Friday, October 28, 2022

Tomie - Ito



TOMIE 1
Vrsta: 1. dzepni integral (tankobon)

Crtez/scenario: Junji Ito 

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 1987

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Br strana netto: 238

Tiraz: 2,000

Zanr: horor, misterija

Kolor? c/b

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Vrlo malo. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 2-5/10

Scenario: 3-9/10 

Ciljne grupe: horor fanovi 

Prednosti: originalnost

Minusi: veoma los crtez, jadan scenario na pocetku, poneka glupost

Ko je vec bio procitao Gyo ili Uzumaki (ili skoro bilo sta drugo od Ita) mora da je odmah primetio koliko je crtez losiji u ovom serijalu, losiji cak i od Dezertera. I to ne samo losiji vec se moze slobodno reci katastrofalan. Ko nije primetio, blago njima, jer takvim osobama je svaki strip dobar - pod uslovom da im se prica dopada. Oni su ustinuti od estetike i razumevanja crteza, otprilike kao ljudi kojima je svejedno da li slusaju turbo-folk ili Bitlse.

Crtez je u prvoj epizodi na pocetnickom nivou, maltene na nivou deteta ili nekog (puno nagradjivanog) hipsterskog stripa novijeg datuma, a onda se blago poboljsava nesto kasnije. Medjutim, citav ovaj prvi tankobon je lose/osrednje nacrtan, sto se drasticno odrazava i na kvalitet price. Jer dzaba i najbolja prica ako je crtez jadarija. (Taman posla da po stoti put sada objasnjavam zasto je tako.) Nisam znao da su Itovi pocetci bili toliko losi; Tomie mu je valjda prvi duzi serijal ili cak mozda prva manga, ali kako god bilo ovakvo skrabanje je u svakom slucaju daleko ispod nivoa koji ce dostici u 90im, a kamoli jos kasnije. Blago receno.

Ni sama prica ne otpocinje mnogo bolje. Greska je pasti u zabludu da je Ito tada bio neki scenarijski genije koji nije umeo da crta, vec je evidentno iz prilozenog da u to vreme nije umeo ni jedno ni drugo. Dijalozi su u prvoj prici kao u veoma losem B filmu, kadriranje je haoticno, radnja konfuzna. Ali i glupa.

Da ne bude da ovde prozivam Ita ili slicno, on je i sam rekao da je bio "rank amateur" na pocetku karijere, a to je upravo prva Tomie prica. Njegova prva prica tj manga. A ovo "totalni amater" je citat iz Viz Media izdanja njegove kolekcije prica Shiver (koja je inace odlicna, uzgred receno). Zasto i ne bi to priznao? Pa nema on ego jednog narcisoidnog manijaka-fanatika kao sto je Alan Moore pa da ne prizna tako nesto. A kako i ne bi to priznao? Uporedite Itov crtez iz njegovih novijih dela (npr Remina Sensor) sa tim prvim mangama; to je kao nebo i zemlja, kao porediti Cecu Raznatovic sa Mocartom, kao porediti crtez Rembranta kada je imao 3 godine sa slikama kada je imao 30. Kako vreme odmice Itov crtez je sve bolji i bolji: do te mere je ovo tako da se bukvalno po crtezu moze provaliti za svaku pricu ili serijal iz koje je faze potekao. Zato (u crtackom smislu) preporucujem sve od njega - sem Deserter Frankenstein (koji je bar pola slabo/lose nacrtan). Sve ostale mange uzmite.

SPOJLERI:

Objasnjenje i motiv ubistva Tomie su toliko debilni da ne prolaze u stripu a kamoli da bi prosli u nekom romanu ili filmu. Ispostavlja se da je slucajno bacena tj pala sa litice, a onda raskomadana od njenih skolskih drugova i drugarica - pod nadzorom i vodjstvom njihovog razrednog! I to samo zato sto je nisu voleli i zato sto su hteli da zastite njenog "ubicu". Glupo? Ne, vec kompletno retardirano i totalno nerealno. Znaci japanska deca su svi potencijalne psihopate i kasapini, pogotovo kada idu na nek skolski izlet? Da stvari budu jos gluplje, cak i kada su primetili da je Tomie prezivela pad, oni nisu ni na momenat pomislili da pozovu hitnu vec su nastavili da je seckaju.

