Monday, June 26, 2023

Hellblazer - The Best Version Of You


Helblejzer  2
Vrsta: 2. integral

Crtez: Aaron Campbell, Matias Bergara

Scenario: neka poltronska komunjara

Izdavac: Carobna Knjiga (2021)

Premijera serijala: relativno sveze govanjce novog orvelovskog doba, datum nebitan bas kao i ime scenariste

Dimenzije: 24.7 x 16.4 cm, HC

Br strana netto: 158

Tiraz: 800

Zanr: horor, marksisticka propaganda

Kolor? Da.

Politicki obojen? Krcato.

Golotinja? Minimalno.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10 (Campbell), 5/10 (Bergara)

Scenario: 0-5/10

Ciljne grupe: idioti, levicari, naivcine, ovce, zombiji, esteticari

Prednosti: crtez i kolor Campbella

Minusi: premaleni format, prejadna politicka indoktrinacija, pateticna naracija, neuspesni pokusaji inteligentnog sadrzaja

Uzeti bilo koji americki strip danasnjice je nepotreban rizik: kompletno gubljenje vremena i totalno bacanje novca, jer su svi, i to ama bas svi bez izuzetka, prosto natopljeni levicarskom propagandom. Price nisu vise uopste bitne izdavacima, vec samo politicko pozicioniranje, i to iskljucivo ono levicarsko. Danas nema mesta razlicitoscu (iako levicari licemerno i neumorno toboze "promovisu" razlicitost tj diversity), jer svako ko se usudi da gaji desnicarska (ili makar ne-marksisticka) misljenja je automatski deklarisan kao rasista i fasista, a to u prevodu znaci da mu se sva (medijska) vrata zatvaraju. Copy-paste Hitlerovih ranih godina na vlasti (1933-1934).

Ova prosta cinjenica uopste nije za debatu: danas price (bilo u stripu, romanu ili filmu) nisu uopste bitne, samo su bitne politicke ideje (i to jedne te iste, otrcane i kretenske, od frankfurtske skole) koje prozimaju scenarije. Zato su stripovi i otisli u qrac, kao i romani, kao i kinematografija. Bas kao i u Hitlerovoj Nemackoj, kada je sve u kulturi bilo pod dominacijom jedne ideologije. Sve je otislo u qrac, jer kada svet krene u orvelovsko nametanje politike - i to iskljucivo jedne struje "razmisljanja" - onda je i neminovno da u svetu kulture sve krene da propada i devoluira, jer osnov umetnosti je sloboda (medjuostalom i politicka) a kada je ta sloboda ugasena onda ni umetnik nema puno sta pametno ili zanimljivo da kaze ili prikaze jer su mu nametnuti uski parametri od degeneraca koji diktiraju ideoloski sadrzaj. U takvoj toksicnoj atmosferi samo poltroni i ljigavci cvetaju, a takvi su po pravilu mediokriteti ili u najmanju ruku previse neiskreni i korumpirani (u svakom smislu) da bi kreirali nesto kvalitetno.

Prva prica o sireni (tabla gore) je jedina koja se iole mane politike i "socijalnog palamudjenja", mada i u njoj (u prici, ne u sireni) ima nepotrebnih "socio-politickih" gluposti. To mozete procitati, a onda zavrsiti s albumom, jer skoro sve ostalo je ili glupo i/ili cista politizacija horor zanra.

Da, behu to drevna i vec zaboravljena vremena, kada si mogao da uzmes da citas sci-fi ili horor strip ili knjigu, ili da uzmes neki film te fele, i da ocekujes zabavu i razonodu, oslobodjenu politickih pretenzija nekog snishodljivog klovna. Nema toga vise. Danas je svaki Zapadnjacki scenarista pod pritiskom da politizuje svoje price, jer zna da ukoliko to on ne uradi izdavaci ce vec naci nekog ko to hoce i moze: na primer nekog kome politicko preseravanje i moralisanje nije ogavno, vec neko ko ce na to pristati, pa mozda cak i uzivati u tome, onako kako psihopate i narcisoidne licnosti to rade. Jer ako pristanes da budes "njihov" ne ginu ti nagrade, prestiz, medijska paznja (u svetu stripa limitirana na obim stripofilizma, naravno) i stalno zaposlenje. A ukoliko ne zelis da velicas LGBTP, migrante, muslimane, feminizam, socijalizam, marksizam, ili opasnost od takozvanih "klimatskih promena" onda nemas sta da trazis u svetu stripa, jer niko te nece zaposliti.

To je ta bajna "demokratija" o kojoj Zapadna levica palamudi i moralise. Nekada su Zapadnjaci moralisali s nekom osnovom, jer su zaista imali demokratiju (koliko god nesavrsene bile te demokratije), ali su u medjuvremenu izgubili sva prava na to - jer su i demokratiju izgubili. Pojam "zapadna demokratija" je izgubio sav smisao, niti to vise postoji. Igde. Demokratija se rutinski unistava po citavom svetu, ali su mase previse zaokupljene budalastinama da bi to i konstatovali.

