Friday, November 11, 2022

Moon Face - Boucq


Updated: 21.6.23.



MESEČEVO  LICE
Vrsta: integral

Crtez: François Boucq

Scenario: Alejandro Jodorowsky 

Izdavac: Fibra (2022)

Premijerno: 1992/1997/2004 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 244 

Tiraz: 500

Zanr: distopijski, fantazija, politicki

Kolor? Da.

Politicki obojen? Donekle.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez/kolor: 10/10, 10/10, 8/10 

Scenario: 8/10, 7/10, 4/10 

Ciljne grupe: jodovci, esteticari, perverznjaci

Prednosti: odlican kolor i crtez, zabavna prica prve polovine

Minusi: pad crteza i jos veci pad scenarija, previse konfuzne i kontradiktorne simbolike, perverzije kao jedini nacin pravljenja poenti (koje ionako nisu sve jasne)

Jos jedna dugo iscekivana ludorija dezurnog manijaka Jodorovskog, s tim sto mozda nikada nije neka njegova prica bila ovako dobro ilustrovana i obojena. (Prva dva Inkala i Kasta Metabarona su najblizi ovom nivou, kao i poneki segmenti iz Bouncer.) Ono sto je ovde Boucq odradio je spektakl, do te mere da crtez moze da "opravda" mnoge gluposti i konfuzije u scenariju, koje se mnoze velikom brzinom kako prica odmice. Uostalom, Jodini albumi se ne citaju radi nekog ionako nepostojeceg visokoumnog sadrzaja vec iskljucivo iz razonode i zabave, jer ludak uvek ponudi neke nove, zanimljive budalastine. Nazalost, kao i kod Inkala, Tehnopape i Presvetog srca, Jodo ume da veoma dobro otpocne pricu ali ne uvek i da je kvalitetno zavrsi. A to je ono sto razdvaja spisateljske velikane od sarlatana i polu-talenata. Mnogo je lakse postaviti temelje dobre price nego razviti je i zavrsiti kako treba. Jodo je postavio interesantnu pricu u prvom albumu ali je nije dobro razvio, vec se sve vise uplitao u neke gluposti, ubacivajuci previse misticizma i nebuloznih obrta. Previse se gubi u svojem fanatizmu i ezoteriji. Taj njegov fanatizam i glupacka verovanja u "magicne" pizdarije su mac sa dve ostrice, jer doprinose da mu stripovi budu interesantni i originalni, ali ujedno mu smetaju da odgura pricu do kraja, s razumom i disciplinom.

Nije da je strip totalno originalan, uprkos nekim zanimljivim idejama - kao i notornim budalastinama. Ponavljaju se neke ustaljene Jodine teme, kao vec pomenuti i nezaobilazni spiritualizam, misticizam i druga New Age trabunjanja; kako je individualna spiritualnost moralno superiorna organizovanoj religiji (pogotovo hriscanstvu), a i opet imamo "velikog spasioca", ovog puta u obliku Mesecevog Lica, koji je kao neka vrsta misterioznog, poluautisticnog, vanzemaljskog hipika. On je prilicno intrigantan jer je kompletna enigma, a pritom ima neogranicene moci. Njegovo poreklo - naravno - ostaje tajna i na kraju, sto je pomalo kukavicki. Ali Jodo ni sam ne razume kakvu je ovde supu-salatu od price skuvao/smutio, a ako on ne razume svoju sopstvenu tvorevinu kao onda moze nama da je pojasni?

Umesto da nudi odgovore, ili makar insinuacije nekih istina koje se kriju iza citavog ovog cirkusa (a to se odnosi u najvecoj meri na treci album koji je glup i razocaravajuc), on se krije iza "simbolike". Ta prastara autorska prevara sa "metaforama" i "simbolima" najbolje prolazi kod naivcina i pseudo-intelektualaca - npr kod izvesnog pajaca koji je napisao uvodni i zavrsni tekst u ovom integralu. (Ko god bio: nije se usudio potpisati se. Glavni lik Moonface je bezlican dok je glavni "interpretator"/vodic ovog albuma bezimen... Nema kraja misterijama.) Naravno da kraj price tj (veoma manjkavi) treci album moze da zadivi hipstere odnosno lenje citaoce (koji sebe, ironicno, smatraju intelektualno potkovanim), ali mi ostali koji slobodno i logicno razmisljamo, i koji nismo niti jodopoklonici niti se plasimo da nas nazovu seljacinama jer toboze ne kapiramo "simboliku" citave sustine (koja uglavnom ne postoji ili makar stoji na labavim nogama), mi mozemo nesto objektivnije da se pozabavimo ovim interesantnim ali felericnim opusom.

Konkretno se ovog puta radi o distopijskom svetu u kojem vlada degenericno-dementni incestuozni bracni par koji - barem mene - podseca na rumunski par Caucesku, koji su tako socno streljani samo dan nakon revolucije 1989. (Ovakva pravda je retka; osim Gadafija i Musolinija, ne znam ko je od genocidara ovako jos zavrsio u zadjih 50-100 godina.) Sanse su sitne da je Jodorovski bas njih uzeo za metu sprdnje, jer su bili komunisti, a ja cisto sumnjam da Jodo ima previse toga da zameri komunjarama. Mozda pojedince iz te hrpe crvenih govana ne gotivi, ali previse je komunizam ekstreman da se ne bi barem delimicno dopao Jodi. Previse su marksisti umno poremeceni da bi Jodi sasvim zasmetali; on takve manijake, po pravilu, ceni i postuje, jer ga privlaci sve sto je ekstremno, patolosko, subverzivno, perverzno tj sto predstavlja neku vrstu aberacije i sto (direktno ili indirektno) kontrira prirodi i konvencijima drustva. A opet, jedan od manipulativnih revolucionara lici malo na Lenjina. Ukoliko je to Jodi bila namera, ko zna zasto je to uradio i sta to (ne) govori o njegovim politickim ubedjenjima. Uostalom, postoje mnogi marksisti koji mrze Staljina, Maoa i druge komunjarske tirane, ali su i dalje odani toj tupavoj, fiktivnoj ideologiji i njenoj imbecilnoj utopiji. Pohvalno je ako Lenjina kritikuje, ali to meni nije dokaz da je Jodo anti-komunista; gotovo sigurno to nije. I Christin je u Bilalovom The Hunting Party ostro kritikovao korupciju SSSR-a, pa opet je opste poznato da je Christin komunjara. Mozda Jodi Lenjin nije simpatican zbog izrazitog anti-semitizma? Ukoliko mu je uopste antipatican.

Kod ludaka kao sto je Jodo je tesko izvlaciti jasne, konkretne zakljucke o njihovim politickim uverenjima - jer mnogi ludaci ni sami ne znaju sta hoce.

Njega (s obzirom ko je i sta je) mnogo vise nervira hriscanstvo, ili mnogo konkretnije posto je ipak i Latino-Amerikanac - katolicka crkva. Njih ovde predstavlja kao prave vladare ovog malog fiktivnog ostrva. Cak se nije ni potrudio da ih vizuelno "zapakuje" na neki suptilniji nacin, da ne bude toliko ocigledno da su u pitanju Katolici vec su im odore katolicke a nose i one svoje tanjir-kapice, kao i titule tipa "monsinjor". Ko je pravi vladar Damanuestre, Katolici ili bracni par "Causesku", postaje sasvim jasno najkasnije u drugom delu serijala u kojem katolicki vladari-iz-senke delimicno kastriraju diktatora. To mu je kazna sto je previse pomahnitao tj krenuo da radi po svome a da se ne konsultuje sa njima, istinskim vladarima. Tipican Jodizam, ova scena; nikom drugom ne bi palo na glupet ovako nesto, ali zato i citamo Jodine stripove (barem kada je crtez na nivou): da nas zabave ludorije jednog polu-poremecenog uma.
Opet ima puno incesta, opet ima seksualnih homo-perverzija i slicnih bahanalija, tako da oni koji Jodu citaju iskljucivo ili uglavnom zbog tabua i titilacije nemaju sta da brinu. Cak se moze reci da je incest najveca i najcesca tema osim tiranije, jer se provlaci kroz cak tri veze likova. Toga, kao i orgijanja, ovde ima sasvim dovoljno da zadovolji potrebe svakog klozet-perverznjaka koji tajno onanise uz opskurne porno klipove na PornTubu.

Najvece seksualne ludorije vezane su za jedini "bordel" (ako ga uopste tako mozemo nazvati) u Damanuestri, a onda sledi i veliko otkrice porekla glavnog zenskog lika. Ukoliko ste se tokom citanja bili zapitali "a zasto je ova nosata riba toliko ruzna?" onda odgovnjor dobijate na stranama 190-194 u kojima ona opisuje svoju apsurdnu proslost, a to nam dodje kao tragi-komedija, jer u njoj saznajemo da je njoj majka ujedno i strina - a i muskarac. Pretpostavljam da Jodo nije imao nameru da ovaj deo bude komican, ali ipak to pomale jeste, jer ovakve kojestarije su previse iskarikirano surealne da ne izmame poneki osmeh. Jodo je morao nekako da opravda preobrazaj njene majke u muskarca pa je zato smislio veoma nebuloznu pricu u kojoj "je ona toliko mrzela svoje zensko telo da je pubertet u njoj izazvao hormonski poremecaj" te je krenula da poprima muske odlike. Ma kako da ne... Ali mozda je to fantazija svake trans-osobe da se tek tako, snagom volje, preobraze u suprotni pol. Bez obzira, ovo je suvise glupo i neubedljivo objasnjenje, jer deluje kao ocajnicki pokusaj scenariste koji je sam sebe saterao u cosak da racionalizuje odnosno opravda jedan deo price.

