Update: Septembar 2025
Princ Valijant
 |
Vrsta: 1. integral (od 32) Crtez/scenario: Harold Foster Izdavac: Carobna Knjiga (2013) Premijerno: 1937-1938 Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 98 Tiraz: 150o (+ reprint) Zanr: avanturisticki, ratni, srednjovekovni YU istorijat: Stripoteka Dokle sam stigao? 1-7, 13, 14, 19-22. Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Nekoliko albuma jesu. Crtez: 10/10 Scenario: 7-8/10 Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari Prednosti: vrhunski crtez, staromodno Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine |
 |
| Kao klinac sam ignorisao ovaj serijal. Smetale su mi dve stvari: idiotska frizura i to sto nije bilo balona vec samo naracije sa strane. Zato danas mogu sasvim objektivno da pricam o PV, jer nisam valijantonostalgicar. Mogu sasvim objektivno i tacno da tvrdim da je ova verzija u boji daleko bolja od albuma koji su izlazili u 80im i 90im u c/b varijanti. Ima dan-danas zaludjenika, mahom matorijih, koji se kunu da je c/b bolji, a od ove budalaste tvrdnje ne odustaju i pored toga sto su ovi novi CK albumi em jeftiniji em kvalitetnije odradjeni nego oni iz Jugoslavije; drzava u kojoj se naveliko zabusavalo sto se proizvodnje/stampanja stripova tice (a i generalno). Papir je bolji, tvrde su korice, povez je mnogo jaci, cena je niza - i u boji je. Prema tome, cemu dalje raspravljati? Da su stripofili uglavnom iracionalni cudaci sam vec dovoljno cesto pominjao... Pogotovo oni klovnovi sa forum.stripovi, oni su skupina neopevanih debila. (Cast izuzetcima.) Njihova misljenja su gotovo uvek beskorisna, jer se gotovo uvek zasnivaju na hipsterizmu (tj kompleksaskim fazonima), nostalgiji, cepidlacenju, mentalitetu krda, i nekom suludom kontriranju zdravom razumu. Nisu merodavni. Vecina njih kenjucka kako je c/b verzija bolja, sto vec dovoljno govori o njihovoj inteligenciji i ukusu. Tacno je da su u c/b verziji moze "prostudirati" crtez bolje, ali sta cemo sa silnim prazno-belim povrsinama? Mene te bele povrsine nerviraju i u kolor verziji (kada "zaborave" da ofarbaju nebo), a kamoli da citam ovakav strip bez imalo boje, bez nijansi. Ovaj diznijevski "Srednji Vek" je saren svet a ne Hombre ili Crne misli od Frankana. Takvi stripovi ne zahtevaju kolor, ali PV zahteva. Citajuci prvi put PV, pozitivno me je iznenadilo nekoliko stvari. Prvo, crtez je jos bolji nego sto sam mislio. Scenografija je vrhunska, da bolja ne moze biti. Na svakoj strani se nalazi bar jedan panel koji dodje kao mini-razglednica, a ponekad se ove "razglednice" nizu jedna za drugom. Neverovatna konstantnost, minimum na zabusavanju. Fosterov prikaz planina, dolina i zamkova je utemeljen u velikom talentu i jos vecoj disciplini. Nema brljanja, zvrljanja i zurbe - mane koje odlikuju moderni strip i ove mnogo mladje crtace koji su gotovo svi mediokriteti ili dunsteri koji vise vole da se oslanjaju na "CGI kolor" da im prikrije manjak detalja i vestine. U tom smislu Foster je bio veoma netipican Amerikanac; njihovi crtaci zure jer se moraju nositi sa nerealnim izdavackim rokovima, a rezultat je da su cesto prisiljeni da predaju izdavacu mnogo slabije radove nego sto bi bili kadri da odrade, odnosno kad bi im ti alavi anti-stripski idioti davali vise vremena. Odnosno, Foster je kanadski Amerikanac. Drugo, price su neuporedivo bolje od Fosterovog savremenika Rejmonda, ciji je Flash Gordon kompletna idiotarija. FG je toliko lose napisan da je bukvalno prikladan samo za decu, i to onu manju. Dok se citav Rejmundov FG vrti u krug oko jedne te iste reciklirane price (link za recenziju dole), Fosterov PV ima puno varijacije. Ovo je veoma ironicno, jer PV se odigrava u svetu koji bi trebao da nudi mnogo manje prostora za mastovitost od sci-fi sveta FG-a. Na moje pozitivno iznenadjenje, Foster povremeno ubacuje i elemente fantazije (npr vestice i slicno) ali daleko bilo da je PV nesto slicno