Ova druga naslovnica mi nije sasvim jasna: riba na omotu niti imalo lici na Tomie, niti je lepa zena, niti je dobar crtez. Kao da je urednik Darkwooda izabrao neko sranje iz Itove lose rane faze. (Ukoliko je DW kriv za ovaj izbor. Moguce je da su im naslovnice nametnute od strane nosioca prava, ko to vec zna.) Naslovnice 1. i 3. mange su odlicne te u totalnom kontrastu s ovom. Nije nista posebno bitno, ali se ponekad pitam kako su moguci ovakvi propusti u dizajnu i/ili izboru naslovnica. Treba covek biti autistican pa ne primetiti ovoliku razliku. Ova riba je ruzna.
1. prica Vila ukazuje na blazi boljitak u crtezu. Sada su pozadine vec ozbiljnije, detaljnije i tamnije, odnosno vec su blizu Itovom najjacem nivou. Medjutim, prica je pomalo nespretna, u smislu "Tomieninog" identiteta.
SPOJLERI:
Tomie je do sada bila kao zenska verzija Jasona Vorheesa ili Mike Myersa, sto je sasvim OK jer je to nesto sto poseduje svoju neku horor "logiku", ali sada se odjednom bavi naucnim eksperimentima (na slici). Nije nam jasno kako ona to izvodi, niti zasto, niti odakle joj znanje, nista. Da li to radi iz dosade? A opet, motiv (kod ludaka) nije toliko bitan, vec mi vise smeta to sto ona odjednom ima znanje nekog ludog naucnika. Zar vise nije ex-devojcica? Sta je ona sada: demon? Bez obzira na njene ogromne moci i natprirodno poreklo, ona se uvek ponasa kao sujetna mlada glupaca fokusirana iskljucivo na svoj izgled i kako on utice na druge - a u takav profil osobe se ne uklapa naucno istrazivanje, nikako. Makar i bila demon, ona je prvenstveno povrsni succubus bez ikakvih naznaka intelektualnih pretenzija. Lukava je i veliki manipulant (da ne kazem hipnotizer) ali naucna istrazivanja? Nema sanse, niti logike.
Maska koju nosi njen "rob" je... odakle? Zar je Tomie sada neki svemocni demon iz pakla? Jer ako je svemocni demon, molim lepo da se tako i predstavi a ne kao obicna devojcica koja je neunistiva i koja se kao ameba deli s lakocom na visestruke Tomije. (Doduse, naredne epizode jasnije definisu njen identitet, makar u smislu da je bolje psiholoski razumemo, iako i dalje nemamo pojma odakle je dosla i sta je.)
Ito je hteo body horror posto-poto, sto je takodje OK, ali molim lepo: da se objasni pozadina, ili barem da dobijemo neke indicije sta se krije iza fenomena Tomie, zasto je ona najednom "naucnik". Ovako - bez ikakve definicije - ona moze iz epizode da radi sta god hoce a da citaocu nije jasno ni kako ni zasto ni WTF. Nemam protiv da Tomie ostane misteriozna, ali ne bi falilo da dobijemo makar neke male indicije o njenom poreklu. Medjutim, Ito do kraja serijala ne odaje apsolutno nista o njoj, a moram priznati da ovo i ne smeta, ali samo zbog toga sto su price tako dobre. Da nisu, ovaj "manjak" bi jos i te kako bio izrazeniji.
Ito, kao da je predvideo zbunjenost citaoca, daje glavnom liku u 2. prici Osveta ovu recenicu (u zadnjem kadru): "Ova zena... sta je ona?"
