Thursday, November 17, 2022

Najamnik - Segrelles


El Mercenario



Kult Svetog Plamena
Vrsta: 1. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1981 

Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC

Br strana netto: 47

Tiraz: 500

Zanr: epska fantastika

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10

Ciljne grupe: tradicionalisti, esteticari

Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica

Minusi: manje promene kolora na nekim tablama
Ovaj legendarni serijal je ostao urezan u glave mnogih klinaca koji su u 80im kupovali Stripoteku, medju kojima je bila i moja malenkost tj velikonenkost. Pogotovo ova epizoda, a jos konkretnije prvih 4-5 strana koje imaju skoro ikonski znacaj za neke od nas (sada matorih drtina). Jedino neke Korbenove strane u boji iz te iste revije, Stripoteke, su imale (i jos uvek imaju) jos veci znacaj za mene. A tu je i prva epizoda Storma. Mozemo slobodno ove albume nazvati Svetom Trojkom kolornih dodataka tadasnje Stripoteke: Storm, Najamnik, i Korben (odnosno Svet mutanata, Bladstar i Den 1.) Nista zarkije nisam tada zeleo da imam u kompletnim albumima tada, a bogami mozda ni sada.

40 godina je trebalo da se neko seti da ovo napokon izda na Balkanu (ne racunajuci inferiorno SC izdanje 90ih, samo ove prve epizode, u kojem kolor nije na nivou).

Lokomotiva je u rekordnom roku izbacila prvih 9 albuma, tj za samo nekih 6-7 meseci sto je za balkanske pojmove (a kamoli za male izdavace) neverovatan tempo, ali je to doslo s cenom: uspeli su da delimicno upropaste prva tri albuma, i to talasastom stampom, kao da je neko prao stripove u kadi pa ih onda okacio o stipaljke da se suse. Na srecu nisu svi primerci s takvim lelujavim papirom, ali velik broj jeste - a neki ljudi su se zajebali jer su "napamet" kupili svoja prva tri primerka, ne obracajuci paznju na nizak kvalitet, ne prelistavajuci albume kako treba, radi provere. (Ili ih kvalitet nije tangirao, bilo im samo bitno da lepo izgledaju na polici.)

Pritom je ovaj izdavac upotrebio tanji i jeftiniji papir koji nije bas najidealniji za ovakav umetnicki crtez odnosno slikarstvo odnosno uljani strip. Ali tako je to kada placas najjeftiniju (?) strip stampariju - notorni Simbol - da ti radi stripove, i kada pokusavas da stedis na materijalu, a pritom imas muda da nalepis zapadne cene na svoje albume. Jedan Lokomotivin Najamnik kosta samo 2.5 evra manje od nemackog izdanja, a ovo nemacko ima uz to i bolji papir. S te tacke gledista sam veoma razocaran u Lokomotivu, koji su se pokazali kao ili nesposobni ili alavi (jedno od ta dva, a mozda i oba trojica), a koji su se ranije bili pokazali daleko sposobnijim kad su izbacili nekoliko Druuna i Mladog Torgala (ili kako li se vec zove taj debilni serijal) na veoma dobrom papiru, veoma kvalitetno. Sta im bi da stede na materijalu bas za tako dugo ocekivanog Najamnika? Neoprostivo. Da sam u stanju, ja bih uzeo sve brojeve na nemackom, ali posto nemam tu opciju bio sam "prisiljen" da se zadovoljim ovim. Kvalitet (u neiskrivljenim primercima) nije los, ali papir je morao da bude deblji.

Crtez spada u one retke slikarske radove tipa Don Lawrence, Richard Corben, Fernando Fernandez, Carlos Puerta i Bilal - cije sam stripove vec komentarisao na blogu. (Linkovi dole.) U smislu hiper-realizma, Segrelles predvodi ovu skupinu; jedino mozda jos Puerta priblizno realno prikazuje svet i likove. Uljane boje i uljani akvarel ovde dominiraju, ali ne na neki uzurban, deciji nacin (da ne navodim sada primere) vec su boje pomno birane i strpljivo nijansirane te stvaraju dubinu i realizam kakvi se veoma retko srecu u stripu. Segreljes sve radi jako dobro, npr scenografija mu je odlicna: stene, vodu, nebo i planine sve lepo radi, pogotovo u ranijim epizodama. Ali portreti lica i depikcije cudovista su mu uza specijalnost. Ono sto njegovim slikama daje poseban kvalitet je sposobnost kreiranja sjaja. Neki portreti u Segreljesovim albumima su skoro kao fotografije lica, sto ne samo da imponuje s tehnicke strane vec (sto je mnogo bitnije) fantasticno deluje. 

Nisu svi kadrovi na istom visokom nivou, ali to se ni ne moze ocekivati. Segreljesu je trebalo u proseku 10 dana da zavrsi jednu stranu, a da je radio sve "savrseno" verovatno bi mu trebalo duplo vise. Bitan je ukupan utisak, ne samo svaki individualan kadar. Uostalom, za svaka 2-3 "prosecna", manja kadra koji nisu spektakularni dodje najednom neki veci (ili manji) koji je odlicno odradjen i prosto te oduva. Sveukupni efekat ovakvog stila (i strpljenja i rada) je da drasticno poveca efektivnost price time sto joj daje kredibilitet i atmosferu.

Konkretno u ovoj epizodi scenario je veoma dobar, uprkos cinjenici da ju je Segreljes radio "navrat-nanos": prvo je eksperimentalno uradio sest strana kao jednu pricu, pa onda to prosirio, pa onda nekako pokusao da i to prosiri na stabndardni BD format kada je potpisao ugovore sa raznim izdavacima. Zato prica i deluje kao da ima segmente. Njemu su i ostali albumi neretko takvi, a on bi prvi priznao da nije neki poseban scenarista.

SPOJLERI:

Prvi album nekog unikatnog serijala je taj koji se obicno najvise ovajdi o faktor originalnosti, zato prica i da ima vece propuste bi mogla da se izvuce zbog tog "revolucionarnog" crteza i neobicne atmosfere. Struktura epizode kao sto rekoh jeste neobicna, jer u sustini imamo dva dela koja su samo labavo povezana. (Ali su ipak povezana.) Mozda to nekome smeta, meni sigurno ne; kod stripa se nikada ne opterecujem (klasicnom) strukturom scenarija, vec mi je jedino bitno da uz dobar crtez ide prica koja mi nije dosadna. U oba dela Najamnik spasava neku sjajno ilustrovanu (polu)golu zensku (jedna crnka, druga plavusa), znaci sve taman kako treba! Sto se mene tice, da je u svakoj drugoj narednoj epizodi Najamnik spasavao neku golu ribu na spektakularan nacin - i to bih pozdravio. Tits & violence. Nazalost, serijal u scenaristickom smislu dozivljava jedan veci pad od 4. do 6. albuma, a pritom i sam Najamnik biva ponekad delegiran u polozaj sporednog lika - koji umesto da spasava ribe dobija instrukcije od njih (tj jedne konkretno). Ali kasnije cu vise o Vinsovim greskama...

Svaki album sadrzi i dodatni tekst koji je propracen (uglavnom) impozantnim ilustracijama, u duzini od nekih 15ak strana. Jos bolje, ovi prilozi nisu neka prazna baljezganja "kriticara", analiticara i ostalih vrsta govnara (koji za razliku od mene, sebe - kao uostalom i scenarije - previse ozbiljno shvataju) vec u njima Segreljes licno pojasnjava sve, od toga kako je usao u svet stripa (tema ovog broja) do detaljnih opisa arhitekture sveta u kojem se serijal odvija. Dodaci dosta variraju po kvalitetu od albuma do albuma, zavisno od teme, ali su sveukupno uspesna stvar. Ja sam generalno protivnik propratnih stripskih tekstova, pogotovo onih maratonskih (kao kada npr Fibra ubaci u cigletinu tesku 2.5 kilograma citavih 50 strana usranih analiza, neupadljivih skica i nepotrebnih ili cak felericnih objasnjenja), jer samo debljaju vec teske stripurine, a retko sadrze zanimljive tekstove. Ovde to nije slucaj, jer niti su dodaci kilometarski (tj kilogramski) a sami albumi su ionako standarni BD format, sto znaci da tezina nije bitna jer nikada nema vise od 65 strana.
Ako postoji neka mana u ovom izdanju, to jedino moze biti nepotrebna izmena boje u nekim kadrovima. Uporedite ovu originalnu verziju pocetka price sa onom gore: nebo mi se ovde mnogo vise svidja jer je sarenije i zato sto je nestereotipicno zuckasto - dok je nova verzija jednobojnija, verovatno kompjuterski izmenjena, a to prebacivanje iz "raznolike zute" u standardniju plavu smanjuje atmosferu.

Ukoliko je ovo Segreljesova odluka, nije nimalo mudra bila. Pogotovo glupo je menjati bilo sta iz tih prvih strana prvog albuma, koje imaju ikonski znacaj za njihove (sada matore) fanove. Zasto menjati nesto sto je maltene savrseno?



Formula
Vrsta: 2. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1983 

Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC

Br strana netto: 46

Tiraz: 500

Zanr: epska fantastika

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10

Prednosti: odlican crtez, atmosfera

Minusi: neki scenaristicki propusti
SPOJLERI:

Druga epizoda nastavlja maestralan crtez prikazan u uvodnom albumu. Opet dolaze do izrazaja Vinsentove jace strane, a to su odlican "crtez" lica u gro planu, sposobnost da se scenografija docara kao velelepna tj citaoc dobije osecaj da se sve zaista odigrava u ogromnim klisurama i dolinama, elegantno prikazana cudovista, kao i (meni) veoma bitna golotinja. A tu spadaju naravno i depikcije ubistva, koje Segreljes radi na sebi svojstven nacin, brutalno a opet veoma stilizovano. Ubijanje (zlikovaca) uglavnom prikaze u seriji od nekoliko (veoma) slicnih kadrova. Jedini je izuzetak ubistvo celavog cuvara tamnice na kraju price, koje se odvija u jednom kadru.

Prica je sasvim zadovoljavajuca: puna je akcije, trtljanja nema puno. (Nisam ja toliko protiv debelih tekstualnih balona koliko je u pitanju Segreljesova nesposobnost da takve opsirnije dijaloge ucini dovoljno zanimljivim.) Jedino sto mi smeta je sto Najamnik nije vise lider vec maltene pomagac - barem u drugom delu pricu, kada saradjuje po prvi put sa svojim novim partnerom.

Odnosno partnerkom. "Ispostavlja se" da je ta osoba u oklopu, Nan-Tej (glupo ime), zapravo zensko, sto je poprilicna budalastina. Odnosno, budalastina je sto je Najamnik iznenadjen ovom cinjenicom, a za njeno zensko spolovilo saznaje tek kada mu se ona skine gola u celiji! Pa zar ona nema zenskast glas kao (skoro) sve zene? Zar Nan-Tej prica muskim glasom? Zar je Najamnik gluv? Retardiran? Ovo je tipicna jeftina stripska prevara; samo zato sto u stripu citaoc ne moze da cuje zvukove ne znaci da oni ne postoje u prici odnosno ne znaci da scenarista moze da se pravi lud, da se pretvara da ih nema kako bi nam servirao obrt kasnije. Ako mi ne cujemo Nan-Tejin glas - to ne znaci da ga Najamnik ne moze cuti!