Ono sto mi se svidja kod karakterizacije je to sto Jodo ne predstavlja jeftinu, naivnu, simplisticku crno-belu sliku o drustvu ostrva Damanuestra. Hocu reci, ne deli vladare i tlacene na zlikovce i dobrice, kao sto to skoro uvek biva u slicnim avanturama o ustanku protiv opresije. Ova tiranija je degenericna i zla, ali ni pobunjenici nisu mnogo bolji, a podanici tek nisu zlato. Tu je, primera radi, neka bizarna ultra-fanaticna ribarska sekta koja se bavi ritualnim ubijanjem kitova - u nadi da stvore mesiju time sto ce najbolji ribar da opsti sa usnulom devicom koju drze u nekoj pokretnoj mini-komori. (Cistokrvni jodoizam.) Njihov lider je rmpalija (za kojeg se kasnije ispostavlja da je majka glavnog zenskog lika!) koji je cistokrvni ludak i psihopata. Otpor je podeljen na razne grupacije/gerile sa prilicno nebuloznim, sarenim tj tipicno jodovskim nazivima, a lideri tih raznih pokreta su sve samo ne uzorni i moralno cestiti gradjani. Zato i postoje ogromni talasi, da "prociste" ovu Gomoru od svojih grehova. Jel to ta bajna simbolika o kojoj jodopoklonici pricaju i kojom zele da me ubede da je ovo kvalitetan i inteligentan scenario? Ajde neka Jodo napokon malo manje krade iz Biblije pa da mu se i popravi kvalitet prica. Dosadan je vise s tim.

Ne znam da li je Jodo namerno stvorio ovakvu sliku - o celokupno dekadentnom drustvu Damanuestre - ili je to cisto rezultat njegovog stream-of-consciousness pisanja (?), ali se svakako slazem sa izrekom "kakav narod takva vlast" koja se ne pominje u albumu ali koja je tacna u barem 95% slucajeva. Drugim recima, ako u Damanuestri vec dug niz godina vlada ovakav olos onda ni narod ne moze biti zlatan. Medjutim, da li je to bila poenta pisca? Pre ce biti ipak ono drugo sto sam naveo, a to je da je Jodo i narod i pobunjenike (bar vecinu) ucinio perverznim i pokvarenim jer samo tako ume da pise a mozda i da bi strip bio zabavniji i manje stereotipican - a onda se naknadno setio kako to moze da uskladi sa talasima tj da talasi budu simbolicni, da predstavljaju pokusaje Boga da "procisti" ovaj shljam.

Do koje mere Jodo pise da bi pravio neke dubokoumne poente a koliko pisanja ide kompletno spontanim tokom odnosno bez ikakvih dubljih namera (pa im onda naknadno dodaje "smisao"), to zaista ne bih znao reci. Nagadjam, bas kao i pisac propratnih tekstova u integralu, s tim sto se ja ne preseravam kao on vec pokusavam prizemno i realno da sagledam citav serijal - a i priznam kad nesto ne znam umesto da tvrdim da je moja interpretacija nepogresiva i da sam sve shvatio. Fakat je da mnogi stripofili, bas kao i ovaj "strip vodic", tendiraju da precenjuju strip scenariste tj svoje spisateljske idole, tretirajuci ih precesto kao neke bajne intelektualce koji su verzirani u filozofiji, nauci, politici, ekonomiji i svemu ostalom. Ne tvrdim da je Jodo neuk covek, jer nije, ali to je prilicno naivno idolopoklonstvo. Medjutim, vecina stripofila su veoma naivni ljudi, stoga... neka i dalje tretiraju strip scenariste kao marktvenove i shejkspire, ali time se samo (dodatno) blamiraju.

Osim sto se pojavlja tema mesaje u vidu titularnog lika, dezurnog spasioca, bez cega Jodo tesko moze da napise strip, ima jos nekih "Jodo klishea" tj bolje reci Jodo-navika. Na primer, kritika/sprdnja Katolika, iskarikirano i preterano ponasanje likova (pogotovo zlotvora), malopre pomenute seksualne perverzije (koje Jodo pretpostavljam ne ubacuje zbog vece prodaje vec radi sopstvenog zadovoljstva), kao i opsti fanatizam koji je sustina vecine likova. Bilo da su obicni vojnici ili pobunjenici, glavni likovi ili sporedni, i u ovom serijalu ljudi rado ginu za ideale a i neretko izvrsavaju samoubistva ili ih najavljuju, i to ne planski vec spontano - onako na licu mesta. "Ovo je uzas, stoga cu da se smesta ubijem": nesto u tom fazonu.

Inace je fanatizam sustina Jodinog karaktera, to je njegova esencija. Ako bih morao da odaberem samo jednu rec kojom bih ga opisao to bi bila ta - fanatik. Zato Jodu i privlaci ekstremizam - sto je naravno veoma ironicno, pa cak i licemerno, s obzirom da je Moonface "kritika/satira" jedne diktature, a sve diktature su bazirane na fanatizmu, ili makar eksploatisu fanatizam ljudi. Apsurdno mi je da bas on, od svih, satirizira tiraniju, jer kada bi Jodo imao odresene ruke da vlada nekom drzavom to bi 100% bila diktatura, i to neka legendarno sumanuta tarotska vladavina u kojoj bi svi morali da zajedno plesu da bi dozivali kisu i da se klanjaju planinama dok recituju stihove pesama, ili sta vec. Moguce je da se varam, mozda bi bio benigni vladar, zato neka bude da je "samo" 95% sansa... (Mozda potcenjujem Jodu, mozda se tesko varam, ali sto se Alan Moore-a tice - koji je napisao ono smece od Vendette koje se takodje bavi tiranskom vladavinom - sam ubedjen da su sanse za to stopostotne; taj da zavlada nekom drzavom tu bi nicali gulazi, cvetali progoni i streljanja... Velik broj "dusebriznih" pisaca/scenarista su veliki licemeri i teski foliranti, da ne kazem sociopate, ali kada je to jos sprecilo naivnu raju da im sve poveruju? Mnogi stripofili se klanjaju svojim omiljenim scenaristima slicno kako se balavice od 12 godina klanjaju pop grupama, bez kritike i religiozno.)

Inace, kad smo vec kod fanatizma, na malopre pomenutim stranama 190-194 saznajemo da je jedno od pravila kulta ludih kitolovaca bilo da poglavar mora da dobije sina, a u slucaju da mu zena rodi cerku sece mu se glava. Ovo je ultra-tipicna jodovstina; takvih sumanutih pravila i tradicija ima u raznim njegovim pricama, verovatno najvise kod Metabarona kod kojih su Jodina naklonost i interesovanje u fanatizam bili dostigli svoj (privremeni?) vrhunac. Steta sto nije pisao Moonface na srpskom, jer bi onda mogao da upotrebi igru reci, vezanu za cinjenicu da je lider kitolovaca zena u telu muskarca - a vodi muskarce u lov na kitove tj kite... Ali OK, ne moze se sve imati, i seksualne pizdarije i zabavne igre reci.

Mada, ja bih vrlo rado bez tih perverznih pizdarija. Malo, OK, ali pretera ga ludjak bas.

Tema mesije ciji se dolazak iscekuje da bi spasio svet tj drustvo je ovde pomalo nalik na urnebesnu komediju Life of Brian od Pajtonovaca. Zato sto u tom filmu imamo pregrst prevarantskih mesija kao i onih koji greskom sebe smatraju takvim, a "pravi" mesija (Brajan) bitise medju njima neopazeno - dok ga raja napokon ne opazi. Tako i ovde, razlicite sekte ili cekaju mesiju da se rodi (kitolovci) ili na prevaru stvaraju vestackog mesiju (levicarski kurvari iz bordela), dok pravi mesija-revolucionar - Mesecevo Lice - radi sa strane, u senci, i bez pokusaja da stice sledbenike. Slicnost izmedju tog filma i ovog stripa nije velika, naravno, ali ta manja paralela postoji. Ali, realno, Jodo se toliko cesto posluzuje religioznom simbolikom i temama da se takve paralele mogu napraviti i sa drugim - ozbiljnijim - filmovima o religiji. (A opet, gde cete ozbiljniju analizu religije od pomenute komedije?)

Inace je velik problem drugog albuma sto fejk mesija nekako uspeva da udje u katedralu i da je delimicno urusi. Nije uopste jasno ni ko je ovo dozvolio/inscenirao, ni zasto, ni cemu uopste Jodina potreba da lazni mesija dobije na kredibilitetu - a jedini nacin da dobije kredibilitet je bio da mu (barem privremeno) pomognu Bog i/ili Mesecevo Lice. Zasto?

