani svijeta, u američkom kapitalističkom paklu. I tako se Youri, iliti Billy, sada lišen zečje usne, ali zadojen komunističkom ideologijom, našao usred New Yorka kao protagonist tajnog rata koji razara i njegovo biće..." Kapitalistickom paklu? Vlasnik ovog hipsterskog izdavaca je taj koji je "zadojen komunistickom ideologijom" a ne Ilic, koji zapravo sve vreme krije od svojih pretpostavljenih naklonost prema hriscanstvu. Ni u jednom delu price Ilic nije prikazan kao neko ko je bio zadrti komunista: ni blizu. Taj koji je napisao ovaj sinopsis ili nije procitao pricu ili je uopste nije shvatio. "Ruski je narod namenio sjajnu buducnost ovom detetu", tvrdi Fibra. Prvo, nije ruski narod njega regrutovao vec KGB. Nije isto, ali uopste. Drugo, kakva sjajna buducnost? On je prinudno regrutovan tajni agent koji rizikuje glavu ako ga Ameri uhvate, a rizikuje daleko vise ukoliko zabrlja i KGB krene da ga kaznjava i maltretira. "Protagonist tajnog rata koji razara njegovo bice" takodje nije tacno, bar ne sasvim, jer se sugerira da je Ilic uhvacen izmedju dve strane Hladnog rata - sto ovde nije slucaj. On je zapravo uvucen u konflikt izmedju KGB-a i prebeglog ruskog spijuna tj "izdajnika". Drugim recima, ovo je maltene interni problem koji KGB pokusava da resi, pa uvlaci Ilica, protiv njegove volje. Uostalom, poistovecivati citavu drzavu SAD sa Nju Jorkom je krajnje neozbiljno i debilno. Cak ni jedan levicar kao Charyn ne bi imao tolike kahones tj toliki bezobrazluk da se pretvara da je ovaj grad 1:1 precizna reprezentacija ove raznovrsne i ogromne drzave. Stavise, NY je vrlo atipican za vecinu Amerike, razlikujuci se poprilicno od onoga sto se nalazi izmedju zapadne i istocne obale. Konkretnije, NYC i takozvani Biblijski pojas imaju vrlo malo toga zajednickog; u kulturnom smislu su vise kao razlicite drzave a mentalitet je sasvim drugaciji. Ali eto, neki ljudi, npr izvesni balkanski izdavaci, smatraju da je NYC tipicna Amerika i predstavlja kapitalizam i Amerikance u svojoj esenciji. Koliko je to samo detinjast, neinformisan i naivan stav... Smesno je koliko cesto neupucenici odaberu da im NYC bude simbol Amerike, sto bi bilo kao kad bi neko uzeo Egipat da predstavlja citav Africki kontinent. Upravo je ovaj kretenski sinopsis razlog zasto mi je dugo trebalo da kupim ovaj integral, jer sam bio stekao utisak da je neko levicarsko sranje u pitanju. "Kapitalisticki pakao", kaze ovaj pajac. Svi hrle u taj "kapitalisticki pakao" - a beze iz komunistickih zemalja... E, jado... Vazno je da je svima na Balkanu divno, ovde rastu med i mleko, jer nam je "socijalizam" toliko dobroga doneo da je pola stanovnistva zbrisalo na "truli" Zapad... Sto se Indijanca tice, Charyn je u jednom intervjuu objasnio da taj lik nije ni postojao u prvobitnoj verziji, vec ga je Boucq ubacio. Ovo i zvuci logicno jer ovaj lik nekako previse odskace od svih, kao da je prebegao iz nekog drugog romana u ovaj. Indijanac je pomalo mac sa dve ostrice: s jedne strane je evidentno da ima bozije moci - ili magicne u najmanju ruku - a da pritom citaoc ne dobije ni najmanju insinuaciju zasto je takav i odakle mu tolika moc, a s druge strane igra vrlo zanimljivu ulogu u velikom akcionom finalu koji vuce na tipicne americke trilere. (One retke koji su dobri.) Indijanac se bukvalno ponasa kao neunistivi marvelovski superheroj, skacuci s krova na krov sa lakocom lemura dok KGB-ovce ubija kao da su u pitanju tek izlegli, naivni, bespomocni pilici a ne istrenirane