Wednesday, November 11, 2020

Arzak - Moebius

 

 Arzach

Vrsta: antologija br 3

Crtez/scenario: Moebius

Izdavac: Fibra (2012)

Premijerno: 1976 

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 50 

Tiraz: 500+300

Zanr: humor, sci-fi, fantazija

YU istorijat: -

Kolor? Da, ali prva prica c/b.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10 

Scenario: 4-7/10

Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, hevimetalovci

Prednosti: originalnost, odlican crtez

Minusi: neke price haoticne

Jedan od najpoznatijih albuma 70ih, bar sto se evropskog stripa tice.

Za razliku od drugih albuma Metalnih GodinaArzak ima vrhunski crtez u celini, sem zadnje dve strane koje su osrednje. 

Prva prica, Zaobilaznica, je c/b i nema veze sa ostatkom albuma. Radnja je apstraktna, prepuna nebuloza i besmislica. Prica je pretrpana brbljanjem, monolozima koji u velikoj meri nemaju nikakvu poentu i deluju sumanuto. Giraud se ponekad malo previse preseravao, suvise zabavljao u "inside joke" smislu. A opet, crtez i scenografija su mastoviti i odlicni, tako da se glupom scenariju moze oprostiti. 

Koliko je prva prica opterecena beskorisnim baljezganjem, toliko su narednih nekoliko prica kompletno gluvo-neme tj bez ikakvih dijaloga, naracije, cak i bez onomatopeje tj stripskih zvukova. Radnja je oskudna ali ostavlja citaocu prostora da je intepretira kako hoce, protiv cega nemam nista. Arzak ima neku svoju unikatnu logiku kojoj mozda nije ni potreban dodatak tj objasnjenje. Za razliku od Arzaka koji moze da se subjektivno intepretira, prva prica ne znaci nista: to je ta manje-vise tanka linija izmedju preterane/beskorisne apstrakcije i one koja sadrzi dovoljno informacija da moze da dobije na smislu ili poenti. Moebiusov rad je cesto lelujao izmedju ova dva pravca. Zato su mu eksperimentalni (sci-fi) albumi toliko hit-and-miss: neke price valjaju, neke ne.


Posle toga sledi jedna kraca Arzak prica sa naracijom (na slici); ona dodje nesto kao sazeta radnja neke vece i duze avanture, kao skica radnje koja nikada nije ostvarena. Steta, jer da ju je Moebius uradio to bi bila sasvim fina epska fantazija.

Album sazdrzi dosta vrhunskih splash-pages. Uopste je ovo album u kojem je jasno Moebiusovo maksimalno angazovanje; nema onog njemu tipicnog zabusavanja, lenjog crtanja bez sencenja, bez detalja, krivudavih brzopoteznih linija - greske koje je neretko pravio u svojim ne-Bluberijevim stripovima.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Tuesday, November 10, 2020

Slepa Citadela - Moebius


La citadelle du vertige

Vrsta: antologija br. 7

Crtez/scenario: Moebius

Izdavac: Fibra (2011)

Premijerno:  

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 50

Tiraz: 500+300

Zanr: fantazija, sci-fi, politicki, apstrakcija, tripozni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da, jedna prica je cista propaganda.

Golotinja? Da, ali nista drasticno. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 5-10/10

Scenario: 1-9/10

Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, hevimetalovci

Prednosti: originalnost, delom odlican crtez

Minusi: politicke pizdarije, delom slabi scenariji
.
Slepa Citadela otvara album, i to ne na bas najbolji nacin. Moebius priznaje da je ovo bio njegov pokusaj da se lati vitestva i srednjovekovnih legendi, ali je umesto jednog dugog serijala ispala ova polu-dovrsena, slaba prica. Pocinje relativno zanimljivo ali se kompletno raspada na kraju. Moebius i sam kaze u uvodu da su mu se prijatelji smejali na ovom propalom pokusaju zanra koji mu ocigledno ne lezi i ne zanima preterano. Crtez 6/10, prica 5/10.