Dok je prvi album jedna zabavna i dobra avantura, u drugom albumu prica pocinje da se raspada, sve brze i brze, a kraj tog drugog dela je razocaravajuc, konfuzan i previse sulud. Treci album je ubedljivo najslabiji, cak znatno losiji od polu-felericnog drugog dela, jer tu radnja skrece u neki apstraktni religiozni fanatizam/zanos, prepun nebuloznih obrta koji su kao Jodina verzija Starog Zaveta - kada bi on ikada napisao tako nesto. (A ne bi me ni cudilo da jeste. Takva narcisoidna licnost vrlo lako moze da pomisli da je upravo on neka vrste mesije.) Treci album vise nije drustveno-politicka satira vec obicna simbolicka, konfuzna, kicasto-spiritualna pustolovina bez prave poente. Pustinjska vestica, primera radi, se pojavi kao klasicna deus ex machina, da bi spasila situaciju, i kroz nju Jodo krece da bulazni, u sustini. Odvijaju se razne neke pseudo-religijske kojestarije, slicne onima koje je prezentirao u losem Presvetom srcu i pomalo precenjenom Inkalu. Jodo je krenuo da se previse ponavlja, jer ne moze da se mane tih svojih verskih trabunjanja. Ne volis organizovanu, institucionalnu religiju ali obozavas individualnu spritualnost - shvatili smo vec, kreni dalje na neke druge teme... Ako su mu misticizam i "duhovnost" hobiji, super, njegova stvar - ali ne mora da nas njima smara bas u skoro svakom serijalu, i na tako slicne nacine.

Jedan od zanimljivijih aspekata serijala je s koliko upornoscu i tvrdoglavoscu se tiranska vlast bori protiv neunistivog neprijatelja. Cak i kada je vise nego jasno da se suocavaju sa bicem koje nije ovozemaljsko i koje ima bezgranicne moci - moze se slobodno reci bozije moci - oni i dalje teraju svoje, kuju planove i zavere, ne odustaju. Jer fotelje se moraju braniti po svaku cenu - a ko nam daje bolji primer ovoga trenutno nego Putin, koji ce verovatno za najkasnije godinu dana zapoceti nuklearni rat samo da bi pokusao da ostane na vlasti. Fanatizam, kao sto rekoh, je osnov Jodinog pisanja - a ono je odraz njegove licnosti. Ne bi me preterano cudilo da on podrzava Putina, sto bi opet bio jedan tipican jodovski primer licemerja, ironije i apsurda. Uostalom, ako je tacno da je vladareva zena nacrtana (ili koncipirana) po uzoru na Margaret Thatcher, kao sto jedan lik na internetu tvrdi, onda je Jodo zapravo napisao Moonface s namerom da kritikuje demokratiju a ne tiraniju (kao onaj retard u V for Vendetta). Ali ko to vec zna, Jodo je nedokuciv... Meni licno ta diktatorova zena/sestra/majka fizicki ne lici na Tacerku, ali nimalo. Uostalom, ne bi ni bilo logicno da Tacerki dodeli ulogu zene koja je podredjena svom muzu/detetu, jer bi to bilo prilicno daleko od prave Tacerke.
Ja licno sam uzivao u stripu, uglavnom zbog crteza i kolora koji su, kao sto vec rekoh, vrhunski - sem u trecem albumu u kojem je Boucq evidentno zurio, odnosno sa manje detalja i preciznosti crtao. Eto, ponavljam se, ali nema veze; ne moze se previse cesto izneti ova konstatacija, koliko mu je crtez dobar (u prva dva dela).

Boucq spada u "old school", barem u smislu da ne crta preko monitora kao neke mnogo mladje crto-jajare, sa "software pen" ili kako li se vec zove taj qrac koji koriste moderni crtaci jer im se gade tush i olovka. (Odnosno zato sto im je brze, lakse i jeftinije da na kompu skrabaju svoja beskorisna nedela.) Niti je kolor onaj tipicni moderni, kome sam nadenuo naziv "CGI kolor" a koji vec vise od decenije dominira u svetu stripa: kolor koji je previse mracan, mastan i simplisticki, kolor koji bi da pretvori strip u film, kolor koji natapa, potapa i unistava crtez - sto imamo prilike da vidimo u vecini najnovijih BD izdanja (koja su skoro sva shit) a da ne govorim tek naravno o Marvel/DC brabonjcima. CGI kolor potapa crtez bas kao i ogromni cunami talasi u ovoj prici sto potapaju ovo suludo ostrvo, dok je Moonface kolor nijansiran, bogat, ponekad suptilan ponekad drecaviji, ali nikada odvratan - a uvek u sluzbi crteza i estetike.

Boucq je "old school" takodje u smislu stila tj svog realnog a stilizovanog crtanja jer vuce na period 70ih kada su Moebius, Bilal i njima slicni revolucionirali strip sa novim, u to vreme modernijim pristupom. Taj raskosan ali jos uvek disciplinovan stil (tj stilovi) medjutim nije vise hip: sada su u modi veoma skromna skrabanja raznih nagradjivanih antitalenta (za hipstersko trziste), kao i presmesna i jeftina diznifikacija/mangazacija likova (Marvel, DC, BD ponajvise) koja je dovela do toga da cak i jedan Konan sada vise lici na kolegu Paje Patka nego na strasnog i brutalnog ratnika. Od Busceme pa sve do francuskog Konana... koliko je samo Simerijanac propao u zadnjih par decenija, a da pritom nista nije skrivio.

Ali da se vratim na temu.

Scenario je na pocetku zabavan, uprkos ponekim nebulozama, koje se ipak neuporedivo vise gomilaju od drugog dela nadalje, odnosno prvi album je relativno neizjodiran. Relativno. Moonface treba tretirati kao "train wreck", ne kao pravu pricu, jer poenta je da ti ne bude dosadno, a ovo to sigurno nije, barem ne prva dva dela. Treci deo vec pomalo smara jer je nekako sve vec predvidljivo, odnosno te religiozno-misticne fore sa "simbolikom" koje su najobicnija zamena za pravi zavrsetak price kojeg nema. Najgore sto strip moze biti, a isto vazi i za film i muziku naravno takodje, je da bude dosadan (ili iritantan). (Mada, kod stripa je mozda los crtez ipak jos gori od smaranja.) Mozda je Jodo nemoralni bolid sa ponekad nebuloznim forama, fazonima i zapletima, ali barem (uglavnom) nije dosadan jer ima bujnu mastu - jer je ocigledno poremecen. Ja vecini stripova ne mogu ni da pridjem a kamoli da ih citam jer su lose ili osrednje nacrtani, a od onih kvalitetno ilustrovanih pola izbegavam jer me smaraju sa svojim genericnim pricama, levicarskim moralisanjem i otrcanim likovima. Tako da je ovaj spoj, Boucq-Jodorovsky, dobar, bar u teoriji. Bouncer, kojeg su takodje radili zajedno i koji je daleko duzi serijal od ovog, je ipak dokaz da ishod njihove saradnje ne mora nuzno da bude kvalitetan. (Link dole za recenziju Izbacivaca tj tog serijala.) Kao sto je Bouncer mnogo bolji na pocetku nego kasnije, tako i Moonface krece sa vrha pa onda ide nizbrdo.

Uvodni tekst ce pokusati da vas ubedi u suprotno, tj da je ova prica edukativna i ozbiljna, uz frapantnu i totalno neosnovanu tvrdnju da Moonface "rezimira" citav 20. vek! Ne salim se, ovo zaista pise u predgovoru. Kao sto rekoh, ne znam ko je odgovoran za ovu budalastinu, jer se nije potpisao ispod nijednog od mnogih tekstova, ali vam garantujem da Moonface nije nikakva "analiza" 20. veka odnosno da je ovaj Fibrin (?) zakljucak jedna teska idiotarija. To vam je onaj klasican slucaj kada se "kriticar" nekog (ne)dela previse zanese te pogubi u svojim fantazijama i halucinogenim interpretacijama... Ima cak i klovnova koji su pisali gotovo "poetske" eseje o socio-politickom "znacaju" Alan Ford stripova, onako pretenciozno i bez osnove, tako da je ovo jos i blaza varijanta takve vrste stripovske samo-obmane. Kompleksasi, hipsteri i budale su se oduvek trudili da iskopaju dubokoumna znacenja u svakom (ne)delu za koje smatraju da je uzviseno ("a mora da je uzviseno cim se meni svidja", zar ne?), a to obavezno ukljucuje prazno i nasumicno lupetanje, ne bi li imponirali citaoca svojim kvazi-intelektualizmom. Moonface nije rad Dostojevskog vec Jodorovskog. Time je sve receno, barem onima s iole kefala...

Moonface je stigao na balkansko trziste s velikim zakasnjenjem, a nije mi uopste jasno zasto. Skoro 20 godina kasnjenja je sramota. Pogotovo kada uzmemo u obzir koliko je Jodinih serijala vec objavljeno (i to ponekad slabijih od ovog), i to jos davno, i s obzirom s kakvim sve katastrofalno losim pizdarijama Fibra (a i drugi) vec vise od decenije zatrpavaju domace trziste. Uvek su spremni da izbace hipstersko smece kao sto je Okrug Essex, i to u nekoliko razlicitih izdanja, ali se ne sete na Moonface? Pa to je neopevana stoka. Izvinjavam se stoci ovim povodom jer volim zivotinje, ali i potencijalno se (samo delimicno) izvinjavam i (pojedinim) izdavacima ukoliko su pokusavali da se domognu prava za ovaj strip ranije, pa nisu uspevali. Ne znam da li je to u pitanju... Shvatam ja da je strip izdavastvo na ovim prostorima zajebana avantura, i da nisu svi izdavaci automatski i pizdavaci tj da se mnogi maksimalno trude da rade svoj posao profesionalno (koliko im to uslovi koji su cesto van njihove kontrole dozvoljavaju), ali im zameram izbor stripova. Zar moraju bas toliko da potenciraju smece? Kako hipstersko smece, tako i superherojska gnojiva i onu ebenu bonellijanu koja je vec odavno otisla u qrac. Ali to je vec neka druga tema...


Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


By at No comments:

Friday, November 4, 2022

Remina - Ito


REMINA
Vrsta: kompletna prica (tankobon)

Crtez/scenario: Junji Ito 

Izdavac: Viz Media (2020)

Premijerno: 2004

Dimenzije: 21.8 x 15 cm, HC

Br strana netto: 246

Zanr: sci-fi, apokalipsa

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ne.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 3/10

Ciljne grupe: B-movie sci-fi fanovi, budale

Prednosti: unikatno, fin crtez

Minusi: kompletno retardiran scenario, ni trunka inteligencije ni logike
Fanovima Itovih prica i serijala se nece nuzno dopasti i ovaj strip, jer ne samo da se Ito po prvi put (?) bavi sci-fi zanrom vec je scenario nebulozan da gluplji ne moze biti. Ovo kao da je Ito napisao sa tri godine, a onda se vratio tom svom prvom pelene-"scenariju" 40 godina kasnije - bez da ista popravi/izmeni.

Retko je pisao budalastine stoga je fascinantno kako je samo uspeo da sroza svoje kriterijume maltene do same nule. Kao kada bi Kjubrik snimio film tipa Armageddon 2-3 godine nakon A Clockwork Orange. Kao da je ameba napisala ovaj kretenizam od price, i kao da je Ito imao nameru da napise najgluplju pricu invazije na Zemlju u istoriji stripa i filma. Ja nikada nesto gluplje nisam procitao u sci-fi stripu, a pritom sam jedan od mnogih zrtava legendarno imbecilnih stripova kao sto su Rejmondov Flash Gordon, Triganovo Carstvo i Jeff Hawke - da navedem samo neke. (Kvalitet crteza sva tri navedena serijala je odlican, cisto da napomenem.) Da mi je neko bio rekao da Ito ima jos gluplji sci-fi strip od gore navedenih, rekao bih mu da je lud, da je to apsolutno nemoguce, da ne lupeta. Ito je jedan od najboljih a ne najgorih strip scenarista, stoga je Remina prava enigma, daleko veca od istoimene planete u prici.
Kretenizam ove mange u prvoj trecini nije strasan, jer taj deo dodje kao manje-vise tipican omaz niskobudzetnim sci-fi filmovima 50ih i 60ih - koji su po definiciji veoma tupavi - a ima i slicnosti sa starim strip revijama kao sto su Astounding Stories i slicno. Drugim recima, u tom segmentu price Remina je jos uvek mogla da prodje kao neki pokusaj kreiranja praznoglavo-kicaste zabave na tom niskom nivou starih niskobudzetnih americkih filmova. Vec je u toj prvoj trecini prica prilicno preterana, iskarikirana i sumanuta, do te mere da niko iole ozbiljan ne moze da je ozbiljno shvati. Ali to je skoro nista u odnosu na ono sto tek sledi.

Od negde polovine, ili nesto ranije, stvari krecu da se izmicu kontroli: scenario postaje nenormalno debilan, krseci sva pisana i nepisana pravila naracije, a pogotovo zakone fizike, biologije i psihologije. Njih Ito ignorise kao da je i sam neki vanzemaljac, i to iz nekog drugog svemira.

Uprkos sveobuhvatnom zanemarivanju logike, prica u prvoj trecini nije samo interesantna vec i uzbudljiva. Posle nesto sporijeg uvoda, koji ne traje dugo, radnja krece da se odvija munjevitom brzinom, odnosno stalno se nesto desava, i tim zustrim tempom ide do samog kraja, ali nazalost pritom nemilosrdno gazeci najosnovniji zdrav razum na skoro svakoj strani.

Blize upoznavanje sa pretnjom iz svemira nije ostavljena za drugu polovinu ili cak sam kraj stripa (kako neretko biva sa ovakvim pricama) vec se mnogo toga bizarnog izdesava vec u prvoj polovini. To je pozitivno, odnosno takav brz tempo. Ali osim veoma upecatljivog crteza i brze radnje nemam skoro nista drugo pozitivno da navedem. Crtez ljudi i nije bas sjajan (sem u prikazu devojke Remine koja je prelepa), ali je zato scenografija mastovita, detaljna a zato i ponekad mocna.

Zato je steta sto je prica morala da ispadne toliko mega-imbecilna. Mene fascinira da neki mangatardi skoro uopste nisu konstatovali koliko je prica moronska; a taj nedostatak mozga kod izvesnog broja citalaca je zapravo mnogo vise zastrasujuc nego pretnja demonskog nebeskog tela iz svemira. Nije meni Remina bila toliko jeziva - cak ni njene notorne gluposti koje se nizaju munjevitom brzinom od polovine nadalje - kao sto mi je bilo jezivo citati recenzije na internetu. Sudeci po njima, bar polovina citalaca nije uopste konstatovala ni 5% idiotizama u prici. Nisu na primer primetili koliko je dijalog glup, da ne kazem deciji. Nisu primetili koliko se Ito retardirano igra sa gravitacijom, sa apokalipsom, sa ljudskim ponasanjem - koje je ovde nenormalno i skoro uvek apsurdno. Ito se ne moze vaditi na "masovnu paniku i histeriju" ukoliko bi to koristio kao izgovor za tupave likove i njihove nebulozne odluke, akcije i reakcije. Jer sama ideja da svi preziveli ljudi jure Reminu da bi je ubili - a jure je leteci munjevitom brzinom kroz stratosferu kao armija Supermena - je toliko kretenska da je jedino mogu porediti sa forama iz Loony Toons crtanih filmova 30ih, 40ih i 50ih. A oni su kreirani s namerom da nasmeju...

Da, Remina je u zadnjoj trecini kao mracna verzija nekog suludog starog crtanog filma. Zelis da citaocima predstavis jednu jezivu price kataklizme, a da svi likovi i sva desavanja budu ultra-tupava. To tako ne ide... Da bi (iole inteligentan) citaoc bio zadivljen ovakvom pricom mora da joj veruje. Avaj, dapace, ovde apsolutno nista nije za poverovati. Zato je neuspeh Remine, bar u kvalitativnom smislu, bio zagarantovan.
Cini se kao da je Ito hteo klasicnu pricu o vanzemaljskoj pretnji - ali da tu bude obavezno i sadisticko maltretiranje jedne devojcice: dve tematike koje blage veze nemaju jedna s drugom. "Kako da uklopim napad na Zemlju sa mojom sopstvenom verzijom De Sadove Justine?... Znam kako! Dacu joj ime te planete pa ce svi biti ubedjeni da je ona kriva i da ce njeno zrtvovanje da odagna pretnju Zemlji". Ovo je rezonovanje ludaka amatera sa 3 mozdane celije, ili deteta od 3 godine, a ne iskusnog i odlicnog horor scenariste. Zato mi uopste nije jasno kako je bas Ito autor ove notorne budalastine. Ni Dario Argento ili Stephen King (notorne a precenjene budaletine) da su pisali strip ga ne bi ovoliko urnisali glupostima. Cak ni oni. Ali od takvih bolida bi jos i mogao da ocekujem ovakav picvajz. 

Liderima "anti-Remina kulta" (na slici: jedna od mnogobrojnih idiotskih scena jurnjave) nije bilo dovoljno da uhvate i odmah ubiju Reminu. Ne. Oni smatraju da je prvo moraju muciti, sto je kompletno suludo s obzirom da je pretnja iminentna a ne nagovestena u medijima da ce biti za par nedelja. Prema tome, zasto gubiti vreme na mucenje?! Vreme kojeg nema za bacanje. Zato sto je jedan od sektasa bivci ozlojedjeni fan devojke Remine? Ne, to bi bio samo jeftin, neubedljiv izgovor. Pre ce biti da razlog lezi u tome sto je Ito hteo da privuce malo i torture porn publiku, odnosno suntave beta degenerike koji obozavaju ultra-sadisticke (francuske) horor filmove. Ja taj talas filmova nazivam The New French Lunacy, a fanovi takvih filmova (Martyrs, Inside) kao i nesto blazih americkih varijanti kao sto su Saw i Hostel, su uglavnom sociopate kojima je preko potreban sadizam u zivotu, pa makar bio "samo" u fikciji.

Mucenje Remine je prilicno neukusno, da ne kazem odvratno, jer u pitanju je totalno nevina devojka, a pritom su i motivi za njeno maltretiranje kompletno neubedljivi, 100% imbecilni tj maksimalno isforsirani i neopravdani. Ito nije mogao da smisli bolji motiv nego da su svi smatrali da je ona kriva za smak sveta??? Masta mu nije bas bila na snazi kada je pisao ovo sranje. Kefalo kao da mu je bilo frapirano ili ukomirano. Uostalom, ako je bas toliko zarko hteo pricu o maltretiranju jedne devojke zasto nije uradio odvojen strip o tome? Remina u velikoj meri propada kompletno, kao kula od karata, upravo zbog tog prekomernog fokusiranja na devojku Reminu, koja je Itu jednako bitna za pricu kao i planeta Remina.