ubice. Iako je ta citava scena u katedrali apsurdna, takodje je i veoma zabavna i spektakularna. Problem imam veci sa pojavljivanjem Indijanca u kanalizaciji: tu ga glavni lik pita "otkud sad ti ovde?" a Indijanac (tj Charyn) mu daje neki nejasan odgovnjor - koji je u sustini ekvivalent priznanja autora da ne zna kako da objasni situaciju tj kako i zasto Indijanac ima tolike nadrealne sposobnosti. A opet, Boucq ga je ubacio u pricu te je Charyn morao nekako da se snadje... Verovatno je Boucq insistirao na tome da se ovaj lik ubaci u pricu a Charyn nevoljno pristao, kao neki kompromis. Prica je sve u svemu jako dobra, bolja od prve jer nema nejasnoca vezanih za likove (sem, eto, poreklo Indijanca sto je velika misterija). Pravo je osvezenje citati kvalitetne dijaloge posle niza gluposti koje sam istrpeo u nekim daleko slabijim ili totalno inferiornim serijalima. (Trigan Empire, Petar Pan...) Jedina kritika koju bih jos pomenuo je sam kraj, zadnja strana, koja mi nije nimalo jasna. Ilic i Indijanac skacu kroz ogromni stakleni mozaik u katedrali. Odnosno, Indijanac to inicira jer je vukao ranjenog Ilica. Zasto to Indijanac cini i sta to sve treba da znaci, pojma nemam... Crtez je za nijansu slabiji nego u prvoj prici, mada je kolor i dalje jako dobar. Zanimljivo je da je Charyn uopste pristao da radi sa Boucqom, jer je ovaj odlican crtac, a skoro svi ostali "crtaci" s kojima je Charyn radio stripove su hipsterski skrabatori, sarlatani kao sto su Loustal i Munoz. Ako ikada Charyn pokusa nekoga da ubedi da je esteticar, ne bi mogao... Samo anti-esteticari mogu da pisu za beskorisne klovnove kao sto su ovakvi hipsteri. Zar mu nije bilo stalo da mu dobri crtaci obradjuju price? Sta vredi i najbolji scenario ako ga naskraba te unisti jedan Munoz, koji crta kao dete od 5 godina... Koje emocije moze takav crtez da oslika? Nikakve. Koji estetski ugodjaj moze da ponudi? Nikakav. Ali takav kretenski izbor je vrlo verovatno usko povezan sa Charynovom levicarskom orijentacijom: levicari su notorni kao pristalice hipsterizma, i kao vernici nebuloznog hipsterskog ubedjenja da je "ruzno lepo a sve lepo zapravo ruzno". A to je usko povezano sa marksistickim ideoloskim motivom da je "zlo dobro a dobro zapravo zlo". (Komunjare to nikada nece tako jasno reci a ni priznati, ali to je esencija njihove gluposti i izvitoperenosti.) Levicari i njihove gluposti: prica u bezbroj nastavaka. |
 |
| 3. prica, Little Tulip, je jos jedna prica usko povezana sa staljinizmom, i to upravo sa gulazima - temom kojom se retko ko od strip/roman scenarista bavi. Sve su to uglavnom levicari, zato im je hiljadu puta draze da nas podsecaju po milioniti put na nacisticke koncentracione logore. A ovaj podatak nam govori koliko su zapravo levicari licemerni, nemoralni pa cak i sociopate, jer svaka iole istorijski potkovana osoba zna da su ruski gulazi i nemacki logor jedna te ista stvar. Biti selektivan po pitanju takve vrste zla je jednako zlo onom pocinjenom u reali. Ono sto dodatno otezava krivicu selektivnih/licemernih/sociopatskih levicara je cinjenica sto su nacisticki logori postojali 12 godina, a ruski/sovjetski najmanje 150. Pod Putinom i dalje rade, i to na hiljade njih, mahom u Sibiru. Zato svaka cast Charynu sto se dotakao ove teme. Charyn se ne izmotava, vec prikazuje legendarni sovjetski sadizam brutalno i sirovo bez ikakvog ustrucavanja. Stoga je ova epizoda u delovima dosta depresivna, a glavni lik Pavel je tragicna licnost kojem se retko sta