Ovaj propust postaje jos gluplji u kontekstu prve epizode, u kojoj Najamnik odmah prepoznaje da je "kult svetog plamena" sacinjen iskljucivo od zena, iako su skoro sve sakrivene u svojim odorama.

Nesto manja glupost, ali takodje upadljiva, je sto Klaust uopste ima potrebu da unajmljuje "telohranitelja" za sve svoje posete alhemicarima. Lakoca s kojom je pobegao iz doline - bez telohranitelja tj pilota - nam govori da je svaki put mogao sam da dolazi, a da pritom ne mora da "placa" odnosno ubija svog najamnika svaki put. Nema logike da je tako lako umakao profesionalcima kao sto su Najamnik i Nan-Tej tj da ga oni susrecu tek u njegovoj palati kasnije. Cim je toliko spretan - cemu onda pilot i pomagac! Pogotovo sto zeli da sacuva tajnu lokaciju te svoje destinacije.

Glupo je i sto naucnici iz doline uopste saradjuju s takvim olosom kao sto je Klaust. Jer oni dobro znaju da ovaj ubija svakog svog najamnika. Mada, ovo je jos i mali propust, pogotovo u odnosu na mozda najgluplji obrt.

A taj je na zadnjoj, 46., strani, kada se ispostavlja da je Klaust preziveo ekzploziju koja je raznela ne samo njegovu laboratoriju vec i gornju polovinu kule! Kako je preziveo tu eksploziju, bez jedne ogrebotine? To Segreljes nama nikada ne pojasni, jer je vise nego jasno da nije imao pojma kako da to opravda. "Nekako je preziveo" je opis koji koriste scenaristicki dunsteri - mada, Segreljes nikada i nije tezio da bude vrhunski pisac, niti je bio rodjen za to. Vrlo je ocigledno da je ta 46. strana naknadno dodata, tj da se album prvobitno bio okoncao na 45. strani. Strana je dodata da "opravda" ili makar potvrdi Klaustovo prezivljavanje eksplozije, jer se u kasnijim pricama ovaj nezanimljivi lik opet pojavljuje.

Takodje mi smeta, kao sto sam nakratko pomenuo, sto je Najamnik vise pomagac Nan-Tej nego klasican heroj koji se prvenstveno oslanja na sebe i svoje sposobnosti. (Sto donekle moze da se i opravda velikim obrtom u 9. epizodi.) Nije mi uopste jasno zasto je Segreljes imao potrebu i teznju da svog heroja tj titularnog lika tako "obezvredi" maltene, sto ga potcini jednoj zeni. Zar je feminizam harao u Spaniji vec tik nakon pada Djeneralisima Franka? Tesko. Poznato je da je Spanija trenutno kompletno obavijena velom i smradom politicke korektnosti (kao i citava Zapadna Evropa uostalom), ali Najamnik je radjen puno godina pre nego sto su se Spanci "vesternizovali" (u smislu prihvatanja zapadnjacke neo-marksisticke lobotomije).

Citaoc ne zeli da heroj bude polu-heroj. Ako hoces strip o coveku koji je samo polu-sposoban ili koji je polu-nesnadjen, onda bolje napisi neku "dubokoumnu" hipstersku glupost koja se (uglavnom pretenciozno) bavi sa human condition, nemoj da se bavis epskom fantastikom u kojoj nema mesta za ovakve eksperimentalne kojestarije koje krse osnovna pravila tradicionalnog stripskog pripovedanja. Nazalost, Najamnikov status u serijalu se od 4. epizode jos vise srozava... Ali na srecu, to ne ostaje tako do kraja serijala.




Iskušenja
Vrsta: 3. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1984 

Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC

Br strana netto: 46

Tiraz: 500

Zanr: epska fantastika

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10

Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica

Minusi: nista
Treci album je mozda i najbolji, barem sto se prvih 5-6 tice. Ova prica ima najvise elemenata fantazije, a vrlo malo nebitnog blebetanja koje zna da "krasi" naredne dve price. A i desava se pre nego sto Nan-Tej postane glavni lik i junak tj junakinja serijala.

Najamnik je testiran tako sto su mu dati razni teski zadatci, i to me malo podseca na drugi album Storma tj na drugu polovinu te price. Onaj predosadni zlikovac Klaust igra samo manju sporednu ulogu ovog puta, a to je definitivno jos jedan veliki plus ove epizode. Klaust je nekako preziveo atentat iz prethodne epizode, a ni sam Segreljes ne zna kako, vec i on izrazava cudenje kroz Najamnika i njegovu koleginicu Nan-Tej - sto je pomalo jeftin fazon da se "opravda" takva glupost. Segreljesova odluka da se serijal bavi tako nezanimljivim i jednodimenzionalnim zlikovcem je velik propust. Mogao je ladno da smenjuje zlikovce sto bi serijal nacinilo mnogo raznovrsnijim.

U ovoj epizodi crtez je na vrhuncu, a pritom raznolikost radnje nudi veoma razlicite atmosfere, pejsaze i scene. Crtez gole ribe na strani 19 (str 21 u albumu) u prvom panelu je fantastican. Segreljesove zene su malo "mesnatije" odnosno normalno su gradjene - nisu anoreksicni stapovi kakve promovisu modni dizajneri i ta citava gej klapa koja mrzi obline i grudi, vec imaju obline, lepotu, grudi i sve ostalo sto je potrebno. Moze biti da Fernandez gole zenske crta jos bolje, ali Segreljes je u ovome svakako jedan od najboljih.

Dodaci su u ovom albumu veoma dobri. Tema je kako je Segreljes usao u svet stripa, a ima i odlicnih slika. Nisu dodaci u svakom albumu jednako interesantni i vredni, blago receno, ali ovog puta je sve na mestu.



Žrtva
Vrsta: 4. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1988 

Br strana netto: 45

Tiraz: 500

Zanr: epska fantazija

Kolor? Da.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10

Prednosti: atmosferican jak crtez

Minusi: tanka prica
Najupecatljiviji deo albuma su prvih 10ak strana, tipican atmosfericni, elegantni, segreljisticki uvod uz minimum teksta. Ovaj deo izvlaci album. Najamnik je odlican strip kada je ovako "minimalisticka" radnja sa sto manje trtljanja i ekspozicije i kada Najamnik dela sam bez tudje pomoci, a najslabiji je kada imamo mnostvo panela u kojima ljudi ne prestaju da blebecu (ili kada mu Nan-Tej izdaje instrukcije). A to je delom zbog toga sto Segreljes ne ume posebno dobro da barata dijalogom (jer gubi vreme na nebitne detalje) a delom zbog toga sto je epska fantastika upravo onda najupecatljivija kada dela pricaju za sebe, umesto (previse) reci. Neobican svet ionako ne zahteva tonu ekspozicije, bar ne u stripu koji treba komunikaciju slikama da vrsi nesto vise nego recima.

SPOJLERI:

Scenario je dosta slabiji nego u prethodnoj prici, koju ubrajam medju najbolje. Pogotovo posle spasavanja decaka prica postaje previse prosecna. Problem je sto se u drugoj polovini radnja vrti oko kompletno nebitnih detalja kao sto su duzina fitilja. Koga to zanima: daj akciju baziranu na solidnoj karakterizaciji i bitnim stavkama, a ne tracenje kadrova na objasnjavanje u tancine kako ce da se minira deo planine. Strip ne bi trebao da bude inzinjerski prirucnik vec mora prvenstveno da se bavi svojim likovima - u nekoj bitnoj interakciji, a ne u detaljnim raspravama kako najbolje minirati stenu. To bi bilo kao kad bi neki "ludi naucnik" (u nekom filmu) krenuo da 15 minuta objasnjava kako funkcionise njegov novi izum.

Pritom se opet pojavljuje dezurni zlikovac koji je nezanimljiv. Ne volim serijale u kojima se jedan te isti zlikovac seta iz epizode u epizodu: to ubija raznovrsnost i element iznenadjenja, a pritom nam brzo dosadi takav lik. A da ne pricam o tome da unapred znamo da je neunistiv i da nikada nece biti ubijen na kraju price. Taj Flash-Gordonovski pristup mi je odvise jadan i stereotipican. Naravno, i ovde Najamnik dobija sansu da ga ubije ali Segreljes nadje neki izgovnjor da on to ipak ne uradi - cak i ne pokusa. Ali Segreljes u propratnim tekstovima i sam priznaje da je limitiran kao scenarista, kao i da je imao konkretno s ovom epizodom probleme sa scenarijem. Bio je prvobitno poceo sa zavrsenom pricom od 16 strana a onda je morao da je prosiri na BD standard. Nije ni cudo sto je radnja onda ispala tako tanka.

Decakova odluka da se zrtvuje zarad manastira nije preterano logicna ni realna, a i kompletno ponistava Najamnikov uspeh s pocetka price.

Sto se tice tih propratnih tekstova, koji su pretpostavljam identicni onim u originalnim spanskim albumima, ovog puta podrzavam njihovo ubacivanje. Obicno su dodaci veoma dosadni, pretenciozni, sadrze nebitne skice, a ponekad su kilometarski sto albume cini previse teskim i to bez ikakve preke potrebe. Medjutim, ovde rec ima iskljucivo Segreljes, a mene zanima samo ono sto on ima da kaze o svojim stripovima - a ne preseravanja nekog prepotentnog kvazi-intelektualca. Uostalom, nema nikakvih usranih skica vec samo gotovih radova; u ovom albumu tema su cudovista. Kada bi neki netalentovani hipster mladje generacije rekao da voli da crta cudovista? Naravno nikad. Takvi kreteni vise vole da palamude o "socio-politickim" aspektima svojih stripova (prevod: politicki-korektno uvlacenje establishmentu). Segreljes je prizeman lik, koji na jednostavan i ne-megalomanijacki nacin prica o svom radu. Uostalom, dodaci su sasvim OK kada se ubacuju u zasebne albume od samo 45 strana.



Tvrdjava
Vrsta: 5. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1991 

Br strana netto: 45

Tiraz: 500

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 6/10

Prednosti: neke dobre fore u zadnjoj trecini

Minusi: slabiji crtez, dosadna prva trecina
U ovoj 5. epizodi primetan je pad u kvalitet crtanja tj slikanja, a prica je nikad banalnija. Najslabija epizoda. Boje su nesto siromasnije odnosno jednostavnije tj manje nijansirane, a zato album deluje "plasticnije". (Sto se mozda vise dopadne mladjim stripofilima koji su odrasli na jadno kolorisanom stripu.) Likovi koji su u pozadini su previse povrsno otaljani, dok su ovi u gro planu jos uvek veoma dobri a ponekad i odlicni. Zmajevi nemaju onaj segreljevski "sjaj" kao pre. Scenografija je pritom manje spektakularna, sto je donekle i rezultat previse "srednjovekovnog" scenarija.