Gospodaru prstenova ili Konanu. PV je ipak baziran u nekoj reali, u ljudskoj istoriji, ma koliko se Foster poigravao sa cinjenicama i brkao ere - i uzimajuci u obzir da je ovo veoma idealizovana tj romanticna verzija "srednjeg veka" tj Mracnog Doba. (Foster ni sam nije mogao da se sa sobom dogovori u kojoj eri je smesten serijal. Tu se vekovi preskacu s lakocom i nemarnoscu.) FG je taj koji bi, teoretski, trebao da kipti od originalnosti jer je sci-fi, ali nije nista do najjeftiniji, najjednostavniji pulp kakvog ima na pretek. PV price variraju u tonu, u temama, u lokacijama. Citaoc nikad ne zna sta ce sledece biti, a to je velik plus. Kod Rejmonda se sve zna unapred: FG trojka otkriva novu civilizaciju, bivaju zarobljeni, neka kraljica se zaljubljuje u Flasha, Dejl postaje ljubomorna... Uvek sve sa istom, veoma dosadnom i tupavom formulom. Trece, Valijant nije pacifista. Rado i lako ubija svoje protivnike - za razliku od gandijevskog Flasha, koji postedi zivot najvecim psihopatama da bi ovi kasnije pobili hiljade nevinih civila! To nisam ocekivao od Fostera. Pre sam verovao da ce PV biti pravi onaj deciji strip u kojem niko ne gine. (Mozda sam negde cak i ocekivao 4 prsta na svakoj ruci.) Medjutim, Foster (bar u ranijoj fazi) potencira surovost "srednjovekovne" Evrope, ako ne u krvavim detaljima (koji su tada bili zestoko cenzurisani) onda barem u hladnokrvnosti ubijanja. Nije to naravno surovost kakvu zaticemo u Punisher-u i slicnim modernim stripovima, ni blizu, ali je barem rezultat isti: puno leseva. Flash ubija samo kada apsolutno mora, dodatni fakat koji taj serijal cini iritantnim, glupim i previse nerealnim. Ako ti se gadi ubijanje idi u penziju i pecaj ribice na nekom potoku, ne zamajavaj me sa "levicarsko-uzvisenim" idiotarijama... A ovo vazi za Rejmonda kao i za njegovog tupavog "heroja". PV je cak i politicki nekorektan, mada ovo ne cudi uopste s obzirom iz koje je ere krenuo. Kroz recenzije pojedinacnih albuma cu (mozda eventualno) dodati razne politicke nekorektnosti koje je danas veoma tesko naci bilo gde, na filmu, stripu ili nekoj TV seriji. (Ili mozda necu, jer sam albume procitao pre 2-3 godine pa se vise ne secam detalja.) Mane su uglavnom male a neke mozda i spadaju u cepidlacenje tj u domen veoma subjektivne kritike. Ovo naravno ne vazi za albume 6 i nadalje, koji su uglavnom veoma dosadni i sladunjavi. Nije mi se dopalo sto u ovom prvom albumu ima puno belih tj neobojenih povrsina, a ovo se odnosi skoro iskljucivo na nebo. Ovaj iritantan manjak kasnije nestaje u vecoj meri, vec u narednom albumu, mada se povremeno vraca, u zavisnosti od strane i integrala tj perioda. Meni je maltene svejedno kojom bojom se prikaze nebo - samo mi je vazno da nije belo. Jer belo nebo ubija realizam a sto je jos bitnije i estetiku i atmosferu citavog stripa. Uopste govoreci, sto vise belih povrsina ima, to je jadniji ugodjaj, pogotovo kada se radi o kolor stripu. Obratite paznju na panele sa obojenim nebom i onim neobojenim: razlika je zaista velika. Pritom nije neki veliki posao obojiti nebo, prema tome zasto izbegavati taj zadatak? Ja da sam (re-)izdavao PV-a, insistirao bih da se svako nebo oboji, bez obzira na Fosterove namere i odluke. Druga stvar je sto je glavni lik isuvise mlad. Ne pricam o veoma mladom Valijantu iz ovog albuma, koji je skoro pa dete, vec kasnije. U drugom integralu saznajemo da ima samo 17. godina! I to posle silnih bitki u kojima je ne samo ucestvovao vec i bio djeneralisimo, planer, organizator, takticar, veliki strateg. U to (drevno) doba jesu ljudi raniji sazrevali i tinejdzeri jesu bili ratnici, ali nisu bili vojskovodje! (Nemoj samo da mi neko kenja o Jovanki Orleanki koja definitivno nije vodila nikakve vojske u bitke, to je sve ekstremno preuvelicano zbog citave mitologije koja je kasnije napumpana iz te citave price. Ona uopste i nije ucestvovala u bitkama - a koji vojskovodja iz tog doba nije licno klao neprijatelja? Nijedan.) Crtez lica nije na nivou scenografije. S tehnicke strane, tj objektivno, Foster i ovaj deo posla veoma dobro obavlja ali mi se stilski ne svidjaju neka lica. Neke zenske likove previse crta u holivudskom stilu 30ih/40ih sto mi se uglavnom ne dopada. (Te ribe i ta moda mi ne odgovaraju uopste.) Medjutim, negativce, vikinge, Arape i Hune veoma zanimljivo crta, pogotovo izbliza. Valijant i ta citava ekipa sa dvora Kralja Artura je daleko slabije prikazana od tih raznih "egzoticnih" epizodista koji se pojavljuju kroz serijal. |