Uostalom, nikad mi nije bila sasvim jasna logika sci-fi pisaca kada se bave krajem sveta - a fokusiraju se samo na 2-3 lika. Ispravite me ako gresim, ali ako/kada milijarde ljudi najednom nastradavaju nasilno, zasto bi me boleo qrac za sacicu njih koje je pisac odvojio kao "posebno bitnim"? Doduse, to je problem vecine ovakvih filmova/stripova, ne samo Remine. Zasto bi se citaoc mnogo tangirao pitanjem Reminine bezbednosti i opstanka - kada oko nje umiru milijarde ljudi i zivotinja?

Ali zasto su uopste i devojka Remina i planeta Remina jednako prisutni u prici? Kako jedna devojka moze biti jednako bitna kao i planeta koja unistava citavu Zemlju, sa milijardama ljudi i nebrojenim milijardama zivotinja? Kraj sveta je, a Ito hoce da se fokusira na batinjanje jedne devojcice! Devojka Remina pritom nema nikakve veze sa planetom Reminom, sem sto je planeta nazvana po njoj. To je jedina veza, ako to uopste mozemo nazvati vezom. Skroz i naskroz nebitna veza. Itova ideja da skoro citavo japansko drustvo - koje je pritom jedno od najobrazovanijih i najinteligentnijih na svetu - moze da poveruje u takvu budalastinu tj da je jedna devojka kriva za napad demonske planete jer deli ime s planetom, je jedna od najglupljih ideja u istoriji stripa. Ita treba da bude sramota kakve je sve moronizme uspeo da utrpa u samo 250 strana. Svetski rekord? Nije daleko. Zadnjih 100ak strana sadrze bukvalno stotinu budalastina. Amebe, planktoni, i trogodisnja deca: nista od ovoga ne preterujem.
Manga zapocinje ovim "spojlerom" (samo ovaj donji veci kadar), a ova strana nazalost opisuje skoro citav strip: suluda jurnjava za Reminom i njeno povremeno mucenje - odnosno kada je uhvate, a onda im opet umakne pa je opet jure, uhvate, muce, i sve nanovo. Kao sci-fi verzija crtanog Roadrunner & Coyote, ali s jos manje realizma, i bez humora.

Neko je u gore pomenutim recenzijama postavio pitanje kakva bi film verzija bila, i to pitanje je bilo postavljeno bez sarkazma i sprdnje - sto samo po sebi govori o veoma niskoj inteligenciji tog citaoca. Kakva budalastina, uopste doci na ideju da bi Remina mogla ili trebala da se ekranizuje. Bez trunke sumnje, da se ovaj strip ekranizuje bio bi svetsko-rekordersko govno, jedan od najidiotskijih filmova u istoriji kinematografije, a pritom postoje hiljade i hiljade ultra-imbecilnih filmova. Ovako nesto ne moze funkcionisati ni u stripu tj mangi, a kamoli na velikom platnu na kojem se svaka glupost i svaki propust amplifikuje 10 puta.

Strip, za razliku od filma, moze da izdrzi veliku kolicinu nelogike, gluposti i apsurda. Naravno, i strip ima svoje granice, sto je Ito ovde odlicno ilustrovao sa ovim sranjem od price koje prevazilazi sve granice scenaristickog bezobrazluka i lenjosti, tj i strip moze biti neverovatno glup, cak i kompletno retardiran te necitljiv, ali se u stripu prastaju stvari/budalastine koje su na velikom ekranu neoprostive. To je jednostavno tako, a i tu delimicno lezi razlog zasto velika vecina strip adaptacija ispadnu smece na velikom ekranu. Strip moze da imitira tj adaptira filmski scenario daleko lakse nego obrnuto. Ni sam nisam siguran zasto je tako, tj zasto stripu tolerisemo vise. Mozda zbog toga sto na filmu imamo prave ljude tj glumce, a u stripu crtez - koji nas mozda nekako vise odvaja od realnosti pa smo vicniji tome da ignorisemo neke gluposti. Stoga se nadam da nikome nece pasti na pamet tj na glupet da snimi film baziran na ovakvoj smejuriji. Ionako smo preplavljeni imbecilnim filmovima u zadnjih par decenija, ne treba nam jos i film toliko los da bi i Plan 9 imao napokon ostru konkurenciju za najgluplji film svih vremena.

Postoji li gluplji scenario? Tesko. Izlistati sve retardiranosti bi bila nemoguca misija zato nisam ni pokusavao. Medjutim, nebeska "jurnjava" Remine mora da se pomene; razjarena, preplasena masa ludaka jure devojku da bi je ritualno ubili dok se oko njih citava planeta raspada: verovatno najkretenskiji deo ove mange, i jedan od najvecih gluposti u istoriji sve fikcije. Kao i njeno mucenje, koje igra veliku ulogu u dodatnom srozavanju vec srozane price. Ima tu jos tona budalastina, a jedna od njih je skakanje/letenje likova u "nisko-gravitacionoj" atmosferi, sto se moze samo naci u najludjim decijim crtanim filmovima.

Kao i neverovatne slucajnosti tj susreti likova kojih ima pregrst, kao npr to sto Remina sasvim slucajno upoznaje nestalog sina poznate bogate porodice koja bezi od Zemlje u raketi, a s kojima je provodila vreme samo nesto ranije. (Da ne pominjem kako je taj bogatun bio ubedjen da je neki tamo astronaut njegov nestali sin, iako nije imao nikakvu potporu za takvu tvrdnju sem "slicnog imena".) Slucajni susreti - u ogromnom Japanu - pa jos i za vreme kataklizme kada vlada totalni haos svugde - su uvreda za svakog citaoca, iole pametnog. Ito bi da poverujemo da se stanovnistvo Japana svodi na samo stotinak ljudi, pa se zato svi medjusobno znaju, i svako vrlo lako moze da sretne nekoga koga vec zna ili ciji je poznanik. Drugim recima, kod Ita ne postoji six degress of separation, vec samo one degree of separation... sto je cesta pojava kod mnogih drugih lenjih i/ili nesposobnih scenarista/pisaca.

Planeta Remina - koja je zapravo putujuci demon - koliko god bila B-movie kojestarija je jos i realna i logicna u svom ponasanju u poredjenju sa ovim jedno-dimenzionalnim, suludim likovima, koji su skoro svi redom imbecili na nivou planktona. Ta predugacka jurnjava devojke od strane fanaticne besne mase koja zeli da je ubije - dok se Zemlja okrece suludom brzinom i sve zgrade i planine se tope ili lete naokolo - je jedna od najvecih budalastina na koju sam ikad "naleteo" u nekom stripu, a budalastina sam se nacitao samo tako. A glupo je i nepotrebno uopste objasnjavati zasto je ova scena mozda svetski rekorder u stripskoj budalastini.

Odnosno, upravo je i najveci problem to sto to nije u pitanju samo jedna scena: ta jurnjava zauzima ogroman deo mange. Zapravo, vise od pola albuma se sastoji od pokusaja rulje da "kazni" i ubije Reminu. Pritom planeta Remina, kao jedno zivo i totalno misteriozno bice, nudi daleko veci potencijal kao fokus price nego jedna obicna devojka koja ni po cemu nije posebna sem sto je veoma lepa. Remina niti je posebno inteligentna, niti snalazljiva, niti je ista postigla u zivotu, niti je unikatna ni po cemu - a jedino sto radi sve vreme je da naglas kuka i da vristi. Cak je i njen lik jedno-dimenzionalan i banalan - a sve se vrti oko nje. Ali eto, Ito se odlucio fokusirati na nju vise nego na (fascinantnu) demonsku planetu...

Ima cak i totalno neobjasnjivih apsurda koji upadljivo kontradiktiraju samu pricu, tj cistokrvno amaterski propusti u scenariju koji se bas nicim ne mogu opravdati, nesto slicno kao kada se pojavi ogroman continuity error u filmu. Mozda je najbolji primer toga kada jedan od maskiranih anti-Reminskih sektasa krene da lize Remininu glavu sa ogromnim jezikom slicnim onom od demonske planete. Cemu ta glupa fora? Time nas je Ito naveo da poverujemo kako sektu predvode vanzemaljci - a na kraju se ipak ispostavlja da je taj maskirani lik bio bivsi fan Remine koji joj se hteo osvetiti zbog neuzvracene ljubavi! Odakle mu onda taj jezik? Da li je Ito uopste bio znao ko je ovde vanzemaljac a ko nije? Da li je Ito uopste i jedan minut proveo analizirajuci svoj kretenski scenario?

Pa gde ce gluplje od ovakve masivne greske. Svasta sam procitao i cuo u zivotu, u svetu fikcije, ali ovo prevazilazi 99% svih ostalih gluposti. Ovo je lakrdija, a ne scenario.

Ovakav tupavi scenario je samo veoma lenji izgovor da se crtaju spektakularne scene, koje su zanimljive kao crtezi ali najkasnije u zadnjoj trecini skoro kompletno gube na tezini jer je prica toliko kretenska da tada gubi svaki smisao. Tesko je biti imponovan i najboljim crtezom - kada je on u sluzbi kretenskog scenarija. Slicno kako je tesko uzivati u crtezu Dona Lorensa jer je Trigan Empire detinjasto-retardiran u prakticno svakoj epizodi. Odnosno, ovako imbecilne stripove treba samo prelistavati, kao slikovnice, i kompletno ignorisati tekst.