I tako smo dobili samo jos jedan u ogromnom nizu neo-marksistickih baljezgarija. Jos jedan album za kantu za smece. Odnosno, da se 2/3 ovog albuma ne sastoje od Kempbelovog finog crteza (i jos boljeg kolora) ovaj album bi bukvalno imao vrednost koja se matematicki moze samo okarakterisati kao 0.000000.

 Svaki danasnji scenario nekog americkog establishmentskog pajaca/poltrona je u najmanju ruku zabiberen levicarskom propagandom, a precesto se cak i citava radnja bavi iskljucivo politikom, i to na nacin koji je toliko besramno simplifikovan i banalizovan da ti krene transfer blama. Ovaj scenarista je vrlo ocigledno ucenik Moore/Geiman skole pateticnog mudrokenjanja i besramnog lenjiniziranja. Ali to je ucestala pojava u modernom americkom stripu: nisam ekspert za americko-kanalizacijsku komercijalu, ali stice se utisak da velika vecina mladjih scenarista kopiraju ova dva precenjena komunisticka smrada. Dok ovi ostali furaju neki svoj fazon - neki svoj nacin politickog govnarisanja, nista bolji, samo drugaciji.

Cak i strip scenaristi sada izigravaju velike mudre edukatore. To im je postala glavna uloga. Posto skoro svaki strip mora da ima neku levicarsku "pouku", to znaci da nas zapravo "edukuju" strip i film scenaristi, ljudi kojima nije posao da nam pridikuju vec da nam nude razonodu. Niti su dovoljno moralno ili intelektualno potkovani niti icim drugim zasluzuju da nam bas oni budu ucitelji. S tim sto i to pridikovanje nije pozitivno vec destruktivno, jer se bazira na propalim levicarskim teorijama i na kompletnim lazima. Da je to makar pozitivna propaganda kao npr anti-nacisticka propaganda za vreme WW2. Ali upravo zato sto su toliko ocigledne lazi u pitanju odnosno negativna propaganda, takva vrsta propagande mora da bude ekstremna i sveprisutna - da bi nas ubedili u toliko more gluposti. A uspeva im jer su ljudi u sustini ovce, veoma naivni i povodljivi, pogotovo odredjene demografske grupe. Kod religije je veoma slicno: i tu se lazi i gluposti propagiraju konstantnim ponavljanjem tj ekstremnim nacinom ispiranja mozga - upravo zato sto se radi o glupostima a ne korisnim cinjenicama. Zato i svaki mala ekstremna sekta koristi ekstremne metode, jer se ne bave naukom i istinom vec glupostima. A gluposti zahtevaju daleko vece ponavljanje - stoga ovoliko preterane levicarske propagande u svim sektorima kulture i medija. Sistemsko ispiranje mozga koje podrzavaju elite tj mahom novokomponovani milijarderi. (Kad ti kapitalista mudrokenja o blagodetima komunizma... vrhunac cinizma i licemerja.) U 20. veku deo elita je jos i verovao u demokratiju i progres, ali je vrlo jasno da to vise nije slucaj. Sadasnje elite su okrenute orvelovskim idejama, te su zato i izabrali marksizam kao najefektivniji nacin da porobe mase... nanovo. Vekovima su nas drndali monarhijom, a sada ce marksizam da zavlada, a i to ce trajati vekovima verovatno.

Najgora prica je ubedljivo ona zadnja, o anti-migrantskom desnicarskom politicaru koji je neki drevni demon/zlikovac ili sta vec. Kakva divna "metafora"! Znaci, koja god racionalna/ne-zombifikovana osoba ima problem sa masovnim brojevima ilegalnih migranata iz ne-evropskih/anti-demokratskih drzava - taj je prakticno demon, zlo. Moras biti Sorosevac i prihvatati sve sto je sorosevsko, inace si odvratna osoba vredna poredjenja sa cudovistima. To je (ne)moral ove price. Necu ni da se udubljujem u ovu tematiku, sem da pomenem licemerje svih imucnih dusebriznika od kojih niko nije primio u svoje vile nijednog jedinog migranta - ali zato zahtevaju da mi, "plebs", njih primamo kao da su nam iz zlatne ispali. Ova tematika je kompleksna, ali tretirana u prici kao neko crno-belo jednostavno pitanje u kojem se "zlikovci" i "dobrotvori" vrlo lako dele. To je uostalom i sustina Levice, da sve teme i pitanja dele na crno i belo, na ultra-dobro i ultra-lose. Izigravaju intelektualce i mudrace a zapravo su primitivniji i gluplji od svakog deteta.

Citao sam svakojake levicarske pizdarije i gledao bezbroj komunisticki-simpatizerskih holivudskih filmova, ali ovako priprosta idiotarija cak i mene zatice. Ovakvo ultra-kretensko izvrtanje cinjenica i totalno felericno predstavljanje jedne ozbiljne politicke teme je novo dno, cak i za levicare za koje se delovalo da vise ne mogu pasti nize cak i da to hoce. Zar je moguce da postoje scenaristi koji na ovako imbecilan nacin pokusavaju da prave politicke poente? Politicka indoktrinacija - pogotovo kroz strip koji cesto citaju klinci - je sama po sebi besramna stvar, ali ako se uradi na neki iole inteligentan nacin moze jos nekako i da se istrpi takva jednosmerna, neozbiljna pristrasnost. A inteligentna propaganda podrazumeva i odredjenu dozu suptilnosti, koje u toj prici nema ni od korova. Ovaj bilmez od pisca je suptilan kao serijski ubica kada maljem mlatne zrtvu po tintari i prospe mu citav mozak. Poredjenje koje je maltene pa bukvalno.