 |
Vrsta: 2. integral Crtez/scenario: Harold Foster Izdavac: Carobna Knjiga (2013) Premijerno: 1939-1940 Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 105 Tiraz: 2,000 Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 8/10 Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari Prednosti: vrhunski crtez, staromodno Minusi: nista posebno |
 |
| Sumnjam da cu u skorije vreme ponovo citati ove ranije albume, stoga za sada nece biti nikakvih detalja vezanih za njih. Medjutim, mogu vec sada da kazem da sam stigao do 7. integrala i da mi je interes u velikoj meri splasnuo. Cim se Valijant spandjao sa dosadnom grckom (?) plavusom price su najednom postale spore, sladunjave i smorne. Od 6. integrala nadalje serijal gubi 90% svog prvobitnog karaktera i energije i postaje vise nesto za domacice pa cak i devojcice. Sve se vrti oko Valijantove nezanimljive zene (nit lepa nit zabavna) a potom se mnoge table bave njegovom malom zgadijom, raznim bebama i decom, sto ubija serijal u pojam. Foster je dozvolio da od ovog zivahnog srednjovekovnog serijala postane obicna lakrdija od sapunice. Jeftin humor uz jos jeftinije teme. Da li se i kada nivo kasnije poboljsava, to ne znam. Predpostavljam da kad-tad dolazi do boljitka, ali to je samo puko nagadjanje s moje strane. Bolje da pitate nekog eksperta za ovaj serijal, jer ja to nisam. |
 |
Vrsta: 3. integral Crtez i scenario: Harold Foster Izdavac: Carobna Knjiga (2014) Premijerno: 1941-1942 Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 104 Tiraz: ? Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7-8/10 Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari Prednosti: vrhunski crtez, staromodno Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine |
 |
| Strana 29 ima jedan osvezavajuce politicki nekorektan momenat, a to je kako narator opisuje Arape. Prosto me cudi da citav serijal nije podlegao cenzuri pa cak i zabrani, vec samo zbog ovog odlomka. S obzirom da pre-orvelijanski Zapad sve vise starih filmova i stripova cenzurise/zabranjuje... |
 |
Vrsta: 22. integral Crtez: John Cullen Murphy Scenario: Cullen Murphy, manje-vise Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1981-1982 Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 104 Tiraz: 800 Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 2/10 Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari Prednosti: veoma dobar crtez, odlican kolor, staromodno Minusi: mizeran i neverovatno glup scenario Period od 1947 nadalje (odnosno od šestog integrala) označava veliki pad u kvalitetu priča i scenarija, kao što već rekoh ranije. Dokle ta sentimentalna era traje nisam siguran jer još uvek nisam čitao integrale 8 do 12. Međutim u medjuvremenu sam pročitao 13 i 14 i tu su stvari već opet po starom odnosno na sličnom nivou kao prvih pet integrala: fokus je na avanture a mnogo manje na njegovu dosadnu porodicu. Smorna faza traje verovatno negde do 10. albuma, po onome sto sam čuo. Nije verovatno nikakva slučajnost što su baš 11. i 12. integrali rasprodati uprkos činjenici da su bili doštampavani. Priča se da je ovo najjača faza serijala. Verovatno ima neke istine tu, mada je teško zamislivo da je ta faza bolja od prvih pet. Od 18. integrala Marfi preuzima crtež. To je crtač nekada relativno poznatog a sada opskurnog stripa Ben Bolt, koji se često