Dok se u sci-fi zanru odlicno snalazi, Jodine slabosti dolaze mnogo vise do izrazaja u vesternu. Razlog za to je jednostavan: Jodino halucinatorno ludilo se fino uklapa u svet maste kao sto je naucna fantastika u kojoj je gotovo sve moguce te malo toga je previse apsurdno, dok je vestern neuporedivo realniji zanr. Barem u teoriji. U praksi vladaju klishei koji ubijaju realnost, ali uprkos tome je taj svet veoma usko definisan i u njemu nije sve dozvoljeno. Ni blizu. Sa takvim "konzervativnim" zanrom kao sto je Divlji Zapad, manijakalni Jodo se ne snalazi najbolje, jer ne moze da divlja i da lupeta. Odnosno moze, ali to onda deluje previse debilno.
Najbolji primer Jodinih slabosti su nagle promene u ponasanju likova, kao i sulude varijacije u karakterima glavnih likova. Tri brata – koji ovim cinom definitivno dokazuju da su sva trojica u najmanju ruku sociopate - hladnokrvno masakriraju 100 vojnika samo da bi ukrali dijamant, i generalno govoreci se sva trojica ponasaju kao teske budaletine, blago receno, kao mini-Kaligule. Uprkos tome, cak dvojica od njih kasnije prolaze kroz “moralni preokret”. Najstariji brat postaje svestenik (mada ova profesija bas i nije poznata po visokom moralu, ali ajde da sad ne cepidlacim previse), a najmladji brat postaje neka vrsta proto-dzedaja koji prenosi znanje na svog necaka. (Da li se to Jodo opet "sveti" Lukasu?) To znanje je primio od bivseg revolverasa – jednog Irca koji je najednom postao gadljiv na ubijanje nakon sto ga je majka jedne njegove zrtve pogodila kamenom u glavu. Notorne gluposti, pogotovo za vestern. Medjutim, Jodo se nikada nije gadio gluposti. Stavise, bez gluposti on je riba na suvom, ne bi se snasao bez nebuloza.
Eto, i taj Irac, koji nam dodje kao proto-dzedaj (sto je i nekako logicno s obzirom da se autor stripa zove Jodo), je takodje napravio ogroman “moralni zaokret”, koji je jednako apsurdan i smesan kao i svi ostali u ovom blentavom serijalu. Jodo je obnovio svoju lobotomiju pred pocetak pisanja ovog serijala, tu dileme nema. Samo debil (ili neko ko svoje citaoce smatra debilima) moze da se ponada da ovakve gluposti mogu da prodju. Odnosno mogu, ali eventualno samo u nekom humoristickom stripu.
Druga stvar koja se moze protumaciti kao slabost u Jodinom pisanju je ekstremno preterivanje. U ovom serijalu (tj barem u ovih 4 epizoda koje sam procitao) konstantno vlada neki “iskarikarani haos”: tu su tuce, ubistva, silovanja i razne perverzije, a svi ti dogadjaji se nadovezuju jedno na drugo bez pauze, bez prestanka, i velikom brzinom. Ovo nije nuzno losa stvar – jer daje prici element zabave i tipicnog jodinskog ludila – ali cini da malo toga ovde deluje iole realno. Zapravo je citav serijal kompletno apsurdan, i jadan svaki maloumnik koji pokusava da izvuce “istorijske istine” i "inteligentne poruke" iz ovakve hrpe budalastina.
Ali imamo i takve ljude, koji s jedne strane opravdavaju sve Jodine gluposti, a s druge strane insistiraju i na socio-politickoj relevantnosti ovakve hrpe gluposti… Hvalis cirkuzanta na njegovom cirkusu – a ujedno i tvrdis kako je to sve ipak veoma ozbiljno u neku ruku. E cvrc Milojko…
Naravno, neki od tih ostecenih stripofila tvrde kako je ovakav “brutalo-vestern” daleko realniji od jeftinog shunda a-la Vinetu i Zagor. Jeste, pravi Wild West je bio brutalan – ali nije bio nelogican tj kompletno sumanut. Pravi Divlji Zapad nije bio ni kao Karl Majev Wild West ni kao Bonelijev, a ni kao ovaj, vec je bio nesto trece. Ponasanje gotovo svih likova je psihopatsko (sem crnaca i Indijanaca koji su uz retke bele izuzetke iskljucivo prikazani kao dobrice i zrtve), ultra-agresivno tj preterano. Nerealno je i to potpuno. Samo zato sto su vecina likova surovi zlikovci ne znaci da je prica realna: to je ono sto pretenciozni (a maloumni) “cinici” ne kapiraju. Ti kvazi-cinici wannabe-nihilisti brkaju tu brutalnost sa realizmom, jer su zadojeni levicarskom propagandom koja im truje sitne mozgove jos od malih nogu. Zato ih i nazivam kvazi-cinicima jer se pravi cinizam ne sastoji od toga da biras kada ces biti skeptik, kada ces sumnjati u prikaz necega. Jeste Divlji Zapad bio divalj, niko te ne moze osporiti, ali to ne znaci da je bio i apsurdan, pogotovo u ovoj meri.