Uostalom, zasto bi je uopste i seckali? Pa zar nisu ladno i lepo mogli da prijave pad kao nesrecu? Cemu to zajebavanje i toliki krimogeni rizik time sto ce da se otarase lesa kao neki iskusni mafijasi? (Otkud im alati uostalom. Zar japanska deca nose testere i kasapinski pribor sa sobom na izlete? Jel ovo bio cas Hladnokrvnog Ubistva?) Zar bi japanska policija zaista posumnjala da je smrt Tomie bila zavera citavog odeljenja? Postoji li u istoriji (japanskog) skolstva ikakav iole slican primer? Odakle Itu uopste suluda ideja da ovako nesto moze da prodje kao realan motiv, scenario, objasnjenje? Ovo je pisanje jednog nesnadjenog amatera i u ovom veoma skromnom pocetku nema apsolutno nikakvih pa ni najmanjih naznaka da ce od tog Ita da ikada bude nesto, a kamoli da ce postati najbolji horor scenarista i veoma dobar crtac. Ali to je samo dokaz da se nikada ne zna kako se neko moze razviti, i da li ce evoluirati. Te stvari su cesto nedoku(r)cive. S tim sto je ipak dosta neobicno da neki crtac bude toliko los sa 24 godine. Ni Franquin nije bio brilijantan u tim godinama, ali u poredjenju s Itom je vec u to doba bio iskusni zanatlija. Mnogo logicnije bi mi bilo da je Ito ovako nesto sklepao sa 15 godina starosti.

Ne tvrdim da je Ito danas ne-znam-kakav super-talenat. Njegov stil se bazira daleko vise na disciplini, trudu, detalju i velikoj masti nego na prirodnom talentu koji poseduju oni najbolji strip crtaci. U svom najboljem izdanju njegovi crtezi su zabavni i kvalitetni ali nemaju "lakocu linija" jednog Berneta ili Fonta, to je sigurno. Drugim recima, kada se izbliza prostudira njegov crtez - njegove linije - tu nema nekog posebnog kvaliteta. Kod njega je bitan sveukupni utisak koje sve te "osrednje" linije stvaraju, a ne mikroskopski detalj. Kod crtaca kao sto su na primer Romero ili Holdavej crtez se moze uvecavati do mile volje i uvek ce izgledati sjajno, ali kod Ita i njemu slicnih to nije ni potrebno ni pozeljno. Zato i odgovara manji format njegovim stripovima.

Da ne bude da je prica glupa samo u prvoj epizodi... Na 62. strani hirurg koji je mladoj devojcici presadio bubreg sebe upita sasvim ozbiljno "da joj nismo slucajno greskom presadili fetus umesto bubrega?" Koliko je to samo debilno: da jedan iole ozbiljan hirurg sebi postavlja takvo pitanje a da to ne uradi u shali... Kao da su fetus i bubreg toliko slicni da ih jedan skolovani covek - a kamoli hirurg - moze pobrkati, ili uopste se igrati sa mogucnoscu da posumnja i na momenat da je slucajno presadio pogresan organ. Stavise, najveci idiot na planeti bi razlikovao bubreg od fetusa. Neverovatna vrsta budalastine na nivou nekog Ed Wood filma.

Na strani 109 pojavljuje se nebulozni lik koji se ranije bio predstavio kao otac od Tomie. Pojavljuje se iz ormara, tek tako - samo da bi Ito imao "razlog" i nacin da ubije lekare i okonca tu pricu. Ovakav plot-device mi je jeftin i neprihvatljiv jer se lik vec po drugi put pojavljuje - a ubrzo potom i nestaje - a pritom o njemu ne znamo ama bas nista. Ito je mislio da moze tek tako da ubacuje/izbacuje likove kako mu se cefne, onako po potrebi. E pa, ne moze... Inace bi skoro svako mogao da pise horor i misteriju. Ovaj lik je deus ex machina.

Ima kasnije nekih zanimljivih ideja ali posto je crtez toliko mizeran/osrednji efekat je uglavnom dosta slabiji nego da je crtez na nivou kasnijih Tomie prica. Neshvatljivo mi je da mu je ovo mozda i najpopularniji serijal uprkos ovako slabom crtezu (bar u prvoj trecini), ali ujedno je ovo i jedna tipicna pojava koja po hiljaditi put dokazuje da su velika vecina mangatarda kompletno operisani od estetike, i da vecina uopste i ne razlikuje odlican crtez od loseg, niti ih to zanima. Zato je nivo crteza u mangi toliko los u proseku, pogotovo u ranijim periodima japanskog stripa. (Dok evropski i americki strip devouliraju, japanska scena je sve bolja i bolja.)