pojavljivao u Stripoteci. Veoma dobar crtač, pomalo potcenjen zato što je zamenio Fostera. Ovaj prvi Marfijev integral nisam čitao jer ga nisam ni kupio, a razlog za to je zato što je štampa manjkava. Sve je nekako žućkasto i bledunjavo, a to znači nedovoljno dobro za čitanje. Bar što se mene tiče. Taj nizak kvalitet pogotovo puno odudara od narednih integrala koji su daleko bolji u tom pogledu. Od 19. albuma nadalje kolor je odličan, da ne kažem fantastičan. Brojeve 19 do 23 sam kupio jer su bili na velikom sniženju, a zbog tog velikog popusta na pozamašan broj albuma sam se vratio PV serijalu, koji sam bio otpisao par godina ranije zato što su me 6. i 7. albumi toliko smorili, pa sam zato bio prodao sve što sam imao posle toga tj albume 8 do 14 a da ni ne pokušam da ih pročitam. Ovo se ispostavilo kao greška. Na svu sreću je bila ova akcija jer da nisu ponudili ovakav popust nikada se ne bih pozabavio Marfijevom erom koja mi nikada nije bila na radaru. Nisam bio ni svestan koliko je zabavan Marfijev crtež, a tu kolor igra značajnu ulogu. Čak je možda boja još bolje nego u Fosterovim albumima. Marfi nije tehnicar na nivou Fostera, naravno, ali stilski mi se cak nesto vise svidja, bar sto se lica tice. Sto se scenografija tice, Foster je tu bolji. Međutim dve stvari morate znati vezano za Marfijevu eru, koja ide sve do 32. integrala. Prvo, crtež drastično propada u kvalitetu, otprilike od 24. integrala nadalje. Kod 28. integrala crtež je već prilično loš, a kod zadnjih integrala je užasan. Najobičnije brljotine, vrsta veoma jeftinog i nepreciznog crteža kakav se pronalazi u najjeftinijim palp stripovima 50-ih i 60-ih. Tačan razlog za ovo ne znam ali nije ni bitno. Činjenica je da ove integrale ne preporučujem, ali uopšte. Ono što samo dodatno zacementira beskoristan status ovih najkasnijih brojeva direktno je povezan sa mojom drugom poentom, a to je da od ranih 80-ih scenario - bukvalno odjedanput - postaje katastrofalno loš. Dok je integral 21 i dalje veoma zabavan i u crtačkom i u scenarističkom smislu, u integralu 22 serijal doživljava takav sunovrat kakav sam retko primetio u bilo kom strip serijalu. Od zabavnih priča prethodnih albuma - do iznenadne propasti u svakom smislu: likovi, radnje, ideje - sve postaje kompletno retardirano. A razlog tome je stari dobri odnosno stari smrdljivi nepotizam. Marfi je dodelio zadatak pisanja svom sinu, "školovanom" imbecilu koji piše kao pravi mongo loid. Ovaj neuki bolid je navodno završio Harvard, a pretpostavljam da smer nikako nije mogao da bude Literatura ili nešto slično. Možda Afričke Studije ili neka slična glupost? Jeste da je on studirao na Harvardu pre nego što je američko više obrazovanje totalno propalo, ali možda je već tada bilo tih nekih neozbiljnih pravaca, jer i debili valjda imaju pravo da stiču diplome... u nečemu. U bilo čemu. Važno je samo da se neka diploma stekne, bilo koja - a u ovo veruju samo kompletni klovnovi. Ali čemu se čuditi? Harvard je fabrika idiota, uvek bila i ostala. Ako su svi harvardovci ovakvi genijalci kao ovaj kreten od čoveka, onda je to jedna divna ironična divota, neopevani kretenluk. Možda ću jednom prilikom detaljno da opišem pregršt idiotizama koji dominiraju 22. integralom, a pretpostavljam i 23. jer i njega tek treba da pročitam. Verujte mi na reč: Cullen Murphy je kompletni buzdovan, a priče i likovi su mu uvreda za inteligenciju bukvalno svakoga. Svaka strana ovog integrala je maloumna. Ironično je što sam oduvek bio hvalio Fostera zbog daleko boljih scenarija Princ Valijanta u odnosu na Raymond-ovog Flash Gordona, a ispostavlja se da je Marfijev sin uspeo da nadmaši čak i Rejmonda u glupostima. Čak i plavi pacifista, heroj svemira, nije toliko blamažan strip kao Kalenova era Valijanta. Foster je zvanično predao Marfiju serijal 1971, ali je Foster nastavio da se bavi scenarijem i da Marfiju šalje radnje priča sve do 80-ih, mada je