Sve ovo ukazuje na to da je Segreljes pokusavao da ustedi na vremenu. A to je pomalo cudno jer ima tri godine izmedju ovjavljivanja prethodnog albuma i ovog.

Scenario pati od previse srednjovokovnog pristupa. Ova epizoda da nema zmajeve mogla bi ladno da prodje kao obicna avantura iz 15. veka (ili iz 18. zbog prekomernog fokusa na pomorske bitke), a to je steta jer ovo treba da bude epska fantastika. Ovaj album ima previse ljudi, previse baruta, a premalo cudovista i natprirodnog. Uporedite ovu pricu sa trecom i razlika postaje veoma jasna. Kasnije se serijal vraca opet (mnogo) vise fantaziji pa cak i naucnoj fantastici, a tako je trebalo biti u svim pricama. Jer koga jos zanima usrani Klaust - jedan obican starac ciji je lik skrpljen iz raznih klishea s kojima smo odavno upoznati. Kvalitet epske fantastike i sci-fi u izvesnoj meri zavise i od kvaliteta zlikovaca. Ovaj je previse dosadan u svakom smislu te reci.

SPOJLERI:

Pritom je prica predvidljiva, barem sto se ishoda tice. Cim saznamo na samom pocetku da je plan da se ubije Klaust nama je odmah jasno da on nece biti ubijen, jer je Sergeljes smatrao da bas jedan ovakav starkelja drzi interes citaoca - a ne cudovista i gole ribe. Doduse za razliku od 4. epizode opet imamo nesto golotinje, ali nedovoljno da bi se spasila prica koja je opet relativno razocaravajuca.

Za razliku od 4. price koja odlicno pocinje a onda biva mnogo slabija, ovde je obrnuto: pocetak je smoran, a kasnije stvari postaju zabavnije. Prvih 17-18 strana nemaju nikakvu akciju (!) i sastoje se iskljucivo od suvisnog trtljanja; veci deo dijaloga se bavi nebitnim detaljima vezanih za barut i lansere! Na 10. strani cak imamo i detaljniji nacrt neke aparature, sto sumnjam da zanima vise od 5% citalaca. Segreljes je kao scenarista bio prilicno neishlifovan jer je dozvolio da licni interesi preuzmu scenario. Njega je zanimao barut i slicne gluposti pa je i nama to servirao kao bitan deo price. (Otprilike kako je Tolkien zasrao sa dzinovskim paukovima: njemu su pauci bili zastrasujuci te ih je zato izabrao da budu "atrakcija" i glavna pretnja u sumi. Kad pises za siru publiku ne smes kao scenarista previse da se oslanjas na sopstvene kriterijume, vec se moras orijentisati na generalne konsensuse i verovanja.)

Dodaci su ovog puta dosta slabi, skoro i nebitni. Fokus je na tvrdjave, ali ne uz velike splash pages vec neke dosadne analize za koje Segreljes cak koristi par fotografija. A ima i objasnjenja vezana za topove i barut, sto nisam ni hteo da procitam.



Crna Kugla
Vrsta: 6. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1993 

Br strana netto: 45

Tiraz: 500

Golotinja? Ne.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10

Prednosti: atmosferican jak crtez

Minusi: glavni lik postaje potrcko
Prica je nesto bolja od prethodne dve, delom zato sto se odvija u tri razlicite lokacije tj segmenta a time nudi vecu vizuelnu raznovrsnost. Najbolji je srednji deo, iako je u sustini u pitanju obicna "egiptoloska" avantura.

Ali tu krecu problemi. Najamnik je najkasnije u ovoj epizodi postao obican potrcko od Nan-Tej, ribe koja je maltene glavni lik u zadnjih par epizoda. Nemam ja nista protiv da Najamnik ima vojnog partnera, pogotovo ako je zgodna zenska, ali tu je Segreljes napravio dve debilne greske.

Pod jedan, vise se pita ona nego on. Ona je ta koja prevodi "staro-egipatski" (ili sta li je vec), ona je ta koja donosi zakljucke, ona je i ta koja donosi skoro sve odluke. On je obican pomocnik, da ne kazem maltene vojnik niskog ranga, sto je u potpunom kontrastu sa Najamnikom kakav nam je predstavljen u prvim albumima, tj samostalnim ratnikom koji ne ebe zivu silu. Ali ovo ne bi ni bila tolika omaska da nije drugog problema...

A to je da Nan-Tej nijednom ne pokazuje svoje obline u ovoj epizodi. Koji qrac ubacujes zgodnu ribu kao glavnog lika ako ces da je uguras u usrani strednjovekovni oklop? Koja je svrha? I kad skine oklop u drugom delu price, ona je i dalje skroz obucena. Po meni je Najamnik serijal koji zivi od svojih lepih akvarela i scenografije - ali i od golotinje. Ovo je klasican muski strip, ili bi barem trebao biti. Prvi album je imao dosta golotinje, dok je ovaj maltene puritanski, kao da je radjen za usrano americko trziste. Taj prvi album je trebao da bude nesto kao mission statement za Segreljesa, "skica" kako treba odraditi citav serijal: Najamnik kao klasicni heroj koji spasava oskudno odevene ribe i koji se bori protiv razlicitih zlikovaca. Ne protiv jednog te istog, vec protiv vise njih - bas kao sto je slucaj u prvom albumu u kojem se bori protiv cak tri razlicita neprijatelja. Ali vec sam pricao o tome koliko je los Klaust kao zlikovac, i koliko je tupavo i dosadno da se pojavljuje isti negativac u svakoj epizodi...

A pritom se Segreljes jos i pohvalio (u prilogu prvog albuma) kako je bio mudar sto je sacuvao Klausta u drugoj epizodi, sto ga eksplozija nije ubila... Smesno i ironicno, to sto Vinsent nije bio shvatio koliko je debilna odluka da se citav serijal svede na maltene samo jednog glavnog zlikovca. Pa ko bi gledao Bond filmove da mu je nemesis uvek jedna te ista facurina? Ko bi citao Konan stripove da se ovaj uvek bavi istim neprijateljima? Otkad je repeticija pametna? Zar nam Raymond nije svima odlicno ilustrovao koliko je tupavo i dosadno da Imperator Ming bude u skoro svakoj Flash Gordon epizodi? Ko jos zeli neunistive zlikovce - jer ako je zlikovac neunistiv onda cemu uopste boriti se protiv njega! Onda i citaoc zna ishod u svakoj epizodi. A da ne govorim koliko jadno deluje svaki "junak" koji nikada i nikako ne ume da dokrajci tj porazi svog glavnog neprijatelja...

A kao da ovo sve nije dovoljno, Najamnik se konstantno zali, kao neki cupi. U nekoliko navrata u ovim zadnjim epizodama se zali na opasnost misija. Kakav je to stripski junak koji se stalno plasi necega? Jadikovke cujem dovoljno u pravom zivotu, kako od sebe tako i od drugih, stoga mi ne trebaju jos i u ovakvom stripu - od heroja price.

Ali sta ja pricam... Nan-Tej je ovde glavna. Najamnik je peti tocak, bez koga su verovatno mogli da obave ovu misiju. Odnosno, Najamnikov udeo u uspehu nije beznacajan ali ne prevazilazi udeo od nekog tipicnog sporednog lika. Najamnik umesto da bude lider je najobicniji vojnik koji sledi uputstva, a retko donosi odluke. Nadajmo se da ce se ovo promeniti u nastavku serijala jer kastrirani Najamnik nikome ne treba... Kastrirane cupi imamo vec sasvim dovoljno u modernom - levicarskom - stripu, kojeg uglavnom izbegavam.
  



Putešestvije
Vrsta: 7. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1995 

Br strana netto: 45

Tiraz: 500

Zanr: epska fantastika, sci-fi

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 8/10

Prednosti: raznovrstan scenario, mastovito 

Minusi: pomalo nejasna zadnja trecina 
Velik boljitak serijala krece s ovom epizodom. Segreljes se napokon odvojio od ebenog baruta i predosadnog Klausta, a Najamnik je napokon opet oslonjen na sebe i svoje (ne)sposobnosti, tj vise nema Nan-Tej da mu daje instrukcije za svaku sitnicu, da mu prakticno govori koje stopalo da pokrene prvo kada negde treba da krene...

Serijal se preporodio! Album se sastoji od nekoliko avantura koje su maltene kompletno nepovezane, a mastovitost je zamenila barut i ostale tricarije. Jeste da je scenario pomalo blesav tu i tamo, ali je veliko osvezenje posle repetitivnosti koja je kocila progres i zabavu u epizodama 4 do 6. Te epizode su bile zaglibile Najamnika u blato ustaljenosti, a ova epizoda ga je izvadila iz tog blata i oprala, ocistila, spremila za naredne (nadam se bolje) avanture. 4 do 6 su bile na isti kalup, sa istim likovima, i sa nedovoljno varijacija u scenografiji.

Ovog puta Najamnik stize na neko egzoticno ostrvo, ocigledno veoma daleko od svog sveta. (Sto dalje to bolje: dosta je vise bilo alhemicara i njihovog prepucavanja po tornjevima i klisurama.) Niti znamo ko ga je tamo poslao niti zasto ide - ali to je i nebitno! Vazno je da je prva trecina vizuelno visoko-atraktivnog karaktera, sa sasvim novim pejsazima - a sto je jednako bitno: sa golim, prelepim ribama. Ovog puta nisu onako "mesnate", sa izrazenim i jakim oblinama kao u svim drugim epizodama, vec su tanje, manje i devojkastije. To je dobro, jer bi mu inace svi zenski likovi u serijalu bili previse slicni, sto je inace "problem" mnogih crtaca, pa i onih najboljih. Uostalom, ko bi poverovao da ribe gradjene kao Nan-Tej mogu da polete?

Kasnije sam procitao i propratni tekst u kojem Segreljes potvrdjuje moje sumnje da je ovog puta bio zeljan da napokon uvede vece promene. Govori o tome kako je hteo da napravi "bajkovitu" pricu. Bez obzira kako izaberemo da nazovemo pristup 7. epizodi, jedno je sigurno: gole zvoncice su sto puta bolje od barutskih zafrkancija.

Ja sam ovu epizodu scenaristicki "obradio" pre nekih 15 godina, odnosno izmenio tekstove u skoro svim balonima, sprdnje radi. Zato su mi sve strane albuma bile veoma poznate sada kada sam napokon procitao strip, a ove strane sa letecim golim zenskama (gore na slici je jedna od njih) i njihovog ostrva su mi ikonicne, obozavam ih. U linku dole imate dve moje obrade Najamnika. (Da, uradio sam i 10. epizodu.)

SPOJLERI:

Drugi deo se bavi kraljevstvom nekih velikih insekata. Jos blesavije od prethodne price, ali zabavno i zanimljivo. Ovakva treba fantastika (ove vrste) da bude: nepredvidljiva i sarenolika, a ne repetitivna. Koga jos zanimaju alhemicari, barut, biblioteke i usrani zlikovac koji lici na osisanog Deda Mraza! Smor! Ovo je prava stvar.