Los crtez je konkretno problem i zbog samog koncepta serijala: ovde imamo neku opasnu lepoticu, zavodnicu, ubicu. Ali da bi nas Ito ubedio da je ona nadprosecno lepa (ili uopste lepa) on bi morao da je nacrta kao takvu, sto naravno nije slucaj jer mu je ovo pocetnicka faza. Kasnije je naucio veoma efikasno da crta devojke (mada ne iz profila), ali u ovom periodu su mu likovi bili neprecizni i aljkavo predstavljeni. I zato je Tomie sve samo ne neodoljiva lepotica. Tek na polovini ovog tankobona na strani 114 prvi put Tomie lici na veoma lepu zenu. To je ujedno manje-vise i pocetak jasnijeg i znatnijeg poboljsanja u crtezu. Vec naredna prica Fotografija ima crtez koji vec na nesto lici mada je daleko jos od kasnijeg nivoa. A i prica je ubedljivo najbolja (i najduza) u ovom prvom broju.


TOMIE 2
Vrsta: 2. tankobon

Br strana netto: 250

Tiraz: 2,000

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Ne puno. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 7/10

Scenario: 8-10/10 

Prednosti: originalnost, poboljsan crtez 

Minusi: nista posebno

Ova druga naslovnica mi nije sasvim jasna: riba na omotu niti imalo lici na Tomie, niti je lepa zena, niti je dobar crtez. Kao da je urednik Darkwooda izabrao neko sranje iz Itove lose rane faze. (Ukoliko je DW kriv za ovaj izbor. Moguce je da su im naslovnice nametnute od strane nosioca prava, ko to vec zna.) Naslovnice 1. i 3. mange su odlicne te u totalnom kontrastu s ovom. Nije nista posebno bitno, ali se ponekad pitam kako su moguci ovakvi propusti u dizajnu i/ili izboru naslovnica. Treba covek biti autistican pa ne primetiti ovoliku razliku. Ova riba je ruzna.

1. prica Vila ukazuje na blazi boljitak u crtezu. Sada su pozadine vec ozbiljnije, detaljnije i tamnije, odnosno vec su blizu Itovom najjacem nivou. Medjutim, prica je pomalo nespretna, u smislu "Tomieninog" identiteta.

SPOJLERI:

Tomie je do sada bila kao zenska verzija Jasona Vorheesa ili Mike Myersa, sto je sasvim OK jer je to nesto sto poseduje svoju neku horor "logiku", ali sada se odjednom bavi naucnim eksperimentima (na slici). Nije nam jasno kako ona to izvodi, niti zasto, niti odakle joj znanje, nista. Da li to radi iz dosade? A opet, motiv (kod ludaka) nije toliko bitan, vec mi vise smeta to sto ona odjednom ima znanje nekog ludog naucnika. Zar vise nije ex-devojcica? Sta je ona sada: demon? Bez obzira na njene ogromne moci i natprirodno poreklo, ona se uvek ponasa kao sujetna mlada glupaca fokusirana iskljucivo na svoj izgled i kako on utice na druge - a u takav profil osobe se ne uklapa naucno istrazivanje, nikako. Makar i bila demon, ona je prvenstveno povrsni succubus bez ikakvih naznaka intelektualnih pretenzija. Lukava je i veliki manipulant (da ne kazem hipnotizer) ali naucna istrazivanja? Nema sanse, niti logike.

Maska koju nosi njen "rob" je... odakle? Zar je Tomie sada neki svemocni demon iz pakla? Jer ako je svemocni demon, molim lepo da se tako i predstavi a ne kao obicna devojcica koja je neunistiva i koja se kao ameba deli s lakocom na visestruke Tomije. (Doduse, naredne epizode jasnije definisu njen identitet, makar u smislu da je bolje psiholoski razumemo, iako i dalje nemamo pojma odakle je dosla i sta je.)

Ito je hteo body horror posto-poto, sto je takodje OK, ali molim lepo: da se objasni pozadina, ili barem da dobijemo neke indicije sta se krije iza fenomena Tomie, zasto je ona najednom "naucnik". Ovako - bez ikakve definicije - ona moze iz epizode da radi sta god hoce a da citaocu nije jasno ni kako ni zasto ni WTF. Nemam protiv da Tomie ostane misteriozna, ali ne bi falilo da dobijemo makar neke male indicije o njenom poreklu. Medjutim, Ito do kraja serijala ne odaje apsolutno nista o njoj, a moram priznati da ovo i ne smeta, ali samo zbog toga sto su price tako dobre. Da nisu, ovaj "manjak" bi jos i te kako bio izrazeniji.