E sad, koliko mozga ima uopste prosecan tj tipican citaoc americkog stripa, to je pitanje vise za biologe nego za mene. Tri grama? 54 grama cak? Zaista ne znam tacnu cifru, ali kada ovakav scenarista tresne svoje tupavo citalastvo nesuptilnim marksistickim maljem po glavi i isprazni im (vec prazne) tikve (jos vise), efekat je isti kao kada to serijski ubica uradi svojoj nevinoj zrtvi maljem: mozak je prosut, zlo je pobedilo, a zlotvor presretan jer je ugodio svom egu. Serijski ubica je ugodio svom ubilackom porivu, dok je serijski lazov ugodio svom levicarskom izdavacu, svom bankovnom racunu - a i sopstvenom egu koji ce potom da uziva dok cita na drustvenim mrezama i forumima (komentare lobotomiziranih idiota) kako je on velikan stripa jer se osrvce na "patnje i potrebe manjina i svih onih potlacenih". To ti je ono kada milioni ameba krenu da papagajisu propagandu s kojom su zadojeni decenijama, kompletno nesvesni cinjenice da su postali orudje devijantih elita koje savrseno zabole qrac i za njih i za "tlacene". Takvih bolida ispranih mozgova ima na internetu vise nego zrna peska na svim plazama Kube.

Ironija je samo sto su jedine prave zrtve inteligentni(ji) stripofili, koji moraju da trpe sto je svet otisao u qrac te ne mogu vise ni da otvore neki strip novijeg datuma a da u njemu ne zateknu neko debelo kenjanje o LGBTP, migrantima, muslimanima (odnosno kako su neshvaceni i ne-ekstremni), crnackim robovima (kao da su oni jedini bili robovi kroz istoriju), ili o raznim armagedonima vezanih za te uzasne "klimatske promene" koje su jos pre 30 godina trebale da dovedu do propasti sveta, ali iz nekog razloga nikako da se to desi...

Kakva steta sto je Campbell toliki trud i talenat uneo u realizaciju scenarija jednog kompletnog kretena. Slicno kako je Alberto Breccia protracio velik deo svog talenta i zivota crtajuci za dunsterske i/ili propagandisticke scenariste. Sto je najgore, nisu oni jedini: takvih primera ima vise nego bajdenovski-zlostavljenih maloletnica. Slabo Aronu vredi silan trud kada su price bukvalno zatrovane patoloskim ekstremizmom moderne Zapadne levice, koja autisticki fura tu svoju propagandisticku dogmu: bez milosti, bez pauze, bez istine, i bez mozga.

Ovaj drugi crtac, Bergara, je stereotipican predstavnik moderne garde koji crta lica kao da su ovo neke Miki Maus avanture a ne horor zanr. Stil je blizi karikaturi nego reali. (Sto je vrlo moderan pristup, odnosno jos jedan modernisticki debilizam unikatan za ovu retardiranu epohu.) U nekim panelima se naziru vece sposobnosti i talenat od onoga tipicno prikazanog, ali sta to vredi kada on zeli da mu likovi izgledaju isto kao kod 500 drugih crtaca sadasnjice. Nikakve ja vajde nemam od necijeg potencijala ukoliko on ostane neupotrebljen, zbog toga sto je crtac ili suvise glup da ukapira kako treba da predstavlja likove, ili je suvise pomodar pa kopira svoje kolege savremenike umesto da pronadje sopstven stil - i onakav kakav dolici jednom horor serijalu. (Ko podrzava sve one moderne Konane koji podsecaju na Diznija daleko vise nego na Varvarina 70ih, blago njima.) On kako crta face je 1:1 vrsta sablonskog idiotizma kakav praktikuje moderna francuska skola, koja je skoro kompletno beskorisna i samo senka onoga sto su Francuzi u stripu nekada predstavljali.

I ta prica koju crta Bergara (druga po redu) nije cist horor vec opet neki politicki horor, budalastina. Vec i osnovna ideja magicne sperme koja zatrudni konja s nekim mutantom je sama po sebi cist mediokritet, ali cak i da ova premisa valja ne bi puno vredelo jer i ovog puta narator palamudi i moralise - ovog puta ne o desnicarskim "neprijateljima dobrote" vec o britanskom kraljevskom klanu. Da se razumemo: ne podnosim britansku "monarhiju" tj Elizabetu i citavu svitu degeneraca koji se vrte oko tog smesnog "prestola", ali zasto bas toliko mora da dominira to moralisanje o Vinzorima? Taj konj-mutant dodje maltene kao sporedan lik, jer naratora samo zanimaju Vinzori i neki lordovi, da ih blati i da kenja po njima. Zar tome treba jedan horor strip da sluzi? Da se bavi iskljucivo institucijama i politickim idejama?