Uostalom, koliko je realno da su Indijanci i crnci Divljeg Zapada bili takve dobrice? Kompletna budalastina. Nema te manjine, vecine ili sredine koji su bili sveci, a pogotovo ne Indijanci i crnci. Uostalom, ovo se totalno kosi sa levicarskom “logikom”. Evo kako: levicari konstantno brane crnce modernog SAD i njihovu veoma visoku stopu kriminala time sto svu krivicu svaljuju na rasizam i siromastvo, tj belci su navodno kompletno krivi za skoro sav crnacki kriminal. Ali ako se vodimo ovom debilnom, simplistickom logikom da samo siromastvo i rasizam vode do visoke stope kriminala, zar ne bi onda Indijanci i crnci morali biti jos naklonjeniji kriminalu u doba Divljeg Zapada kada su njihova prava i standard zivota bili sto puta nizi nego sada? Pa naravno. Crnci su u 19. veku ziveli 1000 puta gore nego od sredine 20. veka a nadalje, a stoga bi morali biti daleko vicniji kriminalnom ponasanju upravo na Divljem Zapadu - a ne manje, ako se vodimo levicarskom "logikom". Ali uprkos tome, Jodo se odlucio da podilazi kapitalisticko-marksistickom zapadnom Establishmentu, odosno da ide linijom manjeg otpora, time sto ih predstavlja kao kaludjere. Levicarske samo-kontradikcije su uostalom bezbrojne, mogu knjige da se pisu na tu temu…
Jedini od tri brata psihopata koji je ostao zao i posle dugog niza godina je srednji brat. Ali i tu imamo problem, mada drugacije vrste. Politicki problem, odnosno jos jedan problem politicke korektnosti. Jodo je jevrejski Cileanac; ne moze cuditi tendencija ka podjednostavljivanju situacija i cinjenica samo u svrhu kreiranja jeftino-jednostavnih politickih poenti koje mu licno odgovaraju – jer je ta “istina” toliko prosto servirana da je i najveci debili mogu razumeti.
Primer. Srednji brat je olicenje zla u serijalu, kao neki demon, i naravno da je on ujedno i visi oficir Konfederacijske vojske, tzv “rasisticke vojske”. Jodo do te mere preteruje sa svojim anti-rasistickom po(r)ukom da indirektno citavu vojsku Konfederacije prikazuje kao gomilu bitangi koji su rasisti, silovatelji, i ubice. Bukvalno su svi takvi. (U nijednom gradjanskom ratu ne postoji podela na "dobre" i "lose", to su bajke. Civilni ratovi su jos brutalniji od ostalih, a u njima su sve strane prljave.) Ali na ovakvu priprostu banalizaciju istorije smo odavno navikli od levicara: kod njih je sve crno i belo, i u bukvalnom smislu i figurativno. Ovakav jednodimenzionalan prikaz jedne vojske (ili politickog pokreta ili sta god) je modus operandi skoro svih neozbiljnih pisaca odnosno propagandista, to nije sistem koji koriste ozbiljni scenaristi koji se ne vode politickim fanatizmom i pristrasnoscu, koji su voljni i kadri da iole objektivno tj realnije prikazu neki svet proslosti, opran od sopstvenih politickih i religijskih ubedjenja. U prvih 10-30 strana ova banda Juznjaka je prikazana kao horda demona koje je sam djavo poslao na Zemlju. Jodoizam, idiotizam.
(Pretpostavljam da ukoliko se pojavljuju vojnici Unije u nekim kasnijim epizodama, da su predstavljeni kao pozitivci bez moralnih mani, ili nesto blizu tome. Jodo simplissimo bullshitissimo.)
