Sunday, June 25, 2023

Prince Valiant - Foster



Princ Valijant
Vrsta: 1. integral (od najmanje 27)

Crtez/scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2013)

Premijerno: 1937-1938 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 98

Tiraz: 150o (+ reprint)

Zanr: avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka
 
Dokle sam stigao? Do 7. integrala. (1949)

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Vise ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine

Kao klinac sam ignorisao ovaj serijal. Smetale su mi dve stvari: idiotska frizura i to sto nije bilo balona vec samo naracije sa strane. Zato danas mogu sasvim objektivno da pricam o PV, jer nisam valijantonostalgicar. Mogu sasvim objektivno i tacno da tvrdim da je ova verzija u boji daleko bolja od albuma koji su izlazili u 80im i 90im u c/b varijanti.

Ima dan-danas zaludjenika, mahom matorijih, koji se kunu da je c/b bolji, a od ove budalaste tvrdnje ne odustaju i pored toga sto su ovi novi CK albumi em jeftiniji em kvalitetnije odradjeni nego oni iz Jugoslavije; drzava u kojoj se naveliko zabusavalo sto se proizvodnje/stampanja stripova tice (a i generalno). Papir je bolji, tvrde su korice, povez je mnogo jaci, cena je niza - i u boji je. Prema tome, cemu dalje raspravljati? Da su stripofili uglavnom iracionalni cudaci sam vec dovoljno cesto pominjao... Pogotovo oni klovnovi sa forum.stripovi, oni su skupina neopevanih debila. (Cast izuzetcima.) Njihova misljenja su gotovo uvek beskorisna, jer se gotovo uvek zasnivaju na hipsterizmu (tj kompleksaskim fazonima), nostalgiji, cepidlacenju, mentalitetu krda, i nekom suludom kontriranju zdravom razumu. Nisu merodavni. Vecina njih kenjucka kako je c/b verzija bolja, sto vec dovoljno govori o njihovoj inteligenciji i ukusu.

Tacno je da su u c/b verziji moze "prostudirati" crtez bolje, ali sta cemo sa silnim prazno-belim povrsinama? Mene te bele povrsine nerviraju i u kolor verziji (kada "zaborave" da ofarbaju nebo), a kamoli da citam ovakav strip bez imalo boje, bez nijansi. Ovaj diznijevski "Srednji Vek" je saren svet a ne Hombre ili Crne misli od Frankana. Takvi stripovi ne zahtevaju kolor, ali PV zahteva.

Citajuci prvi put PV, pozitivno me je iznenadilo nekoliko stvari.

Prvo, crtez je jos bolji nego sto sam mislio. Scenografija je vrhunska, da bolja ne moze biti. Na svakoj strani se nalazi bar jedan panel koji dodje kao mini-razglednica, a ponekad se ove "razglednice" nizu jedna za drugom. Neverovatna konstantnost, minimum na zabusavanju.
Fosterov prikaz planina, dolina i zamkova je utemeljen u velikom talentu i jos vecoj disciplini. Nema brljanja, zvrljanja i zurbe - mane koje odlikuju moderni strip i ove mnogo mladje crtace koji su gotovo svi mediokriteti ili dunsteri koji vise vole da se oslanjaju na "CGI kolor" da im prikrije manjak detalja i vestine. U tom smislu Foster je bio veoma netipican Amerikanac; njihovi crtaci zure jer se moraju nositi sa nerealnim izdavackim rokovima, a rezultat je da su cesto prisiljeni da predaju izdavacu mnogo slabije radove nego sto bi bili kadri da odrade, odnosno kad bi im ti alavi anti-stripski idioti davali vise vremena. Odnosno, Foster je kanadski Amerikanac.

Drugo, price su neuporedivo bolje od Fosterovog savremenika Rejmonda, ciji je Flash Gordon kompletna idiotarija. FG je toliko lose napisan da je bukvalno prikladan samo za decu, i to onu manju. Dok se citav Rejmundov FG vrti u krug oko jedne te iste reciklirane price (link za recenziju dole), Fosterov PV ima puno varijacije. Ovo je veoma ironicno, jer PV se odigrava u svetu koji bi trebao da nudi mnogo manje prostora za mastovitost od sci-fi sveta FG-a. Na moje pozitivno iznenadjenje, Foster povremeno ubacuje i elemente fantazije (npr vestice i slicno) ali daleko bilo da je PV nesto slicno Gospodaru prstenova ili Konanu. PV je ipak baziran u nekoj reali, u ljudskoj istoriji, ma koliko se Foster poigravao sa cinjenicama i brkao ere - i uzimajuci u obzir da je ovo veoma idealizovana tj romanticna verzija "srednjeg veka" tj Mracnog Doba. (Foster ni sam nije mogao da se sa sobom dogovori u kojoj eri je smesten serijal. Tu se vekovi preskacu s lakocom i nemarnoscu.) FG je taj koji bi, teoretski, trebao da kipti od originalnosti jer je sci-fi, ali nije nista do najjeftiniji, najjednostavniji pulp kakvog ima na pretek.

PV price variraju u tonu, u temama, u lokacijama. Citaoc nikad ne zna sta ce sledece biti, a to je velik plus. Kod Rejmonda se sve zna unapred: FG trojka otkriva novu civilizaciju, bivaju zarobljeni, neka kraljica se zaljubljuje u Flasha, Dejl postaje ljubomorna... Uvek sve sa istom, veoma dosadnom i tupavom formulom.