Kao sto rekoh, mucenje Remine je totalno nepotreban sadisticki aspekat koji apsolutno nicemu ne sluzi sem da zadovolji torture porn psihopate. Uostalom, nacin na koji je Remina treskana o zid, i to nekoliko puta zaredom kao plisana lutka, bi ubio i nabildovanog rvaca od 150 kile, a kamoli sitnu Japanku. Medjutim, ona izadje iz svega toga samo sa manjim ogrebotinama! Ali i ovo je samo jedna od bezbroj neverovatnih idiotarija u stripu koji kompletno zanemaruje sve zakone fizike, biologije, i psihologije.

Niz idiotarija prevazilaze sve granice tolerancije iole normalnog citaoca. Jedna stvar je tolerisati veliku kolicinu shundastih gluposti u nekom B-filmu, jer je i "poenta" takvih filmova da budu nenamerno smesni, ali cak i kod takvih filmova se ocekuje da imaju neke granice u svojem divljem ignorisanju logike i razuma. Ne moze bas kompletno sve da se ignorise, u izgovoru da je to ipak "kicasta sci-fi zabava". I najapsurdniji film se mora pridrzavati najosnovnije logike, nekog temelja, inace se raspada kao totalni nasumicni nonsens kakav moze onda sklepati svaki amater bez ikakvog iskustva.

Ovaj strip nema ni poentu, ni karakterizaciju, ni dobar dijalog, ni razvijenu pricu, ni jasnocu. Nema bukvalno nicega sem praznog spektakla tj lepog crteza koji neuspesno pokusava da spasi pricu od njenih bezbroj gluposti. Toliko je scenario malouman da maltene deluje kao da je namerno sabotiran, kao da se neko prikradao prvom dreftu, ukrao ga, izmenio sve sto je mogao na najgluplje moguce nacine, a onda ga vratio gde ga je nasao. A da Ito nije nista primetio. Jer je u medjuvremenu imao lobotomiju.


By at No comments:

Friday, October 28, 2022

Tomie - Ito



TOMIE 1
Vrsta: 1. dzepni integral (tankobon)

Crtez/scenario: Junji Ito 

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 1987

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Br strana netto: 238

Tiraz: 2,000

Zanr: horor, misterija

Kolor? c/b

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Vrlo malo. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 2-5/10

Scenario: 3-9/10 

Ciljne grupe: horor fanovi 

Prednosti: originalnost

Minusi: veoma los crtez, jadan scenario na pocetku, poneka glupost

Ko je vec bio procitao Gyo ili Uzumaki (ili skoro bilo sta drugo od Ita) mora da je odmah primetio koliko je crtez losiji u ovom serijalu, losiji cak i od Dezertera. I to ne samo losiji vec se moze slobodno reci katastrofalan. Ko nije primetio, blago njima, jer takvim osobama je svaki strip dobar - pod uslovom da im se prica dopada. Oni su ustinuti od estetike i razumevanja crteza, otprilike kao ljudi kojima je svejedno da li slusaju turbo-folk ili Bitlse.

Crtez je u prvoj epizodi na pocetnickom nivou, maltene na nivou deteta ili nekog (puno nagradjivanog) hipsterskog stripa novijeg datuma, a onda se blago poboljsava nesto kasnije. Medjutim, citav ovaj prvi tankobon je lose/osrednje nacrtan, sto se drasticno odrazava i na kvalitet price. Jer dzaba i najbolja prica ako je crtez jadarija. (Taman posla da po stoti put sada objasnjavam zasto je tako.) Nisam znao da su Itovi pocetci bili toliko losi; Tomie mu je valjda prvi duzi serijal ili cak mozda prva manga, ali kako god bilo ovakvo skrabanje je u svakom slucaju daleko ispod nivoa koji ce dostici u 90im, a kamoli jos kasnije. Blago receno.

Ni sama prica ne otpocinje mnogo bolje. Greska je pasti u zabludu da je Ito tada bio neki scenarijski genije koji nije umeo da crta, vec je evidentno iz prilozenog da u to vreme nije umeo ni jedno ni drugo. Dijalozi su u prvoj prici kao u veoma losem B filmu, kadriranje je haoticno, radnja konfuzna. Ali i glupa.

Da ne bude da ovde prozivam Ita ili slicno, on je i sam rekao da je bio "rank amateur" na pocetku karijere, a to je upravo prva Tomie prica. Njegova prva prica tj manga. A ovo "totalni amater" je citat iz Viz Media izdanja njegove kolekcije prica Shiver (koja je inace odlicna, uzgred receno). Zasto i ne bi to priznao? Pa nema on ego jednog narcisoidnog manijaka-fanatika kao sto je Alan Moore pa da ne prizna tako nesto. A kako i ne bi to priznao? Uporedite Itov crtez iz njegovih novijih dela (npr Remina i Sensor) sa tim prvim mangama; to je kao nebo i zemlja, kao porediti Cecu Raznatovic sa Mocartom, kao porediti crtez Rembranta kada je imao 3 godine sa slikama kada je imao 30. Kako vreme odmice Itov crtez je sve bolji i bolji: do te mere je ovo tako da se bukvalno po crtezu moze provaliti za svaku pricu ili serijal iz koje je faze potekao. Zato (u crtackom smislu) preporucujem sve od njega - sem Deserter i Frankenstein (koji je bar pola slabo/lose nacrtan). Sve ostale mange uzmite.

SPOJLERI:

Objasnjenje i motiv ubistva Tomie su toliko debilni da ne prolaze u stripu a kamoli da bi prosli u nekom romanu ili filmu. Ispostavlja se da je slucajno bacena tj pala sa litice, a onda raskomadana od njenih skolskih drugova i drugarica - pod nadzorom i vodjstvom njihovog razrednog! I to samo zato sto je nisu voleli i zato sto su hteli da zastite njenog "ubicu". Glupo? Ne, vec kompletno retardirano i totalno nerealno. Znaci japanska deca su svi potencijalne psihopate i kasapini, pogotovo kada idu na nek skolski izlet? Da stvari budu jos gluplje, cak i kada su primetili da je Tomie prezivela pad, oni nisu ni na momenat pomislili da pozovu hitnu vec su nastavili da je seckaju.

Uostalom, zasto bi je uopste i seckali? Pa zar nisu ladno i lepo mogli da prijave pad kao nesrecu? Cemu to zajebavanje i toliki krimogeni rizik time sto ce da se otarase lesa kao neki iskusni mafijasi? (Otkud im alati uostalom. Zar japanska deca nose testere i kasapinski pribor sa sobom na izlete? Jel ovo bio cas Hladnokrvnog Ubistva?) Zar bi japanska policija zaista posumnjala da je smrt Tomie bila zavera citavog odeljenja? Postoji li u istoriji (japanskog) skolstva ikakav iole slican primer? Odakle Itu uopste suluda ideja da ovako nesto moze da prodje kao realan motiv, scenario, objasnjenje? Ovo je pisanje jednog nesnadjenog amatera i u ovom veoma skromnom pocetku nema apsolutno nikakvih pa ni najmanjih naznaka da ce od tog Ita da ikada bude nesto, a kamoli da ce postati najbolji horor scenarista i veoma dobar crtac. Ali to je samo dokaz da se nikada ne zna kako se neko moze razviti, i da li ce evoluirati. Te stvari su cesto nedoku(r)cive. S tim sto je ipak dosta neobicno da neki crtac bude toliko los sa 24 godine. Ni Franquin nije bio brilijantan u tim godinama, ali u poredjenju s Itom je vec u to doba bio iskusni zanatlija. Mnogo logicnije bi mi bilo da je Ito ovako nesto sklepao sa 15 godina starosti.

Ne tvrdim da je Ito danas ne-znam-kakav super-talenat. Njegov stil se bazira daleko vise na disciplini, trudu, detalju i velikoj masti nego na prirodnom talentu koji poseduju oni najbolji strip crtaci. U svom najboljem izdanju njegovi crtezi su zabavni i kvalitetni ali nemaju "lakocu linija" jednog Berneta ili Fonta, to je sigurno. Drugim recima, kada se izbliza prostudira njegov crtez - njegove linije - tu nema nekog posebnog kvaliteta. Kod njega je bitan sveukupni utisak koje sve te "osrednje" linije stvaraju, a ne mikroskopski detalj. Kod crtaca kao sto su na primer Romero ili Holdavej crtez se moze uvecavati do mile volje i uvek ce izgledati sjajno, ali kod Ita i njemu slicnih to nije ni potrebno ni pozeljno. Zato i odgovara manji format njegovim stripovima.

Da ne bude da je prica glupa samo u prvoj epizodi... Na 62. strani hirurg koji je mladoj devojcici presadio bubreg sebe upita sasvim ozbiljno "da joj nismo slucajno greskom presadili fetus umesto bubrega?" Koliko je to samo debilno: da jedan iole ozbiljan hirurg sebi postavlja takvo pitanje a da to ne uradi u shali... Kao da su fetus i bubreg toliko slicni da ih jedan skolovani covek - a kamoli hirurg - moze pobrkati, ili uopste se igrati sa mogucnoscu da posumnja i na momenat da je slucajno presadio pogresan organ. Stavise, najveci idiot na planeti bi razlikovao bubreg od fetusa. Neverovatna vrsta budalastine na nivou nekog Ed Wood filma.