Doduse, nakon insekata, negde na pola albuma, pojavljuje se Klaust. Ali bez stresa: ovog puta se zadrzava u prici samo nekoliko kadrova zatim ponovo nestaje i vise se niti pojavljuje niti pominje. Taman! Ovaj deo price je Najamnikov san, i nije losa zamisao. U svakom slucaju, ovo je manje-vise uvod u zadnji deo epizode, koji je pomalo konfuzan ali nikad dosadan.

Jasno je da je Najamnik na ovom "pustom" ostrvu, do kojeg je jedva ziv stigao, spasen od strane nekih vanzemaljaca - koji su zauzvrat "samo" trazili da im pomogne da napuste Zemlju tj da se vrate (?) na svoju planetu. Kao sto je imao puno srece u drugoj prici kada su ga spasle letece devojke, tako i ovog puta on ne mora puno da razmislja i mozga. Vanzemaljci (koje Segreljes nijednom ne pokaze) su mu dali sve instrukcije, sve mu objasnili, a on je "samo" morao da sledi instrukcije i da na taj nacin izvede njihov plan do kraja.



Godina Hiljadita
Vrsta: 8. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1996

Br strana netto: 46 + 9

Tiraz: 500

Zanr: sci-fi

Golotinja? Jedva.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10

Prednosti: odlican crtez, dominacija sci-fi

Minusi: idiotska frizura Nan-Ki
SPOJLERI:

Osvezavajuci preporod serijala u 7. epizodi se na srecu nastavlja i u ovom broju, ali jos bolje. Prva sci-fi epizoda: skoro citava radnja se odvija na drugoj planeti. Tema je kataklizma: nekadasnja kataklizma kao i predstojeca koju Najamnik zeli da spreci. A imami i rogate vanzemaljce koji su pomalo "cheesy" ali i prilicno zanimljivi. Sto je najbitnije, nema vise dosadnog Klausta, barut se samo jednom pominje, a glavni alhemicar se ispostavlja da je vanzemaljac (sa Atlantide), i da mu je Nan-Tej zapravo unuka.

Na ovaj nacin Segreljes elegantno racionalizuje njihovo ne-srednjovekovno naucno znanje, a time i uvodi serijal u svoju sci-fi fazu, sto meni sasvim odgovara - jer se srednjovekovni fazon vec bio izlizao to tada.

Slag na tortu je kratka bonus prica u prilogu, od 9 strana, koja se bavi propascu Atlantide. Nisam ni znao da je ovo postojalo. Stoga je ovo jedan od najboljih albuma serijala.

Jedino sto mi smeta je kretenska frizura novog lika, zenske Nan-Ki, kao i nacin na koji se odigrava njen prvi susret sa glavnim zlikovcima, rogatim vanzemaljcem i njegovom zenskom. Naime, ona sredi oboje, bez pomoci Najamnika. Cak joj zivot ne spasava Najamnik vec cilager, brat alhemicara. A time se opet postavlja pitanje: zasto se serijal zove po Najamniku? Pogotovo validno pitanje od 9. epizode nadalje, jer Segreljes tvrdi da je Nan-Lik prakticno glavni lik od tada nadalje. Ali posto jos uvek nisam procitao tu epizodu ne mogu jos uvek da kazem da li je dobro ili glupo integrisana.



Izgubljeni Preci
Vrsta: 9. album

Crtez/scenario: Vicente Segrelles

Izdavac: Lokomotiva (2022)

Premijerno: 1997 

Br strana netto: 46

Tiraz: 500

Golotinja? Jedva. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10

Prednosti: veoma zabavna prica, spektakularna scenografija

Minusi: nista
Sad kada sam napokon procitao i ovaj 9. album, postaje jos jasnije da se serijal moze podeliti u 4 dela, bar po nekim mojim kriterijumima:

Epizode 1-3: Uvod, veoma kvalitetan segment.

Epizode 4-6: Pad u scenariju, ponavljanje i nemastovitost, cak i blazi pad u crtezu. Ubedljivo najslabiji segment, relativno razocaravajuc.

Epizode 7-9: Veliki i nagli oporavak serijala, i ulazak u sci-fi. Odlican segment, jednako dobar ako ne cak i bolji od prvog jer ovde nema slabijih epizoda.

Epizode 10-12: Kompjuterski deo serijala, jos uvek ga nisam citao te nemam nikakav konkretniji komentar.

Od 10. epizode krece upotreba Photoshop-a, sto Segreljes i pominju/najavljuje u prilogu ovog albuma. Do koje ce mere taj potez da osteti crtez jos uvek nisam siguran. Neke skenove sam pregledao ali dok ne budem drzao fizicki primerak naredne epizode u rukama ne mogu dobro proceniti situaciju. Neki stripofili su medjutim u zabludi ako veruju da je Vincente citave naredne albume radio preko kompa. Nije, vec je taj softver koristio kao pomocno sredstvo, verovatno za scenografiju, kolor a verovatno i letelice (sudeci po njegovom jednom komentaru u prilogu). Ovo tvrdim jer se po skenovima vidi da je lica jos i te kako slikao uljem/akvarelom (ili cime vec).

SPOJLERI:

Prica, crtez, scenografija, likovi i izbor kolora su u ovom albumu maltene nikad bolji. Veoma sam prijatno iznenadjen da je Segreljes napravio pomake u skoro svakom smislu umesto da je devoluirao - sto bi bilo logicnije kada su u pitanju ovako tehnicki zahtevni serijali. Poredjenja radi, albumi Carlosa Puerta vremenom postaju sve slabiji, a i kod Lorensovog Storma je pad u crtezu krenuo (negde od 10. epizode). Zadnja trecina price je najbolji deo; beg iz prasume i avantura na okeanu: sve je to genijalno izvedeno, a i veliko je osvezenje sto se radnja premestila iz onih klisura i planina na neke druge vrste lokacija. Bilo je prasuma i okeana i pre, ali ovog puta se skoro sve odvija u ovakvim okruzenjima.

Kod likova nema iritantnih gluposti, kao sto ih je bilo ponekad ranije. Ovog puta je Najamnik heroj a ne prisipetlja ili neciji potrcko, ali oba zenska lika nisu vise sveznajuce Lise Simpson vec su delom nesnadjene i zavise od pomoci Najamnika. Nadajmo se da ce i u narednim brojevima stvari biti ovakve jer mi se iskreno vec sere od girl-power budalastina, koje zahtevaju da zanemarimo sve seksulane razlike - a ukoliko to moramo da radimo onda zenski likovi i nisu zene.

Jedino je steta sto Segreljes nije ubacio malo golotinje. Ima samo jedan polu-vazeci kadar ovakve vrste, inace nista. A to mi je mnogo glupo s obzirom da imamo cak dva glavna zenska lika, a jedna od njih je mogla makar u scenama Majanskog zrtvovanja da bude malo manje pokrivena dronjcima.

Sto se priloga tice, vrlo je solidan. Prvih 6 strana se bave ovom pricom, uz neke veoma lepe uvecane kadrove, i to bas one koji su medju najzanimljivijim. Ostatak propratnog teksta se bavi avionima.


Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/price-i-legende-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Friday, November 11, 2022

Moon Face - Boucq


Updated: 21.6.23.



MESEČEVO  LICE
Vrsta: integral

Crtez: François Boucq

Scenario: Alejandro Jodorowsky 

Izdavac: Fibra (2022)

Premijerno: 1992/1997/2004 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 244 

Tiraz: 500

Zanr: distopijski, fantazija, politicki

Kolor? Da.

Politicki obojen? Donekle.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez/kolor: 10/10, 10/10, 8/10 

Scenario: 8/10, 7/10, 4/10 

Ciljne grupe: jodovci, esteticari, perverznjaci

Prednosti: odlican kolor i crtez, zabavna prica prve polovine

Minusi: pad crteza i jos veci pad scenarija, previse konfuzne i kontradiktorne simbolike, perverzije kao jedini nacin pravljenja poenti (koje ionako nisu sve jasne)

Jos jedna dugo iscekivana ludorija dezurnog manijaka Jodorovskog, s tim sto mozda nikada nije neka njegova prica bila ovako dobro ilustrovana i obojena. (Prva dva Inkala Kasta Metabarona su najblizi ovom nivou, kao i poneki segmenti iz Bouncer.) Ono sto je ovde Boucq odradio je spektakl, do te mere da crtez moze da "opravda" mnoge gluposti i konfuzije u scenariju, koje se mnoze velikom brzinom kako prica odmice. Uostalom, Jodini albumi se ne citaju radi nekog ionako nepostojeceg visokoumnog sadrzaja vec iskljucivo iz razonode i zabave, jer ludak uvek ponudi neke nove, zanimljive budalastine. Nazalost, kao i kod InkalaTehnopape Presvetog srca, Jodo ume da veoma dobro otpocne pricu ali ne uvek i da je kvalitetno zavrsi. A to je ono sto razdvaja spisateljske velikane od sarlatana i polu-talenata. Mnogo je lakse postaviti temelje dobre price nego razviti je i zavrsiti kako treba. Jodo je postavio interesantnu pricu u prvom albumu ali je nije dobro razvio, vec se sve vise uplitao u neke gluposti, ubacivajuci previse misticizma i nebuloznih obrta. Previse se gubi u svojem fanatizmu i ezoteriji. Taj njegov fanatizam i glupacka verovanja u "magicne" pizdarije su mac sa dve ostrice, jer doprinose da mu stripovi budu interesantni i originalni, ali ujedno mu smetaju da odgura pricu do kraja, s razumom i disciplinom.

Nije da je strip totalno originalan, uprkos nekim zanimljivim idejama - kao i notornim budalastinama. Ponavljaju se neke ustaljene Jodine teme, kao vec pomenuti i nezaobilazni spiritualizam, misticizam i druga New Age trabunjanja; kako je individualna spiritualnost moralno superiorna organizovanoj religiji (pogotovo hriscanstvu), a i opet imamo "velikog spasioca", ovog puta u obliku Mesecevog Lica, koji je kao neka vrsta misterioznog, poluautisticnog, vanzemaljskog hipika. On je prilicno intrigantan jer je kompletna enigma, a pritom ima neogranicene moci. Njegovo poreklo - naravno - ostaje tajna i na kraju, sto je pomalo kukavicki. Ali Jodo ni sam ne razume kakvu je ovde supu-salatu od price skuvao/smutio, a ako on ne razume svoju sopstvenu tvorevinu kao onda moze nama da je pojasni?

Umesto da nudi odgovore, ili makar insinuacije nekih istina koje se kriju iza citavog ovog cirkusa (a to se odnosi u najvecoj meri na treci album koji je glup i razocaravajuc), on se krije iza "simbolike". Ta prastara autorska prevara sa "metaforama" i "simbolima" najbolje prolazi kod naivcina i pseudo-intelektualaca - npr kod izvesnog pajaca koji je napisao uvodni i zavrsni tekst u ovom integralu. (Ko god bio: nije se usudio potpisati se. Glavni lik Moonface je bezlican dok je glavni "interpretator"/vodic ovog albuma bezimen... Nema kraja misterijama.) Naravno da kraj price tj (veoma manjkavi) treci album moze da zadivi hipstere odnosno lenje citaoce (koji sebe, ironicno, smatraju intelektualno potkovanim), ali mi ostali koji slobodno i logicno razmisljamo, i koji nismo niti jodopoklonici niti se plasimo da nas nazovu seljacinama jer toboze ne kapiramo "simboliku" citave sustine (koja uglavnom ne postoji ili makar stoji na labavim nogama), mi mozemo nesto objektivnije da se pozabavimo ovim interesantnim ali felericnim opusom.