Trece, Valijant nije pacifista. Rado i lako ubija svoje protivnike - za razliku od gandijevskog Flasha, koji postedi zivot najvecim psihopatama da bi ovi kasnije pobili hiljade nevinih civila! To nisam ocekivao od Fostera. Pre sam verovao da ce PV biti pravi onaj deciji strip u kojem niko ne gine. (Mozda sam negde cak i ocekivao 4 prsta na svakoj ruci.) Medjutim, Foster (bar u ranijoj fazi) potencira surovost "srednjovekovne" Evrope, ako ne u krvavim detaljima (koji su tada bili zestoko cenzurisani) onda barem u hladnokrvnosti ubijanja. Nije to naravno surovost kakvu zaticemo u Punisher-u i slicnim modernim stripovima, ni blizu, ali je barem rezultat isti: puno leseva. Flash ubija samo kada apsolutno mora, dodatni fakat koji taj serijal cini iritantnim, glupim i previse nerealnim. Ako ti se gadi ubijanje idi u penziju i pecaj ribice na nekom potoku, ne zamajavaj me sa "levicarsko-uzvisenim" idiotarijama... A ovo vazi za Rejmonda kao i za njegovog tupavog "heroja".

PV je cak i politicki nekorektan, mada ovo ne cudi uopste s obzirom iz koje je ere krenuo. Kroz recenzije pojedinacnih albuma cu (mozda eventualno) dodati razne politicke nekorektnosti koje je danas veoma tesko naci bilo gde, na filmu, stripu ili nekoj TV seriji. (Ili mozda necu, jer sam albume procitao pre 2-3 godine pa se vise ne secam detalja.)

Mane su uglavnom male a neke mozda i spadaju u cepidlacenje tj u domen veoma subjektivne kritike. Ovo naravno ne vazi za albume 6 i nadalje, koji su uglavnom veoma dosadni i sladunjavi.

Nije mi se dopalo sto u ovom prvom albumu ima puno belih tj neobojenih povrsina, a ovo se odnosi skoro iskljucivo na nebo. Ovaj iritantan manjak kasnije nestaje u vecoj meri, vec u narednom albumu, mada se povremeno vraca, u zavisnosti od strane i integrala tj perioda. Meni je maltene svejedno kojom bojom se prikaze nebo - samo mi je vazno da nije belo. Jer belo nebo ubija realizam a sto je jos bitnije i estetiku i atmosferu citavog stripa. Uopste govoreci, sto vise belih povrsina ima, to je jadniji ugodjaj, pogotovo kada se radi o kolor stripu. Obratite paznju na panele sa obojenim nebom i onim neobojenim: razlika je zaista velika. Pritom nije neki veliki posao obojiti nebo, prema tome zasto izbegavati taj zadatak? Ja da sam (re-)izdavao PV-a, insistirao bih da se svako nebo oboji, bez obzira na Fosterove namere i odluke.

Druga stvar je sto je glavni lik isuvise mlad. Ne pricam o veoma mladom Valijantu iz ovog albuma, koji je skoro pa dete, vec kasnije. U drugom integralu saznajemo da ima samo 17. godina! I to posle silnih bitki u kojima je ne samo ucestvovao vec i bio djeneralisimo, planer, organizator, takticar, veliki strateg. U to (drevno) doba jesu ljudi raniji sazrevali i tinejdzeri jesu bili ratnici, ali nisu bili vojskovodje!

(Nemoj samo da mi neko kenja o Jovanki Orleanki koja definitivno nije vodila nikakve vojske u bitke, to je sve ekstremno preuvelicano zbog citave mitologije koja je kasnije napumpana iz te citave price. Ona uopste i nije ucestvovala u bitkama - a koji vojskovodja iz tog doba nije licno klao neprijatelja? Nijedan.)

Crtez lica nije na nivou scenografije. S tehnicke strane, tj objektivno, Foster i ovaj deo posla veoma dobro obavlja ali mi se stilski ne svidjaju neka lica. Neke zenske likove previse crta u holivudskom stilu 30ih/40ih sto mi se uglavnom ne dopada. (Te ribe i ta moda mi ne odgovaraju uopste.) Medjutim, negativce, vikinge, Arape i Hune veoma zanimljivo crta, pogotovo izbliza. Valijant i ta citava ekipa sa dvora Kralja Artura je daleko slabije prikazana od tih raznih "egzoticnih" epizodista koji se pojavljuju kroz serijal.


Vrsta: 2. integral

Crtez/scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2013)

Premijerno: 1939-1940 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 105

Tiraz: 2,000

Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: nista posebno

Sumnjam da cu u skorije vreme ponovo citati ove ranije albume, stoga za sada nece biti nikakvih detalja vezanih za njih.

Medjutim, mogu vec sada da kazem da sam stigao do 7. integrala i da mi je interes u velikoj meri splasnuo. Cim se Valijant spandjao sa dosadnom grckom (?) plavusom price su najednom postale spore, sladunjave i smorne. Od 6. integrala nadalje serijal gubi 90% svog prvobitnog karaktera i energije i postaje vise nesto za domacice pa cak i devojcice. Sve se vrti oko Valijantove nezanimljive zene (nit lepa nit zabavna) a potom se mnoge table bave njegovom malom zgadijom, raznim bebama i decom, sto ubija serijal u pojam. Foster je dozvolio da od ovog zivahnog srednjovekovnog serijala postane obicna lakrdija od sapunice. Jeftin humor uz jos jeftinije teme.