Na strani 109 pojavljuje se nebulozni lik koji se ranije bio predstavio kao otac od Tomie. Pojavljuje se iz ormara, tek tako - samo da bi Ito imao "razlog" i nacin da ubije lekare i okonca tu pricu. Ovakav plot-device mi je jeftin i neprihvatljiv jer se lik vec po drugi put pojavljuje - a ubrzo potom i nestaje - a pritom o njemu ne znamo ama bas nista. Ito je mislio da moze tek tako da ubacuje/izbacuje likove kako mu se cefne, onako po potrebi. E pa, ne moze... Inace bi skoro svako mogao da pise horor i misteriju. Ovaj lik je deus ex machina.

Ima kasnije nekih zanimljivih ideja ali posto je crtez toliko mizeran/osrednji efekat je uglavnom dosta slabiji nego da je crtez na nivou kasnijih Tomie prica. Neshvatljivo mi je da mu je ovo mozda i najpopularniji serijal uprkos ovako slabom crtezu (bar u prvoj trecini), ali ujedno je ovo i jedna tipicna pojava koja po hiljaditi put dokazuje da su velika vecina mangatarda kompletno operisani od estetike, i da vecina uopste i ne razlikuje odlican crtez od loseg, niti ih to zanima. Zato je nivo crteza u mangi toliko los u proseku, pogotovo u ranijim periodima japanskog stripa. (Dok evropski i americki strip devouliraju, japanska scena je sve bolja i bolja.)

Los crtez je konkretno problem i zbog samog koncepta serijala: ovde imamo neku opasnu lepoticu, zavodnicu, ubicu. Ali da bi nas Ito ubedio da je ona nadprosecno lepa (ili uopste lepa) on bi morao da je nacrta kao takvu, sto naravno nije slucaj jer mu je ovo pocetnicka faza. Kasnije je naucio veoma efikasno da crta devojke (mada ne iz profila), ali u ovom periodu su mu likovi bili neprecizni i aljkavo predstavljeni. I zato je Tomie sve samo ne neodoljiva lepotica. Tek na polovini ovog tankobona na strani 114 prvi put Tomie lici na veoma lepu zenu. To je ujedno manje-vise i pocetak jasnijeg i znatnijeg poboljsanja u crtezu. Vec naredna prica Fotografija ima crtez koji vec na nesto lici mada je daleko jos od kasnijeg nivoa. A i prica je ubedljivo najbolja (i najduza) u ovom prvom broju.


TOMIE 2
Vrsta: 2. tankobon

Br strana netto: 250

Tiraz: 2,000

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Ne puno. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 7/10

Scenario: 8-10/10 

Prednosti: originalnost, poboljsan crtez 

Minusi: nista posebno

Ova druga naslovnica mi nije sasvim jasna: riba na omotu niti imalo lici na Tomie, niti je lepa zena, niti je dobar crtez. Kao da je urednik Darkwooda izabrao neko sranje iz Itove lose rane faze. (Ukoliko je DW kriv za ovaj izbor. Moguce je da su im naslovnice nametnute od strane nosioca prava, ko to vec zna.) Naslovnice 1. i 3. mange su odlicne te u totalnom kontrastu s ovom. Nije nista posebno bitno, ali se ponekad pitam kako su moguci ovakvi propusti u dizajnu i/ili izboru naslovnica. Treba covek biti autistican pa ne primetiti ovoliku razliku. Ova riba je ruzna.

1. prica Vila ukazuje na blazi boljitak u crtezu. Sada su pozadine vec ozbiljnije, detaljnije i tamnije, odnosno vec su blizu Itovom najjacem nivou. Medjutim, prica je pomalo nespretna, u smislu "Tomieninog" identiteta.

SPOJLERI:

Tomie je do sada bila kao zenska verzija Jasona Vorheesa ili Mike Myersa, sto je sasvim OK jer je to nesto sto poseduje svoju neku horor "logiku", ali sada se odjednom bavi naucnim eksperimentima (na slici). Nije nam jasno kako ona to izvodi, niti zasto, niti odakle joj znanje, nista. Da li to radi iz dosade? A opet, motiv (kod ludaka) nije toliko bitan, vec mi vise smeta to sto ona odjednom ima znanje nekog ludog naucnika. Zar vise nije ex-devojcica? Sta je ona sada: demon? Bez obzira na njene ogromne moci i natprirodno poreklo, ona se uvek ponasa kao sujetna mlada glupaca fokusirana iskljucivo na svoj izgled i kako on utice na druge - a u takav profil osobe se ne uklapa naucno istrazivanje, nikako. Makar i bila demon, ona je prvenstveno povrsni succubus bez ikakvih naznaka intelektualnih pretenzija. Lukava je i veliki manipulant (da ne kazem hipnotizer) ali naucna istrazivanja? Nema sanse, niti logike.

Maska koju nosi njen "rob" je... odakle? Zar je Tomie sada neki svemocni demon iz pakla? Jer ako je svemocni demon, molim lepo da se tako i predstavi a ne kao obicna devojcica koja je neunistiva i koja se kao ameba deli s lakocom na visestruke Tomije. (Doduse, naredne epizode jasnije definisu njen identitet, makar u smislu da je bolje psiholoski razumemo, iako i dalje nemamo pojma odakle je dosla i sta je.)

Ito je hteo body horror posto-poto, sto je takodje OK, ali molim lepo: da se objasni pozadina, ili barem da dobijemo neke indicije sta se krije iza fenomena Tomie, zasto je ona najednom "naucnik". Ovako - bez ikakve definicije - ona moze iz epizode da radi sta god hoce a da citaocu nije jasno ni kako ni zasto ni WTF. Nemam protiv da Tomie ostane misteriozna, ali ne bi falilo da dobijemo makar neke male indicije o njenom poreklu. Medjutim, Ito do kraja serijala ne odaje apsolutno nista o njoj, a moram priznati da ovo i ne smeta, ali samo zbog toga sto su price tako dobre. Da nisu, ovaj "manjak" bi jos i te kako bio izrazeniji.

Ito, kao da je predvideo zbunjenost citaoca, daje glavnom liku u 2. prici Osveta ovu recenicu (u zadnjem kadru): "Ova zena... sta je ona?"

Upravo to. Sta je ona? Tomie hipnotise muskarce, ima moc auto-kloniranja, smrt joj ne moze nista, ume da vrsi vanserijske genetske eksperimente, zna tacno kada i gde treba da bude da bi se neki plan izvrsio... Drugim recima, ona je svemoguca. Ali meni je to previse jednostavno. Takav zlikovac je ne samo nepobediv vec i nema svrhe boriti se protiv nje. Nisam nikada bio velik fan nepobedivih zlikovaca, jer to unistava nepredvidivost i cini price pukim sadistickim fantazijama bez ikakve poente. Horor ne mora da ima nikakvu poentu sem da zabavi, u cemu je Ito u ovom serijalu uspeo, i takav pristup prihvatam kod njega potpuno, ali ako su protagonisti ultra-mali Davidi a bore se protiv mega-jakih Golijata, onda je ishod uvek jasan. Previse jasan. U Uzumakiju i Gyo pozadina pretnji je nejasna, ne zna se tacno sta se krije iza zla, sta to zlo zeli, a to pricama daje neophodni element misterije a time i poente. (Doduse, Ito nam ne da zadovoljavajuca objasnjenja ni u jednom ni u drugom.) Ovde, medjutim, misterije nema puno: Tomie voli da se izivljava nad ljudima, i to je sve. Jedino sto je misteriozno je sta je ona tacno. Ali serijal je tako postavljen da cisto sumnjam da ce to pitanje Ito da resi elegantno, jer i kod Uzumaki i Gyo nije umeo da zavrsi serijale na upecatljiv i kvalitetan nacin. (Ispostavilo se da sam bio u pravu: Ito nikada ne pojasni poreklo ove ludaje, do samog kraja serijala ne saznamo nista vise o njoj od onoga ponudjenog u ranijim pricama.)

U ovom drugom tankobonu Ito prvi put potencira sklonost Tomijinih robova ne samo da se ludacki zaljubljuju u nju - vec i da nakon toga dobiju nagon da je raskomadaju: nesto sto nismo znali u prvoj prici, a time je njeno svirepo ubistvo u toj prvoj epizodi bilo i onoliko glupo. Meni se cini - mada mozda nisam u pravu - da je Ito to ubacio, onako naknadno, u pokusaju da ispravi jednu od gluposti iz te prve price. Naime, idiotsku odluku onog nastavnika i skolskog odeljenja da je raskomadaju posto je slucajno pala sa litice. Medjutim, ni na taj nacin tj sa ovim naknadnim objasnjenjem logika ne pobedjuje jer je citavo odeljenje ucestvovalo u kasapljenju - ne samo njeni robovi. Pritom niko u razredu nije delovao zaljubljeno/hipnotisano/zombificirano. A to se ne uklapa u semu. Ukoliko je Ito pokusao da ispravi gluposti iz te veoma amaterske uvodne price ne moze se kriviti za to: covek je shvatio koliko su mu i crtez i scenario bili jadni u tim skromnim mangaskim pocetcima te je trazio resenja da ublazi nivo kretenizma u toj prici.