Ito, kao da je predvideo zbunjenost citaoca, daje glavnom liku u 2. prici Osveta ovu recenicu (u zadnjem kadru): "Ova zena... sta je ona?"

Upravo to. Sta je ona? Tomie hipnotise muskarce, ima moc auto-kloniranja, smrt joj ne moze nista, ume da vrsi vanserijske genetske eksperimente, zna tacno kada i gde treba da bude da bi se neki plan izvrsio... Drugim recima, ona je svemoguca. Ali meni je to previse jednostavno. Takav zlikovac je ne samo nepobediv vec i nema svrhe boriti se protiv nje. Nisam nikada bio velik fan nepobedivih zlikovaca, jer to unistava nepredvidivost i cini price pukim sadistickim fantazijama bez ikakve poente. Horor ne mora da ima nikakvu poentu sem da zabavi, u cemu je Ito u ovom serijalu uspeo, i takav pristup prihvatam kod njega potpuno, ali ako su protagonisti ultra-mali Davidi a bore se protiv mega-jakih Golijata, onda je ishod uvek jasan. Previse jasan. U Uzumakiju Gyo pozadina pretnji je nejasna, ne zna se tacno sta se krije iza zla, sta to zlo zeli, a to pricama daje neophodni element misterije a time i poente. (Doduse, Ito nam ne da zadovoljavajuca objasnjenja ni u jednom ni u drugom.) Ovde, medjutim, misterije nema puno: Tomie voli da se izivljava nad ljudima, i to je sve. Jedino sto je misteriozno je sta je ona tacno. Ali serijal je tako postavljen da cisto sumnjam da ce to pitanje Ito da resi elegantno, jer i kod Uzumaki Gyo nije umeo da zavrsi serijale na upecatljiv i kvalitetan nacin. (Ispostavilo se da sam bio u pravu: Ito nikada ne pojasni poreklo ove ludaje, do samog kraja serijala ne saznamo nista vise o njoj od onoga ponudjenog u ranijim pricama.)

U ovom drugom tankobonu Ito prvi put potencira sklonost Tomijinih robova ne samo da se ludacki zaljubljuju u nju - vec i da nakon toga dobiju nagon da je raskomadaju: nesto sto nismo znali u prvoj prici, a time je njeno svirepo ubistvo u toj prvoj epizodi bilo i onoliko glupo. Meni se cini - mada mozda nisam u pravu - da je Ito to ubacio, onako naknadno, u pokusaju da ispravi jednu od gluposti iz te prve price. Naime, idiotsku odluku onog nastavnika i skolskog odeljenja da je raskomadaju posto je slucajno pala sa litice. Medjutim, ni na taj nacin tj sa ovim naknadnim objasnjenjem logika ne pobedjuje jer je citavo odeljenje ucestvovalo u kasapljenju - ne samo njeni robovi. Pritom niko u razredu nije delovao zaljubljeno/hipnotisano/zombificirano. A to se ne uklapa u semu. Ukoliko je Ito pokusao da ispravi gluposti iz te veoma amaterske uvodne price ne moze se kriviti za to: covek je shvatio koliko su mu i crtez i scenario bili jadni u tim skromnim mangaskim pocetcima te je trazio resenja da ublazi nivo kretenizma u toj prici.

Ali ne zelim da sad ispada da mnogo kritikujem Tomie. Prve dve price ovog tankobona su zabavne i neobicne, a 3. epizoda Jezero ispod vodopada je odlicna i totalno originalna - sto je u horor zanru retkost. (Mada kod Ita originalnost dodje kao normalna pojava, sto ga i cini vrhunskim scenaristom.) Premisa je vrlo neobicna: misteriozni covek dolazi u zabit da seljanima proda Tomije kako bi je gajili u svojim bastama. A onda igrom okolnosti susedno jezero biva "kontaminirano" sa ovim "biljkama" koje potom pocnu da navlace muskarce u samoubistvo. (Previse unikatan scenario za Hollywood, naravno... Ovako nesto ne bi ni pokusali da pretvore u film.)

Ovakav unikatan koncept odudara od plejade stereotipicnih horor prica, koje se mahom bave vampirima, zombijima, vukodlacima, serijskim ubicama i drugim predosadnim klisheima. Jeste da je ovaj serijal u neku ruku zenska verzija Halloween i Petak 13. u smislu da je ishod uvek manje-vise jasan, odnosno da se zlo moze samo privremeno zaustaviti tj nikada pobediti. Kod Itovih kratkih prica se nikada ne zna da li ce protagonista uspeti ili ne, da li ce se pravda isterati ili ne (ukoliko je prica takva da se uopste i postavlja pitanje pravde), i stoga dajem manju prednost njegovim kolekcijama kratkih prica. Medjutim, ako je ovo jos jedna verzija Halloween, onda je to neuporedivo originalnija i zabavnija verzija jer je japanska i jer nije primitivno-debilna kao doticni americki filmovi, koji su skoro svi redom osrednji ili sranje. Ovakve horor mange su osvezenje posle stotine i stotine dosadnih genericnih americkih horora, koji uglavnom idu sablonski.

