Kao klinac sam ignorisao ovaj serijal. Smetale su mi dve stvari: idiotska frizura i to sto nije bilo balona vec samo naracije sa strane. Zato danas mogu sasvim objektivno da pricam o PV, jer nisam valijantonostalgicar. Mogu sasvim objektivno i tacno da tvrdim da je ova verzija u boji daleko bolja od albuma koji su izlazili u 80im i 90im u c/b varijanti.
Ima dan-danas zaludjenika, mahom matorijih, koji se kunu da je c/b bolji, a od ove budalaste tvrdnje ne odustaju i pored toga sto su ovi novi CK albumi em jeftiniji em kvalitetnije odradjeni nego oni iz Jugoslavije; drzava u kojoj se naveliko zabusavalo sto se proizvodnje/stampanja stripova tice (a i generalno). Papir je bolji, tvrde su korice, povez je mnogo jaci, cena je niza - i u boji je. Prema tome, cemu dalje raspravljati? Da su stripofili uglavnom iracionalni cudaci sam vec dovoljno cesto pominjao... Pogotovo oni klovnovi sa forum.stripovi, oni su skupina neopevanih debila. (Cast izuzetcima.) Njihova misljenja su gotovo uvek beskorisna, jer se gotovo uvek zasnivaju na hipsterizmu (tj kompleksaskim fazonima), nostalgiji, cepidlacenju, mentalitetu krda, i nekom suludom kontriranju zdravom razumu. Nisu merodavni. Vecina njih kenjucka kako je c/b verzija bolja, sto vec dovoljno govori o njihovoj inteligenciji i ukusu.
Tacno je da su u c/b verziji moze "prostudirati" crtez bolje, ali sta cemo sa silnim prazno-belim povrsinama? Mene te bele povrsine nerviraju i u kolor verziji (kada "zaborave" da ofarbaju nebo), a kamoli da citam ovakav strip bez imalo boje, bez nijansi. Ovaj diznijevski "Srednji Vek" je saren svet a ne Hombre ili Crne misli od Frankana. Takvi stripovi ne zahtevaju kolor, ali PV zahteva.
Citajuci prvi put PV, pozitivno me je iznenadilo nekoliko stvari.
Prvo, crtez je jos bolji nego sto sam mislio. Scenografija je vrhunska, da bolja ne moze biti. Na svakoj strani se nalazi bar jedan panel koji dodje kao mini-razglednica, a ponekad se ove "razglednice" nizu jedna za drugom. Neverovatna konstantnost, minimum na zabusavanju. Fosterov prikaz planina, dolina i zamkova je utemeljen u velikom talentu i jos vecoj disciplini. Nema brljanja, zvrljanja i zurbe - mane koje odlikuju moderni strip i ove mnogo mladje crtace koji su gotovo svi mediokriteti ili dunsteri koji vise vole da se oslanjaju na "CGI kolor" da im prikrije manjak detalja i vestine. U tom smislu Foster je bio veoma netipican Amerikanac; njihovi crtaci zure jer se moraju nositi sa nerealnim izdavackim rokovima, a rezultat je da su cesto prisiljeni da predaju izdavacu mnogo slabije radove nego sto bi bili kadri da odrade, odnosno kad bi im ti alavi anti-stripski idioti davali vise vremena. Odnosno, Foster je kanadski Amerikanac.
Drugo, price su neuporedivo bolje od Fosterovog savremenika Rejmonda, ciji je Flash Gordon kompletna idiotarija. FG je toliko lose napisan da je bukvalno prikladan samo za decu, i to onu manju. Dok se citav Rejmundov FG vrti u krug oko jedne te iste reciklirane price (link za recenziju dole), Fosterov PV ima puno varijacije. Ovo je veoma ironicno, jer PV se odigrava u svetu koji bi trebao da nudi mnogo manje prostora za mastovitost od sci-fi sveta FG-a. Na moje pozitivno iznenadjenje, Foster povremeno ubacuje i elemente fantazije (npr vestice i slicno) ali daleko bilo da je PV nesto slicno Gospodaru prstenova ili Konanu. PV je ipak baziran u nekoj reali, u ljudskoj istoriji, ma koliko se Foster poigravao sa cinjenicama i brkao ere - i uzimajuci u obzir da je ovo veoma idealizovana tj romanticna verzija "srednjeg veka" tj Mracnog Doba. (Foster ni sam nije mogao da se sa sobom dogovori u kojoj eri je smesten serijal. Tu se vekovi preskacu s lakocom i nemarnoscu.) FG je taj koji bi, teoretski, trebao da kipti od originalnosti jer je sci-fi, ali nije nista do najjeftiniji, najjednostavniji pulp kakvog ima na pretek.