Da li se i kada nivo kasnije poboljsava, to ne znam. Predpostavljam da kad-tad dolazi do boljitka, ali to je samo puko nagadjanje s moje strane. Bolje da pitate nekog eksperta za ovaj serijal, jer ja to nisam.



Vrsta: 3. integral

Crtez i scenario: Harold Foster 

Izdavac: Carobna Knjiga (2014)

Premijerno: 1941-1942 

Dimenzije: 33.7 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 104

Tiraz: ?

Zanr: istorijski, avanturisticki, ratni, srednjovekovni

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7-8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: ponekad bela neba tj neobojene povrsine

Strana 29 ima jedan osvezavajuce politicki nekorektan momenat, a to je kako narator opisuje Arape. Prosto me cudi da citav serijal nije podlegao cenzuri pa cak i zabrani, vec samo zbog ovog odlomka. S obzirom da pre-orvelijanski Zapad sve vise starih filmova i stripova cenzurise/zabranjuje...



Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Bourgeon:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Amerikanizmi:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


By at No comments:

Thursday, June 22, 2023

Zelena krv - Kakizaki


GREEN BLOOD
Vrsta: tankoboni

Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki

Izdavac: Darkwood (2022)

Premijerno: 2011

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Tiraz: 3,000

Zanr: istorijski, vestern, krimi

Kolor? c/b

Politicki obojen? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: esteticari, bolidi, levicari

Prednosti: veoma detaljan crtez

Minusi: stereotipicna prica, kvazi-istorijske pretenzije/budalastine

Kaka-zaka je već u Skrovištu pokazao da su mu moralni kodeksi u najmanju ruku suspektni, a i da nije baš i najlogičniji pripovedač. Ali način na koji izmišlja razne gluposti vezane sa Ameriku 19. veka, to je već čista smejurija. Neki pavijan je na internetu rekao da "su mnogi loše ocenili serijal ili čak digli kompletno ruke od njega jer se toliko neprecizno bavi američkom istorijom... međutim sumnjam da bi se jedan mangaka latio nekog istorijskog serijala a da pre toga ne istrazi temu podrobno".

E upravo o takvim bolidima pričam kada su u pitanju stripofili, ili mangatardi. Kako god, isti qrac. Ta naivnost mnogih stripofila da žestoko precenjuju znanje, moralnost i inteligenciju svojih strip idola crtača/scenarista je i dovelo do toga da imamo tržište pretrpano glupačkim "istorijskim" serijalima koji se bave pukom fantazijom daleko više nego istorijskim činjenicama - a pritom klinci i tupavi odrasli ljudi u sve to veruju, misleći da im se serviraju časovi istorije. Da li je Kaka-zakiju neki Amer ubio dedu u WW2, nakon što je ovaj streljao 150 kineskih civila? Ne znam razlog njegove mržnje ka Americi, ali već je u Skrovištu nagovestio da ne voli Amere - doduše na suptilan način koji tek sada biva jasno potvrđen. Tamo je jedini beli lik bio Amer i bio je predstavljen kao totalni ološ, baš kao i njegova ćerka "polutanka".

Radnja kreće u 1865., nakon završetka Građanskog rata, a Kaka-zaka u prvom tankobonu ne propusta nijednu priliku da se nalupeta gluposti. Nju Jork 19. veka je bio "najgori grad za življenje" u to vreme? Pa dešava se i to - ali samo ako uzimaš LSD na dnevnoj bazi, ili ako su ti Ameri ubili genocidnog dedu kamikazu pa se sada "svetiš". A to što je taj deda možda ubijao kineske civile se nekako ironično uklapa u Kakinu odluku da Irce predstavi kao najveće žrtve mlade Amerike - a ne recimo Kineze, koji su bili debelo eksploatisani u Americi tog doba, i to upravo od Evropejaca. Irci kao najveće žrtve među došljacima? Ma kako da ne... Ovo je neka fiktivna Kakamerika, ne ona prava koju poznaju pravi istoričari.

Glavnu četvrt u kojoj se radnja odvija Kakina-zaka opisuje kasnije kao "najgore mesto na svetu" što bi zvučalo smešno čak i da opisuje neko selo u Africi iz kojeg su se regrutovali robovi. Amerika 19. ni 20. veka nikada nije imala nijednu jedinu oblast u kojoj se "najgore živelo na čitavom svetu", a ko Kaki ipak veruju bolje mu je da se sam sebi pokaki na glavu, jer mu tikva nije za razmišljanje pa zato barem da bude od neke koristi kao klozetska šolja...