Upravo to. Sta je ona? Tomie hipnotise muskarce, ima moc auto-kloniranja, smrt joj ne moze nista, ume da vrsi vanserijske genetske eksperimente, zna tacno kada i gde treba da bude da bi se neki plan izvrsio... Drugim recima, ona je svemoguca. Ali meni je to previse jednostavno. Takav zlikovac je ne samo nepobediv vec i nema svrhe boriti se protiv nje. Nisam nikada bio velik fan nepobedivih zlikovaca, jer to unistava nepredvidivost i cini price pukim sadistickim fantazijama bez ikakve poente. Horor ne mora da ima nikakvu poentu sem da zabavi, u cemu je Ito u ovom serijalu uspeo, i takav pristup prihvatam kod njega potpuno, ali ako su protagonisti ultra-mali Davidi a bore se protiv mega-jakih Golijata, onda je ishod uvek jasan. Previse jasan. U Uzumakiju i Gyo pozadina pretnji je nejasna, ne zna se tacno sta se krije iza zla, sta to zlo zeli, a to pricama daje neophodni element misterije a time i poente. (Doduse, Ito nam ne da zadovoljavajuca objasnjenja ni u jednom ni u drugom.) Ovde, medjutim, misterije nema puno: Tomie voli da se izivljava nad ljudima, i to je sve. Jedino sto je misteriozno je sta je ona tacno. Ali serijal je tako postavljen da cisto sumnjam da ce to pitanje Ito da resi elegantno, jer i kod Uzumaki i Gyo nije umeo da zavrsi serijale na upecatljiv i kvalitetan nacin. (Ispostavilo se da sam bio u pravu: Ito nikada ne pojasni poreklo ove ludaje, do samog kraja serijala ne saznamo nista vise o njoj od onoga ponudjenog u ranijim pricama.)
U ovom drugom tankobonu Ito prvi put potencira sklonost Tomijinih robova ne samo da se ludacki zaljubljuju u nju - vec i da nakon toga dobiju nagon da je raskomadaju: nesto sto nismo znali u prvoj prici, a time je njeno svirepo ubistvo u toj prvoj epizodi bilo i onoliko glupo. Meni se cini - mada mozda nisam u pravu - da je Ito to ubacio, onako naknadno, u pokusaju da ispravi jednu od gluposti iz te prve price. Naime, idiotsku odluku onog nastavnika i skolskog odeljenja da je raskomadaju posto je slucajno pala sa litice. Medjutim, ni na taj nacin tj sa ovim naknadnim objasnjenjem logika ne pobedjuje jer je citavo odeljenje ucestvovalo u kasapljenju - ne samo njeni robovi. Pritom niko u razredu nije delovao zaljubljeno/hipnotisano/zombificirano. A to se ne uklapa u semu. Ukoliko je Ito pokusao da ispravi gluposti iz te veoma amaterske uvodne price ne moze se kriviti za to: covek je shvatio koliko su mu i crtez i scenario bili jadni u tim skromnim mangaskim pocetcima te je trazio resenja da ublazi nivo kretenizma u toj prici.
Ali ne zelim da sad ispada da mnogo kritikujem Tomie. Prve dve price ovog tankobona su zabavne i neobicne, a 3. epizoda Jezero ispod vodopada je odlicna i totalno originalna - sto je u horor zanru retkost. (Mada kod Ita originalnost dodje kao normalna pojava, sto ga i cini vrhunskim scenaristom.) Premisa je vrlo neobicna: misteriozni covek dolazi u zabit da seljanima proda Tomije kako bi je gajili u svojim bastama. A onda igrom okolnosti susedno jezero biva "kontaminirano" sa ovim "biljkama" koje potom pocnu da navlace muskarce u samoubistvo. (Previse unikatan scenario za Hollywood, naravno... Ovako nesto ne bi ni pokusali da pretvore u film.)
Ovakav unikatan koncept odudara od plejade stereotipicnih horor prica, koje se mahom bave vampirima, zombijima, vukodlacima, serijskim ubicama i drugim predosadnim klisheima. Jeste da je ovaj serijal u neku ruku zenska verzija Halloween i Petak 13. u smislu da je ishod uvek manje-vise jasan, odnosno da se zlo moze samo privremeno zaustaviti tj nikada pobediti. Kod Itovih kratkih prica se nikada ne zna da li ce protagonista uspeti ili ne, da li ce se pravda isterati ili ne (ukoliko je prica takva da se uopste i postavlja pitanje pravde), i stoga dajem manju prednost njegovim kolekcijama kratkih prica. Medjutim, ako je ovo jos jedna verzija Halloween, onda je to neuporedivo originalnija i zabavnija verzija jer je japanska i jer nije primitivno-debilna kao doticni americki filmovi, koji su skoro svi redom osrednji ili sranje. Ovakve horor mange su osvezenje posle stotine i stotine dosadnih genericnih americkih horora, koji uglavnom idu sablonski.