dobro desilo. Dok se druga prica bavila "samo" dekadencijom KGB-a, ovde se ide direktno na ono najgore kod svih komunistickih rezima. Rusko-komunisticko ludilo je ovde necenzurisano, a tako je najefektivnije. Da ne pricam da milioni tih zrtava i ne zasluzuju manje nego da se ta patnja prikaze verodostojno, bez ulepsavanja. Odnosno, crtez dosta ulepsava grozotu, ali zato scenario ne. Da se malo idioti upoznaju s pravom Rusijom, a ne onom koju su im servirali populisticki politicari i kvazi-intelektualni pro-ruski propagandisti. Naravno da je ova opaska upucena svim srpskim rusofilima koji ne znaju ama bas nista o pravoj Rusiji, koju toliko romantizuju bez ikakvog pokrica. Mozda se delom i zbog ove cinjenice ovaj integral nije uspeo rasprodati, cak ni 5 godina nakon objavljivanja na Balkanu: vrlo je moguce da nekim srpskim stripofilima ne odgovara anti-sovjetska (tj u neku ruku i anti-ruska) tematika. Ali da budemo realni: ovako dobar integral ionako nije za takve primitivne budale... SPOJLERI: Prica leluja izmedju Nju Jorka 1970. i posleratnog Sibira, ali se vise bavi ovim drugim. Naime, roditelji glavnog lika su se kao neke naivne ovce preselile iz Amerike u Rusiju, i to za vreme Staljina, sto je bio vrlo hrabar potez. A ovo za hrabrost se odnosi na Charyna, ne na likove, jer njihova odluka da odu u komunisticki pakao je toliko suluda da ima maltene elemente humora u sebi. Ne kazem da nije bilo takvih bolida, sigurno da jeste, ali za svakog maloumnog i naivnog Amera koji se usudio krociti na sovjetsko tlo bilo je 1000 Sovjeta koji su pokusavali kako znaju i umeju da se dokopaju Amerike. Razlog odlaska u Moskvu? Da bi se studiralo pod izvikanim Sergejem Ajzenstajnom. Skupo ga je kostala ta idiotarija: on je ubijen za freme pokusaja bega iz gulaga, supruga mu je postala prostitutka u logoru i ubijena je nozem pred sinom, a sin (Pavle) je detinjstvo i adolescenciju proveo u gulagu, okruzen najvecim shljamom planete. Ali pre nego sto previse nahvalim Charyna potrebno je znati da je medju mnogim zapadnim kvazi-intelektualnim komunistima tokom Hladnog rata postojao obicaj da se zestoko kritikuje staljinizam, a da se ne diraju post-staljinisticki rezimi. Bilo je i onih koji su se protivili svim erama SSSR-a i koji su smatrali tu vestacku uniju totalnim promasajem koji nema veze s pravim marksizmom. (Sto je samo po sebi presmesno, jer nijedna komunisticka zemlja nije uspela da realizuje ni promil Marksove kretenske ideologije (niti je to vecini vladara bila i namera), jer takva nebulozna i nelogicna ideologija nikada ne moze da se pretoci u praksu, jer krsi previse bioloskih odnosno naucnih zakona i principa, a pritom kompletno ignorise ljudsku psihologiju.) Kojoj levicarskoj grupaciji Charyn pripada, to ne znam, ali "samo" zato sto se okomio na gulage ne znaci da je anti-komunista, to je poenta ovde. Retko koji "elitni" zapadni levicar je kompletno digao ruke od komunizma. Velika vecina njih gaje simpatije prema komunistickim drzavama, a delimicno iz ovog razloga danas imamo sizofreno-paradoksnu situaciju u kojoj zapadni levicari ostro kritikuju Putina - ali i brane Rusiju povremeno. Jer ne mogu da se odvoje od svoje ljubavi ka brutalnom SSSR-u, a Putinova Rusija nije nista drugo nega neka nova verzija starog Sovjetskog Saveza, samo ovog puta vise fasistoidna. Zapadnim levicarima, preko mnogih decenija, je toliko ukorenjena naklonost prema SSSR-u i Rusiji da nisu kadri objektivno da se bave Putinovim rezimom. Odnosno