Konkretno se ovog puta radi o distopijskom svetu u kojem vlada degenericno-dementni incestuozni bracni par koji - barem mene - podseca na rumunski par Caucesku, koji su tako socno streljani samo dan nakon revolucije 1989. (Ovakva pravda je retka; osim Gadafija i Musolinija, ne znam ko je od genocidara ovako jos zavrsio u zadjih 50-100 godina.) Sanse su sitne da je Jodorovski bas njih uzeo za metu sprdnje, jer su bili komunisti, a ja cisto sumnjam da Jodo ima previse toga da zameri komunjarama. Mozda pojedince iz te hrpe crvenih govana ne gotivi, ali previse je komunizam ekstreman da se ne bi barem delimicno dopao Jodi. Previse su marksisti umno poremeceni da bi Jodi sasvim zasmetali; on takve manijake, po pravilu, ceni i postuje, jer ga privlaci sve sto je ekstremno, patolosko, subverzivno, perverzno tj sto predstavlja neku vrstu aberacije i sto (direktno ili indirektno) kontrira prirodi i konvencijima drustva. A opet, jedan od manipulativnih revolucionara lici malo na Lenjina. Ukoliko je to Jodi bila namera, ko zna zasto je to uradio i sta to (ne) govori o njegovim politickim ubedjenjima. Uostalom, postoje mnogi marksisti koji mrze Staljina, Maoa i druge komunjarske tirane, ali su i dalje odani toj tupavoj, fiktivnoj ideologiji i njenoj imbecilnoj utopiji. Pohvalno je ako Lenjina kritikuje, ali to meni nije dokaz da je Jodo anti-komunista; gotovo sigurno to nije. I Christin je u Bilalovom The Hunting Party ostro kritikovao korupciju SSSR-a, pa opet je opste poznato da je Christin komunjara. Mozda Jodi Lenjin nije simpatican zbog izrazitog anti-semitizma? Ukoliko mu je uopste antipatican.

Kod ludaka kao sto je Jodo je tesko izvlaciti jasne, konkretne zakljucke o njihovim politickim uverenjima - jer mnogi ludaci ni sami ne znaju sta hoce.

Njega (s obzirom ko je i sta je) mnogo vise nervira hriscanstvo, ili mnogo konkretnije posto je ipak i Latino-Amerikanac - katolicka crkva. Njih ovde predstavlja kao prave vladare ovog malog fiktivnog ostrva. Cak se nije ni potrudio da ih vizuelno "zapakuje" na neki suptilniji nacin, da ne bude toliko ocigledno da su u pitanju Katolici vec su im odore katolicke a nose i one svoje tanjir-kapice, kao i titule tipa "monsinjor". Ko je pravi vladar Damanuestre, Katolici ili bracni par "Causesku", postaje sasvim jasno najkasnije u drugom delu serijala u kojem katolicki vladari-iz-senke delimicno kastriraju diktatora. To mu je kazna sto je previse pomahnitao tj krenuo da radi po svome a da se ne konsultuje sa njima, istinskim vladarima. Tipican Jodizam, ova scena; nikom drugom ne bi palo na glupet ovako nesto, ali zato i citamo Jodine stripove (barem kada je crtez na nivou): da nas zabave ludorije jednog polu-poremecenog uma.
Opet ima puno incesta, opet ima seksualnih homo-perverzija i slicnih bahanalija, tako da oni koji Jodu citaju iskljucivo ili uglavnom zbog tabua i titilacije nemaju sta da brinu. Cak se moze reci da je incest najveca i najcesca tema osim tiranije, jer se provlaci kroz cak tri veze likova. Toga, kao i orgijanja, ovde ima sasvim dovoljno da zadovolji potrebe svakog klozet-perverznjaka koji tajno onanise uz opskurne porno klipove na PornTubu.

Najvece seksualne ludorije vezane su za jedini "bordel" (ako ga uopste tako mozemo nazvati) u Damanuestri, a onda sledi i veliko otkrice porekla glavnog zenskog lika. Ukoliko ste se tokom citanja bili zapitali "a zasto je ova nosata riba toliko ruzna?" onda odgovnjor dobijate na stranama 190-194 u kojima ona opisuje svoju apsurdnu proslost, a to nam dodje kao tragi-komedija, jer u njoj saznajemo da je njoj majka ujedno i strina - a i muskarac. Pretpostavljam da Jodo nije imao nameru da ovaj deo bude komican, ali ipak to pomale jeste, jer ovakve kojestarije su previse iskarikirano surealne da ne izmame poneki osmeh. Jodo je morao nekako da opravda preobrazaj njene majke u muskarca pa je zato smislio veoma nebuloznu pricu u kojoj "je ona toliko mrzela svoje zensko telo da je pubertet u njoj izazvao hormonski poremecaj" te je krenula da poprima muske odlike. Ma kako da ne... Ali mozda je to fantazija svake trans-osobe da se tek tako, snagom volje, preobraze u suprotni pol. Bez obzira, ovo je suvise glupo i neubedljivo objasnjenje, jer deluje kao ocajnicki pokusaj scenariste koji je sam sebe saterao u cosak da racionalizuje odnosno opravda jedan deo price.

Ono sto mi se svidja kod karakterizacije je to sto Jodo ne predstavlja jeftinu, naivnu, simplisticku crno-belu sliku o drustvu ostrva Damanuestra. Hocu reci, ne deli vladare i tlacene na zlikovce i dobrice, kao sto to skoro uvek biva u slicnim avanturama o ustanku protiv opresije. Ova tiranija je degenericna i zla, ali ni pobunjenici nisu mnogo bolji, a podanici tek nisu zlato. Tu je, primera radi, neka bizarna ultra-fanaticna ribarska sekta koja se bavi ritualnim ubijanjem kitova - u nadi da stvore mesiju time sto ce najbolji ribar da opsti sa usnulom devicom koju drze u nekoj pokretnoj mini-komori. (Cistokrvni jodoizam.) Njihov lider je rmpalija (za kojeg se kasnije ispostavlja da je majka glavnog zenskog lika!) koji je cistokrvni ludak i psihopata. Otpor je podeljen na razne grupacije/gerile sa prilicno nebuloznim, sarenim tj tipicno jodovskim nazivima, a lideri tih raznih pokreta su sve samo ne uzorni i moralno cestiti gradjani. Zato i postoje ogromni talasi, da "prociste" ovu Gomoru od svojih grehova. Jel to ta bajna simbolika o kojoj jodopoklonici pricaju i kojom zele da me ubede da je ovo kvalitetan i inteligentan scenario? Ajde neka Jodo napokon malo manje krade iz Biblije pa da mu se i popravi kvalitet prica. Dosadan je vise s tim.

Ne znam da li je Jodo namerno stvorio ovakvu sliku - o celokupno dekadentnom drustvu Damanuestre - ili je to cisto rezultat njegovog stream-of-consciousness pisanja (?), ali se svakako slazem sa izrekom "kakav narod takva vlast" koja se ne pominje u albumu ali koja je tacna u barem 95% slucajeva. Drugim recima, ako u Damanuestri vec dug niz godina vlada ovakav olos onda ni narod ne moze biti zlatan. Medjutim, da li je to bila poenta pisca? Pre ce biti ipak ono drugo sto sam naveo, a to je da je Jodo i narod i pobunjenike (bar vecinu) ucinio perverznim i pokvarenim jer samo tako ume da pise a mozda i da bi strip bio zabavniji i manje stereotipican - a onda se naknadno setio kako to moze da uskladi sa talasima tj da talasi budu simbolicni, da predstavljaju pokusaje Boga da "procisti" ovaj shljam.

Do koje mere Jodo pise da bi pravio neke dubokoumne poente a koliko pisanja ide kompletno spontanim tokom odnosno bez ikakvih dubljih namera (pa im onda naknadno dodaje "smisao"), to zaista ne bih znao reci. Nagadjam, bas kao i pisac propratnih tekstova u integralu, s tim sto se ja ne preseravam kao on vec pokusavam prizemno i realno da sagledam citav serijal - a i priznam kad nesto ne znam umesto da tvrdim da je moja interpretacija nepogresiva i da sam sve shvatio. Fakat je da mnogi stripofili, bas kao i ovaj "strip vodic", tendiraju da precenjuju strip scenariste tj svoje spisateljske idole, tretirajuci ih precesto kao neke bajne intelektualce koji su verzirani u filozofiji, nauci, politici, ekonomiji i svemu ostalom. Ne tvrdim da je Jodo neuk covek, jer nije, ali to je prilicno naivno idolopoklonstvo. Medjutim, vecina stripofila su veoma naivni ljudi, stoga... neka i dalje tretiraju strip scenariste kao marktvenove i shejkspire, ali time se samo (dodatno) blamiraju.

Osim sto se pojavlja tema mesaje u vidu titularnog lika, dezurnog spasioca, bez cega Jodo tesko moze da napise strip, ima jos nekih "Jodo klishea" tj bolje reci Jodo-navika. Na primer, kritika/sprdnja Katolika, iskarikirano i preterano ponasanje likova (pogotovo zlotvora), malopre pomenute seksualne perverzije (koje Jodo pretpostavljam ne ubacuje zbog vece prodaje vec radi sopstvenog zadovoljstva), kao i opsti fanatizam koji je sustina vecine likova. Bilo da su obicni vojnici ili pobunjenici, glavni likovi ili sporedni, i u ovom serijalu ljudi rado ginu za ideale a i neretko izvrsavaju samoubistva ili ih najavljuju, i to ne planski vec spontano - onako na licu mesta. "Ovo je uzas, stoga cu da se smesta ubijem": nesto u tom fazonu.

Inace je fanatizam sustina Jodinog karaktera, to je njegova esencija. Ako bih morao da odaberem samo jednu rec kojom bih ga opisao to bi bila ta - fanatik. Zato Jodu i privlaci ekstremizam - sto je naravno veoma ironicno, pa cak i licemerno, s obzirom da je Moonface "kritika/satira" jedne diktature, a sve diktature su bazirane na fanatizmu, ili makar eksploatisu fanatizam ljudi. Apsurdno mi je da bas on, od svih, satirizira tiraniju, jer kada bi Jodo imao odresene ruke da vlada nekom drzavom to bi 100% bila diktatura, i to neka legendarno sumanuta tarotska vladavina u kojoj bi svi morali da zajedno plesu da bi dozivali kisu i da se klanjaju planinama dok recituju stihove pesama, ili sta vec. Moguce je da se varam, mozda bi bio benigni vladar, zato neka bude da je "samo" 95% sansa... (Mozda potcenjujem Jodu, mozda se tesko varam, ali sto se Alan Moore-a tice - koji je napisao ono smece od Vendette koje se takodje bavi tiranskom vladavinom - sam ubedjen da su sanse za to stopostotne; taj da zavlada nekom drzavom tu bi nicali gulazi, cvetali progoni i streljanja... Velik broj "dusebriznih" pisaca/scenarista su veliki licemeri i teski foliranti, da ne kazem sociopate, ali kada je to jos sprecilo naivnu raju da im sve poveruju? Mnogi stripofili se klanjaju svojim omiljenim scenaristima slicno kako se balavice od 12 godina klanjaju pop grupama, bez kritike i religiozno.)