Budalaština. Najveći krimo-haos je vladao na Zapadu, u malim mestima tek koloniziranim i/ili još uvek polu-civilizovanim. To je osnovna logika. Ako je Kaka-zaka želeo da ovo bude iole realan vestern onda je morao radnju da postavi tamo negde na Divlji Zapad, a ne u neki veći istočni grad gde je zakon još iole postojao - bar za tadašnje uslove. Postoji li izraz Divlji Istok? Ne postoji, ali Kaka bi ga tako nazvao. Uostalom tada, u 19. veku, teško da si mogao naći ijednu državu ili grad na svetu u kojem je vladala demokratija, zakon, mir, moral i divan životni standard. S koje grane je sišao ovaj čobanin? Kaka je bukvalno eci-peci-pec metodom mogao da izabere maltene bilo koji deo sveta 19. veka i u njemu bi našao veliku mizeriju - da li zbog velike bede ili zbog političkog maltretiranja ili oba trojice... Izabrati bilo koji deo Amerike da predstavlja dno dna egzistencije, pa makar to bio 19. vek, je puki blam, i čistokrvno lupetanje, kao i veoma očigledni anti-amerikanizam. Ako već hoće da bude anti-amerikanac, onda neka bude to na neki ubedljiviji i inteligentniji način, ne ovako.

Kasnije imamo i glupost vezanu za starosnu razliku između braće Burns, glavnih likova. U početku deluju kao da su 25 i 12 godina stari tj da je velika razlika između njih. Međutim, kasnije Kaka prikakazuje scenu u kojoj "šestogodišnji Brad" nosi svog mlađeg brata Luka na leđima. Luke je tada već naveliko hodao i pričao te je morao da ima bar 2-3 godine, a to bi značilo da je Brad samo 3-4 godine stariji što je prosto nemoguće. Da nije možda Brad brže stario? Možda je Luke prestao da stari?

Nerviraju me takve "vremenske" omaške, kada se scenarista ni ne trudi da primenjuje ni najosnovniju aritmetiku (sabiranje, oduzimanje). Jer ako Brad Burns treba da ima 16 godina dok tumači velikog i snažnog ubicu, onda je Kakizaki kompletno pošandrcao. Ali da ponovo citiram debila s interneta: "ne bi se jedan mangaka latio neke teme a da je ne odradi ozbiljno". Kako da ne. Kaka da ne. Kaka ne može ni starost svojih likova da drži pod kontrolom, a kamoli da se bavi istorijskim činjenicama.

Kaka-zaka je vrstan ilustrator, zato je šteta što se ta sposobnost koristi isključivo u službi njegovih sopstvenih scenarija. Ne znam zašto u Japanu skoro svaki crtač insistira da mora sam da piše za svoje mange. U Evropi se ti poslovi - crtača i scenarista - mnogo češće dele, onako realno i pragmatično, na onog koji ume da crta i na onog koji (iole) ume da piše. Ne mogu svi biti Inoue ili Ito, pa da odlično vladaju i jednim i drugim.

Kako serijal odmiče take je sve gluplji i nerealniji. Tek sam na početku drugog tankobona, a ko zna kakvih još sve gluposti tek ima u narednim brojevima. DW se ne žuri, tempo im je klasično jadan, ali čak i taj spor tempo izdavanja je brzi od mog čitanja Zelene krvi. Prema tome... neka slobodno nastave ovako sporo.

Ukoliko/kada budem pročitao nastavke, dodaću komentare ovde...



By at No comments:

Wednesday, June 21, 2023

Na Krilima Vetra - Bourgeon


Updated: 25.6.23.


Nošeni Vetrom

Vrsta: 1. integral (1-5)

Crtez & scenario: Francois Bourgeon 

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 1980-1984

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 235

Tiraz: 1,000

Zanr: istorijski, avanturisticki

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Donekle.

Golotinja? Puno.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 6-7/10

Scenario: 4/10 

Ciljne grupe: perverznjaci, BDovci

Prednosti: fini pejsazi, nije uvek dosadno, prikaz ropstva nije toliko PC

Minusi: nelogicni i nejasni likovi, trapava radnja, amaterski scenario, previse trtljanja, slab crtez lica, palamudropreseravanje, usiljeni i kompletno nerealan feminizam

Presmesni su mi francuski scenaristi... Znao sam da necu dugo morati da cekam na prve perverzije.

U 1. albumu upoznajemo Izabo i njenu lezbejsku saputnicu, koja bi mogla da joj bude i polu-sestra. (Nedoreceno ali implicirano.) Znaci nema nista bez incesta. Nedugo potom saznajemo da je Izabo manje-vise silovana od strane svog brata (koji nije znao tada da mu je Izo sestra) i njegovih kolega pomoraca. Odnosno, nigde se ne pominje da je imala seks i sa bratom za vreme te "prisilne orgije", ali se to podrazumeva. Kako god bilo: jos jedan incest. A i to silovanje.

Lezbejstvo, multi-silovanja i dva incesta, a tek smo na prvoj polovini prve epizode. Francuski strip.

A da. I mucenje zivotinja. Izabo je sadista. A opet je i protagonista, riba koja treba da bude pozitivac. Nista mi nije jasno... (Ali takvi su im i filmovi, totalno nebulozno sroceni.)

Gazi se pomalo i po logici. Izabo nosi musku odecu i to je nekako cini neprimetnom na brodu sa 800 muskaraca - i to kao zgodna riba. Nijedan clan tolike posade ne provali da je ona zena - barem ne kada navuce oficirsku uniformu. Magija. To me podseca na slicnu budalastinu u Korto Malteze epizodi Sibir, u kojoj maloumni Korto ne provaljuje po glasu (a ni po stasu) da je uhoda na brodu zapravo zena. (Link dole, opsirna recenzija o ovom kretenskom albumu.)