Deima je tipicna narkomanska budalastina, tj hocu reci vrsta price koju citaoc obicno asocira sa klisheom naduvanog crtaca 70ih koji srlja od table do table bez ikakvog plana, izgubljen u svojim LSD halucinacijama. Nejasna radnja, a tek kraj besmislen. Crtez 5/10, prica 4/10.

Balada napokon nudi citaocu odlican crtez, a i prica je prilicno neobicna tj dovoljno opicena da bude dostojna reputacije famozne Heavy Metal revije. Kraj je veoma hipi, tj anti-militaristicki, na uobicajeno tupav i besmislen nacin tipican za tadasnu ("underground") levicu. Opste je poznato da je u 70im medju umetnicima (a pogotovo kvazi-umetnicima) bilo obligatorno imati anti-Establishment stavove tj biti levicar tj biti poslusna ovca (koliko god to zvucalo kontradiktorno). (Danas ta ista levica je Establishment, zato je danas biti pro-Trumpovske orijentacije jedini istinski anti-establishmentski cin - za one kojima je "pobunjenistvo" od velikog znacaja.) 
Crtez 9/10, prica 8/10.

Absoluten Calfeutrail je vrsta stream-of-consciousness tj nasumicno-improvizacionog pristupa koji mi se najvise svidja kod Moebiusa. Ovakve price je radio bez ikakvog prethodno izradjenog scenarija, a rezultati ovakvog slobodnog tumaranju su ponekad veoma uspesni, kao ovde. Sto se mene tice mogao je ovu pricu slobodno da razvuce i na full BD duzinu, sve u padu... Ne bih imao nista protiv. Kraj, kao i citava prica, je apstraktan i totalno zavisan od licne interpretacije - a da pritom nije iritantno glup. Originalnost i apstrakcija umesto jasne radnje ponekad mogu i te kako da urodi plodom, mada je to ipak redje slucaj kod vecine crtaca/umetnika. Crtez 10/10, prica 9/10.

Pita od Jabuka je, verovali ili ne, prica koju je uradio za jedan zenski list/reviju/sta-vec, a neverovatno je s obzirom da prica ima pomalo pedofilnu notu. Ironicno je sto je Moebius hteo da docara fantaziju jedne adolescentkinje, ali je postigao suprotno napisavsi tipicnu musku fantaziju. Uostalom, sta francuske muskarce vise pali od mastanja o nezrelim, maloletnim klinkama? Oni su po tome notorni. Crtez 8/10, prica 7/10. 


Beli kosmar (slika gore) je smehotresno glupa, banalna i nerealisticna prica o rasizmu. Ili bolje receno, o tome kako nevine/neduzne Arape francuski gradjani ubijaju nasumice!
S obzirom da se susta suprotnost odvija u Parizu/Francuskoj u zadnjih deceniju i po (ukljucujuci bombe i secenje udova i glava), mora se reci da je Giraud mogao umesto pseudonima Moebius da si nadene ime Anti-Nostradamus. Ne da je promasio s ovim, nego je od sebe napravio budalu na kvadrat, a ova pizdarija od ultra-politicki-korektne price ce samo 50 godina nakon svog osvanuca da udje u anale ljudske gluposti ili konkretnije - u anale evropejske naivnosti. Nazalost, vecinom Zapadne Evrope jos uvek vlada ovakvo pogresno shvatanje o migrantima s Bliskog Istoka, kao miroljubivim zrtvama rasizma. Radoznalost je ubila macku, a ultra-naivnost ce ubiti Zapadnjaka. Sve po zasluzi.
Do kosti se izblamirao sa ovom pricom, ne samo zbog toga sto je reala sasvim drugacija sada (a ne sumnjam da ni tada ovim nije francusko drustvo predstavljeno veoma realno), vec je i tok price previse propagandisticki podjednostavljen; likovi su jedno-dimenzionalni stereotipi, sto je ucestala levicarska ironija, jer oni se toboze bore protiv rasnih/drustvenih/klasnih stereotipova, a gotovo uvek svoje politicke "protivnike" predstavljaju na krajnje neozbiljan, uber-simplisticki nacin.
Jos veca ironija je sto je Moebius mislio da je izbegao preveliku banalnost time sto je dodao klishe twist na kraju. Moebius je tvrdio da je prica bila reakcija na odluku vlasti da cenzurise ili zabrani neki dokumentarac o rasistickim ispadima francuskih gradjana. Koliko je to samo ironicno... (eto opet ironije)... jer danas se cenzurise velika vecina negativnih posledica ogromnog broja ilegalnih migranata na Zapadu. A sto je najgore, ta cenzura ne potice od ekstremistickih muslimana vec od samih Evropejaca. To vam je ono kao kad pucas u sopstvenu nogu a ni sam ne znas zasto to radis... Crtez 7/10, prica 1/10.