A kad smo vec kod Itovih kratkih prica, 4. epizoda Umetnik se nalazi i u kolekciji Shiver (Viz Media). Ne znam zasto, jer je ova prica definitivno deo Tomie serijala, nije zasebna prica.
5. prica Ubistvo je mozda i najbolja do sada, jer uz to sto je veoma originalna ima dobru dozu crnog humora, a pritom nudi novi aspekat enigme zvane Tomie: medjusobna rivalstva izmedju "klonova". Svaka Tomie prvenstveno samo sebe voli a ostale svoje "izdanke" smatra ljutim neprijateljema. Prvi put se zlo okrece "protiv sebe", u neku ruku, sto cini fenomen ove devojke zanimljivijim i slojevitijim. Kraj price (kao i generalno ponasanje Tomie klonova) sugerise da Tomie ima moc telepatije - sto nimalo ne cudi jer je ionako svemocna - ali to se odnosi na veze izmedju klonova. Svaka Tomie manje-vise zna unapred sta ce ona druga da uradi ili da eventualno isplanira. U 3. tankobonu se Ito opet pozabavio ovom temom.
Dijalog je kod Ita uvek nadprosecno dobar (sem u ranom delu prvog broja) a taj veoma upecatljiv dijalog dolazi posebno do izrazaja i ovde, i cini pricu duhovitom. Uz kvalitetne interakcije izmedju Tomie i njene zrtve prica dobija na zabavi, ali i deluje realnije jer je time i karakterizacija bolja.
Ova prica prikazuje Tomie u do sada najlepsem izdanju - fizicki - jer je do sada najbolje nacrtana. Ito je verovatno bio shvatio da mora da se vise potrudi kod detalja u njenom licu, da mora i citaoc da oseti tu lepotu (barem delimicno) da bi lakse i bolje shvatao njene zrtve - onoliko koliko je to moguce.
6. epizoda Kosa je takodje veoma zabavna ali za razliku od vecine ostalih ima vrlo nagli zakljucak. Kao da je prica prekinuta u sred velikog finala, onako na silu, uzurbano. Ne znam zasto je Ito nije zavrsio kako treba jer je ovo nedovoljno. Radnja je postajala sve zanimljivija, a veliki finale se nazirao - medjutim nista od toga. Na zadnjoj strani nemamo nista sto mozemo nazvati pravim finisom, vec uvod u kraj price koji ne postoji. Crtez je ovde dosta dobar, pogotovo sto je glavna riba, Chie, veoma lepo nacrtana. Zanimljivo je da Chie dodje jos lepsa od Tomie, iako naravno sumnjam da je to bila Itova namera.
Ne znam kada je Kosa napisana/nacrtana, a zanimalo bi me jer se sa filmom Ringu (1999) zapoceo trend zenskih azijatskih utvara sa veoma dugackom crnom kosom. (Pa naravno crnom, kakva ce da bude...) Ova epizoda se za razliku od tone Ringu klonova ne bavi dugokosom utvarom - barem ne na uobicajen nacin na koji smo navikli iz takvih filmova. Bilo bi ionako suvise jeftino za jednog odlicnog pisca kao sto je Ito da se bavi takvim klisheima, i veoma sumnjam da cu u njegovim stripovima ikada naici na neku pricu u kojoj neka dugokosa avet puzi polako po plafonu ili izlazi iz lifta ili TV-a. Ili ako nadjem tako nesto, ispostavice se da je napisana pre 1999.
7. prica Usvojena cerka je za razliku od prethodne dobro osmisljena, i ima zanimljiv obrt i zavrsetak. U ovom slucaju je Tomie naisla na zlo slicno sebi (u neku ruku) i to je samo po sebi interesantno, mada to saznajemo tek pri kraju. Sve u svemu je ovaj drugi integral mnogo bolji od prethodnog.
|
|
|
|