Jos nelogicniji je nacin na koji dolazi do (ne)dobrovoljne "zamene identiteta" izmedju Agnes i Izabo: vrlo usiljeno i prilicno nerealno. "Mnogo smo licile pa smo ih tako zajebale". A zasto bi njih dve uopste zamenile uloge za takav znacajan dogadjaj kao sto je njihovo razdvajanje? Pravog motiva nema. Postoji samo scenaristicki motiv, a to je da bi ta zamena mogla da dovede do brda zapleta - kao uostalom i do incesta, koji je Bourgeonu i mnogim drugim BD scenaristima veoma draga tema. To, i lezbejstvo.

Naravno i onaniranje. (Bice ga sigurno kasnije u drugom serijalu.)

I pedofilija.

S obzirom da su obe devojke maloletne kad krecu u guzvanje, ne mogu da njihov odnos okarakterisom kao pedofiliju. Sem naravno kada se sredovecni autor stripa lozi na svoje likove, kao i odredjen deo sredovecne publike. Onda to ima veze sa pedofilijom. Gole maloletne klinke su mainstay BD-a, tradicija francuske (ne)kulture, kako u stripu tako i na filmu. Uostalom, Bourgeon je prikazivao gole maloletnice i u Druzini od sumraka (recenzija dole), i to bez ikakvog opravdanog razloga, a time je nedvosmisleno dokazao jednu od dve stvari: ili je sam pedofil ili zeli da profitira od siroko-pedofilskog BD citalastva, od kojeg se pozamasni deo nalazi u Francuskoj. Koja od ove dve opcije je tacna, to ne znam, ali jedna definitivno jeste. Ili oba trojica.

Feminizam je usiljen i patetican, totalno nerealan, a opet - kakav bi i bio kada dolazi od jednog muskog foliranta tj virtue-signalanta. Ovde se radi o ozbiljnim socio-istorijskim pretenzijama autora, ali on sam svoje ambicije minira time sto jednu tinejdzerku predstavlja maltene kao neku modernu instagramushu - pa jos i neverovatno spretnu i domisljatu. A tek da ne pricam o crnackoj pobuni na ropskom brodu - pobuna predvodjena zenama. U Africi, u 18. veku. Zaista smehotresno. Phil Donohue francuskog stripa.

Pre toga se na kratko pojavljuju i neke crnacke "Amazonke" koje su same po sebi nenamerna sprdnja, ali ne bas toliko smesne kao Izin uspesni pokusaj da upuca pticu u letu s prvim metkom. Girl power a la BD. Phil Donohue de la francais. Patetika na nivou modernih holivudskih politicki-korektnih baljezgarija. Ubedjen sam da ce neki "dusebriznicki" levicari da u Bourgeonu zbog svega ovoga nadju "coveka ispred svog vremena", jer se u 80im mnogo manje kenjalo o manjinama i drugim "ugrozenicima" nego sto je to slucaj u totalno pomahnitaloj neo-marksistickoj danasnjici. Medjutim, kao prvo, dusebriznicka politicka korektnost je postojala jos u 60im, a drugo, biti "dusebriznik" u 80im ne znaci biti "ispred svog vremena" vec znaci biti "idiot ispred svog vremena" odnosno "gluplji od svog vremena". Nije isto...

Jos jedan nacin kako Bourgeon minira svoje ozbiljnije namere je da uvuce vudu u radnju, i to da toj nekoj bajnoj magiji da realnu osnovu. Drugim recima, u ovom serijalu magija postoji. Vracevi imaju moci, istinske. Ovakva budalastina nema sta da trazi u serijalu koji pretenduje da se ozbiljnije bavi istorijom, crnackim ropstvom, feminizmom i drugim levicarskim opsesijama. Nije ovo epska fantazija pa da se scenarista igra magijom kako mu se cefne.

Vrlo je jasno da je Bourgeon pokusao da napise jedan istorijski "epski" serijal, u stilu velikih TV mini-serijala, a u tome mu je bio olaksan posao jer je ovo strip. U literaturi i na velikom/malom ekranu gluposti teze prolaze nego u stripu. To je jednostavno tako; uostalom, vise sam puta pricao o tome malo opsirnije te nema potrebe da opet razglabam na tu temu. U svakom slucaju, pola njegovih fora koje ovde prolaze kod (nekriticnih) citaoca ne bi proslo na filmu - sem naravno kod one najimbecilnije filmske publike (koje priznajem i nema bas malo).

Koliko god bilo gluposti u prva dva albuma, scenario postaje jos gori u naredna tri. Ne zbog novih perverzija, kojih je manje kada se radnja preseli u Afriku, ali zato prica postaje totalno nebulozna, u smislu konfuzna, s previse lose razradjenih likova.

Bourgeon ne ume da uvodi nove likove u pricu, niti ume likove (bilo koje) da definise jasno. Ne ume da finalizuje jednu scenu da bi elegantno presao u narednu, tj tranzicije su mu katastrofalne. Preneseno u filmski zargon, kada bi on bio reziser filmovi bi mu bili totalni picvajz, gde bi samo neverovatno vest montazer mogao iole da spasi film od totalne propasti. Ko sta zeli/radi/hoce/nece u ovoj gluposti od "epsko istorijske" price, to verovatno ni pisac ne zna. Dijalozi su cesto predugacki, a pritom ne veoma zanimljivi, a da ne pricam o tome koliko su nejasni ponekad. Strip ne bi trebalo da smara sa previse brbljanja. Za to postoje romani. Strip treba crtezom da docara deo price, ne samo recima. Ne mora se sve reci. Impliciraj nesto, daj citaocu sansu da donese sopstvene zakljucke.