Manja olaksavajuca okolnost je sto Jodo ne pada u zamku u koju padaju 95% njegovih levicarskih kolega, a to je zamka da se bas svi crnci, Jevreji i Indijanci (tj sve manjine tj “zasticene politicke vrste”) u prici prikazu kao dobrice i kao zrtve “zlih belaca”. (Ovde su belci “dobrice” samo ako su zenskog pola ili ako su sakati, inace nemaju pravo na pozitivne karakterne osobine.) Vec relativno rano u prvoj prici imamo lik pijanog Indijanca koji pokusava da necaku/decaku ukrade sve pistolje a da ga pritom pokusa okriviti za lopovluk. Medjutim, uprkos ovom primeru Jodo ipak nije dovoljno “priseban” da ne zastrani previse u taj neki moderni fazon “sticenja” nacionalnih, seksualnih i rasnih manjina time sto ce da ih prikaze skoro sve kao zrtve “zlih belaca”. Uostalom, i taj pijani zli Indijanac je verovatno "postao alkoholicar jer su ga belci navukli na pice". Levicari, znam vas puske kad ste petarde bili!
S uvodjenjem lika cerke glavnog zlikovca, Jodo pravi nekoliko auto-golova. Prvo, koja idiotski apsurdna slucajnost da se klinac zaljubljuje bas u cerku svog strica, a da to ne znaju ni ona ni on. Drugo, koliko je tek glup obrt u kojem stric koristi svoju cerku kao taoca da bi pobegao od svog brata i necaka... A tek romansa izmedju klinca i njegove rodjake: nerealno totalno, jer strkljavi klinac “postaje muskarac” u rekordnom roku (mahom zahvaljujuci svojoj “dzedaj” obuci koja je preterano i predvidljivo uspesna - brzi preobrazaj preglup cak i za Teksa) a i njeno zaljubljivanje u njega je ishitreno i nekako usiljeno. A tek da ne pominjem incestuoznost koja je kod Jode ucestala tema, jer covek je otvoreno perverzan, i time se bez srama dici...
Druga prica je slabija od prve uprkos razresavanja osvete. Jodo inace ima cesto problem sa zavrsavanjem prica. Uglavnom odlicno zapocinje pricu, dobro je razvija – ali neretko je slabo zavrsava. To je slucaj i kod serijala Inkal, a posebno kod Tehnosa. Jedino kod Metabarona besprekornu pricu zavrava na dobar nacin.
Ovo je mozda realniji prikaz Divljeg Zapada nego Zagor (sto ionako nije tesko postici), ali ne za mnogo. Ima previse apsurda, kao sto je lakoca s kojom tri brata savladaju 100 naoruzanih vojnika. Ili nebulozna kvazi-dzedajska “obuka” koju klinac dobija. Ili lakoca s kojom mrsavi klinac i jednoruki stric savladaju dva ogromna balvana u salunu. Ima tu jos puno budalastina.
Ali sve se to uglavnom nekako prasta jer prve dve price imaju neverovatan tempo, a desavanja su neretko nepredvidiva i mastovito inscenirana. Nema nikakvog gubljenja vremena, nikakvog razvlacenja radnje. Stalno se nesto desava. A to je dobro, iako ide na ustrb logici i realnosti taj neki ultra-brutalni prikaz mlade Amerike. A kad smo vec kod reale, veliku vecinu stripofila a pogotovo vestern fanova ionako preterano ne zanima realnost – shvatali to oni ili ne – i zato bi ovaj integral trebao zadovoljiti vecinu njih. Ja kao totalni anti-fan vesterna sam relativno zadovoljan ovim prvim integralom, a to je samo po sebi odlicna preporuka. Ili mozda upozorenje “pravim” vestern fanovima?
Nisam sasvim siguran da li je ovo za Bonelijevce koji skupljaju skoro iskljucivo Zagora, Teksa i slicno, ali cak ce i neki od njih naci nesto ovde sto ce im se svideti. U najmanju ruku crtez. Mada, prosecni Bonelijevac se razume u crtez tj estetiku kao sto je ameba upucena u arhitekturu...
Crtez je odlican. Kolor je ponekad veoma dobar; previse je segmenata jednobojno tj npr braon boja preovladava na mnogim stranama, tj 32, 44, 85-88. Zato su najlepse strane one koje prikazuju pustinju kao npr strane 16, 17, 59, 66, 82, 98, 115 na kojima ima vise boja, a time i vise dinamike. |