Onda to i nije horor, to je onda puko politicko preseravanje. Horor treba da nas izbavi iz realnog zivota a ne da nas konstantno podseca na gluposti u njemu. Horor zanr je beg iz reale a ne neko pravdoljubivo preserevanje o trenutacnim politickim zbivanjima. Bar tako ne bi trebalo da bude - u zdravoj kulturi.

Uostalom, tu imamo i jedan malecni problem. Princ Charles, npr, je jedan ljigavi levicar, odnosno klasicni mega-licemer koji se valja u nezasluzenom bogatstvu dok izigrava dobrocinitelja "potlacenih". Njegov sin (tj kukavicje jaje koje mu je podmetnula qrva s kojom je bio primoran na brak) Princ Harry je jedan levicarski mali cuck, jos jedan politicki-korektan mali beta. Da ne nabrajam sad, pogotovo ne razne pedofile iz te fele (a tu temu dotacinje ova price takodje). Ali cisto da napomenem kako ovom scenaristi ne smeta Bajdenova pedofilija, jer nikada nije niti ce pisati o njoj, dok se navodno "zesti" oko pedofilskih skandala vezanih za Vindzore: i tu primecujemo ogromno foliranje i licemerje ovakvih strip scenarista tj neiskrenih propagandista.

Britanska monarhija je jos i te kako u uskoj vezi za levicarskim magnatima koji dominiraju Zapadom. Nisu oni neprijatelji, vec saradnici. Ali to ovaj scenarista ne moze da zna jer je imbecil. Ili, ukoliko je to znao, se pretvara da nije tako jer je nekako jos uvek moderno i "pankerski" zajebavati britansku krunu. To je jos uvek "hip" - sve dok elite a onda i izdavaci ne odluce suprotno, a onda vise nece biti sprdnje na racun britanske monarhije. E tako to funkcionise: oni odlucuju ko su pogodne mete a ko mora da se stiti time sto se njihova zodela ne pominju...

Koja "hrabrost" pikirati na monarhiju i anti-migrantske politicare! Ma sav sam se usrao od divljenja. Kako li je samo ovaj poltron od scenariste izvukao toliko iz svojih kuraznih crvenih jaja? Takva toksicna sperma je daleko destruktivnija od ove konjsko-mutantske predstavljene u prici.

A i sve te insinuacije u prici (u nekoliko navrata) kako su "ubili" Dijanu su jadne, klishe, i smorne. Da ne kazem imbecilne. Jedna od glupljih teorija zavere danasnjice, mada i jedna od najmanje bitnih. Koga jos zabole qrac da li je ona raspala qrva ubijena ili ne? Mene to savrseno ne zanima. Kada se mafijasi ubijaju medjusobno, da li se neko breca ko je koga i da li ubio? Neka se poubijaju medjusobno, slobodno. Ali to se naravno nije desilo: elita se veoma retko ubija medjusobno, suvise su zauzeti unistavanjem naroda o kojem se pretvaraju da puno puno brinu... Uostalom, zasto bi neka mocna monarhija ubila jednu svetski poznatu licnost na tako primitivan i nesuptilan nacin? Elite ne ubijaju svoje tako buzdovanski...

A i smesni su mi levicari kada se bave teorijama zavere. Jer kada se teorije desnicara bave komunizmom onda su "glupe teorije zavera", ali kada se levicari bave fantazijom i glupostima onda su to cinjenice. But of course...

Imamo i pricu (tj price) u kojoj se razjasnjava misterija lika sa kacketom. Ispostavlja se da je to neka mracna verzija Dzona, tj cak i da mu je to potomak iz buducnosti, ali neka zla verzija koja pokusava da natera Dzona da se ubije - sto je totalna lakrdija. Da skratim (glupavu) pricu, ova ideja je samo izgovnjor da bi se scenarista preseravao i "kurcio", pokusavajuci ocajnicki da ubaci neku dozu "intelektualne hipsterijadibedije" (ne znam kako preciznije ovo da opisem) u ovaj "horor" serijal. Dijalozi i naracija u ovim segmentima albuma, tj u kojima se suocavaju Dzon i zli matori Dzon, su jadni, glupi, usiljeni, izvestaceni, neubedljivi i pateticni. Album u ovim delovima jos vise bazdi na americko-stripsku kanalizaciju nego obicno. Pretpostavljam da su i svi oni noviji "veoma mracni" Betmeni ovako uradjeni, zar ne? Nagadjam cisto jer ih nisam citao, jer ne citam kostimirane heroje, ali verujem da sam u pravu. (Blesavi sismis mi nije na listi niti ce ikada biti. Ne mogu bas toliko nisko da se srozam.)

Da se vratim na prvu pricu. Nisam siguran zasto je scenarista odlucio da izvrne mit o sireni, te da nacini sirenu zrtvom a mornara zlikovcem, jer obicno je obrnuto. Da bi bio originalan? Ili mozda radi neke jeftine "simbolike" zato sto levicari promovisu tupavi klishe da su zene uvek zrtve muskaraca u vezi? Mozda previse citam u ovo, ali ko me jos moze okriviti za "paranoju"? S obzirom da su sve ispolitizovali i u skoro sve ubacuju neke ideoloske fazone, nema mi druge nego da sumnjam u sve sto rade. Cinjenica je da se idealizacija zena kao visoko-moralne "zrtve" nemoralnog i nasilnog muskarca vise promovise nego ikada ranije, iako sve naucne tj psiholoske i antropoloske studije dokazuju da to nema blage veze sa istinom. Mozda se time prica bavi, a mozda ne. Nije ni bitno, jer ono sto je znacajno u toj prici nije toliko sam sadrzaj vec crtez, koji odise atmosferom te mrsavoj prici daje dubinu koju nikada ne bi imala s tipicnim nekim marvelovskim crtacem.