A i Bourgeonova navika da ocekuje od citaoca da popamti tonu detalja - kao da cita neki sveti tekst - je budalastina. Dobar pripovedac citaocu olaksava ugodjaj time sto ponovi poneku stavku, umesto da se oslanja na nepostojecu i nemogucu kompjutersku memoriju stripofila.

Ovo je idealan strip za ljude kojima su "neobicne" situacije mnogo bitnije od logike i sveukupne price, kao i za fanove shock-skole tj za ljude kojima je dovoljno servirati redovne doze perverzija i nasilja jer im nista drugo i ne treba - a ukoliko to dobiju sve gluposti se prastaju. Mnogi od ovih likova se vade na to kako su toboze imponirani "socijalno kritickim" aspektima serijala tj preuvelicavaju intelektualnu vrednost sadrzaja ne bi li sebi i drugima opravdali svoju zudnju za perverznim shock-pricama, a to su naravno mahom balvani koji ili sami sebe lazu ili su svesni svojih poriva ali niposto ne zele da ih priznaju. Daleko bilo da je ovo neki preterano inteligentan strip: samo zato sto se bavi "socijalno-politickim" temama uopste ne mora da znaci da je strip intelektualan. Dapace, takva (ne)dela su cesto cak i gluplja od obicne komercijale. Niko zdravog razuma ne moze da brani scenario koji je ovoliko pun nebuloza, nejasnoca, konfuznih likova, bizarnih motivacija i drugih gluposti. 

Crtez je u petoj epizodi dosta bolji nego u prvoj, a crtez je u ovom prvom delu serijala mnogo slabiji od onog u drugom, koji se odvija mnogo kasnije i koji je dosta kasnije objavljen. Taj jos uvek nisam citao, ali se nadam da je scenario makar nesto inteligentniji i jasniji.


Vrsta: 2. integral (6-7)

Crtez & scenario: Francois Bourgeon 

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 2009

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 142

Tiraz: 

Zanr: istorijski, avanturisticki, politicki

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Ne puno.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 5/10

Ciljne grupe: BDovci, esteticari

Prednosti: 

Minusi: 

Drugi serijal sam tek krenuo da citam, odnono procitao sam prvi album, zato cu samo njega da komentarisem, a kasnije mozda dodam jos ponesto kada/ako zavrsim citav "ciklus", kako stripofili vole da ga zovu.

Vise dodje kao cirkus, a ne ciklus, ali to mnogo vise vazi za prvi cirkus tj ciklus: onaj natrpan podacima, radnjama, pod-radnjama, pod-pod-radnjama i (ne)bitnim likovima. I koji ima mnogo slabiji crtez od ovog.

To se odmah primecuje, na prvu loptu - koliko je fenomenalna scenografija u 6. epizodi. I crtez i kolor su raskosni i ne daju ti da brzo citas, jer stalno zastajkujes da poblize prostudiras crtez. Ironicno, jer u prvom cirkusu nema bas toliko crtacke divote, a gustina teksta te prisiljava da se zadrzavas na svakoj strani duze nego obicno - dok ovde crtez kompletno dominira, a teksta ima daleko manje. Ne samo manje, vec ima citavih strana bez ikakvog teksta, nesto nezamislivo za mladog Bourgeona. Vrlo je jasno da je Bourgeon pomalo odrastao u medjuvremenu (ima 25 godina razmaka izmedju ova dva cirkusa) i bio naucio kako se prica i scenario konstruisu u jednom stripu. Kao sto je i napokon bio naucio da ponekad manjak teksta moze da bude efektivniji od 5000 reci tj nepotrebnog trtljanja i bombardovanja citaoca nepotrebnim, suvisnim podacima. Kao sto u filmu prekomerno trtljanje moze da skodi kvalitetu, tako i u stripu tekstualni cunami moze vise da smeta nego da pomaze. "Less is more", sto bi rekli Ameri. (Ima doduse stripo-budala koji gaje detinjastu iluziju da puno teksta "intelektualizuje" sadrzaj, sto je potpuna besmislica i tipicno navrat-nanos razmisljanje kompleksasa i hipstera.)

Zato je radnja ovog puta jasna, i normalnog a ne freneticnog tempa, te sadrzi i mnogo manje nebuloza i usiljenih situacija. Cak su i perverzije drasticno umanjene, sto bas cudi, jer predpostavljam da je drugi cirkus odradjen kao rezultat uspeha prvog - a taj uspeh, da se ne lazemo, u velikoj meri ima zaslugu u perverznosti koju evropski stripofili obozavaju (iako retko ko od njih to ikada zeli da prizna).