Inace, kad smo vec kod fanatizma, na malopre pomenutim stranama 190-194 saznajemo da je jedno od pravila kulta ludih kitolovaca bilo da poglavar mora da dobije sina, a u slucaju da mu zena rodi cerku sece mu se glava. Ovo je ultra-tipicna jodovstina; takvih sumanutih pravila i tradicija ima u raznim njegovim pricama, verovatno najvise kod Metabarona kod kojih su Jodina naklonost i interesovanje u fanatizam bili dostigli svoj (privremeni?) vrhunac. Steta sto nije pisao Moonface na srpskom, jer bi onda mogao da upotrebi igru reci, vezanu za cinjenicu da je lider kitolovaca zena u telu muskarca - a vodi muskarce u lov na kitove tj kite... Ali OK, ne moze se sve imati, i seksualne pizdarije i zabavne igre reci.

Mada, ja bih vrlo rado bez tih perverznih pizdarija. Malo, OK, ali pretera ga ludjak bas.

Tema mesije ciji se dolazak iscekuje da bi spasio svet tj drustvo je ovde pomalo nalik na urnebesnu komediju Life of Brian od Pajtonovaca. Zato sto u tom filmu imamo pregrst prevarantskih mesija kao i onih koji greskom sebe smatraju takvim, a "pravi" mesija (Brajan) bitise medju njima neopazeno - dok ga raja napokon ne opazi. Tako i ovde, razlicite sekte ili cekaju mesiju da se rodi (kitolovci) ili na prevaru stvaraju vestackog mesiju (levicarski kurvari iz bordela), dok pravi mesija-revolucionar - Mesecevo Lice - radi sa strane, u senci, i bez pokusaja da stice sledbenike. Slicnost izmedju tog filma i ovog stripa nije velika, naravno, ali ta manja paralela postoji. Ali, realno, Jodo se toliko cesto posluzuje religioznom simbolikom i temama da se takve paralele mogu napraviti i sa drugim - ozbiljnijim - filmovima o religiji. (A opet, gde cete ozbiljniju analizu religije od pomenute komedije?)

Inace je velik problem drugog albuma sto fejk mesija nekako uspeva da udje u katedralu i da je delimicno urusi. Nije uopste jasno ni ko je ovo dozvolio/inscenirao, ni zasto, ni cemu uopste Jodina potreba da lazni mesija dobije na kredibilitetu - a jedini nacin da dobije kredibilitet je bio da mu (barem privremeno) pomognu Bog i/ili Mesecevo Lice. Zasto?

Dok je prvi album jedna zabavna i dobra avantura, u drugom albumu prica pocinje da se raspada, sve brze i brze, a kraj tog drugog dela je razocaravajuc, konfuzan i previse sulud. Treci album je ubedljivo najslabiji, cak znatno losiji od polu-felericnog drugog dela, jer tu radnja skrece u neki apstraktni religiozni fanatizam/zanos, prepun nebuloznih obrta koji su kao Jodina verzija Starog Zaveta - kada bi on ikada napisao tako nesto. (A ne bi me ni cudilo da jeste. Takva narcisoidna licnost vrlo lako moze da pomisli da je upravo on neka vrste mesije.) Treci album vise nije drustveno-politicka satira vec obicna simbolicka, konfuzna, kicasto-spiritualna pustolovina bez prave poente. Pustinjska vestica, primera radi, se pojavi kao klasicna deus ex machina, da bi spasila situaciju, i kroz nju Jodo krece da bulazni, u sustini. Odvijaju se razne neke pseudo-religijske kojestarije, slicne onima koje je prezentirao u losem Presvetom srcu i pomalo precenjenom Inkalu. Jodo je krenuo da se previse ponavlja, jer ne moze da se mane tih svojih verskih trabunjanja. Ne volis organizovanu, institucionalnu religiju ali obozavas individualnu spritualnost - shvatili smo vec, kreni dalje na neke druge teme... Ako su mu misticizam i "duhovnost" hobiji, super, njegova stvar - ali ne mora da nas njima smara bas u skoro svakom serijalu, i na tako slicne nacine.

Jedan od zanimljivijih aspekata serijala je s koliko upornoscu i tvrdoglavoscu se tiranska vlast bori protiv neunistivog neprijatelja. Cak i kada je vise nego jasno da se suocavaju sa bicem koje nije ovozemaljsko i koje ima bezgranicne moci - moze se slobodno reci bozije moci - oni i dalje teraju svoje, kuju planove i zavere, ne odustaju. Jer fotelje se moraju braniti po svaku cenu - a ko nam daje bolji primer ovoga trenutno nego Putin, koji ce verovatno za najkasnije godinu dana zapoceti nuklearni rat samo da bi pokusao da ostane na vlasti. Fanatizam, kao sto rekoh, je osnov Jodinog pisanja - a ono je odraz njegove licnosti. Ne bi me preterano cudilo da on podrzava Putina, sto bi opet bio jedan tipican jodovski primer licemerja, ironije i apsurda. Uostalom, ako je tacno da je vladareva zena nacrtana (ili koncipirana) po uzoru na Margaret Thatcher, kao sto jedan lik na internetu tvrdi, onda je Jodo zapravo napisao Moonface s namerom da kritikuje demokratiju a ne tiraniju (kao onaj retard u V for Vendetta). Ali ko to vec zna, Jodo je nedokuciv... Meni licno ta diktatorova zena/sestra/majka fizicki ne lici na Tacerku, ali nimalo. Uostalom, ne bi ni bilo logicno da Tacerki dodeli ulogu zene koja je podredjena svom muzu/detetu, jer bi to bilo prilicno daleko od prave Tacerke.
Ja licno sam uzivao u stripu, uglavnom zbog crteza i kolora koji su, kao sto vec rekoh, vrhunski - sem u trecem albumu u kojem je Boucq evidentno zurio, odnosno sa manje detalja i preciznosti crtao. Eto, ponavljam se, ali nema veze; ne moze se previse cesto izneti ova konstatacija, koliko mu je crtez dobar (u prva dva dela).

Boucq spada u "old school", barem u smislu da ne crta preko monitora kao neke mnogo mladje crto-jajare, sa "software pen" ili kako li se vec zove taj qrac koji koriste moderni crtaci jer im se gade tush i olovka. (Odnosno zato sto im je brze, lakse i jeftinije da na kompu skrabaju svoja beskorisna nedela.) Niti je kolor onaj tipicni moderni, kome sam nadenuo naziv "CGI kolor" a koji vec vise od decenije dominira u svetu stripa: kolor koji je previse mracan, mastan i simplisticki, kolor koji bi da pretvori strip u film, kolor koji natapa, potapa i unistava crtez - sto imamo prilike da vidimo u vecini najnovijih BD izdanja (koja su skoro sva shit) a da ne govorim tek naravno o Marvel/DC brabonjcima. CGI kolor potapa crtez bas kao i ogromni cunami talasi u ovoj prici sto potapaju ovo suludo ostrvo, dok je Moonface kolor nijansiran, bogat, ponekad suptilan ponekad drecaviji, ali nikada odvratan - a uvek u sluzbi crteza i estetike.

Boucq je "old school" takodje u smislu stila tj svog realnog a stilizovanog crtanja jer vuce na period 70ih kada su Moebius, Bilal i njima slicni revolucionirali strip sa novim, u to vreme modernijim pristupom. Taj raskosan ali jos uvek disciplinovan stil (tj stilovi) medjutim nije vise hip: sada su u modi veoma skromna skrabanja raznih nagradjivanih antitalenta (za hipstersko trziste), kao i presmesna i jeftina diznifikacija/mangazacija likova (MarvelDC, BD ponajvise) koja je dovela do toga da cak i jedan Konan sada vise lici na kolegu Paje Patka nego na strasnog i brutalnog ratnika. Od Busceme pa sve do francuskog Konana... koliko je samo Simerijanac propao u zadnjih par decenija, a da pritom nista nije skrivio.

Ali da se vratim na temu.

Scenario je na pocetku zabavan, uprkos ponekim nebulozama, koje se ipak neuporedivo vise gomilaju od drugog dela nadalje, odnosno prvi album je relativno neizjodiran. Relativno. Moonface treba tretirati kao "train wreck", ne kao pravu pricu, jer poenta je da ti ne bude dosadno, a ovo to sigurno nije, barem ne prva dva dela. Treci deo vec pomalo smara jer je nekako sve vec predvidljivo, odnosno te religiozno-misticne fore sa "simbolikom" koje su najobicnija zamena za pravi zavrsetak price kojeg nema. Najgore sto strip moze biti, a isto vazi i za film i muziku naravno takodje, je da bude dosadan (ili iritantan). (Mada, kod stripa je mozda los crtez ipak jos gori od smaranja.) Mozda je Jodo nemoralni bolid sa ponekad nebuloznim forama, fazonima i zapletima, ali barem (uglavnom) nije dosadan jer ima bujnu mastu - jer je ocigledno poremecen. Ja vecini stripova ne mogu ni da pridjem a kamoli da ih citam jer su lose ili osrednje nacrtani, a od onih kvalitetno ilustrovanih pola izbegavam jer me smaraju sa svojim genericnim pricama, levicarskim moralisanjem i otrcanim likovima. Tako da je ovaj spoj, Boucq-Jodorovsky, dobar, bar u teoriji. Bouncer, kojeg su takodje radili zajedno i koji je daleko duzi serijal od ovog, je ipak dokaz da ishod njihove saradnje ne mora nuzno da bude kvalitetan. (Link dole za recenziju Izbacivaca tj tog serijala.) Kao sto je Bouncer mnogo bolji na pocetku nego kasnije, tako i Moonface krece sa vrha pa onda ide nizbrdo.

Uvodni tekst ce pokusati da vas ubedi u suprotno, tj da je ova prica edukativna i ozbiljna, uz frapantnu i totalno neosnovanu tvrdnju da Moonface "rezimira" citav 20. vek! Ne salim se, ovo zaista pise u predgovoru. Kao sto rekoh, ne znam ko je odgovoran za ovu budalastinu, jer se nije potpisao ispod nijednog od mnogih tekstova, ali vam garantujem da Moonface nije nikakva "analiza" 20. veka odnosno da je ovaj Fibrin (?) zakljucak jedna teska idiotarija. To vam je onaj klasican slucaj kada se "kriticar" nekog (ne)dela previse zanese te pogubi u svojim fantazijama i halucinogenim interpretacijama... Ima cak i klovnova koji su pisali gotovo "poetske" eseje o socio-politickom "znacaju" Alan Ford stripova, onako pretenciozno i bez osnove, tako da je ovo jos i blaza varijanta takve vrste stripovske samo-obmane. Kompleksasi, hipsteri i budale su se oduvek trudili da iskopaju dubokoumna znacenja u svakom (ne)delu za koje smatraju da je uzviseno ("a mora da je uzviseno cim se meni svidja", zar ne?), a to obavezno ukljucuje prazno i nasumicno lupetanje, ne bi li imponirali citaoca svojim kvazi-intelektualizmom. Moonface nije rad Dostojevskog vec Jodorovskog. Time je sve receno, barem onima s iole kefala...