Sam ton serijala je prilicno "pretenciozan" i smesan. Vuce se na neki "ulicni shmek", na sleng (koji na engleskom jos i moze da prodje ali neretko debilno zvuci na srpskom), na debilan a toboze "clever" humor, kao sto i vuce na neku isforsiranu noir atmosferu. Konstantin je kaobajagi neki "kompleksni" anti-heroj ili kvazi-anti-heroj ili sta vec, a toliko se scenaristi trude da ga nacine da bude "cool" da postizu suprotan efekat, barem kod mene. Jos sazetije formulisano: tipicno moderno americko govno. Hoce da bude filozofsko govno, ali to ne moze jer govno ostaje govno, a i kad govna pisu uglavnom rezultat bude... govno.

Sto je steta, jer kombinacija pakla, demona, magije i cudovista ne bi trebalo da omane, bar ne u stripu. Medjutim, daj levicarima i kompleksasima da odrade cak i takav serijal (tj serijal koji bi trebao biti fool-proof) i oni ce vec naci nacine da ga useru. Ali onako posteno.

Srati po lepom crtezu samo govna rade.


Helblejzer  1
Vrsta: 1. integral

Crtez: Aaron Campbell, Matias Bergara

Scenario: valjda isti poltron kao za 2. integral

Izdavac: Carobna Knjiga (2021)

Br strana netto:  

Tiraz: 800

Zanr: horor

Kolor? Da.

Politicki obojen?

Golotinja? 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 

Scenario: 

Crtez Bergare. Jesam li nesto preterao kada sam pomenuo da su likovi karikaturni umesto realni?

Ovaj prvi integral cu mozda takodje opisati, kada/ako ga budem procitao...


Opširne recenzije:


Sunday, June 25, 2023

Prince Valiant - Foster



Princ Valijant
Vrsta: 1. integral (od najmanje 27)

Crtez/scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2013)

Premijerno: 1937-1938 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 98

Tiraz: 150o (+ reprint)

Zanr: avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka
 
Dokle sam stigao? Do 7. integrala. (1949)

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Vise ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine

Kao klinac sam ignorisao ovaj serijal. Smetale su mi dve stvari: idiotska frizura i to sto nije bilo balona vec samo naracije sa strane. Zato danas mogu sasvim objektivno da pricam o PV, jer nisam valijantonostalgicar. Mogu sasvim objektivno i tacno da tvrdim da je ova verzija u boji daleko bolja od albuma koji su izlazili u 80im i 90im u c/b varijanti.

Ima dan-danas zaludjenika, mahom matorijih, koji se kunu da je c/b bolji, a od ove budalaste tvrdnje ne odustaju i pored toga sto su ovi novi CK albumi em jeftiniji em kvalitetnije odradjeni nego oni iz Jugoslavije; drzava u kojoj se naveliko zabusavalo sto se proizvodnje/stampanja stripova tice (a i generalno). Papir je bolji, tvrde su korice, povez je mnogo jaci, cena je niza - i u boji je. Prema tome, cemu dalje raspravljati? Da su stripofili uglavnom iracionalni cudaci sam vec dovoljno cesto pominjao... Pogotovo oni klovnovi sa forum.stripovi, oni su skupina neopevanih debila. (Cast izuzetcima.) Njihova misljenja su gotovo uvek beskorisna, jer se gotovo uvek zasnivaju na hipsterizmu (tj kompleksaskim fazonima), nostalgiji, cepidlacenju, mentalitetu krda, i nekom suludom kontriranju zdravom razumu. Nisu merodavni. Vecina njih kenjucka kako je c/b verzija bolja, sto vec dovoljno govori o njihovoj inteligenciji i ukusu.

Tacno je da su u c/b verziji moze "prostudirati" crtez bolje, ali sta cemo sa silnim prazno-belim povrsinama? Mene te bele povrsine nerviraju i u kolor verziji (kada "zaborave" da ofarbaju nebo), a kamoli da citam ovakav strip bez imalo boje, bez nijansi. Ovaj diznijevski "Srednji Vek" je saren svet a ne Hombre ili Crne misli od Frankana. Takvi stripovi ne zahtevaju kolor, ali PV zahteva.

Citajuci prvi put PV, pozitivno me je iznenadilo nekoliko stvari.