To sto je radnja mnogo jasnija odnosno jasna ne znaci medjutim i da je bolja. Nesto bolja jeste, ali samo zbog jasnoce, ne zbog boljitka u samom sadrzaju. Bourgeon i dalje pokazuje i dokazuje da nije preterano sposoban kao scenarista. Posle procitane prve tj 6. price pitam se sta je pisac uopste hteo da kaze? Ukljucio je u radnju nekog Francuza komunistu, koji povremeno baljezga o divotama socijalizma - dok ga glavna likusa Izabo zbog toga kudi. Namera mi je jasna: Bourgeon hoce da prikaze "intelektualni rast" ove klinke od "nepunih 18 godina", tj pretpostavljam da se ona vremenom zagrejava za socijalizam, jer znam da se 8. album odvija u Parizu tokom komunardno-retardiranih zbivanja 19. veka, desavanja koja su dovoljno znacajna ovoj budali od scenariste da bi ih ubacio kao fokalnu tacku radnje. Jer sta je bolje za jedan strip nego bavljenje komunizmom! Prezirem imbecilne "autore" koji strip koriste za tako zadrto bavljenje politikom, pogotovo kada se tako lep crtez procerda na tako ogavne i smorne teme. (Breccin Che i Magnusov kasniji Neznanac su samo neki od primera odlicnog crteza u sluzbi kretensko-politicke propagande.)

Zato i tvrdim da je uvek velika steta kada priroda budalama pokloni umetnicki talenat. Procerdati ovakav talenat na takve kretenske teme i dubiozna politicka moralisanja je grehota. Bourgeon da je crtao za nekog dobrog scenaristu je mogao da stvori prave klasike stripa, ali zbog sopstvenog precenjivanja to se nikada nije desilo. On je smatrao za sebe da je intelektualna gromada pa jos i kvalitetan scenarista, a zapravo nije ni jedno ni drugo, ali ni blizu. Ali sta je tu je, umetnicki talenat jednostavno nema blage veze sa intelektom: prljavo ali zlatno pravilo. Nazalost, milioni fanova muzike, filma i stripa velica svoje idole cak i u njihovim intelektualnim sposobnostima, samo zato sto su umetnicki nadareni (tj oni koji to jesu, jer mnogi cenjeni "umetnici" zapravo i nisu posebno ili cak uopste nadareni). Nikako da shvate... Napisati lepu pesmu ne znaci ni da je autor moralan niti inteligentan. Sta je tu toliko tesko ukapirati?

Nisam siguran, naravno, da je bas tako, tj da ce Izabo da postane poklonik komunjarizma u nastavku serijala, ali Bourgeon je obicna levicarska budaletina kao i skoro svi ostali strip scenaristi (bar oni bolidi koji imaju potrebu da se bave politikom) i zato verujem da su moje pretpostavke tacne.

Sto se "nepunih 18 godina" tice, nista neobicno nije sto Bourgeon nanovo otpocinje radnju s nekom maleletnicom. Nece sigurno BD strip da glavnom zenskom liku da vise od 19 godina! Cak me cudi da joj nije dao 13, da budem iskren, jer flertovanje izmedju balavice od 13 godina i odraslog muskarca je u sustini glavna premisa mnogih francuskih filmova 60ih, 70ih i 80ih. Francuska kinematografija je bukvalno najpedofilskija od svih na svetu (ne racunam nigerijsku i slicne industrije, jer ne znam nista o njima), cak vise od japanske, zato i ne moze da cudi da se i BD toliko cesto bavi maloletnicima u seksualnim situacijama a i neretko golisavim scenama s decom. Ne govorim naravno o komercijalnom stripu tipa Asterix ili Bernard Prince vec o ovim "dubokoumnijim" francusko-belgijskim serijalima, ovim za odrasle, a takvi daleko cesce sadrze perverzije nego sto ih nemaju.

Ruku u vatru stavljam da upravo ovo lozi mnoge stripovske frankofile, odnosno da su pedofilija i incest glavni motivi zasto izvesni ogranak stripofila toliko hrli ka BD stripu. Uostalom, samo treba citati kako bolidi sa forum.stripovi diskutuju ove dve teme, odnosno kako se kaobajagi "shale" na te teme, a zapravo sa velikom srecom jedni drugima dojavljaju kada ima incesta i pedofilije u nekom albumu. A tek su smesni tj jadni kada objave svoje pretenciozne recenzije diveci se ovakvim pricama, nikad ne pominjuci da sve te albume zapravo vole uglavnom ili cak iskljucivo zbog tih perverzija. Ljudi su show licemerja i foliranja: jad cemer i patetika, a retko uspesno skrivaju svoje nize strasti dok izigravaju moralno uzvisene kvazi-intelektualce tj analiticare...

U 6. albumu radnja krece na americkom Jugu tokom gradjanskog rata. (Koji klishe...) Posto je proslo nekih 80 godina od (konfuzno-nebuloznih) zbivanja iz prvog cikluso-cirkusa, ja sam se ponadao da vise nece biti one iritantne Izabo. Medjutim, cvrc i prc Milojko. Istoimena maloletnica je u srodstvu s njom i pronalazi je u nekoj mocvarnoj oblasti, a tada ova 100-godisnja Izabo krece da trtlja o nastavku svojih prosecnih pustolovina. Da budem iskren, nije mi preterano bila interesantna prica ni pre pojavljivanja matore Izabo, tako da... sta god. Nije bitno oko koga se radnja vrti jer Bourgeon svakako ne ume da napise dobar scenario, jednostavno ne razlikuje zanimljive ideje od onih prosecnih. Ovaj ciklus spasava fantastican crtez, i nista vise. Uz neki osrednji crtez ovo bi bio potpuno bezvredan strip.