neki manje a neki vise jesu. Pri kraju price Charyn kaze nesto sto sugerise da bi on mogao biti jedan od onih koji samo diraju staljinisticki SSSR: "nakon Staljinove smrti, gulazi su krenuli da se brzo prazne, do te mere da je bilo vise cuvara nego zatvorenika." Cvrc Milojko. To sto je Staljin oteg'o svoje smrdljive seljacke papke ne znaci da se SSSR za par meseci ili godina transformisao u iole civilizovanu drzavu tj imperiju. Nije, ali ni blizu. SSSR je i dalje bio okrutna diktatura, i pod Hruscevom i pod Breznjevom, s tim sto se manje nevinih civila ubijalo i mucilo. Ali nikako do te mere da "cuvari brojcano nadjacaju zatvorenike": to je basna za malu (levicarsku) decu. Prica ide iz Rusije u Ameriku i natrag, uz puno flashbacks, a to znaci da je ovo u zanrovskom smislu ping-pong igra izmedju istorijske drame i modernog trilera, sto je originalno i neobicno. Kao i u prethodne dve price, i ovde glavni lik poseduje neku natprirodnu sposobnost. Pavle radi za policiju, koja veruje njegovim "mediumskim" sposobnostima, sto je pomalo cudan aspekt. Medjutim, konkretniji problemi u scenariju nastaju tek na kraju, u velikom triler finalu u kojem se ispostavlja da serijske ubice koje Pavle trazi vec sve poznaje od ranije, iz svojih godina provedenih u gulagu. Ovo je vrlo nerealan obrt, da se blago izrazim. Ovoliko suludu slucajnost ne opravdava ni cinjenica da su svi oni dobili lazne americke dokumente tj velik broj njih je pobegao u Ameriku. Medjutim, NYC nije mali a kamoli Amerika. Jeste da je ovaj obrt ujedinio proslost i sadasnjost odnosno spojio oba dela price i na taj nacin se doslo do zakljucka, ali to je odradjeno na silu, sa prevelekom dozom ekstremne slucajnosti. "Svet je mali" ali ne bas tolicni... Fokus na tetoviranje kao "umetnost" sluzi dobro prici u smislu da Pavle na taj nacin prezivi gulagni pakao, ali mene nesto preterano ne odusevljava. Tetoviranje je oduvek bila retardirana struka. Jeste da su tattoo musterije jos gluplje od tattoo majstora, ali to ne umanjuje cinjenicu da se samo budale mogu toliko napaliti na ovaj "zanat" kao i hobi. Daleko bilo da je to umetnost, to je najobicnija pizdarija na koju padaju uglavnom maloumnici (npr ovi okoreli ruski i ukrajinski kriminalci) i naivni klicni. Veliki finale je napet i zanimljiv, bas kao i u prethodnoj prici, ali sadrzi jos neke blesave aspekte, osim gore pomenutog o velikoj slucajnosti. Duh mladog Pavla, onog iz ruske proslosti, se javlja njegovoj devojci i obavestava je gde su i ko su ubice. Salje je tamo da osveti majku, Pavleta i mnoge druge - i ona to zaista uradi, pobivsi citavu grupu nabildovanih okorelih mafijasa u jednoj prostoriji, sama bez icije pomoci i samo s jednim pistoljem, i to bez da nju iko cak ni rani. To je zaista apsurdan ishod. Na srecu ovo je strip a ne film, zato ovakva nebuloza moze mnogo lakse da prodje: na filmu bi ovaj finale delovao previse debilno. Takodje je nelogicno da duh Pavleta posalje svoju devojku na takvu samoubilacku misiju. Niti je meni ikako jasno zasto bi se jedna mafijaska organizacija, ma koliko bila divljacka i sadisticka, bavila serijskim silovanjima i ubijanjima - koje potom dominiraju vestima. Koja to mafijaska grupacija zeli da skrece paznju na sebe? Pogotovo jedna organizacija koja se sastoji od stranaca sa falsiranim dokumentima... Ova prica se nastavlja u albumu New York Cannibals koja jos uvek nije objavljena ovde. |
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
No comments:
Post a Comment