Bozicna prica mnogo podseca na Korbenove kratke price. Veoma zabavna premisa, medjutim Moebius nije ovo dovoljno dobro osmislio. Naime, kraj je - iako vizuelno upecatljiv - nelogican. Ako su ljudi-lovci znali za ova stvorenja od pre tj cesto ih love za Bozic, kako to da nisu bili spremni na opasnost? Takodje mi smeta izbor boja: previse je sve bledo-sivkasto. Crtez 9/10, prica 8/10.

Ktulu (prva strana) je bombasticna prica sa pomalo duhovitim ali i donekle razocaravajucim krajem. S obzirom na fascinantnu premisu Moebius je trebalo da prosiri pricu, da uradi mnogo vise s njom. Ali nazalost, umesto toga nataknuo je jos jedan zbrzan zavrsetak, koji dodje kao neki slab punchline. Crtez 10/10, prica 8/10.


https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/arzak-moebius.html







Iskrcavanje na Faragoneziji - Moebius

 

Escale sur Pharagonescia

Vrsta: antologija br. 5

Crtez/scenario: Moebius

Izdavac: Fibra (2011)

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 50 

Tiraz: 500+300

Zanr: sci-fi, humor, fantazija, apstrakcija, tripozno

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da, ali nazalost samo muska. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 3-10/10 

Scenario: 4-9/10 

Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, hevimetalovci

Prednosti: originalnost, delom odlican crtez

Minusi: varirajuci nivo pogotovo kod prica

Iskrcavanje na Faragoneziji (strana gore) je najduza prica i cini pola albuma. Prve 3 strane su nacrtane u jednom cugu a onda je ostatak Moebius dovrsio tek posle godinu dana. Zato se primecuje blagi boljitak crteza od 4. strane nadalje, mada u Metalnim Godinama ne treba ocekivati previse discipline tj konzistencije u kvalitetu. Pogotovo od price do price kvalitet i stil variraju ponekad drasticno.

Ovo je humoristicka sci-fi prica u kojoj Moebius "u najkracem roku" vesto kreira sopstven svet koji ima neku svoju logiku. Za razliku od nekih apstraktnijih albuma iz Metalnih Godina, Faragonezija nudi manje zabusavanja kod crteza, a i kompletniju pricu. Crtez 7-8/10, prica 8/10.

Na Feniksonu zivi princ iz bajke je sci-fi vinjeta koja se sprda na racun zena koja neprestano zanovetaju. Crtez 10/10, prica 8/10.

Dvostruki beg je dvostrana apstrakcija bez smisla, i ne preterano zanimljiva. Moebius u uvodu nesto filozofira/palamudi o "znacenju" price, ali to je cisto neka njegova interpretacija od koje ja nemam mnogo vajde. Crtez 8/10, prica 4/10. 

Valja li covek? (slika gore) je jos jedna humoristicka sci-fi zajebancija, sa crtezom koji jako podseca na Bilalov stil iz 70ih. Jasno je da je Bilal kopirao Moebiusa a ne obrnuto, ali obojica su tu negde po kvalitetu, na istom nivou. Ova vrsta crteza je bila jako uticajna u ono doba, npr ni Alfonso Font nije daleko od tog stila. Crtez 9/10, prica 9/10.

Zadnjih 8 strana se sastoje od 5 prica iz ciklusa Hermeticka Garaza. Treca prica ima los (karikaturni) crtez, ostale su uglavnom dobro nacrtane.