A kad smo vec kod Itovih kratkih prica, 4. epizoda Umetnik se nalazi i u kolekciji Shiver (Viz Media). Ne znam zasto, jer je ova prica definitivno deo Tomie serijala, nije zasebna prica.

5. prica Ubistvo je mozda i najbolja do sada, jer uz to sto je veoma originalna ima dobru dozu crnog humora, a pritom nudi novi aspekat enigme zvane Tomie: medjusobna rivalstva izmedju "klonova". Svaka Tomie prvenstveno samo sebe voli a ostale svoje "izdanke" smatra ljutim neprijateljema. Prvi put se zlo okrece "protiv sebe", u neku ruku, sto cini fenomen ove devojke zanimljivijim i slojevitijim. Kraj price (kao i generalno ponasanje Tomie klonova) sugerise da Tomie ima moc telepatije - sto nimalo ne cudi jer je ionako svemocna - ali to se odnosi na veze izmedju klonova. Svaka Tomie manje-vise zna unapred sta ce ona druga da uradi ili da eventualno isplanira. U 3. tankobonu se Ito opet pozabavio ovom temom.

Dijalog je kod Ita uvek nadprosecno dobar (sem u ranom delu prvog broja) a taj veoma upecatljiv dijalog dolazi posebno do izrazaja i ovde, i cini pricu duhovitom. Uz kvalitetne interakcije izmedju Tomie i njene zrtve prica dobija na zabavi, ali i deluje realnije jer je time i karakterizacija bolja.

Ova prica prikazuje Tomie u do sada najlepsem izdanju - fizicki - jer je do sada najbolje nacrtana. Ito je verovatno bio shvatio da mora da se vise potrudi kod detalja u njenom licu, da mora i citaoc da oseti tu lepotu (barem delimicno) da bi lakse i bolje shvatao njene zrtve - onoliko koliko je to moguce.

6. epizoda Kosa je takodje veoma zabavna ali za razliku od vecine ostalih ima vrlo nagli zakljucak. Kao da je prica prekinuta u sred velikog finala, onako na silu, uzurbano. Ne znam zasto je Ito nije zavrsio kako treba jer je ovo nedovoljno. Radnja je postajala sve zanimljivija, a veliki finale se nazirao - medjutim nista od toga. Na zadnjoj strani nemamo nista sto mozemo nazvati pravim finisom, vec uvod u kraj price koji ne postoji. Crtez je ovde dosta dobar, pogotovo sto je glavna riba, Chie, veoma lepo nacrtana. Zanimljivo je da Chie dodje jos lepsa od Tomie, iako naravno sumnjam da je to bila Itova namera.

Ne znam kada je Kosa napisana/nacrtana, a zanimalo bi me jer se sa filmom Ringu (1999) zapoceo trend zenskih azijatskih utvara sa veoma dugackom crnom kosom. (Pa naravno crnom, kakva ce da bude...) Ova epizoda se za razliku od tone Ringu klonova ne bavi dugokosom utvarom - barem ne na uobicajen nacin na koji smo navikli iz takvih filmova. Bilo bi ionako suvise jeftino za jednog odlicnog pisca kao sto je Ito da se bavi takvim klisheima, i veoma sumnjam da cu u njegovim stripovima ikada naici na neku pricu u kojoj neka dugokosa avet puzi polako po plafonu ili izlazi iz lifta ili TV-a. Ili ako nadjem tako nesto, ispostavice se da je napisana pre 1999.

7. prica Usvojena cerka je za razliku od prethodne dobro osmisljena, i ima zanimljiv obrt i zavrsetak. U ovom slucaju je Tomie naisla na zlo slicno sebi (u neku ruku) i to je samo po sebi interesantno, mada to saznajemo tek pri kraju. Sve u svemu je ovaj drugi integral mnogo bolji od prethodnog.