Moonface je stigao na balkansko trziste s velikim zakasnjenjem, a nije mi uopste jasno zasto. Skoro 20 godina kasnjenja je sramota. Pogotovo kada uzmemo u obzir koliko je Jodinih serijala vec objavljeno (i to ponekad slabijih od ovog), i to jos davno, i s obzirom s kakvim sve katastrofalno losim pizdarijama Fibra (a i drugi) vec vise od decenije zatrpavaju domace trziste. Uvek su spremni da izbace hipstersko smece kao sto je Okrug Essex, i to u nekoliko razlicitih izdanja, ali se ne sete na Moonface? Pa to je neopevana stoka. Izvinjavam se stoci ovim povodom jer volim zivotinje, ali i potencijalno se (samo delimicno) izvinjavam i (pojedinim) izdavacima ukoliko su pokusavali da se domognu prava za ovaj strip ranije, pa nisu uspevali. Ne znam da li je to u pitanju... Shvatam ja da je strip izdavastvo na ovim prostorima zajebana avantura, i da nisu svi izdavaci automatski i pizdavaci tj da se mnogi maksimalno trude da rade svoj posao profesionalno (koliko im to uslovi koji su cesto van njihove kontrole dozvoljavaju), ali im zameram izbor stripova. Zar moraju bas toliko da potenciraju smece? Kako hipstersko smece, tako i superherojska gnojiva i onu ebenu bonellijanu koja je vec odavno otisla u qrac. Ali to je vec neka druga tema...


Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Friday, November 4, 2022

Remina - Ito


REMINA
Vrsta: kompletna prica (tankobon)

Crtez/scenario: Junji Ito 

Izdavac: Viz Media (2020)

Premijerno: 2004

Dimenzije: 21.8 x 15 cm, HC

Br strana netto: 246

Zanr: sci-fi, apokalipsa

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ne.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 3/10

Ciljne grupe: B-movie sci-fi fanovi, budale

Prednosti: unikatno, fin crtez

Minusi: kompletno retardiran scenario, ni trunka inteligencije ni logike
Fanovima Itovih prica i serijala se nece nuzno dopasti i ovaj strip, jer ne samo da se Ito po prvi put (?) bavi sci-fi zanrom vec je scenario nebulozan da gluplji ne moze biti. Ovo kao da je Ito napisao sa tri godine, a onda se vratio tom svom prvom pelene-"scenariju" 40 godina kasnije - bez da ista popravi/izmeni.

Retko je pisao budalastine stoga je fascinantno kako je samo uspeo da sroza svoje kriterijume maltene do same nule. Kao kada bi Kjubrik snimio film tipa Armageddon 2-3 godine nakon A Clockwork Orange. Kao da je ameba napisala ovaj kretenizam od price, i kao da je Ito imao nameru da napise najgluplju pricu invazije na Zemlju u istoriji stripa i filma. Ja nikada nesto gluplje nisam procitao u sci-fi stripu, a pritom sam jedan od mnogih zrtava legendarno imbecilnih stripova kao sto su Rejmondov Flash Gordon, Triganovo Carstvo i Jeff Hawke - da navedem samo neke. (Kvalitet crteza sva tri navedena serijala je odlican, cisto da napomenem.) Da mi je neko bio rekao da Ito ima jos gluplji sci-fi strip od gore navedenih, rekao bih mu da je lud, da je to apsolutno nemoguce, da ne lupeta. Ito je jedan od najboljih a ne najgorih strip scenarista, stoga je Remina prava enigma, daleko veca od istoimene planete u prici.
Kretenizam ove mange u prvoj trecini nije strasan, jer taj deo dodje kao manje-vise tipican omaz niskobudzetnim sci-fi filmovima 50ih i 60ih - koji su po definiciji veoma tupavi - a ima i slicnosti sa starim strip revijama kao sto su Astounding Stories i slicno. Drugim recima, u tom segmentu price Remina je jos uvek mogla da prodje kao neki pokusaj kreiranja praznoglavo-kicaste zabave na tom niskom nivou starih niskobudzetnih americkih filmova. Vec je u toj prvoj trecini prica prilicno preterana, iskarikirana i sumanuta, do te mere da niko iole ozbiljan ne moze da je ozbiljno shvati. Ali to je skoro nista u odnosu na ono sto tek sledi.

Od negde polovine, ili nesto ranije, stvari krecu da se izmicu kontroli: scenario postaje nenormalno debilan, krseci sva pisana i nepisana pravila naracije, a pogotovo zakone fizike, biologije i psihologije. Njih Ito ignorise kao da je i sam neki vanzemaljac, i to iz nekog drugog svemira.

Uprkos sveobuhvatnom zanemarivanju logike, prica u prvoj trecini nije samo interesantna vec i uzbudljiva. Posle nesto sporijeg uvoda, koji ne traje dugo, radnja krece da se odvija munjevitom brzinom, odnosno stalno se nesto desava, i tim zustrim tempom ide do samog kraja, ali nazalost pritom nemilosrdno gazeci najosnovniji zdrav razum na skoro svakoj strani.

Blize upoznavanje sa pretnjom iz svemira nije ostavljena za drugu polovinu ili cak sam kraj stripa (kako neretko biva sa ovakvim pricama) vec se mnogo toga bizarnog izdesava vec u prvoj polovini. To je pozitivno, odnosno takav brz tempo. Ali osim veoma upecatljivog crteza i brze radnje nemam skoro nista drugo pozitivno da navedem. Crtez ljudi i nije bas sjajan (sem u prikazu devojke Remine koja je prelepa), ali je zato scenografija mastovita, detaljna a zato i ponekad mocna.

Zato je steta sto je prica morala da ispadne toliko mega-imbecilna. Mene fascinira da neki mangatardi skoro uopste nisu konstatovali koliko je prica moronska; a taj nedostatak mozga kod izvesnog broja citalaca je zapravo mnogo vise zastrasujuc nego pretnja demonskog nebeskog tela iz svemira. Nije meni Remina bila toliko jeziva - cak ni njene notorne gluposti koje se nizaju munjevitom brzinom od polovine nadalje - kao sto mi je bilo jezivo citati recenzije na internetu. Sudeci po njima, bar polovina citalaca nije uopste konstatovala ni 5% idiotizama u prici. Nisu na primer primetili koliko je dijalog glup, da ne kazem deciji. Nisu primetili koliko se Ito retardirano igra sa gravitacijom, sa apokalipsom, sa ljudskim ponasanjem - koje je ovde nenormalno i skoro uvek apsurdno. Ito se ne moze vaditi na "masovnu paniku i histeriju" ukoliko bi to koristio kao izgovor za tupave likove i njihove nebulozne odluke, akcije i reakcije. Jer sama ideja da svi preziveli ljudi jure Reminu da bi je ubili - a jure je leteci munjevitom brzinom kroz stratosferu kao armija Supermena - je toliko kretenska da je jedino mogu porediti sa forama iz Loony Toons crtanih filmova 30ih, 40ih i 50ih. A oni su kreirani s namerom da nasmeju...

Da, Remina je u zadnjoj trecini kao mracna verzija nekog suludog starog crtanog filma. Zelis da citaocima predstavis jednu jezivu price kataklizme, a da svi likovi i sva desavanja budu ultra-tupava. To tako ne ide... Da bi (iole inteligentan) citaoc bio zadivljen ovakvom pricom mora da joj veruje. Avaj, dapace, ovde apsolutno nista nije za poverovati. Zato je neuspeh Remine
, bar u kvalitativnom smislu, bio zagarantovan.

Cini se kao da je Ito hteo klasicnu pricu o vanzemaljskoj pretnji - ali da tu bude obavezno i sadisticko maltretiranje jedne devojcice: dve tematike koje blage veze nemaju jedna s drugom. "Kako da uklopim napad na Zemlju sa mojom sopstvenom verzijom De Sadove Justine?... Znam kako! Dacu joj ime te planete pa ce svi biti ubedjeni da je ona kriva i da ce njeno zrtvovanje da odagna pretnju Zemlji". Ovo je rezonovanje ludaka amatera sa 3 mozdane celije, ili deteta od 3 godine, a ne iskusnog i odlicnog horor scenariste. Zato mi uopste nije jasno kako je bas Ito autor ove notorne budalastine. Ni Dario Argento ili Stephen King (notorne a precenjene budaletine) da su pisali strip ga ne bi ovoliko urnisali glupostima. Cak ni oni. Ali od takvih bolida bi jos i mogao da ocekujem ovakav picvajz. 

Liderima "anti-Remina kulta" (na slici: jedna od mnogobrojnih idiotskih scena jurnjave) nije bilo dovoljno da uhvate i odmah ubiju Reminu. Ne. Oni smatraju da je prvo moraju muciti, sto je kompletno suludo s obzirom da je pretnja iminentna a ne nagovestena u medijima da ce biti za par nedelja. Prema tome, zasto gubiti vreme na mucenje?! Vreme kojeg nema za bacanje. Zato sto je jedan od sektasa bivci ozlojedjeni fan devojke Remine? Ne, to bi bio samo jeftin, neubedljiv izgovor. Pre ce biti da razlog lezi u tome sto je Ito hteo da privuce malo i torture porn publiku, odnosno suntave beta degenerike koji obozavaju ultra-sadisticke (francuske) horor filmove. Ja taj talas filmova nazivam The New French Lunacy, a fanovi takvih filmova (MartyrsInside) kao i nesto blazih americkih varijanti kao sto su Saw i Hostel, su uglavnom sociopate kojima je preko potreban sadizam u zivotu, pa makar bio "samo" u fikciji.

Mucenje Remine je prilicno neukusno, da ne kazem odvratno, jer u pitanju je totalno nevina devojka, a pritom su i motivi za njeno maltretiranje kompletno neubedljivi, 100% imbecilni tj maksimalno isforsirani i neopravdani. Ito nije mogao da smisli bolji motiv nego da su svi smatrali da je ona kriva za smak sveta??? Masta mu nije bas bila na snazi kada je pisao ovo sranje. Kefalo kao da mu je bilo frapirano ili ukomirano. Uostalom, ako je bas toliko zarko hteo pricu o maltretiranju jedne devojke zasto nije uradio odvojen strip o tome? Remina u velikoj meri propada kompletno, kao kula od karata, upravo zbog tog prekomernog fokusiranja na devojku Reminu, koja je Itu jednako bitna za pricu kao i planeta Remina.