Pomenuo sam odlicnu scenografiju, ali i likovi su mnogo bolje nacrtani nego ranije. I dalje mi se ne svidjaju sa stilske osnove jer npr zene nisu nikada lepe, ali likovi ovog puta nisu na brzinu isvrljani, asimetricni i ruzni kao u prvom cirkusu. Osim scenografije, veoma fino su nacrtani i drugi detalji. Znaci, jedino licima mogu da jos uvek pravim zamerke, mada ne vise sa tehnicke strane kao ranije. U sustini je kvalitet na nivou treceg albuma serijala Druzine, u kojem je radnja katastrofalno konfuzna ali zato crtez dominira neverovatnim pejsazima. Znaci, nije prvi put da Bourgeon crtezom spasava svoje nebulozne i/ili nezanimljive price.

Tema rasizma smara, kao i uvek. Crnacko ropstvo, kao i jevrejski genocid WW2, su dve teme koje su toliko izmaltretirane, ponavljane i toliko istrosene da me vise ne tangiraju ni malo, pogotovo sto znam da se iza toga ne kriju dobre namere i superiorni moral vec marksisticka zavera ludackih proporcija: a to je propagiranje crnaca i Jevreja kao vecitih zrtava belackih civilizacija - na primer moderne belacke civilizacije, koja i dalje levicarima smeta, i to samo zato sto je kapitalisticka. (Belacka ruska civilizacija tokom ere genocidnog SSSR-a im primera radi nije smetala, uprkos krsenju svih mogucih ljudskih prava, uprkos milionskom genocidu sopstvenih naroda i uprkos velikom anti-semitizmu i rasizmu.) Do te mere su Zapadni levicari kompletno preterali sa crncima i Jevrejima da su te tematike ucinili nepodnosljivim. Barem meni. Nikada ne bih gledao film ovakvog zadrzaja, ali posto u stripu cenim odlican crtez, nekako se i ovaj cirkus/ciklus/serijal pronaao kod mene...

Ruku na srce, ne mogu da gresim dusu i da optuzim Bourgeona da se latio rasizma na tipicno jednostran nacin nekog tupavog americkog lazova-komuniste koji pise za holivudske studije. Izabo biva silovana od bande crnaca, na primer, a i Severnjacka vojska je predstavljena uglavnom u negativnom svetlu. Svidja mi se sto Bourgeon razbija totalno naivno verovanje vecine Amera (a i mnogih Evropljana) da se gradjanski rat vrteo iskljucivo ili uglavnom oko oslobadjanja crnaca, sto je jedna od vecih budalastina/mitova/legendi vezanih za istorijsko neznanje ovih retardiranih generacija kasnog 20. kao i 21. veka.

Medjutim, pravljenje paralele izmedju crnackog ropstva i toboze "crvene" pobune u Evropi 1848. (kao i nesto kasnije) mi je debilno i banalno. (Strana 34, tj tabla 30.) A pogotovo me nervira implikacija da se 1848. vrtela oko socijalistickog pokreta, kada to jednostavno nije tacno. 1848. je bila reakcija na stari poredak i pokusaj da se drustvo oslobodi vise-milenijske opresije monarhije. U tome su ucestvovali borci za slobodu raznih politickih pokreta: tu su bili i nacionalisti primera radi (npr Richard Wagner je bio aktivan u tim pobunama, a on zasigurno nije bio levicar). Kretenska je sugestija da su socijalisti bili glavni pokretaci promena od 1848. nadalje. Socijalisti su generalno govoreci retko ucestvovali u icemu pozitivnom... cinjenica poznata ne-budalama.

Trapavi dijalozi koji su bili problem u prvom cirkusu su donekle problematicni i u ovom. Bourgeon se trudi da polu-flertovanje izmedju komunjare i Izabo tece zanimljivo i donekle duhovito, ali u tome ne uspeva jer nema dara za prirodan, ubedljiv dijalog. Primer, strana 43 (tabla 39):

"Primetili ste da smo presli na "ti" odjednom."
"Doslo je samo po sebi."
"Uvek dodje samo po sebi kad se ljudi preziru."

WTF?... Ljudi prelaze na "ti" zato sto se preziru?! Kakva je sad to nebuloza, i kakve veze to uopste ima (i da je tacno) sa odnosom komunjare i Izabo, koji nije neprijateljski?

To su ti neki bezumni pokusaji da scenario deluje "inteligentno", pa cak i intelektualno, a zapravo ovakvih gluposti ima vise nego sto to Bourgeon moze i da pretpostavi. Prosecni citaoc prosecnog (tj lenjog) mozga vrlo verovatno nece da konstatuje ovakve gluposti, tako da prosecni citaoc neka slobodno ignorise sve kritike upucene scenariju. Ja se uostalom ovde i ne obracam bolidima i nekriticnim idolopoklonicima vec shaci inteligentnih stripofila koji ce (ako imaju srece) da nabasaju na ovaj blog.

Postoji i ocigledan problem s prevodom. Table 42 i 58 su samo neki od primera koliko je odluka debilna da se lokalni dijalekti tadasnjeg americkog Juga pretoce u neku nebuloznu balkansku varijantu. Em veoma glupo zvuci, em ponekad nije ni razumljivo.







Opširne recenzije:


By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)