Prvo, crtez je jos bolji nego sto sam mislio. Scenografija je vrhunska, da bolja ne moze biti. Na svakoj strani se nalazi bar jedan panel koji dodje kao mini-razglednica, a ponekad se ove "razglednice" nizu jedna za drugom. Neverovatna konstantnost, minimum na zabusavanju.
Fosterov prikaz planina, dolina i zamkova je utemeljen u velikom talentu i jos vecoj disciplini. Nema brljanja, zvrljanja i zurbe - mane koje odlikuju moderni strip i ove mnogo mladje crtace koji su gotovo svi mediokriteti ili dunsteri koji vise vole da se oslanjaju na "CGI kolor" da im prikrije manjak detalja i vestine. U tom smislu Foster je bio veoma netipican Amerikanac; njihovi crtaci zure jer se moraju nositi sa nerealnim izdavackim rokovima, a rezultat je da su cesto prisiljeni da predaju izdavacu mnogo slabije radove nego sto bi bili kadri da odrade, odnosno kad bi im ti alavi anti-stripski idioti davali vise vremena. Odnosno, Foster je kanadski Amerikanac.

Drugo, price su neuporedivo bolje od Fosterovog savremenika Rejmonda, ciji je Flash Gordon kompletna idiotarija. FG je toliko lose napisan da je bukvalno prikladan samo za decu, i to onu manju. Dok se citav Rejmundov FG vrti u krug oko jedne te iste reciklirane price (link za recenziju dole), Fosterov PV ima puno varijacije. Ovo je veoma ironicno, jer PV se odigrava u svetu koji bi trebao da nudi mnogo manje prostora za mastovitost od sci-fi sveta FG-a. Na moje pozitivno iznenadjenje, Foster povremeno ubacuje i elemente fantazije (npr vestice i slicno) ali daleko bilo da je PV nesto slicno Gospodaru prstenova ili Konanu. PV je ipak baziran u nekoj reali, u ljudskoj istoriji, ma koliko se Foster poigravao sa cinjenicama i brkao ere - i uzimajuci u obzir da je ovo veoma idealizovana tj romanticna verzija "srednjeg veka" tj Mracnog Doba. (Foster ni sam nije mogao da se sa sobom dogovori u kojoj eri je smesten serijal. Tu se vekovi preskacu s lakocom i nemarnoscu.) FG je taj koji bi, teoretski, trebao da kipti od originalnosti jer je sci-fi, ali nije nista do najjeftiniji, najjednostavniji pulp kakvog ima na pretek.

PV price variraju u tonu, u temama, u lokacijama. Citaoc nikad ne zna sta ce sledece biti, a to je velik plus. Kod Rejmonda se sve zna unapred: FG trojka otkriva novu civilizaciju, bivaju zarobljeni, neka kraljica se zaljubljuje u Flasha, Dejl postaje ljubomorna... Uvek sve sa istom, veoma dosadnom i tupavom formulom.

Trece, Valijant nije pacifista. Rado i lako ubija svoje protivnike - za razliku od gandijevskog Flasha, koji postedi zivot najvecim psihopatama da bi ovi kasnije pobili hiljade nevinih civila! To nisam ocekivao od Fostera. Pre sam verovao da ce PV biti pravi onaj deciji strip u kojem niko ne gine. (Mozda sam negde cak i ocekivao 4 prsta na svakoj ruci.) Medjutim, Foster (bar u ranijoj fazi) potencira surovost "srednjovekovne" Evrope, ako ne u krvavim detaljima (koji su tada bili zestoko cenzurisani) onda barem u hladnokrvnosti ubijanja. Nije to naravno surovost kakvu zaticemo u Punisher-u i slicnim modernim stripovima, ni blizu, ali je barem rezultat isti: puno leseva. Flash ubija samo kada apsolutno mora, dodatni fakat koji taj serijal cini iritantnim, glupim i previse nerealnim. Ako ti se gadi ubijanje idi u penziju i pecaj ribice na nekom potoku, ne zamajavaj me sa "levicarsko-uzvisenim" idiotarijama... A ovo vazi za Rejmonda kao i za njegovog tupavog "heroja".

PV je cak i politicki nekorektan, mada ovo ne cudi uopste s obzirom iz koje je ere krenuo. Kroz recenzije pojedinacnih albuma cu (mozda eventualno) dodati razne politicke nekorektnosti koje je danas veoma tesko naci bilo gde, na filmu, stripu ili nekoj TV seriji. (Ili mozda necu, jer sam albume procitao pre 2-3 godine pa se vise ne secam detalja.)

Mane su uglavnom male a neke mozda i spadaju u cepidlacenje tj u domen veoma subjektivne kritike. Ovo naravno ne vazi za albume 6 i nadalje, koji su uglavnom veoma dosadni i sladunjavi.

Nije mi se dopalo sto u ovom prvom albumu ima puno belih tj neobojenih povrsina, a ovo se odnosi skoro iskljucivo na nebo. Ovaj iritantan manjak kasnije nestaje u vecoj meri, vec u narednom albumu, mada se povremeno vraca, u zavisnosti od strane i integrala tj perioda. Meni je maltene svejedno kojom bojom se prikaze nebo - samo mi je vazno da nije belo. Jer belo nebo ubija realizam a sto je jos bitnije i estetiku i atmosferu citavog stripa. Uopste govoreci, sto vise belih povrsina ima, to je jadniji ugodjaj, pogotovo kada se radi o kolor stripu. Obratite paznju na panele sa obojenim nebom i onim neobojenim: razlika je zaista velika. Pritom nije neki veliki posao obojiti nebo, prema tome zasto izbegavati taj zadatak? Ja da sam (re-)izdavao PV-a, insistirao bih da se svako nebo oboji, bez obzira na Fosterove namere i odluke.