PV price variraju u tonu, u temama, u lokacijama. Citaoc nikad ne zna sta ce sledece biti, a to je velik plus. Kod Rejmonda se sve zna unapred: FG trojka otkriva novu civilizaciju, bivaju zarobljeni, neka kraljica se zaljubljuje u Flasha, Dejl postaje ljubomorna... Uvek sve sa istom, veoma dosadnom i tupavom formulom.
Trece, Valijant nije pacifista. Rado i lako ubija svoje protivnike - za razliku od gandijevskog Flasha, koji postedi zivot najvecim psihopatama da bi ovi kasnije pobili hiljade nevinih civila! To nisam ocekivao od Fostera. Pre sam verovao da ce PV biti pravi onaj deciji strip u kojem niko ne gine. (Mozda sam negde cak i ocekivao 4 prsta na svakoj ruci.) Medjutim, Foster (bar u ranijoj fazi) potencira surovost "srednjovekovne" Evrope, ako ne u krvavim detaljima (koji su tada bili zestoko cenzurisani) onda barem u hladnokrvnosti ubijanja. Nije to naravno surovost kakvu zaticemo u Punisher-u i slicnim modernim stripovima, ni blizu, ali je barem rezultat isti: puno leseva. Flash ubija samo kada apsolutno mora, dodatni fakat koji taj serijal cini iritantnim, glupim i previse nerealnim. Ako ti se gadi ubijanje idi u penziju i pecaj ribice na nekom potoku, ne zamajavaj me sa "levicarsko-uzvisenim" idiotarijama... A ovo vazi za Rejmonda kao i za njegovog tupavog "heroja".
PV je cak i politicki nekorektan, mada ovo ne cudi uopste s obzirom iz koje je ere krenuo. Kroz recenzije pojedinacnih albuma cu (mozda eventualno) dodati razne politicke nekorektnosti koje je danas veoma tesko naci bilo gde, na filmu, stripu ili nekoj TV seriji. (Ili mozda necu, jer sam albume procitao pre 2-3 godine pa se vise ne secam detalja.)
Mane su uglavnom male a neke mozda i spadaju u cepidlacenje tj u domen veoma subjektivne kritike. Ovo naravno ne vazi za albume 6 i nadalje, koji su uglavnom veoma dosadni i sladunjavi.
Nije mi se dopalo sto u ovom prvom albumu ima puno belih tj neobojenih povrsina, a ovo se odnosi skoro iskljucivo na nebo. Ovaj iritantan manjak kasnije nestaje u vecoj meri, vec u narednom albumu, mada se povremeno vraca, u zavisnosti od strane i integrala tj perioda. Meni je maltene svejedno kojom bojom se prikaze nebo - samo mi je vazno da nije belo. Jer belo nebo ubija realizam a sto je jos bitnije i estetiku i atmosferu citavog stripa. Uopste govoreci, sto vise belih povrsina ima, to je jadniji ugodjaj, pogotovo kada se radi o kolor stripu. Obratite paznju na panele sa obojenim nebom i onim neobojenim: razlika je zaista velika. Pritom nije neki veliki posao obojiti nebo, prema tome zasto izbegavati taj zadatak? Ja da sam (re-)izdavao PV-a, insistirao bih da se svako nebo oboji, bez obzira na Fosterove namere i odluke.
Druga stvar je sto je glavni lik isuvise mlad. Ne pricam o veoma mladom Valijantu iz ovog albuma, koji je skoro pa dete, vec kasnije. U drugom integralu saznajemo da ima samo 17. godina! I to posle silnih bitki u kojima je ne samo ucestvovao vec i bio djeneralisimo, planer, organizator, takticar, veliki strateg. U to (drevno) doba jesu ljudi raniji sazrevali i tinejdzeri jesu bili ratnici, ali nisu bili vojskovodje!
(Nemoj samo da mi neko kenja o Jovanki Orleanki koja definitivno nije vodila nikakve vojske u bitke, to je sve ekstremno preuvelicano zbog citave mitologije koja je kasnije napumpana iz te citave price. Ona uopste i nije ucestvovala u bitkama - a koji vojskovodja iz tog doba nije licno klao neprijatelja? Nijedan.)
Crtez lica nije na nivou scenografije. S tehnicke strane, tj objektivno, Foster i ovaj deo posla veoma dobro obavlja ali mi se stilski ne svidjaju neka lica. Neke zenske likove previse crta u holivudskom stilu 30ih/40ih sto mi se uglavnom ne dopada. (Te ribe i ta moda mi ne odgovaraju uopste.) Medjutim, negativce, vikinge, Arape i Hune veoma zanimljivo crta, pogotovo izbliza. Valijant i ta citava ekipa sa dvora Kralja Artura je daleko slabije prikazana od tih raznih "egzoticnih" epizodista koji se pojavljuju kroz serijal. |
No comments:
Post a Comment