Ali ne zelim da sad ispada da mnogo kritikujem Tomie. Prve dve price ovog tankobona su zabavne i neobicne, a 3. epizoda Jezero ispod vodopada je odlicna i totalno originalna - sto je u horor zanru retkost. (Mada kod Ita originalnost dodje kao normalna pojava, sto ga i cini vrhunskim scenaristom.) Premisa je vrlo neobicna: misteriozni covek dolazi u zabit da seljanima proda Tomije kako bi je gajili u svojim bastama. A onda igrom okolnosti susedno jezero biva "kontaminirano" sa ovim "biljkama" koje potom pocnu da navlace muskarce u samoubistvo. (Previse unikatan scenario za Hollywood, naravno... Ovako nesto ne bi ni pokusali da pretvore u film.)

Ovakav unikatan koncept odudara od plejade stereotipicnih horor prica, koje se mahom bave vampirima, zombijima, vukodlacima, serijskim ubicama i drugim predosadnim klisheima. Jeste da je ovaj serijal u neku ruku zenska verzija Halloween i Petak 13. u smislu da je ishod uvek manje-vise jasan, odnosno da se zlo moze samo privremeno zaustaviti tj nikada pobediti. Kod Itovih kratkih prica se nikada ne zna da li ce protagonista uspeti ili ne, da li ce se pravda isterati ili ne (ukoliko je prica takva da se uopste i postavlja pitanje pravde), i stoga dajem manju prednost njegovim kolekcijama kratkih prica. Medjutim, ako je ovo jos jedna verzija Halloween, onda je to neuporedivo originalnija i zabavnija verzija jer je japanska i jer nije primitivno-debilna kao doticni americki filmovi, koji su skoro svi redom osrednji ili sranje. Ovakve horor mange su osvezenje posle stotine i stotine dosadnih genericnih americkih horora, koji uglavnom idu sablonski.

A kad smo vec kod Itovih kratkih prica, 4. epizoda Umetnik se nalazi i u kolekciji Shiver (Viz Media). Ne znam zasto, jer je ova prica definitivno deo Tomie serijala, nije zasebna prica.

5. prica Ubistvo je mozda i najbolja do sada, jer uz to sto je veoma originalna ima dobru dozu crnog humora, a pritom nudi novi aspekat enigme zvane Tomie: medjusobna rivalstva izmedju "klonova". Svaka Tomie prvenstveno samo sebe voli a ostale svoje "izdanke" smatra ljutim neprijateljema. Prvi put se zlo okrece "protiv sebe", u neku ruku, sto cini fenomen ove devojke zanimljivijim i slojevitijim. Kraj price (kao i generalno ponasanje Tomie klonova) sugerise da Tomie ima moc telepatije - sto nimalo ne cudi jer je ionako svemocna - ali to se odnosi na veze izmedju klonova. Svaka Tomie manje-vise zna unapred sta ce ona druga da uradi ili da eventualno isplanira. U 3. tankobonu se Ito opet pozabavio ovom temom.

Dijalog je kod Ita uvek nadprosecno dobar (sem u ranom delu prvog broja) a taj veoma upecatljiv dijalog dolazi posebno do izrazaja i ovde, i cini pricu duhovitom. Uz kvalitetne interakcije izmedju Tomie i njene zrtve prica dobija na zabavi, ali i deluje realnije jer je time i karakterizacija bolja.

Ova prica prikazuje Tomie u do sada najlepsem izdanju - fizicki - jer je do sada najbolje nacrtana. Ito je verovatno bio shvatio da mora da se vise potrudi kod detalja u njenom licu, da mora i citaoc da oseti tu lepotu (barem delimicno) da bi lakse i bolje shvatao njene zrtve - onoliko koliko je to moguce.

6. epizoda Kosa je takodje veoma zabavna ali za razliku od vecine ostalih ima vrlo nagli zakljucak. Kao da je prica prekinuta u sred velikog finala, onako na silu, uzurbano. Ne znam zasto je Ito nije zavrsio kako treba jer je ovo nedovoljno. Radnja je postajala sve zanimljivija, a veliki finale se nazirao - medjutim nista od toga. Na zadnjoj strani nemamo nista sto mozemo nazvati pravim finisom, vec uvod u kraj price koji ne postoji. Crtez je ovde dosta dobar, pogotovo sto je glavna riba, Chie, veoma lepo nacrtana. Zanimljivo je da Chie dodje jos lepsa od Tomie, iako naravno sumnjam da je to bila Itova namera.

Ne znam kada je Kosa napisana/nacrtana, a zanimalo bi me jer se sa filmom Ringu (1999) zapoceo trend zenskih azijatskih utvara sa veoma dugackom crnom kosom. (Pa naravno crnom, kakva ce da bude...) Ova epizoda se za razliku od tone Ringu klonova ne bavi dugokosom utvarom - barem ne na uobicajen nacin na koji smo navikli iz takvih filmova. Bilo bi ionako suvise jeftino za jednog odlicnog pisca kao sto je Ito da se bavi takvim klisheima, i veoma sumnjam da cu u njegovim stripovima ikada naici na neku pricu u kojoj neka dugokosa avet puzi polako po plafonu ili izlazi iz lifta ili TV-a. Ili ako nadjem tako nesto, ispostavice se da je napisana pre 1999.

7. prica Usvojena cerka je za razliku od prethodne dobro osmisljena, i ima zanimljiv obrt i zavrsetak. U ovom slucaju je Tomie naisla na zlo slicno sebi (u neku ruku) i to je samo po sebi interesantno, mada to saznajemo tek pri kraju. Sve u svemu je ovaj drugi integral mnogo bolji od prethodnog.





TOMIE 3
Vrsta: 3. tankobon

Br strana netto: 250

Tiraz: 2,000

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 9-10/10 

Prednosti: originalnost, ludost

Minusi: nista

1. prica Mali prst je jedna od najoriginalnijih. Moglo bi se i reci da je totalno suluda ali to vazi za vecinu ovih epizoda. Suluda, ali ne i nelogicna. Ima vrlo zanimljive obrte i crnu ironiju vezanu za glavnog muskog lika. Nisam neki fan ove kratko podsisane Tomie sa svetlom kosom (na slici), ali valjda je Ito hteo malo raznolikosti, s obzirom da jedan te isti lik dominira svakom pricom.

Bebisterka je ladno mogla biti deo neke Itove antologije, jer jedino sto ovu pricu povezuje sa serijalom je sto se "beba" zove Tomie. Da to nisu pomenuli prica bi vrlo lako i lepo mogla biti deo neke od Itovih antoloskih kolekcija. Malo mi je glupo sto bebisiterka ne trazi pomoc od ljudi koji pricaju ispod prozora. Uprkos tome sto Tomie postepeno "hipnotise" svoje zrtve/robove, nije bilo naznaka da je ova plavusa jos uvek bila pala pod uticaj demona, bar ne do te mere da cak ni ne pokusa da vikne kroz resetke da je izbave iz tamnice. A opet, ovo nije velik propust jer se moze iole opravdati tim uticajem koji demon koristi nad svojim "zombijima". Donekle originalna prica ali jedna od slabijih u tankobonima 2 i 3.

Okupljanje je jos jedna originalna prica bazirana na lukavoj ideji da Tomie ovog puta direktno upravlja citavom armijom svojih zaljubljenih zombija, kao lider sekte. Ito izbegava deja-vu zamku, time sto pronalazi razne nacine da eksploatise ovaj jednostavni koncept. To mu ovde uspeva iz price u pricu, za razliku npr od Gyo, u kojem epizode imaju tendenciju da budu previse slicne. Dok se u Gyo mlati prazna slama - bar u relativnom smislu - ovde svaka nova prica nudi neki nov ugao i novu zabavu. Prica se zavrsava u potpunom haosu i rasulu, sto je logicno.

Manijak je prilicno zanimljiva prica, i originalna uprkos vracanju temi mrznje i rivaliteta izmedju Tomie klonova. Meni je ta tema ionako odlicna, jer je to jedini put kada se zlo sukobi protiv zla, odnosno protiv "sebe". Ajukin otac je vrlo komican lik sa duhovitim momentima ljubomore i namcorascu. Kraj price je iznenadan i totalno zbrzan: zakljucka nema, i to samo 2-3 strane nakon sto saznamo motiv zlikovca koji je bebama ubrizgavao Tomijinu krv: hteo je da Tomie ostari i da pati zbog gubitka lepote. To je zanimljiva tema koja deluje kao da nije dobila nastavak.

Samo tako deluje. Na srecu, prica se nastavlja u Manekenu, drugom delu, u kojem saznajemo citavu pozadinu ludaka s injekcijom. Ovog puta je protagonista narcisoidni model, odnosno neko ko "zasluzuje" da ga Tomie muci.

Treca prica ove mini-trilogije na interesantan i upecatljiv nacin zavrsava ovu osvetnicku trilogiju. Medjutim, sam serijal ostaje bez zakljucka tako da bi Ito teoretski mogao da ga nastavi.

Summa summarum, Tomie pocinje veoma jadno u svakom smislu ali potom od kraja prvog tj pocetka drugog tankobona dostize visok nivo u svakom smislu. Stoga je kljucno ne odustajati od citanja tokom tih uvodnih jadobednih prica vec ih nekako izgurati, onako na brzinu, jer se strpljenje isplati.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:



By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)