TOMIE 3
Vrsta: 3. tankobon

Br strana netto: 250

Tiraz: 2,000

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 9-10/10 

Prednosti: originalnost, ludost

Minusi: nista

1. prica Mali prst je jedna od najoriginalnijih. Moglo bi se i reci da je totalno suluda ali to vazi za vecinu ovih epizoda. Suluda, ali ne i nelogicna. Ima vrlo zanimljive obrte i crnu ironiju vezanu za glavnog muskog lika. Nisam neki fan ove kratko podsisane Tomie sa svetlom kosom (na slici), ali valjda je Ito hteo malo raznolikosti, s obzirom da jedan te isti lik dominira svakom pricom.

Bebisterka je ladno mogla biti deo neke Itove antologije, jer jedino sto ovu pricu povezuje sa serijalom je sto se "beba" zove Tomie. Da to nisu pomenuli prica bi vrlo lako i lepo mogla biti deo neke od Itovih antoloskih kolekcija. Malo mi je glupo sto bebisiterka ne trazi pomoc od ljudi koji pricaju ispod prozora. Uprkos tome sto Tomie postepeno "hipnotise" svoje zrtve/robove, nije bilo naznaka da je ova plavusa jos uvek bila pala pod uticaj demona, bar ne do te mere da cak ni ne pokusa da vikne kroz resetke da je izbave iz tamnice. A opet, ovo nije velik propust jer se moze iole opravdati tim uticajem koji demon koristi nad svojim "zombijima". Donekle originalna prica ali jedna od slabijih u tankobonima 2 i 3.

Okupljanje je jos jedna originalna prica bazirana na lukavoj ideji da Tomie ovog puta direktno upravlja citavom armijom svojih zaljubljenih zombija, kao lider sekte. Ito izbegava deja-vu zamku, time sto pronalazi razne nacine da eksploatise ovaj jednostavni koncept. To mu ovde uspeva iz price u pricu, za razliku npr od Gyo, u kojem epizode imaju tendenciju da budu previse slicne. Dok se u Gyo mlati prazna slama - bar u relativnom smislu - ovde svaka nova prica nudi neki nov ugao i novu zabavu. Prica se zavrsava u potpunom haosu i rasulu, sto je logicno.

Manijak je prilicno zanimljiva prica, i originalna uprkos vracanju temi mrznje i rivaliteta izmedju Tomie klonova. Meni je ta tema ionako odlicna, jer je to jedini put kada se zlo sukobi protiv zla, odnosno protiv "sebe". Ajukin otac je vrlo komican lik sa duhovitim momentima ljubomore i namcorascu. Kraj price je iznenadan i totalno zbrzan: zakljucka nema, i to samo 2-3 strane nakon sto saznamo motiv zlikovca koji je bebama ubrizgavao Tomijinu krv: hteo je da Tomie ostari i da pati zbog gubitka lepote. To je zanimljiva tema koja deluje kao da nije dobila nastavak.

Samo tako deluje. Na srecu, prica se nastavlja u Manekenu, drugom delu, u kojem saznajemo citavu pozadinu ludaka s injekcijom. Ovog puta je protagonista narcisoidni model, odnosno neko ko "zasluzuje" da ga Tomie muci.

Treca prica ove mini-trilogije na interesantan i upecatljiv nacin zavrsava ovu osvetnicku trilogiju. Medjutim, sam serijal ostaje bez zakljucka tako da bi Ito teoretski mogao da ga nastavi.

Summa summarum, Tomie pocinje veoma jadno u svakom smislu ali potom od kraja prvog tj pocetka drugog tankobona dostize visok nivo u svakom smislu. Stoga je kljucno ne odustajati od citanja tokom tih uvodnih jadobednih prica vec ih nekako izgurati, onako na brzinu, jer se strpljenje isplati.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:



Monday, October 24, 2022

Skrovište - Kakizaki



Hideout
Vrsta: manga (one-off)

Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 2010 

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Br strana netto: 

Tiraz: 2,000

Zanr: horor, triler, drama

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 5/10 

Ciljne grupe: odrasli

Prednosti: atmosfera, sencenje

Minusi: nejasna karakterizacija, neke nebuloze

Darkwood u poslednje vreme izdaje daleko bolje mange nego sto su to ranije cinili. Posle Tomie, Gyo, Berserk, i jedne Ito antologije, eto jos jedne atipicne mange vredne citanja. Moj stav o mangama je pre samo 2-3 godine bio daleko manje pozitivan nego sto je sada, a za to su delimicno bili zasluzni urednici DW-a koji su dugo izdavali skoro iskljucivo najgore smece. Bilo da je One Piece, Naruto i kako li se vec zovu one ostale pizdarije, stekao se utisak da je japanska strip scena jedno veliko, bogato, ultra-profitabilno ali smrdljivo smetliste za klince. Iz tog ranijeg pre-kriznog perioda DW je doduse izdao i Uzumaki, ali to je bio bukvalno jedini izuzetak u moru gluposti i ocajnog crteza. Otkad su izasli iz krize, DW izbacuje procentualno daleko manje gluposti nego ranije, a to vazi mozda najvise za mange.