pomalo nejasno dokle je Foster doprinosio pricama. Sudeci po ovom integralu to mora da je bilo pocetkom 80ih. U ranim 80-im sve više je počeo da se u ovu rabotu meša Marfijev sin, koji ne da nema talenta za pisanje, već mu ne bih dao ni da piše za Teletabise. Totalan raspad sistema. Kalen niti razume istoriju, niti politiku, niti ljudsku psihologiju; ne razume se ni u strukturu stripa, bukvalno ne zna ništa! Čovek je kompletni pajac. Ljudi kritikuju Hermanovog sina, ali on je Dostojevski u odnosu na Kalena. Bespotrebno je, barem za sada, da u detalje analiziram tonu gluposti koje se nalaze u 22. integralu, albumu kojeg sam jedva uspeo da dovršim, jer sam bio smoren sa dubokim nivoom imbecilizma. Ipak sam bio navikao na prilično dobre priče koji su išli uz fantastičan odnosno veoma dobar crtež i divan kolor, ali od ovog broja nadalje je ostao samo crtež. I to je naravno nešto, nije malo, ali je neuporedivo lepše imati kompletan paket kao što je bio slučaj u prethodnih 20-ak integrala. Znači da rezimiram savete za čitav serijal... Obavezno nabavite prvih pet albuma. Integrali šest i sedam su scenaristički mnogo slabiji i njih možete slobodno da preskočite. Previše se bave romansom, sentimentalnošću i jako su dosadni. Jedva sam ih nekako pročitao a onda odustao od serijala nekoliko godina. Čak sam i bio prodao sve brojeve od 6 do 14, kao što rekoh. Za sada sam pročitao 1-7, 13, 14, 19-22, a imam još 8, 10, 15, 16 i 23 u kolekciji, koji me čekaju. Dodatne informacije sam stekao preko ChatGBT, od kojeg sam dobio dobar uvid o tome kako kvalitet oscilira posle sedmog broja. U svakom slučaju, serijal treba nastaviti od otprilike 10. broja, a po onome što mi je ChatGPT ispričao vrhunac serijala su upravo 11 i 12 koji su rasprodati. Nisam ih čitao jer sam ih bio prodao pre nekoliko godina, ali verujem da su veoma dobri, jer 13 i 14 su takođe prilično dobri, a pretpostavljam da su i 15 i 16 na tom nivou. Zadnji Fosterov integral 17 je navodno problematičan u crtačkom smislu jer Foster više nije bio na punoj snazi. Ukoliko vam se Marfijev stil sviđa obavezno pokupujte prvih nekoliko integrala, odnosno 18-21. Ukoliko vam je crtež mnogo bitniji od priče onda slobodno produžiti serijal do 23. integrala ali ne ići dalje od toga jer crtež posle toga kreće da pada i to prilično. A ukoliko vam ne znace nista ni crtez ni prica, onda pokupujte sve integrale, a kada to uradite krenite da crtate sopstvene epizode Valijanta, i to nogama, jer je ocigledno da nemate ni mozga niti smisao za estetiku. Blago vama, blago ludima i glupima. U normalnom slučaju bih rekao da je prava šteta sto crtez propada posle 23. broja, ali ne smatram da je tako zbog toga što je scenario totalno propao već u 22. broju. Nema teorije da se priče popravljaju u kvalitetu odnosno čisto sumnjam da je Marfijev sin vremenom stekao više iskustva i inteligencije jer kao što znamo inteligencija se ne kupuje u prodavnici ili na pijaci već je ili imaš ili nemaš, kao i talenat. Stoga smatram da su albumi 24 do 32 ne samo crtački jadni pa čak i mizerni veći scenaristički kompletno sranje. Znači ti albumi nisu vredni pet para. Posle Marfija serijal preuzimaju neki Italijani koji su uveli elemente političke korektnosti tako da se za mene ovaj serijal završava sa 21. integralom. To što je čak i tradicionalan, konzervativan serijal kao PV iskorumpiran levičarskom propagandom ne može doduše nikako da čudi s obzirom da je italijanska faza ovog serijala krenula u ovom smrdljivom veku. Da li je Princ Valiant ili neko od njegove dece postao derpe? Da li je njegova grčka supruga postala feministkinja ili borac za prava Palestinaca? U ovom veku marksističke retardiranosti sve je moguće... |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Bourgeon:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Amerikanizmi:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
No comments:
Post a Comment