Druga stvar je sto je glavni lik isuvise mlad. Ne pricam o veoma mladom Valijantu iz ovog albuma, koji je skoro pa dete, vec kasnije. U drugom integralu saznajemo da ima samo 17. godina! I to posle silnih bitki u kojima je ne samo ucestvovao vec i bio djeneralisimo, planer, organizator, takticar, veliki strateg. U to (drevno) doba jesu ljudi raniji sazrevali i tinejdzeri jesu bili ratnici, ali nisu bili vojskovodje!

(Nemoj samo da mi neko kenja o Jovanki Orleanki koja definitivno nije vodila nikakve vojske u bitke, to je sve ekstremno preuvelicano zbog citave mitologije koja je kasnije napumpana iz te citave price. Ona uopste i nije ucestvovala u bitkama - a koji vojskovodja iz tog doba nije licno klao neprijatelja? Nijedan.)

Crtez lica nije na nivou scenografije. S tehnicke strane, tj objektivno, Foster i ovaj deo posla veoma dobro obavlja ali mi se stilski ne svidjaju neka lica. Neke zenske likove previse crta u holivudskom stilu 30ih/40ih sto mi se uglavnom ne dopada. (Te ribe i ta moda mi ne odgovaraju uopste.) Medjutim, negativce, vikinge, Arape i Hune veoma zanimljivo crta, pogotovo izbliza. Valijant i ta citava ekipa sa dvora Kralja Artura je daleko slabije prikazana od tih raznih "egzoticnih" epizodista koji se pojavljuju kroz serijal.


Vrsta: 2. integral

Crtez/scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2013)

Premijerno: 1939-1940 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 105

Tiraz: 2,000

Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: nista posebno

Sumnjam da cu u skorije vreme ponovo citati ove ranije albume, stoga za sada nece biti nikakvih detalja vezanih za njih.

Medjutim, mogu vec sada da kazem da sam stigao do 7. integrala i da mi je interes u velikoj meri splasnuo. Cim se Valijant spandjao sa dosadnom grckom (?) plavusom price su najednom postale spore, sladunjave i smorne. Od 6. integrala nadalje serijal gubi 90% svog prvobitnog karaktera i energije i postaje vise nesto za domacice pa cak i devojcice. Sve se vrti oko Valijantove nezanimljive zene (nit lepa nit zabavna) a potom se mnoge table bave njegovom malom zgadijom, raznim bebama i decom, sto ubija serijal u pojam. Foster je dozvolio da od ovog zivahnog srednjovekovnog serijala postane obicna lakrdija od sapunice. Jeftin humor uz jos jeftinije teme.

Da li se i kada nivo kasnije poboljsava, to ne znam. Predpostavljam da kad-tad dolazi do boljitka, ali to je samo puko nagadjanje s moje strane. Bolje da pitate nekog eksperta za ovaj serijal, jer ja to nisam.



Vrsta: 3. integral

Crtez i scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2014)

Premijerno: 1941-1942 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 104

Tiraz: ?

Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7-8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine

Strana 29 ima jedan osvezavajuce politicki nekorektan momenat, a to je kako narator opisuje Arape. Prosto me cudi da citav serijal nije podlegao cenzuri pa cak i zabrani, vec samo zbog ovog odlomka. S obzirom da pre-orvelijanski Zapad sve vise starih filmova i stripova cenzurise/zabranjuje...



Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Bourgeon:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Amerikanizmi:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Thursday, June 22, 2023

Zelena krv - Kakizaki


GREEN BLOOD
Vrsta: tankoboni

Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 2011

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Tiraz: 3,000

Zanr: istorijski, vestern, krimi

Kolor? c/b

Politicki obojen? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: esteticari, bolidi, levicari

Prednosti: veoma detaljan crtez

Minusi: stereotipicna prica, kvazi-istorijske pretenzije/budalastine

Kaka-zaka je već u Skrovištu pokazao da su mu moralni kodeksi u najmanju ruku suspektni, a i da nije baš i najlogičniji pripovedač. Ali način na koji izmišlja razne gluposti vezane sa Ameriku 19. veka, to je već čista smejurija. Neki pavijan je na internetu rekao da "su mnogi loše ocenili serijal ili čak digli kompletno ruke od njega jer se toliko neprecizno bavi američkom istorijom... međutim sumnjam da bi se jedan mangaka latio nekog istorijskog serijala a da pre toga ne istrazi temu podrobno".

E upravo o takvim bolidima pričam kada su u pitanju stripofili, ili mangatardi. Kako god, isti qrac. Ta naivnost mnogih stripofila da žestoko precenjuju znanje, moralnost i inteligenciju svojih strip idola crtača/scenarista je i dovelo do toga da imamo tržište pretrpano glupačkim "istorijskim" serijalima koji se bave pukom fantazijom daleko više nego istorijskim činjenicama - a pritom klinci i tupavi odrasli ljudi u sve to veruju, misleći da im se serviraju časovi istorije. Da li je Kaka-zakiju neki Amer ubio dedu u WW2, nakon što je ovaj streljao 150 kineskih civila? Ne znam razlog njegove mržnje ka Americi, ali već je u Skrovištu nagovestio da ne voli Amere - doduše na suptilan način koji tek sada biva jasno potvrđen. Tamo je jedini beli lik bio Amer i bio je predstavljen kao totalni ološ, baš kao i njegova ćerka "polutanka".