Ova manga se po mnogo cemu razlikuje od onih tipicnih. Prvo, sencenje je ekstremno detaljno i obavljeno sa velikim strpljenjem. Tipicna manga se sastoji od par bazicnih linija i crta, ubrzano i lenjo nacrtano, a tipicna strana je stoga bela. Drugo, ovo nije serijal u nastavcima vec je citava prica u ovom jednom stripu. (Jeste, mange su stripovi, naravno.) Jedino lica ovde ukazuju na to da je u pitanju japanski strip. Likovi nisu nacrtani onako iskarikirano-retardirano vec imaju malo vecu dozu ozbiljnosti. Kazem malo vecu dozu jer su mi likovi i dalje preblizu mangaskom stereotipu i ne uklapaju se u ovu mracnu atmosferu. Mogao je Kakizaki slobodno da i njih nacrta na evropejskiji nacin. Mada, moderni evropski strip se ekstremno profusario u tom smislu u zadnjih par decenija, tako da sto se faca tice tipican moderni BD maltene vise podseca na mangu nego na tradicionalni BD. Ta jeftina diznifikacija evropskog trzista je jedan od razloga zasto Evropa vise ne predstavlja lidera u svetu stripa. Sada je to Japan, mada ni u pribliznoj meri kako je to nekada bio slucaj sa (juznom) Evropom.

Koliko god losih mangi bilo - a ima ih na tone - ipak su Japanci ti koji u zadnjih 10-15 godina uspevaju da izbace poneki kvalitetan strip, za razliku od Amera i Evropljana koji su maltene skroz pukli, i u crtackom i u sadrzajnom i u politickom smislu. LGBT vlada Zapadom sada, a to nije nebitan faktor u svemu tome. Neo-marksizam vlada, a taj uticaj je negativan u svakom smislu te reci. Muzika je propala, filmovi su nikad gori - tako da je logicno i da strip propadne. Ko to ne primecuje je ovca ispranog mozga.

Skroviste nema politicke korektnosti, kao uostalom sto je nisam nasao ni u drugim dobrim mangama novijeg datuma (jer o njima uglavnom i pricam): Vagabond, Levius, Itove mange, Berserk, Alita - sve ove dobre/odlicne mange su lisene zapadnjacke neo-marksisticke propagande. (LGBT, migranti, rasizam, anti-"fasizam", klimatske promene i druge teme kojim se konstantno izivljavaju.) Stavise, u ovoj prici je glavni zenski lik egotisticna vestica kojoj je u zivotu jedino bitno kako ce da se obuce. (Znaci tipican zenski instagramski zombi modernog doba.)

A opet, ni njen muz nije puno bolji. Ali je bolji. Koliko? Na to ne mogu da odgovorim jer je karakterizacija relativno nespretna. Ovaj lik toliko cesto menja raspolozenja, stav i narav da je tesko reci da li je pozitivac koji je zastranio ili je sociopata koji je napokon krenuo da iskazuje svoje pritajeno zlo. U neku ruku ovi dvoje zasluzuju jedno drugo, mada je jasno da je ona mnogo gora od njega.

Vrlo je zanimljivo sto je on Japanac a ona polu-Japanka. Njen otac je belac (verovatno Amer) i taj lik je jednako zlo kao i njegova cerka. Da li je ovo manifestacija suptilnog japanskog rasizma? Poznato je onima koji su upuceni u japansku kulturu da u Japanu zivi 99% Japanaca (ili nesto slicno), da je strancima veoma tesko da se integrisu (ne samo zbog jezika), i da Japanci (slicno Jevrejima) imaju poseban naziv za "nepripadnike" tj ne-Japance, tj gaidzin. Ova rec ima negativne konotacije, bas kao i jevrejska rec gojim ili goj. Ne zaboravimo s kolikom lakocom je Japancima palo da se udruze sa Nacistima u WW2, a ovaj duboko ukorenjeni rasizam je mozda glavni razlog za to. Poznata je cinjenica da Japanci ne vole kada se prave "polutani", odnosno se preferira genetska "cistoca". Medjutim, njihova vrsta rasizma odavno vec nije agresivna kakva je nekada bila vec je veoma suptilna.