Uostalom, nikad mi nije bila sasvim jasna logika sci-fi pisaca kada se bave krajem sveta - a fokusiraju se samo na 2-3 lika. Ispravite me ako gresim, ali ako/kada milijarde ljudi najednom nastradavaju nasilno, zasto bi me boleo qrac za sacicu njih koje je pisac odvojio kao "posebno bitnim"? Doduse, to je problem vecine ovakvih filmova/stripova, ne samo Remine. Zasto bi se citaoc mnogo tangirao pitanjem Reminine bezbednosti i opstanka - kada oko nje umiru milijarde ljudi i zivotinja?

Ali zasto su uopste i devojka Remina i planeta Remina jednako prisutni u prici? Kako jedna devojka moze biti jednako bitna kao i planeta koja unistava citavu Zemlju, sa milijardama ljudi i nebrojenim milijardama zivotinja? Kraj sveta je, a Ito hoce da se fokusira na batinjanje jedne devojcice! Devojka Remina pritom nema nikakve veze sa planetom Reminom, sem sto je planeta nazvana po njoj. To je jedina veza, ako to uopste mozemo nazvati vezom. Skroz i naskroz nebitna veza. Itova ideja da skoro citavo japansko drustvo - koje je pritom jedno od najobrazovanijih i najinteligentnijih na svetu - moze da poveruje u takvu budalastinu tj da je jedna devojka kriva
 za napad demonske planete jer deli ime s planetom, je jedna od najglupljih ideja u istoriji stripa. Ita treba da bude sramota kakve je sve moronizme uspeo da utrpa u samo 250 strana. Svetski rekord? Nije daleko. Zadnjih 100ak strana sadrze bukvalno stotinu budalastina. Amebe, planktoni, i trogodisnja deca: nista od ovoga ne preterujem.

Manga zapocinje ovim "spojlerom" (samo ovaj donji veci kadar), a ova strana nazalost opisuje skoro citav strip: suluda jurnjava za Reminom i njeno povremeno mucenje - odnosno kada je uhvate, a onda im opet umakne pa je opet jure, uhvate, muce, i sve nanovo. Kao sci-fi verzija crtanog Roadrunner & Coyote, ali s jos manje realizma, i bez humora.

Neko je u gore pomenutim recenzijama postavio pitanje kakva bi film verzija bila, i to pitanje je bilo postavljeno bez sarkazma i sprdnje - sto samo po sebi govori o veoma niskoj inteligenciji tog citaoca. Kakva budalastina, uopste doci na ideju da bi Remina mogla ili trebala da se ekranizuje. Bez trunke sumnje, da se ovaj strip ekranizuje bio bi svetsko-rekordersko govno, jedan od najidiotskijih filmova u istoriji kinematografije, a pritom postoje hiljade i hiljade ultra-imbecilnih filmova. Ovako nesto ne moze funkcionisati ni u stripu tj mangi, a kamoli na velikom platnu na kojem se svaka glupost i svaki propust amplifikuje 10 puta.

Strip, za razliku od filma, moze da izdrzi veliku kolicinu nelogike, gluposti i apsurda. Naravno, i strip ima svoje granice, sto je Ito ovde odlicno ilustrovao sa ovim sranjem od price koje prevazilazi sve granice scenaristickog bezobrazluka i lenjosti, tj i strip moze biti neverovatno glup, cak i kompletno retardiran te necitljiv, ali se u stripu prastaju stvari/budalastine koje su na velikom ekranu neoprostive. To je jednostavno tako, a i tu delimicno lezi razlog zasto velika vecina strip adaptacija ispadnu smece na velikom ekranu. Strip moze da imitira tj adaptira filmski scenario daleko lakse nego obrnuto.
 
Ni sam nisam siguran zasto je tako, tj zasto stripu tolerisemo vise. Mozda zbog toga sto na filmu imamo prave ljude tj glumce, a u stripu crtez - koji nas mozda nekako vise odvaja od realnosti pa smo vicniji tome da ignorisemo neke gluposti. Stoga se nadam da nikome nece pasti na pamet tj na glupet da snimi film baziran na ovakvoj smejuriji. Ionako smo preplavljeni imbecilnim filmovima u zadnjih par decenija, ne treba nam jos i film toliko los da bi i Plan 9 imao napokon ostru konkurenciju za najgluplji film svih vremena.

Postoji li gluplji scenario? Tesko. Izlistati sve retardiranosti bi bila nemoguca misija zato nisam ni pokusavao. Medjutim, nebeska "jurnjava" Remine mora da se pomene; razjarena, preplasena masa ludaka jure devojku da bi je ritualno ubili dok se oko njih citava planeta raspada: verovatno najkretenskiji deo ove mange, i jedan od najvecih gluposti u istoriji sve fikcije. Kao i njeno mucenje, koje igra veliku ulogu u dodatnom srozavanju vec srozane price. Ima tu jos tona budalastina, a jedna od njih je skakanje/letenje likova u "nisko-gravitacionoj" atmosferi, sto se moze samo naci u najludjim decijim crtanim filmovima.

Kao i neverovatne slucajnosti tj susreti likova kojih ima pregrst, kao npr to sto Remina sasvim slucajno upoznaje nestalog sina poznate bogate porodice koja bezi od Zemlje u raketi, a s kojima je provodila vreme samo nesto ranije. (Da ne pominjem kako je taj bogatun bio ubedjen da je neki tamo astronaut njegov nestali sin, iako nije imao nikakvu potporu za takvu tvrdnju sem "slicnog imena".) Slucajni susreti - u ogromnom Japanu - pa jos i za vreme kataklizme kada vlada totalni haos svugde - su uvreda za svakog citaoca, iole pametnog. Ito bi da poverujemo da se stanovnistvo Japana svodi na samo stotinak ljudi, pa se zato svi medjusobno znaju, i svako vrlo lako moze da sretne nekoga koga vec zna ili ciji je poznanik. Drugim recima, kod Ita ne postoji six degress of separation, vec samo one degree of separation... sto je cesta pojava kod mnogih drugih lenjih i/ili nesposobnih scenarista/pisaca.

Planeta Remina - koja je zapravo putujuci demon - koliko god bila B-movie kojestarija je jos i realna i logicna u svom ponasanju u poredjenju sa ovim jedno-dimenzionalnim, suludim likovima, koji su skoro svi redom imbecili na nivou planktona. Ta predugacka jurnjava devojke od strane fanaticne besne mase koja zeli da je ubije - dok se Zemlja okrece suludom brzinom i sve zgrade i planine se tope ili lete naokolo - je jedna od najvecih budalastina na koju sam ikad "naleteo" u nekom stripu, a budalastina sam se nacitao samo tako. A glupo je i nepotrebno uopste objasnjavati zasto je ova scena mozda svetski rekorder u stripskoj budalastini.

Odnosno, upravo je i najveci problem to sto to nije u pitanju samo jedna scena: ta jurnjava zauzima ogroman deo mange. Zapravo, vise od pola albuma se sastoji od pokusaja rulje da "kazni" i ubije Reminu. Pritom planeta Remina, kao jedno zivo i totalno misteriozno bice, nudi daleko veci potencijal kao fokus price nego jedna obicna devojka koja ni po cemu nije posebna sem sto je veoma lepa. Remina niti je posebno inteligentna, niti snalazljiva, niti je ista postigla u zivotu, niti je unikatna ni po cemu - a jedino sto radi sve vreme je da naglas kuka i da vristi. Cak je i njen lik jedno-dimenzionalan i banalan - a sve se vrti oko nje. Ali eto, Ito se odlucio fokusirati na nju vise nego na (fascinantnu) demonsku planetu...

Ima cak i totalno neobjasnjivih apsurda koji upadljivo kontradiktiraju samu pricu, tj cistokrvno amaterski propusti u scenariju koji se bas nicim ne mogu opravdati, nesto slicno kao kada se pojavi ogroman continuity error u filmu. Mozda je najbolji primer toga kada jedan od maskiranih anti-Reminskih sektasa krene da lize Remininu glavu sa ogromnim jezikom slicnim onom od demonske planete. Cemu ta glupa fora? Time nas je Ito naveo da poverujemo kako sektu predvode vanzemaljci - a na kraju se ipak ispostavlja da je taj maskirani lik bio bivsi fan Remine koji joj se hteo osvetiti zbog neuzvracene ljubavi! Odakle mu onda taj jezik? Da li je Ito uopste bio znao ko je ovde vanzemaljac a ko nije? Da li je Ito uopste i jedan minut proveo analizirajuci svoj kretenski scenario?

Pa gde ce gluplje od ovakve masivne greske. Svasta sam procitao i cuo u zivotu, u svetu fikcije, ali ovo prevazilazi 99% svih ostalih gluposti. Ovo je lakrdija, a ne scenario.

Ovakav tupavi scenario je samo veoma lenji izgovor da se crtaju spektakularne scene, koje su zanimljive kao crtezi ali najkasnije u zadnjoj trecini skoro kompletno gube na tezini jer je prica toliko kretenska da tada gubi svaki smisao. Tesko je biti imponovan i najboljim crtezom - kada je on u sluzbi kretenskog scenarija. Slicno kako je tesko uzivati u crtezu Dona Lorensa jer je Trigan Empire detinjasto-retardiran u prakticno svakoj epizodi. Odnosno, ovako imbecilne stripove treba samo prelistavati, kao slikovnice, i kompletno ignorisati tekst.

Kao sto rekoh, mucenje Remine je totalno nepotreban sadisticki aspekat koji apsolutno nicemu ne sluzi sem da zadovolji torture porn psihopate. Uostalom, nacin na koji je Remina treskana o zid, i to nekoliko puta zaredom kao plisana lutka, bi ubio i nabildovanog rvaca od 150 kile, a kamoli sitnu Japanku. Medjutim, ona izadje iz svega toga samo sa manjim ogrebotinama! Ali i ovo je samo jedna od bezbroj neverovatnih idiotarija u stripu koji kompletno zanemaruje sve zakone fizike, biologije, i psihologije.

Niz idiotarija prevazilaze sve granice tolerancije iole normalnog citaoca. Jedna stvar je tolerisati veliku kolicinu shundastih gluposti u nekom B-filmu, jer je i "poenta" takvih filmova da budu nenamerno smesni, ali cak i kod takvih filmova se ocekuje da imaju neke granice u svojem divljem ignorisanju logike i razuma. Ne moze bas kompletno sve da se ignorise, u izgovoru da je to ipak "kicasta sci-fi zabava". I najapsurdniji film se mora pridrzavati najosnovnije logike, nekog temelja, inace se raspada kao totalni nasumicni nonsens kakav moze onda sklepati svaki amater bez ikakvog iskustva.

Ovaj strip nema ni poentu, ni karakterizaciju, ni dobar dijalog, ni razvijenu pricu, ni jasnocu. Nema bukvalno nicega sem praznog spektakla tj lepog crteza koji neuspesno pokusava da spasi pricu od njenih bezbroj gluposti. Toliko je scenario malouman da maltene deluje kao da je namerno sabotiran, kao da se neko prikradao prvom dreftu, ukrao ga, izmenio sve sto je mogao na najgluplje moguce nacine, a onda ga vratio gde ga je nasao. A da Ito nije nista primetio. Jer je u medjuvremenu imao lobotomiju.