Radnja kreće u 1865., nakon završetka Građanskog rata, a Kaka-zaka u prvom tankobonu ne propusta nijednu priliku da se nalupeta gluposti. Nju Jork 19. veka je bio "najgori grad za življenje" u to vreme? Pa dešava se i to - ali samo ako uzimaš LSD na dnevnoj bazi, ili ako su ti Ameri ubili genocidnog dedu kamikazu pa se sada "svetiš". A to što je taj deda možda ubijao kineske civile se nekako ironično uklapa u Kakinu odluku da Irce predstavi kao najveće žrtve mlade Amerike - a ne recimo Kineze, koji su bili debelo eksploatisani u Americi tog doba, i to upravo od Evropejaca. Irci kao najveće žrtve među došljacima? Ma kako da ne... Ovo je neka fiktivna Kakamerika, ne ona prava koju poznaju pravi istoričari.

Glavnu četvrt u kojoj se radnja odvija Kakina-zaka opisuje kasnije kao "najgore mesto na svetu" što bi zvučalo smešno čak i da opisuje neko selo u Africi iz kojeg su se regrutovali robovi. Amerika 19. ni 20. veka nikada nije imala nijednu jedinu oblast u kojoj se "najgore živelo na čitavom svetu", a ko Kaki ipak veruju bolje mu je da se sam sebi pokaki na glavu, jer mu tikva nije za razmišljanje pa zato barem da bude od neke koristi kao klozetska šolja...

Budalaština. Najveći krimo-haos je vladao na Zapadu, u malim mestima tek koloniziranim i/ili još uvek polu-civilizovanim. To je osnovna logika. Ako je Kaka-zaka želeo da ovo bude iole realan vestern onda je morao radnju da postavi tamo negde na Divlji Zapad, a ne u neki veći istočni grad gde je zakon još iole postojao - bar za tadašnje uslove. Postoji li izraz Divlji Istok? Ne postoji, ali Kaka bi ga tako nazvao. Uostalom tada, u 19. veku, teško da si mogao naći ijednu državu ili grad na svetu u kojem je vladala demokratija, zakon, mir, moral i divan životni standard. S koje grane je sišao ovaj čobanin? Kaka je bukvalno eci-peci-pec metodom mogao da izabere maltene bilo koji deo sveta 19. veka i u njemu bi našao veliku mizeriju - da li zbog velike bede ili zbog političkog maltretiranja ili oba trojice... Izabrati bilo koji deo Amerike da predstavlja dno dna egzistencije, pa makar to bio 19. vek, je puki blam, i čistokrvno lupetanje, kao i veoma očigledni anti-amerikanizam. Ako već hoće da bude anti-amerikanac, onda neka bude to na neki ubedljiviji i inteligentniji način, ne ovako.

Kasnije imamo i glupost vezanu za starosnu razliku između braće Burns, glavnih likova. U početku deluju kao da su 25 i 12 godina stari tj da je velika razlika između njih. Međutim, kasnije Kaka prikakazuje scenu u kojoj "šestogodišnji Brad" nosi svog mlađeg brata Luka na leđima. Luke je tada već naveliko hodao i pričao te je morao da ima bar 2-3 godine, a to bi značilo da je Brad samo 3-4 godine stariji što je prosto nemoguće. Da nije možda Brad brže stario? Možda je Luke prestao da stari?

Nerviraju me takve "vremenske" omaške, kada se scenarista ni ne trudi da primenjuje ni najosnovniju aritmetiku (sabiranje, oduzimanje). Jer ako Brad Burns treba da ima 16 godina dok tumači velikog i snažnog ubicu, onda je Kakizaki kompletno pošandrcao. Ali da ponovo citiram debila s interneta: "ne bi se jedan mangaka latio neke teme a da je ne odradi ozbiljno". Kako da ne. Kaka da ne. Kaka ne može ni starost svojih likova da drži pod kontrolom, a kamoli da se bavi istorijskim činjenicama.

Kaka-zaka je vrstan ilustrator, zato je šteta što se ta sposobnost koristi isključivo u službi njegovih sopstvenih scenarija. Ne znam zašto u Japanu skoro svaki crtač insistira da mora sam da piše za svoje mange. U Evropi se ti poslovi - crtača i scenarista - mnogo češće dele, onako realno i pragmatično, na onog koji ume da crta i na onog koji (iole) ume da piše. Ne mogu svi biti Inoue ili Ito, pa da odlično vladaju i jednim i drugim.

Kako serijal odmiče take je sve gluplji i nerealniji. Tek sam na početku drugog tankobona, a ko zna kakvih još sve gluposti tek ima u narednim brojevima. DW se ne žuri, tempo im je klasično jadan, ali čak i taj spor tempo izdavanja je brzi od mog čitanja Zelene krvi. Prema tome... neka slobodno nastave ovako sporo.

Ukoliko/kada budem pročitao nastavke, dodaću komentare ovde...