A opet, i da je tako, tj da je pisac namerno izabrao da zla zenska bude polu-belkinja, da li mi to smeta? Nimalo. Smatram da scenaristi imaju pravo da se izrazavaju onako kako zele. Sve dok neciji rasizam ne poziva na nasilje ili ugnjetavanje i nije glavna tema - meni rasizam ne smeta uopste. Sve dok rasizam (ili mozda u ovom slucaju veoma blagi mini-rasizam) nije politicki obojen i fokus price, moze da prodje. Danas se pravi prevelika fama u vezi ove teme, kao da je biti rasista gore nego biti ubica ili pedofil. (Maloumni levicari bi tvrdili da jeste.) Skoro su svi ljudi pomalo (ili veoma) rasisti, i to uglavnom ne zbog tupavog levicarskog stava da je to zbog "razlicitog izgleda" vec zbog kulturoloske razlicitosti koja vodi do razlicitog ponasanja. Ili ce neko da mi protivreci da se tipican Japanac sasvim drugacije ponasa od tipicnog Arapina? Svedjani i Italijani su posve isti, jel? A tek kada tupavi Zapad ovo shvati i prihvati moci ce da se odlepe od svoje patoloske fiksacije sa anti-rasizmom odnosno sa fanaticnim pokusavanjem da ga obrisu s lica zemlje. Tako nesto se ne moze izbrisati, a podmukli anti-belacki rasizam koji se krije iza te levicarske zavere moze samo da dodatno poveca rasne tenzije, nikako da ih smanji. Ali to je vec neka druga tema... jer levicarima i nije cilj da se otarase rasizma vec da ga pogorsaju. Ali kao sto rekoh, to je vec neka druga tema, o kojoj sam detaljnije pricao na svom politickom blogu...

Karakterizacija je problematicna i sto se monstruma tice. Decak-monstrum se jos kako-tako moze razumeti, ali matori ludak mi nije jasan. On je kanibal, ali selektivni. Zene ne ubija tj samo ako pokusaju da skliznu. Nije ni sasvim jasno da li je covek, bivsi covek, ili demon. Mada, to nije ni bitno. Deluje neunistivo, sto bi u normalnom slucaju ukazivalo na to da je natprirodno bice, ali to u modernom trileru ne mora nista da znaci jer su negativci (od krvi i mesa) u danasnjim trilerima ionako skoro uvek neunistivi i svemocni.

Doduse, i bracni par je prilicno neunistiv. Narator svoju suprugu "onesvesti" papagajkom a ona se ne samo kasnije vrati iz mrtvih vec ni nema znake povrede! Takva klesta bi svakom coveku smrskala nekoliko kostiju u glavi ili ubila na mestu. Kasnije ona njega mune tim istim klestima - ali i on to prezivi, cak i bez jasnijih vecih povreda - a nije cak ni onesvescen udarcem. Ipak je ovaj strip trebao da bude iole realan sto se nasilja tice (bar nasilja vrsenog nad ljudima) jer tematika nije najobicniji iskarikirani tupavi triler masovnog ubice, vec se tu potencira i drama tj postoji neka ozbiljnost. A pod tim podrazumevam nesrecnu smrt njihovog deteta, sto je centralna tema price. Ko je kriv? Oboje su krivi, ali ona daleko vise.

Ko trazi jasne heroje nece ih ovde naci. Ovde citaoc moze da "navija" samo za nesretnicu koju narator pronalazi u jednoj celiji. Kao i za mucenika kome je otfikarena ruka - a o kome se kasnije nista vise ne cuje. Narator daleko bilo da je cvecka, a njegova supruga je cistokrvna kalastura. Matori zombi je olicenje zla (iako narator pokusava da ga "opere" sa prilicno neubedljivim komentarom "i on je samo hteo porodicu"), a zombi decak je bukvalno kao neka miroljubiva verzija zombija: jedva da zna i da prica. Kao hodajuca biljka.

Sve u svemu cudna prica sa cudnim"moralom", ako ga uopste i ima. Poenta mi nije sasvim jasna. Koliko god narator poludeo, nije mogao da pozeli novu porodicu u onom hororu od pecine. Ne znam koliko bi covek morao da odlepi s razumom da se tako preobrati tj toliko da postane poremecen, u relativno kratkom roku. Sama ideja da narator zeli da ostane u pecini i osnuje novu porodicu je poprilicno nebulozno i suvise preterano. Sa simbolicke strane je upecatljivo, a i originalno, i jasno mi je da je to pisac i zeleo - simboliku tj neku ironiju - ali nije mi to bas uverljivo.



Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije: