Thursday, December 29, 2022

Priče i Legende - Battaglia




Cuentos y Leyendas
Vrsta: antologija

Crtez: Dino Battaglia

Kolor: Laura Battaglia & drugi

Price: Laura Battaglia, H.C. Andersen & drugi

Izdavac: Ponent Mon (2017)

Jezik: spanski

Premijerno: 1968-1982

Dimenzije: 29.3 x 22.3 cm, HC

Br strana netto: 120

Zanr: bajke, literatura, klasici, fantastika, religijski

YU istorijat: ?

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Golotinja? Ne.

Crtez: 9-10/10

Scenario: 6-9/10

Ciljne grupe: esteticari, klasicnjaci

Prednosti: odlican i unikatan crtez, veoma dobar kolor

Minusi: price i teme su dosta slicne te dolazi do ponavljanja

Kao i Bataljina kolekcija Mopasanovih prica (link dole), i ovaj album je sasvim neocekivano zavrsio u mojim rukama kada sam nedavno bio u Spaniji. To sto sam tamo nasao ne jednu vec dve retke Bataljine antologije nisam uopste ocekivao, te je ovo bio odlican ulov, maltene u rangu sa odlicnih 4 istorijskih Palacios rariteta koje sam takodje nabavio. Za razliku od Battaglia racconte Maupassant, ovo je kolor album, a boju je u nekim pricama radila Dinova supruga Laura. Njen kolor je u proseku vidno bolji od ostalih.

Integral se sastoji od 12 bajki/prica, a sve su od razlicitih autora. Vecina su iz 70ih, iz najboljeg Bataljinog perioda. Price su zabavne, interesantne, a ponekad i duhovite. Album sam procitao uz pomoc svog minimalnog znanja spanskog (25%) i uz pomoc voice translator app (75%). Ovih 25% bi bili dosta nizi da dijalog nije tako jednostavan. Ovo su ipak bajke, a tu nema preteranog filozofiranja niti neprevodljivog slenga.

1. prica Kralj zlatne reke (John Ruskin, Viktorijanska era) je solidna, ali nista posebna, i slabija od vecine ostalih. Patuljak je jedina zanimljiva pojava.

2. prica Legenda San Kristobala (na slici) je od Laure Batalje. Za razliku od vecine ostalih ovde humor nije u prvom planu, a bogami ni u drugom. Uprkos tome radnja je sasvim solidna, mesa elemente bajke i biblijske baljezgarije. Ovde je crtez nesto drugaciji od onog u pricama pre i odmah posle, a Laurin kolor je bolji.

SPOJLERI:

3. prica je vec poznatija, a to je 
Rumpelstiltskin (Cvilidreta na srpskom), od brace Grimm. Radnja te price mi medjutim takodje nije bilo poznata, iako sam bio cuo za taj naziv - barem ovaj engleski naziv, jer ovo skroz idiotsko "Cvilidreta" kroz moje usi nikada nije bilo proslo. Prica me je zabavila (naravno, uz veliku pomoc Bataljinog crteza), medjutim nisam zadovoljan sa krajem. Naime, Dino je imao izbor nekoliko razlicitih zavrsetaka, jer Rumpelstiltskin ima vise verzija nego neki propali holivudski film, a jedan od tih zavrsetaka je da patuljak u besu sebe prepolovi u dva. Opet u jednoj drugoj verziji on toliko jako sutne nogom u zemlju iz besa da nastane duboka rupa u koju upadne i nikada se vise ne pojavi. Obe ove varijante su superiorne Bataljinom kraju, u kojem se patuljak samo naljuti, i to je to. Niti znamo sta je uradio, niti gde je otisao, nista. Previse nagli zavrsetak, bez ikakve zanimljive fore. Da stvari budu jos gluplje, Batalja je napravio jos jednu izmenu, a to je da je umesto kraljice neki njen pomagac otkrio pravo ime patuljka (desno, na slici); u originalu kraljica ide u sumu i sama otkriva tu tajnu, sto je daleko logicnije i upecatljivije za daljnji razvoj price. Zapravo, nije Batalja pravio te izmene vec je radio po scenariju tj adaptaciji izvesnog Karla Ribertija. Ali cinjenica je da je Dino mogao da ispravi te gluposti, jer strip ipak crta on, a ne Riberti...

4. prica Magicna kutija (H. C. Andersen) ima puno humora, i do sada najbolja prica. Opet je Karlo Triberti bio zaduzen za pricu, ali su ovog puta njegove izmene poboljsale a ne pogorsale pricu. A ima ih puno. U originalu nema nikakvog zlog marsala vojske za koga princeza mora da se uda, taj lik je izmisljen za ovu strip verziju. Tri psa su zamenjena samo jednim, a princeza nije kidnapovana samo jednom, kao u stripu, vec dva ili vise puta. Motiv za njeno "kidnapovanje" je u Bataljinom stripu bolje: mladi vojnik je ne dovodi kod sebe cisto iz napaljenosti ili zato sto je cuo za prorocanstvo (kojeg takodje nema u stripu) da ce se princeza udati za obicnog vojnika, vec je dovodi da bi je spasao iz tamnice u koju ju je strpao kralj jer odbija da se uda za tog zlog matorog marsala - kojeg princeza naziva "ruzna zaba". Nacin na koji se vojnik spasava od giljotine je takodje bolji, duhovitiji i originalniji nego u Andersenovoj verziji.
SPOJLERI:

5. prica Vatrena ptica (na slici) je ruska bajka za koju je opet bio zaduzen Karlo Triberti. Bajke imaju neku svoju cudnu logiku, a posto je ovo ruska bajka, ona ima manje logike nego ove prethodne, zapadno-evropske. Daleko manje, stavise. Iz nekog razloga glavni lik Ivan the vitez odlucuje da daruje perje vatrene ptice (koje je pronasao, zahvaljujuci svom magicnom konju?) svom usranom caru, od koga nikada nije imao ikakve vajde: Ivan mu je verno sluzio godinama a da pritom ne bude nikada nagradjen ili placen. Zasto bi Ivan bio toliko lud i glup da se slihta caru koji je ocigledno olos i degenerik (kao uostalom i svi drugi ruski/sovjetski carevi i vladari)?

Odgovnjor na to ne dobijamo, jer ipak je ovo bajka, pa jos i ruska.

Konj ga prethodno upozorava da ne ide caru jer ce ga to uvaliti u velika sranja, ali tupavi Ivan ga ne poslusa. (Cak i konj zna da je car teska konjina.) Ono sto sledi je niz bezobrazluka od strane psihopatskog cara, koji za svaku dodatnu i uspesnu misiju koju Ivan obavi za njega mu ne da nijednu nagradu, vec ga kaznjava sve tezim i tezim zadacima, koje Ivan obavlja samo uz pomoc svog magicnog konja.

Na kraju ga car cak indirektno osudi na smrt, time sto se povinuje uceni svoje buduce zene, koja zahteva da ce stupiti u brak samo ukoliko se Ivan okupa u kljucaloj vodi, da bi mu se osvetila sto ju je uspesno kidnapovao iz njenog dalekog carstva - sto je ujedno bio poslednji zadatak na koji ga je car poslao, jer je hteo ovu ribu za svoju caricu.

A ko bi joj to uzeo za zlo? Ivan ju je doveo u taj brlog od kraljevstva. Po njenoj zensko-rusko-bajkovitoj logici Ivan je taj koji je kriv sto je ona zavrsila kod ovog smrada od cara i sto mora da mu postane zena, a ne car cija je to ideja i naredba bila. A opet, mora se i fuksa razumeti, jer cara nije mogla da kazni (bar ne sa svojim pilecim mozgom) pa je makar to pokusala da uradi sa Ivanom koji ju je ipak fizicki oteo, iako to nije zeleo vec morao.

Na kraju, kao i u mnogim ovim bajkama, magija (neke zivotinje ili patuljka) spasava heroja price, a on ne samo da je preziveo vrelu vodu vec se i zbog nje i te carolije podmladio mnogo godina. Car odmah uskace u vodu ne bi li i on povratio mladost, medjutim, kao sto se i ocekivalo, on crkava i to na brutalan nacin. (Za razliku od skoro svih rusko-sovjetskih tirana koje nijedan jedini Rus civil nije kaznio na neki makar slican nacin. Necemo da racunamo ono tamo neko ubistvo iz 19. veka, to je bilo suvise nebitno...) Dvorani instantno proglasavaju Ivana novim carem, a on se potom zeni sa...

... tom istom ludajom koja ga je nesto ranije htela mucki ubiti. Nidje veze, logike nema. Ali treba imati razumevanja, jer ovo je ipak ruska bajka...

Inace, za Firebird sam cuo zbog Stravinskog i njegove genijalne istoimene simfonije, ali nisam znao bas da je bajka niti o cemu se radi. Odnosno bajke, jer ima puno verzija, a ovo je samo jedna od njih, mada jedna od poznatijih, a to pretpostavljam jer se ova nalazi na Wikipediji.

Koliko ja kapiram, jedina znacajna izmena koju je Karlo napravio je sto je preskocio jos jednu misiju koju je Ivan trebao da odradi, pre ove zadnje. Naime, ona zenturaca je zahtevala da on pronadje neku posebnu haljinu za predstojece vencanje, a ta krpa je bila negde na dnu mora ili slicno.

6. prica Baksuzni Jamil je arabijska bajka. Standardna ali zabavna prica o dobrici koji posle propacenog i jadnog zivota punog baksuza postaje kralj i zeni se lepom princezom. Zapravo, nekoliko ovih prica se bas ovako zavrsava: prosjak ili neki obican lik postaje kralj ili princ uz pomoc magije. Sve ove price su prilicno formulaicne, kao i mnoge bajke, ali posto se retko koji strip bavi bajkama to ne smeta uopste. Cak je osvezenje baviti se ovim stivom, posle tolikih kitch vesterna i krimi gluposti (mada ja redje citam vesterne i krimi stripove). Doduse, opet ponavljam da je ovaj album poseban prvenstveno zbog odlicnog tj specificnog crteza, manje zbog tematike. Da je ovo ilustrovao neki prosecan i nezanimljiv crtac ovaj album me ne bi zanimao ni deseti deo.
7. prica Ceniciento & Barbagris pomalo potseca na Gospodara prstenova. Medjutim, fore su vrlo slicne kao i u ranijim pricama. Jadan mladic spasava zarobljenu princezu uz pomoc magije nekoga ko mu pomaze, a to je sustina vecine prica.
8. pricu Legenda San Horgea je napisao neki lik i Laura Batalja, koja pretpostavljam radi i kolor, jer je ova prica slicno obojena, tj veoma lepo, kao i druga po redu, Legenda San Kristobala. Eto, cak su i nazivi slicni. A posto je obe price pisala Laura, i teme su veoma slicne: hriscanske, maltene biblijske. Humora opet nema u Laurinom pisanju, uopste. Ova je jos jednostavnija prica od San Kristobala, jer nema maltene nikakvih obrta sem dolaska nepoznatog viteza koji spasava princezu od zmaja (na slici). Prilicno simplisticka i banalna prica, vise namenjena vernicima koji vole ovakvo stivo. Meni licno je scenario ovde odvise suvoparan. Zadnja strana maltene dodje kao govor nekog svestenika. Medjutim, crtez i boja su sasvim dovoljni da se preko ovog manjka predje.





Friday, December 23, 2022

Crna Orhideja - McKean


Updated: 23.6.23.


Black Orchid
Vrsta: integral (sve)

Crtez: Dave McKean

Scenario: Neil Geiman 

Izdavac: Darkwood (2015)

Premijerno: 1988-89 

Dimenzije: 32 x 24.7 cm, HC

Br strana netto: 146

Tiraz: 1,000

Zanr: superherojstina, sci-fi, krimi

Kolor? Da.

Politicki obojen? Naravno.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7/10

Scenario: 3/10

Ciljne grupe: marvelovci 

Prednosti: crtez a posebno kolor

Minusi: superherojstina, pretencioznost, pojavljivanje Betmena, levicarenje, neke notorne gluposti, pateticni citati iz pesama, ultra-pacifizam, kenjanje po logici

Ovaj tupavi album je bio na velikom popustu i samo zato sam ga uzeo. Jeste me neobican crtez privukao, ali ni on nije na nekom ne-znam-kakvom nivou da bih ikada platio punu cenu za ovako nesto. Uostalom, nivo cesto nije ovakav kao ova strana gore. Neke strane su bezbojne, a crtez sam po sebi nije dovoljno dobar da bi mogao da prodje bez kolora, koji je sve u svemu veoma dobar. Zapravo je steta sto se ovako zanimljiv crtez/kolor tracio na jednu ovakvu glupost.

Pod "ovako nesto" se podrazumeva da pricam o tome da je ovo pisao Neil Geiman, "legendaran" americki komercijalac kojeg neki veoma naivni i neizbirljivi ljudi smatraju velikanom stripa. Ne, on samo spada u pretencioznu felu americke komerco-bullshitijade odnosno superherojstine, i to one sa izrazeno levicarskom orijentacijom. Doduse on dodje kao mnogo manje politicka verzija Alan Moore-a, odnosno nije opsednut unistenjem kapitalizma ni problizno u onoj meri kao doticni marksisticki degenerik. (Mada mnogi citaoci sigurno nista od toga ne primecuju. Iako su Marvel/DC vec odavno ogrezli u politickoj korektnosti i levicarenju. Velik broj ljudi ni ne zna razliku izmedju levice i desnice prema tome njihovo neprimecivanje ovakvih stvari ne cudi preterano.) Od njega sam do nedavno bio procitao samo dva Sendmena. (Recenzija u linku dole.) To je sve. I previse, sto se mene tice. Nervira me njegova melanholija, patetika, jeftino filozofiranje, skoro kompletan nedostatak humora, bavljenje superherojima, i neumorni pokusaji da se "pesnicki" izrazava. Covek sebe i svoja piskaranja preozbiljno shvata, pogotovo s obzirom za koje jeftine/neambiciozne institucuje radi...

Primera radi, Sandman Overture nije nista drugo do velelepno ilustrovana marvelijadija o spasavanju sveta tj multiverzuma - skoro pa i jedina tema kojom se marvelverse/DCverse/qrcoverse uopste bave. Sta god da sam citao od superherojstine (ono vrlo malo) se skoro uvek bavi spasavanjem Metropolisa, planete Zemlje, svemira, pa cak i multiverzuma - u tom smehotresnom redosledu. Valjda kad su bili spasili Mentalopolis po hiljaditi put su presli na spasavanje citave Zemlje, pa su i nju decenijama spasavali, a onda kada su je bili spasili po 5457. put su odlucili da "osveze" price time sto ce preci na jos bombasticniju stvar, a to je naravno spasavanje svemira. A onda kada su svemir spasili bar 1500 puta, onda su ovi bajni izdavaci i njihovi lakeji presli na (odnedavno popularan) multiverzum - kao npr u tom pomenutom Sendmenu. Koja pacenicka megalomanija. Jadni li su, bas kao i njihova filistinska publika kojoj ne mozes da serviras nista iole inteligentno jer bi se sigurno pobunili. A pritom se dobar deo njihove publike lozi da je to marvelodisijevsko stivo "inteligentno"...

Budali svaka glupost moze da deluje inteligentno, jer u odnosu na njega samog ono to u neku ruku i jeste.

Uprkos postojanju Sandman Overture koji je vizuelno spektakularan, Gejmena bije glas da namerno bira prosecne crtace da bi se pricalo samo o njemu, tj da mu crtaci ne kradu paznju citalaca.

Ne slazem se.

On bira ne samo prosecne vec i lose crtace. (Izuzetci su retki.) A sad da li to radi jer je nepopravljivi egomanijak tipa Alan Moore ili Stephen King, to vec ne znam. Ali me ne bi cudilo da je istina, jer kada sam prelistavao sve ostale Sendmene, bio sam iznenadjen koliko je u proseku nizak nivo crteza; cesto ispod proseka, pa cak i smesan i los - ponekad i na granici karikature. Fascinira me do koje mere filistince medju stripofilima uopste ne tangira kvalitet crteza - koliko su samo ustinuti od estetike i shvatanja umetnosti. Das seljaku Moebiusa, ili mu das Djipija - njemu je to sve isto. Ja takvim bolidima zavidim, zato ih i podjebavam, jer sam - da budem sasvim iskren - ljubomoran na njihovu svinjsku sposobnost da budu svastojedi.

A opet, s druge strane... Svinje, posto im je svaki strip dobro nacrtan, moraju mnogo vise novca da trose jer je ponuda "kvalitetnih stripova" - po njihovoj definiciji tog pojma - ogromna. Na tome im definitivno ne zavidim. I ovako trosim previse na stripove, taman posla da sam jos i nekriticna striposvinja bez kriterijuma, te da me zanima skoro sve sto postoji... Samo svinje-milioneri mogu sve to da isprate. Ove ostale siromasnije svinje mogu samo s tugom i frustracijom da konstatuju kako ne mogu ni promil svega sto je u ponudi da si priuste.

Ali nema potrebe da po 100. put podjebavam stripofile, od kojih su najmanje 70% kompletni dziberi sto se (ne)ukusa tice. Tu sam da objasnim zasto je ovaj album razocaravajuc i glup.

Da, razocaravajuc. Istina je da sam rekao da nisam nikada imao visoko misljenje o Gejmenu, ali sam se zbog stila ovog crteza ponadao da se ne radi o nekakvoj marvelodisijadobediji vec o necem sasvim drugom. Kad ono, vec na prvim stranama saznajem da je cak i ovo neka superherojstina koja spada u neki usrani superherouniverse, ili kako ga vec zovu Stan Lee i njemu slicni klosari. (Pojavljuju se Betmen, Mocvarko i Leks Tutor.) Ne mogu Ameri bez toga, nista drugo njihova strip/film publika ne razume, nista drugo ne stancuju; mnogo im je primitivna stripska scena, zapravo najgora na svetu u tom smislu, bar kad se poredi sa argentinsko-spanskom skolom, francusko-belgijskom, sa Italijanima, sa Britancima i s Japancima. Na toj internacionalnoj skali Ameri su na samom dnu, daleko ispod svih, barem sto se njihove komercijale tice. Stripska scena im je toliko losa da je mozda cak ispod holivudskih filmova po kvalitetu. (Govorim o americkoj mega-komercijalnoj kinematografiji od 00-ih nadalje.)

Kao sto Ameri ne mogu bez komercijale, tako i Gejmen ne moze bez levicarske propagande. Strana 15:

"Ne mozes da se boris protiv zlocina, ovo su osamdesete! To je kao da se boris protiv drzave."

Zlocin = drzava. Za politicki neupucene (odnosno 90% stripofila), ovo u prevodu znaci:

"Regan je na vlasti bio u 80im, a on je jedan veliki kriminalac! Imamo li konkretne dokaze za to? Nemamo ih, ali ni ne trebaju nam dokazi, jer mi jednostavno izmisljamo sta nam se cefne jer smo devijantni levicari. Uostalom, on je zlocinac vec samim time zato sto je Republikanac odnosno desnicar koji se bori protiv nase omiljene marksisticke imperije, SSSR-a, a mi ga zato mrzimo - medjuostalom. A tek ga sada mrzimo kada je pomogao da se raspadne ta divna Lenjinova unija, tako moralna i pravedna. A posto mrzimo Ronija - a pritom smo veliki lazovi - odlucili smo da prikazemo Ameriku 80ih kao korumpiranu, zlu, i dekadentnu, iako je Regan zapravo izvukao Ameriku iz ekomonskih govana prethodne vlasti (levicarskih demokrata na celu sa Karterom) - cinjenica koju biramo da kompletno ignorisemo, slicno kako u Britaniji simpatizeri laborista (britanskih komunista) ignorisu i precutkuju kako je Tacerka izvukla njihovu zemlju iz govana koje im je bila ostavila prethodna, laburisticka, vlast. Ta Amerika tek 1993. krece da se pretvara u nesto bolje, kada politicka korektnost napokon krece da dominira drustvom, i da unistava slobodu govora odnosno slobodu desnice da se slobodno izrazava..."

Levicarski scenaristi uvek najvise blate Ameriku kada su na vlasti njima omrznuti republikanski predsednici Nixon, Reagan, Bush i Trump - a kada su demokratske psihopate Obama ili Clinton na vlasti bili onda se kritika drzave uvek "neobjasnjivo" smanjivala. Kao i sada: dok je Trump bio na vlasti Amerika je bila "najgora", a cim ga je zamenio jedan devijantni pedofil zvani Biden, ta se kritika americke vlasti i politike drasticno smanjila u americkim (levicarski kontrolisanim) medijima, bas kao i u stripovima i na filmu. Odnosno, kad god levicari zele da blate Ameriku ili njenu politiku i drustvo kada je na vlasti Demokrata, radnju lepo pretoce u jednu od tih predsednickih era koje nisu bile "demokratske" (tj kada u Beloj kuci nisu vladale Demokrate tj liberali tj komunjare) da bi onda neometano levicarski pisac/scenarista mogao do mile volje opet da blati kapitalizam i demokratiju, jer Amerika samo tada ne valja, tj kada je na vlasti Republikanac (tj Nixon, Reagan, Bush i Trump: to su omiljene mete propagandnih levicara iz neo-marksistickih fabrika zvanih Holivnjud i Marvel/DC). Cim na vlast stupi neki "dusebriznicki" populista tipa Clinton, Obama ili onaj klovn Carter, koji decenijama kenjaju istu pesmu o "promeni" i "jednakosti", Amerika levicarima najednom postaje daleko blaza, manje "surova" i mnogo prihvatljivija drzava. Cak i kada se jos vise ratova vodi nego za vreme Republikanske vlasti...

I uprkos cinjenici da tom drzavom ne vlada Bela kuca vec takodje i kongres, senat, kao i lokalni guverneri. Pa nije to centralizovana Rusija pa da drzavu "definises" osobom koja je zvanicni lider! A neretko kongresom i/ili senatom vlada upravo opozicija tj stranka koja u tom momentu nije u Beloj kuci. Prema tome, deliti Ameriku ovako na "losu Ameriku" (kada su u Beloj kuci Republikanci) i "dobru Ameriku" (kada su u Beloj kuci Demokrate) je krajnje imbecilna podela koja kompletno zanemaruje kompleksan nacin na koji se drzavom upravlja, a njome skoro nikada nisu upravljali iskljucivo jedni ili drugi. Sem naravno u zadnjih par godina, jer se Amerika polako pretvara u jedno-partijsku diktaturu.

Samo zato sto je Reagan bio na vlasti u 80im ne znaci da je on kontrolisao Amerikom. Nije SAD diktatura tipa Severne Koreje ili Libije pa da jedan covek moze toliko da utice na politiku drzave. Ni priblizno: americki predsednik ima 1000 puta manju moc u svojoj drzavi od jednog Fidela Kastriranog ili Staljina. Jer da nije tako, Obama bi odavno sve Republikance strpao u logore, dok mu Alan Moore pomaze pisajuci stripove o ogromnoj pravdi i humanosti takve odluke... Demokrate obicno kontrolisu kongres i senat kada je Republikanac u Beloj Kuci, a cesto i kada nije. Deliti Ameriku na losu (kada je Republikanac u Beloj Kuci) i mnogo manje losu ili cak dobru (kada su na vlasti Demokrate - pogotovo ultra-precenjene "ikone" Kennedy i Obama), je toliko detinjasto i maloumno da takva interpretacija sveta moze samo doci iz ultra-debilnog levicarskog kampa. Oni se uostalom najvise bave simplistickim budalastinama; njima je sve crno-belo, nema niceg u sredini. (Bas kao i njihovi "daleki" rodjaci, ultra-desnicari, koji takodje obozavaju logore i zabranu slobode govora.)

Smehotresno. Levicari su neopevane budaletine, i lazovi.

Drugo, ko je promovisao kokain i heroin u 80im? Pa niko drugi do marksisticki Holivud. Oni su idealizovali i romantizovali narkomaniju, prostituciju, kriminal, seksualnu devijantnost i sve ostalo sto spada u domen nemorala, zlocina i auto-destrukcije, kao sto to rade i sada - samo jos zesce. Levicari su konstantno ismejavali Reganovu i Bushovu borbu protiv droge (tzv "war on drugs") upravo zato sto oni (levicari) podrzavaju upotrebu droge, i zato sto demokrate nikada ne bi stavljali prioritet na borbu protiv kriminala; njima je daleko bitnije da li se gejevi mogu vencati, da li zene imaju identicne plate kao muskarci, i da li pedofili smeju usvajati decu... Cija se americka stranka bori za legalizaciju droge, za blazi tretman pedofila i prostitucije, kao i za blaze kazne za silovatelje i ubice? Pa Demokratska stranka tj Biden i druzina... Republikanci su protiv svega toga. Mada, i njihovi politicari polako povlace rep, ne usudjuju se vise ni kontrirati levici, da ne bi bili javno deklarisani kao "rasisti", "seksisti", homofobi", "fasisti", "islamofobi"... (Vec sam bio pominjao koliko je politicka korektnost zavladala Zapadom, a time i ustrojila velik deo tamosnje desnice time sto su tabuizirali vecinu politickih tema, pa niko ne sme vise otvoreno ni da prica o kljucnim temama.)

Jel vam sada malo jasnije? Manje "ucite" istoriju i politiku kroz retardiranu stripovsku "literaturu" i holivudsko propagandno-marksisticko smece, vise se informisite kroz prave kanale. Ili jednostavno ukljucite mozak i zdrav razum, a pritom iskljucite anti-amerikanizam kojim su vas podojile dojke Tita, Milosevica, Seselja i ostale domace rusofilske gamadije koja vas odvajkad doji svojim ekstremistickim, zagadjenim mlekom. Zar vam nikada ne dosadi jedno te isto anti-kapitalisticko/anti-zapadno mleko kojim vas nutkaju psihopate i kriminalci vec decenijama iz svojih strokavih sisa? Obracam se naravno Balkancima, pogotovo Srbima, koji su oduvek imali kompletno pogresnu sliku sveta i internacionalne politike, a posebno Amerike. (Zato prosecni Srbin velica Kinu, Rusiju, pa cak i Severnu Koreju, a mrzi zapadne zemlje - u koje planira da ode cim/ako mu se ukaze prilika!) To sto je sadasnja Amerika vredna kritike i podsmevanja je samo zato sto je ubijena ona starija Amerika pre 90ih, tj progresivna i daleko normalnija Amerika, a zamenjena u 90im ovom novom LGBTovskom koja se naravno nikako ne moze i ne sme podrzavati. Medjutim, balkanska stada ovaca uopste ne razlikuju ove dve Amerike, cak ni ne znaju za tu vremensku "podelu", a oduvek su mrzeli tu naciju, ne znajuci cak ni zasto... Mrzeti SAD u npr 70im i 80im je bilo retardirano, ali je sada situacija veoma drugacija...

Da ne duljim i da ne laprdam previse, sve ovo je prilicno kompleksna tema, a ja sam je samo blago okrznuo tj nisam ni usao u detalj - kojeg ima dovoljno za 56 debelih knjiga. Ko zeli vise informacija na ovu temu, idite na moj politicki blog, na prvi post - koji se detaljnije bavi komunizmom... kojeg vecina Srba (i ostalih Balkanaca) uopste ne razumeju.

Strana 28:

"Kanadski premijer se zalio na kise iz americkih industrijskih..."

Ovaj naizgled nebitan detalj je tipicno levicarsko ubacivanje propagande, onako sitno, "sa strane", na kvarno, nevezano za radnju stripa (ili filma). To se "cuje" na radiju (ili TV-u) dok Filip Silvijan razgovara sa jednim od klonova Crne Orhideje. Cemu to, kad nema blage veze sa radnjom? Pa citav razlog zasto se skoro samo iskljucivo levicarski scenaristi i pisci mogu danas baviti svojim poslom je upravo zato sto su levicari, a levicarima je duznost da seju marksisticku odnosno anti-kapitalisticku propagandu. Zato su uostalom i privilegovani da pisu scenarije za filmove i stripove. Inace ne bi imali tu privilegiju. Koliko desnicarskih pisaca imaju karijere na Zapadu u stripu a pogotovo TV-u/Holivudu? Nema ih maltene uopste. Slucajnost? Samo se deca prave slucajno. Nema slucajno. Sve je ciljano.

Nema zagadjenja iz indijskih, kineskih, ili ruskih (tada sovjetskih) fabrika, jel? Pa naravno da nema. Opste je poznata naucna cinjenica da samo kapitalisticke fabrike zagadjuju vazduh. Hemija i fizika se ponasaju sasvim drugacije u kapitalistickom kontekstu u odnosu na socijalisticki, to vam bar moze potvrditi svaki lazljivi naucnik, npr Neil DeGrasse. To vam je kao ona crna komedija koja se odvila odmah nakon revolucije 1917. Navodno anti-kapitalisticki, dusebriznicki pokret Crvenih je preuzeo vlast da bi kaobajagi spasao Rusiju od "trulog kapitalizma i njegove industrijske eksploatacije proleterijata" - a onda odmah nakon ultra-krvavog dugogodisnjeg  gradjanskog rata taj isti Sovjetski Savez krece da se zestoko industrijalizuje i da kreira iste onakve strokave i stetne fabrike (u kojima su radili milioni bedno placenih jadnika) kakve je Karl Marks kritikovao u svojim kretenskim filozofskim radovima! Da, levicari su komedijanti i cirkuzanti, ali oni od opasne, psihopatske i licemerne sorte. Ko ih ne zna skupo ih placa, a za to svoje neznanje o komunistima platili su stotine miliona ljudi vec, a tek ce jos da plate, pogotovo naivne budale na Zapadu koje pojma nemaju sta im se sve sprema...

Da li je Gejmen psihopata? Mozda ne bas psihopata, kao npr njegov hipi kolega Alan Moore, ali u najmanju ruku je egocentricni licemerni narcisoid, a to mu na isto/slicno dodje. Svi ti "dusebriznicki" scenaristi koji se "zalazu za uzvisene ciljeve" (LGBTQP, migranti, prava zena, ekologija - aktivizmi koji se danas neumorno propagiraju) su foliranti na kvadrat, profesionalni lazovi koji se bave manipulacijom naivnih zombi citaoca. A bas je mnogo tesko manipulisati modernim krdima tupavih stripofila i filmofila, stoga im posao i nije preterano tezak...

Najjace mi je sto Gejmen toboze "sprda" superherojstinu time sto u stripu "lukavo" pominje neke klishee ovog zanra (strane 14-15) - a pritom licemerno pise za takve stripove odnosno se i dalje bavi njima. Ne moze i jare i pare. Hoce da bude non-konformista, neki bajni "buntovnik" (kao klovn Alan Moore, koji je umislio da je mesija stripske scene), a i dalje uzima lovu od americke stripoindustrije, i dalje radi na toj tupavoj superherojstini. Mozes da das najvecem crtacu u istoriji stripa da ilustruje superherojstinu ali i dalje sadrzaj ostaje glup, ma koliko crtez bio dobar. Gejmen ovo vrlo dobro zna, ali se pravi blesav. Sta je Crna Orhideja nego jos jedan usrani superheroj tj u ovom slucaju heroina! Gejmen ocajnicki pokusava da okiti svoje superherojske albume pretencioznom a jeftinom "poezijom", pokusavajuci "jeftino-pesnicki" da pise, ali sve je to za badava jer govno mozes da okitis kao jelku, ali ce i dalje da smrdi jer je govno. Mene je prosto blam da citam njegovu kitnjastu naraciju. Slicni fazoni i nacin izrazavanja kao Moore: pompezni bullshit bez skoro trunke humora, klasicno preseravanje. Scenaristicko onaniranje dve precenjene budaletine, u svrhu podupiranja sopstvenog ega, jer taj njihov stil pisanja moze da imponuje samo polu-pismene marvelijadnike i disibednike koji u zivotu nisu uzeli dobar roman u ruke, ili ako jesu, ne umeju da razlikuju pravo pisanje od ovog jeftinog...

Zato me je bio i blam da procitam citav uvodni tekst, koji je toliko pretenciozno glup da nema dalje. OK, vecinu strip uvoda pisu idioti i vecina su pretenciozni, nista novo, ali ovaj je posebno jadan - sto ne cudi jer ga pise neki novinarcic iz pateticnog  Rolling Stone casopisa: marksisticko-hipsterska institucija notorna po svojem promovisanju najgore muzike - a ignorisanju one najbolje. (Odnosno uglavnom uvek idu politickom linijom: ko je politicki podoban tj PC njihovu muziku promovisu...)

A onda saznajemo identitet glavnog zlikovca. Leks Lutor... Blam.

A onda sledeci klishe: Doktor Silvijan je bio odbacen kao klinac od ostalih decaka u skoli jer je bio "nerd". (Strana 34.) Naravno da je svaki naucnik bio "nerd", pa to je cinjenica, jer svaki klishe je tacan! (Kako levicari samo vole stereotipove kada njima odgovara, a ovamo su navodno protiv stereotipova...) I naravno da nijedan nerd nije imao prijatelje (bar ne muske) u detinjstvu jer je on uvek bio jedini nerd u krugu od 50 kvadratnih kilometara! (Americke skole su bukvalno preplavljene nerdovima, pricam i iz licnog iskustva, ali ih nekako u americkoj fikciji nikada nema dovoljno da bi jedni drugima pravili drustvo te postaju "otudjeni"... Logika koju ne kontam.)

"Imamo u najboljem slucaju jos 40 godina pre nego sto nam nestane kiseonika." - Dr Silvijan, strana 41.

Zaboravio je Silvijan na otapajuce severno-spolovne ledene sante koje su trebale jos pre 30 godina da preplave sve priobalne gradove, a tu je jos i globalno zagrejavanje koje je trebalo pre bar 15 godina da dovede do pustinjskih pejsaza po citavoj Evropi... I to je Silvijan odnosno Gejmen zaboravio da pomene. Ali nema veze, posto se na ovoj strani pominje Alek (Mocvarko), a Moore pise taj serijal (tj pisao ga je tada) neka se on pozabavi skakanjem globalne temperature na 150 C, i na povecanje nivoa okeana za 100 metara... dok Gejmen baljezga o kiseoniku.

Gluposti se nastavljaju na 53. strani kada navodno inteligentni naucnik Dr Silvijan otvara vrata u 2 sata ujutro, kada mu zazvoni Suzanin bivsi muz (a ujedno i njen ubica). Najveci idiot na planeti ne otvara nikom vrata posle ponoci, a tek to ne bi smeo/mogao da uradi jedan naucnik, intelektualac, koji je pritom morao biti svestan da ima ozbiljne neprijatelje, plus mu je Orhideja bila ubijena nedavno. Znaci... gluposti na kvadrat. Zar nije Gejmen mogao na neki inteligentniji nacin da izvede ovo ubistvo?

A opet, zasto bi se trudio. Kakva publika takav scenarista. Zabole njega za logiku, vazno da ima puno patetike u vidu "pesnicke" naracije, koju je sve teze trpeti kako radnja odmice. Ma kakva "poezija", to je jeftina melodrama. A kao da to nije dovoljno, na 55. strani imamo citat iz neke pesme, koji me tera da biram: treba li sad da se smejem ili da bacim album u smece? Kakva mega-patetika... Transfer blama dozivljavam, ali ne toliko za Gejmena vec za publiku koja ovakav kitch shvata ozbiljno. Superherojski strip - a umocen u "poeziju". Nazalost, to je (mnogo?) kasnije postala praksa u marvelitardiranom svetu kostimiranih debila. Sada superherojski stripovi nisu vise deciji kao sto su nekada bili (valjda do 90ih?), vec su i za "odrasle" (barem fizicki odrasle), jer, pobogu, zar se ne primecuje koliko je to sve umetnicko-pesnicki inscenirano? Eto vam ga covek odeven kao sismis - ali molim vas shvatite ga ozbiljno koliko god glupo taj lik izgledao u tom svom betkostimu, jer naracija je toliko pesnicka a radnja tako dramaticna i "mracna"... Serem se i po Betmenu i po citavoj superherojstini. Koja lakrdija. Cirkus, maskenbal, smejurija.

Okititi superherojstinu ukrasima je kao da na govno stavljas (jeftin) parfem. I dalje bazdi. Stoga bi bilo pametnije tj manje glupo da se vrate normalnoj nepretencioznoj, ne kvazi-mracnoj/kvazi-ozbiljnoj superherojstini. Ali to govno-poredjenje sam vec bio pomenuo. A s druge strane, sto se ne bih i ja ponavljao? Marveluniverzum se stalno ponavlja, drkaju jedne te iste fore, jedne te iste zlikovce, jedan te isti grad (Kuropolis), cak im je i ludara uvek ista (Arkam), pa sto bih ja bio bolji od njih... I ja cu lepo tokom ovog teksta da stalno provlacim to poredjenje s govnima, jer oni prolaze nekaznjeno sa svojom repeticijom, znaci valjda mogu i ja...

Do 64. strane zatim slede velike batine za Docu, medjutim koliko god mu puta bivsi Suzanin muz Trnov razbije tikvu flasom ili sutne je nogom, ovaj i dalje ne samo da ne gubi svest ili umire vec razgovetno prica. (Tek nesto kasnije mandrkne.) Zato sto je tesko ostetiti glavu bez mozga? Vrlo moguce, jer Doca nijednu jedinu inteligentnu stvar ne uradi u citavoj prici, a nedostatak mozga u toj tikvi njegovoj je jedino moguce objasnjenje za ovu tupavu scenu.

Ali ta tupavost je samo promil tupavosti koja kenja po citaocu na strani 78. Ova strana je Carica svih tupavosti, mega-budalastina kakvu samo jedan dusebrizni levicar kao sto je Gejmen moze da napise. Naime, nakon sto je Trnov nemilosrdno pobio gomilu "orhideja", kao i zverski ubio njihovog tvorca Docu Silvijana, Leks Lutor naredjuje Trnovu egzekuciju. Ali on ne umire jer...

Ajde, pokusajte da pogodite...

Ne umire jer ga spasavaju prezivele orhideje. Zasto? "Bilo je vec suvise ubijanja," kaze jedna od ovih biljnih glupaca. Jeste, tacno, bilo je previse ubijanja ali KO ih je sve pobio? Pa Trnov!

Ovo je toliko gandi-imbecilno da ne znam da li da uopste trosim energiju listajuci sve gluposti koji su previse ocigledne... Ali evo, cisto zabave radi:

1. Ako je vec bilo "previse ubijanja" zasto ne ubiti jos jednu osobu? Koju razliku cini jos jedan les na hrpi drugih leseva? (Idem anti-spokovskom tj anti-hipi logikom.) Pogotovo kada bi taj les bio les coveka krivog za sva ubistva.

2. Zar ove orhideje nemaju gram mozga? Jel to zato sto su polu-biljke pa im je IQ 15?

3. Zar ove klovnovske klonovke nemaju trunku lojalnosti prema svom mucki ubijenom doci i prema svojim ubijenim sestrama?

4. Zar spasavanje Trnova nije ionako rizicno jer bi drugi nevini ljudi mogli da od njega kad-tad nastradaju? A tu se vracamo na 2. tacku, a to je da klonovke-orhidejke nemaju gram mozga. Spasavati jednog serijskog ubicu je samo po sebi tezak kriminalni delikt jer time ugrozavaju potencijalne buduce zrtve. Gde je tu logika? Valjda se govno pusta u kanalizaciju? Otkad se govno cuva? Zasto su spasili govno?

5. Ako je glavna odlika orhidejki da su maloumne gandijevke, zasto bi citaoc onda uopste mario za njih? Ja sam generalno za nestanak svih pacifistickih vrsta, a to obuhvata i botanicke proizvode kao sto su ove polu-biljke. A to me dovodi do zakljucka da nisu one krive sto su glupe, jer otkad biljke umeju da misle - pa jos i logicno? Doca ih je napravio tako tupavim, te on snosi krivicu. Nije im npr objasnio da serijske ubice treba eliminisati a ne spasavati...

6. Zasto doca nije predvideo ista od ovoga? Znao je za razne neprijatelje, znao je sve. Morao je znati. Znaci i on je retardiran - mada to vec znamo od strane 53, kada otvara vrata potpunom strancu u sred noci, sto je i prouzrokovalo masakr...

7. Ako je doca napravio orhiklonovke da bi se ponasale kao tupave mazohisticke pacifistkinje, znaci li to da je i on imbecil i mazohista? (Dobro, to vec znamo, samo se ponavljam...)

8. Cemu se uopste trudio da odrzava orhidejke na zivotu ako nije imao nikakav plan kako da sebe a i njih zastiti od masakra - i to ne od mocnog Leks Lutora vec jednog obicnog klosara naoruzanim samo bejzbol palicom i flasom? Kako je moguce da nije imao nikakve mere zastite, ni oruzje, ni strazu, ni ogradu... nista.

9. Zasto Gejmen promovise mazohizam i pacifizam? (Dobro, na ovo znam odgovor: jer je degenericni licemerni levicar.)

10. Zasto Gejmen ne veruje u osvetu (a onda je kasnije licemerno ipak pominje u pozitivnijem svetlu)? Veruje on u nju. Jos i te kako. Da njemu neko ubije dete ili mu ukrade zbirku hipsterskih knjiga koje drzi na policama, uzeo bi prvi pistolj i krenuo da koka. On je samo pacifista u svojim pricama, u teoriji. U praksi ne postoje pacifisti. Da, on je licemer i folirant, naravno, kao i svi njemu slicni gandijevci. Skoro svi su levicari takvi...

11. Da li Gejmen zaista veruje da njegova publika ne voli osvete i da su protiv ubijanja zlikovaca?

12. Da li Gejmen smatra da su njegovi citaoci bas totalni imbecili? (Na ovo znam odgovor...)
Osim svih ovih budalastina, taj lik Trnov je morao biti napokon ubijen, ne samo iz (veoma logicne i opravdane) osvete vec ako nista drugo i zbog toga sto je veoma iritantan lik, nezanimljiv, i glup k'o tocilo, jer su mu sve namere i odluke nelogicne. Cak se i Leks Lutor cesto hvata za glavu, ne shvatajuci Trnovo glupo ponasanje. Doca je bio ekstremno glup, orhideje su retardirane, a jos i Trnov... A to znaci da je jedini inteligentni lik "zlikovac" Leks Lutor. Ne preostaje mi nista drugo nego da navijam za njega, da istrebi i preostale orhidojke, jer samo jedna stvar je gora od zla, a to su glupost i pacifizam - u tandemu. Zlo barem zeli da prezivi, zlo voli sebe. Makar to. A ovaj doca i Orhideje... Oni ne postuju ni sebe ni druge, cak nisu kadri ni da osvete svoje voljene. Zato podrzavam Leks Lutora. A za to je Gejmenov tupav scenario kriv.

Uostalom, zar Leks nije ionako neunistiv? Supermen mu nije nista mogao, u koliko epizoda? Barem 5,000. Pa kako ce onda dve konfuzne, pacifisticke biljke da ga srede! Zar ne znaju da se metropolijski zlikovci nikada ne mogu ubiti? Potrebni su za narednih 50 serijala i 950 nastavaka.

A kad smo vec kod toga... Zasto orhidojkice nista ne znaju? Zasto im njihov doca nista nije objasnio? Mogao je makar da izdvoji 5 minuta iz svog zlatno-vrednog vremena pa da im lepo objasni sustinu: "Trnov je olos, Leks Lutor je veliki neprijatelj, i ne ostavljate decu samu po parkovima jer ih trgovci belim robljem i pedofili mogu kidnapovati..."

Sto se i desilo. Starija trnoruzica ostavlja ovu manju samu u parku dok ide u Arkam, a ova mala biva kidnapovana. Nista se od toga ne bi desilo da je doca imao gram mozga. Ali posto nije...

Da je ovaj strip iole realan, evo kako bi isla scena sa strana 78-79: Orhidejke odluce kako je davljenje preblaga smrt za Trnova te ga izvuku iz reke da bi ga odnele u neki napusteni bunker gde ga mlate i muce danima, dok ne crkne. E to bi bilo realno. To je ljudska, a bogami i biljno-ljudska narav. I ljudi i biljke su programirani da prezive - a to podrazumeva i nasilje i osvetu. Gejmenu, debil si.

A ni Betmen nije mnogo bolji. Umesto da konkretno pomogne totalno zbunjenim orhidojkicama nepripremljenim za zivot van docine botanicke baste, on ih salje na neke nebulozne adrese. Npr u onaj usrani "Arkam" (rec koja marvelitardima daje krute penise i vlazne pice) koji je kaobajagi ludara iz koje te puste samo ako "popusis strazaru" - kako tvrdi jedna likusa. Gejmen treba manje da pusi, ali travu, a vise da koristi mozak kada pise. A opet, kakva publika takav pisac, i obrnuto.

Poseta Arkamu (na slici) nema nikakvu svrhu, nicemu ne sluzi u narativnom smislu, sem da napali Betmen fanove koji se loze na sve betmenovske fore i fazone. Orhidejka tamo gubi vreme, a time i citaoc gubi vreme (sem betmenovaca, koji se loze na Arkam bez obzira sluzi li nekoj svrsi ili ne).

Sledeci veliki gejmenski blam kenja po sebi i po citaocu na strani 105, pred 3. poglavlje. Citat, opet, i to od bivse muske prostitutke Lou Reed-a, koji je pritom jedan od najgorih pevaca 70ih, ako to uopste mozemo nazvati pevanjem, to njegovo isfalsirano monotono baljezganje...

Lou Reed, heroj indie hipstera, u stripu prepotentnog Gejmena. Sve je napokon logicno. Bar jednom da nesto ima smisla... Cak je logicno u "nomen est omen" smislu; ovaj je bio muska whorovka, a ovaj koji ga idealizuje se preziva kako se preziva.

Naredni deo price je prepun hipi gluposti, a u tome Gejmenu pomaze hipik nad svim biljnim hipicima, mag zvani Mocvarko, koji se za razliku od beskorisnog Betmena pokaze korisnim, te preprica citavih prethodnih 100 strana orhidroljama, a nakon toga se pokaze kao kompetentan botanicar te poseje gomilu buducih orhidejki u zemlju, da bi ovaj strip imao potencijalan nastavak kada/ako neko rokne one dve pacifisticke orhiglupace - jer odbijaju da se brane od nasilja!

Mocvarko objasni orhipizdama da ih je Doca napravio u svrhu stvaranja nove rase ljudi - polu biljke/polu-ljudi - koji bi preuzeli Afriku ili sta vec. Znaci, Doca nije verovao toliko u evoluciju koliko je bio za devoluciju: pretvaranje ljudi u biljke. A opet, kao neko ko je imao mozak na nivou biljke, bio je verovatno idealan da vodi takav projekat...

Mocvarko je nekako - uz pomoc magije ili cega vec - znao gde se nalazi mlada kidnapovana orhidojka pa ju je na taj nacin spasao... Kako to da onda nije znao da upozori orhibiljke da ih goni Leks Lutor? Kako je mogao da zna ono prvo a ne i ovo drugo?

A i ja sam bas budala, trazim logiku u moru marvelovskih govana...

Nasmejala me je 132. strana, kada Gejmen opet krene "pesnicki" da kenja svoj uobicajeni hipsterski izmet, parafraziram: "kretala se neometano i mirno kroz srce sveta, daleko od nasilja, daleko od svireposti, daleko od iznenadne smrti..." A u tom istom kadru je prikazana kornjaca kako ubija ribu!!! Znaci, nasilje vazi samo kad ga ljudi vrse, dok se nasilje medju zivotinjama nekako ne racuna kao nasilje vec je to sve "kompleksan ekoloski sistem" ili sta vec.

A onda na strani 144 Trnoruzica kaze zlikovcima: "ovde nema ubijanja, nema mrznje." Ma prava hipi glupaca, sta sam bio rekao... Nema ubijanja? U dzungli prakticno samo i ima ubijanja, ne puno vise od toga. Ali valjda je orhiglupaca suvise okupirana uzvisenim hipi-mislima da bi primetila masovni pokolj zveri nad drugim zverima... Isto kao oni naivni americki hipici kada otputuju u "svetu spiritualnu" Indiju da bi "pronasli sebe" a pritom kompletno ignorisu siromastvo i bedu koja ih tamo okruzuje. Egocentricna, glupa goveda.

A i taj smesni komentar "nema mrznje"... To je vrlo ocigledna aluzija na domoroce, koje levicari smatraju "moralno cistim", jer marksizam (medju ostalim mnogobrojnim glupostima) propagira i mit o noble savage. Zato ovde domoroci postaju poklonici i prijatelji orhidroljama, tj dobrice su, dok ih zli americki belci love za dolare. Noble savage teorija je levicarska bajka o nekorumpiranosti pecinskog coveka, tj pre-civilizacijskog divljaka, koji navodno ne ume da cini zla dela i koji je "dobar" - jer je "naivan" i cist kao dete. Sve se to fino uklapa s grupom Leksovih ubica koji su naravno svi belci a koji su dosli da ukaljaju dzunglu tj cistocu prirode. A cak se i pominje "veliki beli lovac" u jednom dijalogu - a sve ovo sto sam naveo u paketu je aluzija na "zle kapitalisticke belce", rasistima koji "unistavaju prirodu". Ovo vam je klasican primer novokomponovanog auto-destruktivnog i mazohistickog fenomena zvanog white guilt pizdarije (guglirajte, mrzi me da potanko objasnjavam bas svaki qrac), tj kada levicarski belci pisu i propovedaju o zlu drugih belaca. (Drugih belaca, jer naravno ti belci koji pisu o zlu belaca ne mogu nikako biti zli, oni su dusebriznici koji su poslati od boga Marksa da spasu zene, gejeve i manjine od belackog kapitalizma... Jos jedna morbidno-naivna bajka.)

White guilt
tj "bela krivica" je najveca bolest modernog Zapada, ne daj Boze da ikad ta kuga stigne i u ove krajeve, a zato zapadnjaci i propadaju kao civilizacija, munjevitom brzinom. A ovaj strip potice iz 80ih, tj vec je tada bilo ovakvih komunjarskih, utopistickih gluposti. Sada je to normalno, tj toliko normalno da ovakvu imbecilnu propagandu vecina ljudi vise i ne primecuje: jer kada si stalno i dugo okruzen govnima onda ti ona vise i ne smrde jer si na taj smrad odavno navikao...

Kraj je kompletno nebulozan. Trnov postaje neki Rambo koji ubija Leksove ljude jednog po jednog. Otkud sad pa to? Sta to njega najednom cini vrhunskim ubicom - i to u dzungli na koju svakako nije navikao? Gejmen nam nista od ovoga ne kani objasniti. Niti zasto kao neki tupavi kamikaze ludak "napada" preostalu grupu Leksovih ljudi i to uz dernjavu, kada ga ovi onda s lakocom upucaju, kao neku budalu. (Doduse, ponasao se kao idiot tokom citave price.) Ma presmesna scena, vredna komedije tj parodije na akcioni zanr. Da, akcioni, ne superherojski jer ove dve orhidojke nista herojsko ne rade i osim letenja ne koriste skoro nista od svojih moci. Cak im se gadi da ih koriste da brane sopstvene zivote! Pod pretnjom smrti ova starija orhikretenusa odbija da brani zivot makar ove mladje orhipizde - jer je pacifistkinja, znate, a one ne ubijaju ni kada im neko uperi pistolj u glavu.

A onda ih spasavaju... 

Ovo necete poverovati...

Spasavaju ih Leksovi ljudi koji odbijaju da upucaju orhibiljke, jer su valjda doziveli neko "moralno prosvetljenje" u dzungli. Priroda ih nacinila dobricama.

Gejmen je idiot.

Metropolisverzum je za idiote.




Saturday, December 17, 2022

Punpun - Asano



Oyasumi Punpun
Vrsta: 1. tankobon (od 13)

Crtez (likovi)/scenario: Inio Asano

Softver/scenografija: Yuuki Toribuchi, Satzuki Sato, Hisashi Saito

Izdavac: Laguna (2022)

Premijerno: 2007-2013

Dimenzije: 20 x 13.4 cm, SC

Br strana netto: 193

Tiraz: 2,000

Zanr: hipsterijana, coming-of-age, cult wannabe, drama

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 5/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: hipsteri, pretenciozni mangatardi

Prednosti: sansa da napisem zabavnu recenziju (mozda vama nije zabavna ali meni jeste)

Minusi: kretenski crtez kanarinaca, trapav scenario, pretencioznost, kompjutersko varanje kod scenografije, mlohava karakterizacija, nebulozne scene, ponekad slab ili prosecan dijalog

Ova usrana mala hipsterska zverka gore, koja je iz nekog razloga uvek u stresu, to vam je glavni lik. Zapravo, citava njegova porodica se sastoji od ovakvih mizernih, modernistickih pticica - sto je uvreda ne samo za stripove vec i za svu pernatu zivinu. Ova kljunata hipsterska gamad kalja vecinu strana, jer ostali likovi nisu lose nacrtani, a i pozadine - iako sterilno softverske umesto nacrtane - zasluzuju (mnogo) bolje.

Ne znam koje je obrazlozenje Asano iskenjao tupavim mangatardima koji su ga bogobojazljivo ispitivali u intervjuima zasto se odlucio na ovakvu ultra-budalastinu, ali jedno znam sigurno: taj razlog je 100% retardiran i totalno nezadovoljavajuc. Zasto jednostavno ne izgugliram njegov razlog za odabir pernatih nakaza da mu predstavljaju glavne likove? Zato sto mi je ispod casti da se informisem na tu temu. Asano je bio odlucio da upropasti serijal sa ovim posranim modernizmom, a znam i iz iskustva i iz ciste logike da ne postoji nijedan validan izgovnjor da glavne likove pretvoris u kljunate debile, sem mozda da ustedis sebi na trudu, jer ovakve ptice moze i malo dete da naskraba, i to nogama. Vezanim nogama cak. Ptice bez sposobnosti emocionalnog fidbeka: Assano mora da pribegava jeftinim (maltene slepstik) crtackim forama da bi "docarao" njegovo (ne)raspolozenje. Cak i hipster-pizdarije koje skrabaju Djipi i Lemire imaju bogatiji detalj. Ove ptice nemaju nikakve izraze lica: 100% poker-face, uvek.

Uostalom, ako "autoru" nije bilo stalo da se potrudi da likove docara na sto bolji ili makar standardno-osrednji mangaski nacin - zasto bih se ja onda kao citaoc potrudio da saznam vise o njegovom stripu?

Osim sto su ove zivuljke iritantne jer me podsecaju na crteze male dece (i to one maloumne, ili koja crtaju vezanih ruku i nogu), nema uopste nikakvog logicnog motiva da ijedan od ovih likova budu prikazani kao neki vanzemaljci, jer em to nisu, em nisu ni preterano neobicna porodica, a sto je najgore od svega - glavni likovi nisu apaticno-katatonicni. Jer da jesu katatonicni, pa ajde der da jos nekako shvatim da im odsustvo emocija daje za "pravo" da nemaju ljudska lica. (Ali cak i da je tako, ne mogu li barem da ocekujem atraktivan crtez umesto ovakve simplisticne svinjarije?) Ali oni jesu emocionalni, jos i te kako, stoga ovaj tupavi hipsterizam ne samo da vizuelno upropascava citav utisak vec nam i uskracuje emocionalne reakcije Punpuna i njegove uglavnom histericne porodice.

Naravno, nije Asano nikakav bajni umetnik pa da posebno dobro ume da docarava emocionalna stanja svojih likova, precizno i stilski zanimljivo - sem u gro planu, u veoma retkim slucajevima kada se potrudi, npr strane 36 i 49. Ali bolje i prosecna depikcija emotivnog stanja likova nego nista. Meni pticji kljun nista ne odaje u ovom smislu, sem lenjosti i prepotentnosti crtaca-scenariste, a pretpostavljam da ni drugim citaocima nikako ne odgovara ovakva jeftina prevara. Sem mozda onim nadrogiranim... Mozda se ova manga cita uz pomoc bolivijskih pecurki? Pretpostavljam da se usmrkavaju na desnu nozrdvu a onda ostatak izlazi kroz levu, jer ovo je ipak manga...

Ono sto ide u prilog teorije lenjosti je da Asanoa nije sramota da na strani 69 prekopira uvodnu stranu. Uostalom, samo budala moze da ne konstatuje da je Asano daleko brze zavrsio strip ovako, sa na brzaka naskrabanim pticama, nego da je morao i njih da crta kako treba. (A opet, bolje i ovako nego da kao gospodja Satrapi ili onaj folirant/sarlatan Djipi naskrabaju bas sve u albumu. Ipak je Asano genije i umetnik, ali samo u poredjenju s takvima...) A kad smo vec kod obe ove "duplikat strane", Asano redovno vara kod scenografije, za koju uglavnom (ili uvek?) koristi obicne fotografije koje samo blago izmeni s nekim mango-softverom... Odnosno cak ni to ne radi on vec ima tri asistenta; oni su zapravo glavni ilustratori ove mange. Znaci, nije u ligi s najvecim crtacima mange, ni blizu. Na kraju mange se pominju ova tri lika koji mu "asistiraju" u "pozadinama" i u "kompjuterskom dizajnu". Drugim recima, Asano samo crta likove, a ova trojica rade sve pozadine, i to koristeci fotografije koje softverom izmene da deluju kao crtezi... Kome se ovo svidja, nek' izvoli, ali ja zahtevam pravi crtez u stripu.

Pravi crtez - u stripu. Jel previse trazim?

Radnja

Od samog pocetka glavni kanarinac Punpun dozivljava jake emotivne reakcije, i to skoro citav dijapazon: pada u nesvest, znoji se, komira se, stid ga je, srami se, nervozan je... Totalni neuroticar, psihijatrijski slucaj. (Standard u hipsterskom stripu/mangi.) Znaci nije nimalo katatonican - kao npr bolidi koji tvrde da je ovo "japanski klasik". Japanski jeste, ali ne klasik vec pizdarija.

"Originalna" pizdarija. To da. Ali originalnost bez osnove nije vredna vise od pet para. Hipsteri, jadni ne bili, su tako naivni, zaludne ovce... Oni zive u zabludi da originalnost, sama po sebi, definise neki strip, film ili muziku odlicnom, izvanrednom, vanserijskom. Nebitno sto ta "originalnost" cesto nema npr poentu, kvalitet, stila, inteligencije ili je sve to dosadno. Vazno da je originalno, na to se loze. Medjuostalom.

Cinjenica je da nijedan lik u ovom stripu ne prepoznaje Porodicu Kanarovski kao mrsave, krzljave kanarince. Njima su oni obicni ljudi, jer da nije tako onda bi bili bioloski fenomen te bi ziveli u nekom posebnom naucnom institutu, ili makar u zooloskom vrtu. Znaci da ih samo mi citaoci tako dozivljavamo, kao jednodimenzionalne ptice.
A sto to treba zapravo da "znaci"?

Hipsteri se jako loze na "znacaj" stripova/muzike/filmova a to u njihovom slucaju uvek podrazumeva neki dubokoumni, kvazi-intelektualni znacaj, neku misaonu poentu na koju mogu da se loze i zbog koje mogu da svrsavaju u gace, sretni i ponosni sto su izabrali da budu hipsteri, jer verujem da se svi mozemo sloziti da niceg boljeg nema nego biti pretenciozna ovca: to je definitivno vrhunac moderne civilizacije.

Kao sto sam ranije objasnio, ne pada mi ni na kraj pameti (a ni glupeti) da na internetu trazim (neki tupavi) odgovnjor na ovo pitanje. Zasto su Kanarinci svim likovima ljudi, a "samo" citaocima ptice? Ali ne vredi lupati glavom o mangu, jer logike tu nema, ne moze je biti - barem ne one prave logike; odnosne ne one hipsterske logike, koja zahteva da se mozak kompletno iskljuci pri izucavanju znacaja nekog stripa, filma ili bilo cega. Koji bi to usrani razlog mogao biti koji nas, ljudske citaoce, cini toliko razlicitim od ljudskih likova u ovom serijalu? Zasto su nama oni kanarinci, a ostalim likovima nisu? Teska budalastina. Zasto su likovi ove mange privilegovani da vide Kanarince onakvim kakvi zaista jesu, dok mi jadni citaoci moramo da se zadovoljimo ovakvim nesretnim skrabanjem jedne tako simpaticne pticje vrste?

Asano mrzi svoje citaoce, eto sta je u pitanju. Ili ih u najmanju ruku smatra debilima. Ili nas zeli zajebavati. Ili je jednostavno hteo da se posto-poto "izdvoji" od mase mangi (a tu govorim o ozbiljno velikom broju serijala, koji se svi takmice oko paznje desetine miliona potencijalnih kupaca) ne bi li lakse privukao paznju na ovaj serijal i na sebe? Najverovatnije je to: Asanovski je znao da ce ovo biti samo jedan od mnogih takozvanih slice-of-life mangi ukoliko nesto drasticno "novo" ne smisli. I, eto, kanarinaca. Zbog toga i nicega drugog. Zato je besmisleno traziti "pravi" tj intelektualni smisao u njegovoj odluci, kao sto je gubljenje vremena citati neke lazi koje je unapred spremio kao odgovor na pitanje zasto je Punpun kanarinac...

Jedina preostala opcija koja nam ostaje je da su svi likovi u Punpunu kompletni idioti i ludaci, jer ne primecuju da su familija Kanarovski-san zapravo ptice a ne ljudi.
A ta teorija i nije toliko nemoguca kao sto deluje... Jer, vec negde na 30. strani krece neko ludilo. Bez ikakvog razloga, ikakvog povoda i ikakve logike, Punpunov nastavnik Japanskog krece u neki iznenadan napad besnila/ludila (na slici), nesto kao spontani egzorcizam (ne znam kako drugacije ovu nebulozu da opisem) ili mozda neki hipstersko-epilepticni napad, a onda se najednom vraca u normalu, isto tako brzo kao sto je i poceo da se dernja i lupa glavom o stol. Cemu ova scena? Nicemu. Asano je jednostavno zeleo - na silu - da kreira "kultnu" mangu, nesto o cemu ce da se prica, a ono o cemu se mnogo prica se cesto i puno prodaje - a i nagradjuje. Asano je najobicniji lovac na slavu/uspeh/novac kao i bezbroj slicnih hostaplera: nista retko ili neobicno. Mozda je kanarinci-kao-ljudi zaista originalna ideja, ma koliko kretenska, ali hipster-sarlatani definitivno nisu nista novo.

Sto je "najbolje", Punpun potom ne istrci prestrasen iz (m)ucionice zato sto mu je nastavnik pretrpeo hipsterski napad zastrasujuceg egzorcizma, vec zato sto se sramio svog sastava kojeg je procitao pred razredom. Interesantno... Znaci, Punpunu je bilo sasvim normalno da mu nastavnik krene vristati kao paranoidni sizofrenicar u menopauzi - ali to sto je eventualno "slagao" u svom sastavu ga je toliko prestrasilo da pobegne glavom (i kljunom) bez obzira? Ma svaka cast, Asano, genije si... za budalastine.

Koje se krenu nizati vrtoglavom brzinom. Najednom cak i direktor skole i njegov zamenik polude, jer se krenu igrati zmurke, uz povremeno histericno vristanje. Asano se ni ne trudi ovo objasniti citaocu jer, hej, pa ovo je hipsterski strip o kanarincima! Sta nas jos moze iznenaditi tj zacuditi. Ono u fazonu: "ovo je opicen hipsterski strip sa dubokoumnom poentom, a tu nisu potrebna objasnjenja a jos manje logika!" Zar to nije srz pikasovske obmane? (Vise o pikasovskoj obmani, u linku dole, post Satrapi & ostala hipsterska sranja...)
Zatim se opet pojavi Aiko-Can (japanska Pipi Duga Carapa, na slici), plavusa u koju je Punpun zaljubljen. (Valjda mu niko nije rekao da se ptice i ljudi ne mogu pariti.) A onda Asano koristi i jedan veoma jeftin klishe - jer nije iznad klishea kao ni ostali hipsteri - time sto ovu devojcicu nacini nekom star-malom genijalkom koja krene da Punpuna grdi, i to kao sto bi to radila neka odrasla osoba. Ako ima neceg sto organski ne podnosim u svetu literature/filma to je kada se deca ne ponasaju kao deca nego kao mali Ajnstajni ili Isusi. Totalno nerealne star-male likove ovakvog lika mrzim, a time krecem da mrzim i ovu klinku - jer em se nalazi u hipsterskom stripu, em ne kapira da je Punpun kanarinac, em pridikuje kao da joj je 48 godina. Three strikes and you're out... sto bi rekli Ameri.

A onda, totalno iznenada i bez povoda/objasnjenja, imamo neki kretenski, nebulozni kolaz slika/scena (strane 54 i 55), koje su toliko stereotipicna hipsterska jadarija da me je prosto bio blam. Transfer blama. Stidim se za Asanoa sto je smatrao da moze ovako nesto da ubaci u svoje "remek-delo" a da ga neko ne ismeva, jer se zaista nadao da ce neko ovo ozbiljno da shvati. (A opet, koliko li je samo ovaca ovo upravo tako shvatilo...)

Nakon niza budalastina koje se odigravaju od 30 strane nadalje, krece vrhunac: Punpun izjavljuje ljubav devojcici, a ona krene da mu dudla kljun - u sceni koja evidentno aludira na felacio - a potom ona njega nazove "perverznjakom". Ova rec nedvosmisleno dokazuje da je kadar s ljubljenjem bila blow-job fora, sto bi moglo da prodje, ali samo u stripu sa odraslim likovima, ne sa devojcicom od 10 (?) godina i nekim kanarincem. Cemu takve pedo-perverzije? Vrlo blaga perverzija s obzirom cega sve ima u svetu mange, ali ovo nije neka opskurna porno-manga vec kriticki izvikano "delo". Ili nedelo. Ponavljam: cemu ovakve perverzije?

Pa zato sto se hipsterska publika zestoko pali i lozi na incest, pedofiliju, kanibalizam, javno onaniranje, govno-fetishizam... Sve sto je trulo i ekstremno, drugim recima. A uvek imaju neke kvazi-intelektualne racionalizacije/izgovore kojima pravdaju tj pokusavaju trapavo da pravdaju takve stvari... Treba samo citati recenzije hipstera o npr debilnim, perverznim filmovima Pasolinija pa ce vam sve biti jasno... Teska lakrdija je taj svet hipsterizma, pravi cirkus sonjavih bilmeza. Sve same narcisoidne budale, hostapleri, i perverznjaci. (A takvi su najcesce zaduzeni za dodeljivanje nagrada, stoga... ne shvatajte te razne "prestizne internacionalne nagrade" nimalo ozbiljno, ni u svetu stripa ni u svetu filma, ni u literaturi - a tek ne u muzici. Sve je to jedna velika jebacina-splacina od tragi-komedije.)

Cisto da spomenem... Na strani 63 jos jedna nastavnica gubi razum, ovog puta profesorka Muzike. Ne gubi se kao administratori skole i onaj klovn iz Japanskog, ali dovoljno da strip pocinje polako da nervira s takvim nebuloznim a nepojasnjenim preterivanjem tj karikiranjem skolstva. Ukoliko je to bio cilj (satira skolstva) onda se to moglo uraditi na daleko duhovitiji i inteligentniji nacin, a ne ovako navrat-nanos, seljobersko-hipsterski... Asano niti razume humor niti pisanje - a upravo takve dunstere hipsteri brkaju s genijem, redovno.) "Nista se opiceno nije desilo vec 5-6 strana... Zato ajde da opet neki nastavnik krece da montipajtonise, da bude opet interesantno." Tako rezonuju Asano i njemu slicni, dok pisu svoje gluposti. A hipsterski citaoc je vec odavno izdresiran (kao majmun) da sve sto je "opiceno" interpretira kao "intelektualno".

Na strani 102 sledi unikatan momenat u svetu mange i stripa: kanarinac svrsava. Jel tako da vas ovo imponuje? Priznajte: ovakve inovacije nema cesto. Nikada u istoriji stripa nije bilo onaniranja jedne ptice, u to sam skoro siguran. A posto je u pitanju prilicno maloletna ptica, eto jos jednog razloga da se hipsteri popale k'o porno qrcevi pa da pokupuju citav serijal. Osim incesta, kanibalizma i pedofilije - koji su im sveta trojka - oni jako vole bilo sta sa masturbiranjem, pogotovo sto ova scena ujedinjuje pedofiliju sa masturbacijom, znaci cak dve velike hipsterske opsesije ujedinjene - veoma ironicno ali i logicno - u cilju da hipsterski citaoc svrsi u svoje gace dok cita ovo pretenciozno (a zapravo primitivno) stivo.

Punpun, nakon svog premijernog masturbiranja, se plasi da mu je poceo "curiti mozak". Ali ne treba da se plasi. Vise Asano treba toga da se plasi jer njemu je izgleda mozak odavno u problemu...

Punpun zatim masta o Nobelovoj nagradi, ne shvatajuci pritom da moras prvo da se deklarises kao komunista (ili barem da se izjasnjavas tako) da bi dosao u uzi izbor kandidata (svi komunjare) za tu nagradu. Pa zar nisam malopre pomenuo idiotizam danasnjih nagradi? To vazi i za The Nobel Institute, koji je sve samo ne "noble"...

Malo kasnije sledi prilicno debilan citat, i to od Mohamed Alija, a tu postaje vec polako sve jasnije koje su Asanove namere. Odnosno da ciljano klizi niz dlaku levicarskom Establishmentu, onom zapadnom naravno, jer Mohamed Ali je em crnac, em je odbio da ucestvuje u vijetnamskom ratu, em je bio politicki ekstremista - u sustini anti-belacki rasista. On je definitivno jedna od najvecih ikona za levicarske debile, jer je covek i sam bio debil (bokser) pa jos i psihopata. Znaci, sta tu ima da se ne voli, barem sto se tipicnog hipster-levicara tice.

Nisam dovoljno upoznat sa svetom mange da bih znao koji bi motiv neki mangas imao da se ovako dodvorava Zapadnoj publici, jer mangasima je vise nego dovoljna domaca publika - ubedljivo najveca strip publika u svetu - da zaradi puno kinte. Mozda vapi za zapadnim nagradama? Treba mu paznja sa Zapada za ego? Ko bi ga znao... Malo i nagadjam, jer mi nije jasan ovaj Asano. A opet, mozda postoji citav neki sektor mangaske scene koji je politicki korektan tj zapadno orijentisan. Mora da i oni imaju svoje hipstere, iako to nije u duhu japanskog mentaliteta, medjutim u duhu im jeste da kopiraju razne zapadne trendove, a (moderni) hipsterizam je definitivno jedan od tih gluposti koji ostatak sveta odavno vec uvozi iz Amerike.

A evo i dokaza koliko se malo Asano bavio sopstvenim scenarijem. Na strani 192 daje nam doznanja da je Punpun "prvi put osetio ocaj", nakon cudnog susreta sa svojom "devojkom" na vratima kuce. Medjutim, kako je to moguce? Nije li bezbroj puta osetio ocaj s obzirom da mu se roditelji svadjaju kao kocijasi? Nije doziveo ocaj sto mu je cale zavrsio u zatvoru? Nije doziveo ocaj sto mu je omiljena zenska iz razreda otisla u drugu skolu? Sve ove stvari su se izdesavale na pocetku stripa, a mozda je Asano vec bio zaboravio na njih... Pritom je Punpun osetljiv kao govno na kisi; i najmanja sitnica ga dovodi do stresa, prema tome kako mu ovo moze biti prvi ocaj? Jak scenarista je Asano... Amater.

Punpun je strip pun-pun govana. Tj govnjivih kanarinaca - a ja volim kanarince. Ko ih ne voli? Medjutim, Japanci preruseni u kanarince? To je vec druga prica. Nije isto. Kad vec nudis kanarince daj mi one prave, a ne ove jeftino nacrtane imitatore. Kontrast ovih kanarinaca i ljudskih likova je odvratan, a pritom nema nikakvu narativnu svrhu tj glup je pride, a to znaci da je Asanu bilo bitnije kvazi-umetnicko izivljavanje i usiljena "originalnost" nego dobar crtez.

A ni prica mu nije bas bila posebno bitna. A i zasto bi? On i nije neki scenarista. Dijalozi su ponekad trapavi, a odrasli likovi se ponekad totalno apsurdno ponasaju, i to bez ikakvog poboda. Radnja je obicna coming-of-age drama, kakvih ima bezbroj. Ova se nicim posebnim ne istice - barem sudeci po prvom broju, sem sto se glavna porodica sastoji od ptica. Ima zaljubljivanja, ima onaniranja, ima djackih gluposti - znaci sve po formuli. Ali koliko god bila felericna ova manga, barem drzi paznju jer nikada ne znas kakva ce glupost da se izdesava u narednom poglavlju.

Siguran sam da ima dovoljno klovnova na ovim prostorima koji ce ovu kanaro-mangu da preplave pohvalama, ali takvih ima uvek, svugde, i za svaku priliku. A ovom prilikom se iskreno nadam da ce bar jedna od tih budala da procita ovaj tekst i da ga nanervira. Ako samo jednog hipsterskog tvora isprovociram ovim postom, smatracu to uspehom, i dovoljnim razlogom za pisanje ovog teksta. A znam da su oni ekstremno osetljive ljige koje ne da nisu imune na kritiku vec i slicno reaguju na nju kao i Punpun: plakanjem, neurozom i nervozom...

Verovatno cu nabaviti i naredni broj, cisto da utvrdim do koje mere Asano ide sa glupostima, i da li uopste i ima meru.

A utvrdicemo i da li Laguna namerava da ode stopama Fibre i Komika i postane jos jedan hipsterski izdavac. Nedavno su krenuli sa stripovima, ali do sada sve ukazuje na zvrljotine i skrabotine kao glavni fokus odnosno tendencije ka pretenciozno-beskorisnom hipsterizmu. Mozda kao izdavac romana i knjiga Lagunini celnici smatraju da treba da se drze "uzviseno-umetnickog" sadrzaja odnosno katastrofalno naskrabanih pizdarija? Ne bi me takav primitivizam i neupucenost uopste cudili. Mozda ce naredni manga serijal koji odaberu da se sastoji iskljucivo od kanarinaca...






Thursday, December 15, 2022

Perramus - A. Breccia



Updated: 10.6.23.


PERRAMUS
Vrsta: integral

Crtez: Alberto Breccia

Scenario: Juan Sasturain 

Izdavac: Fibra (2021)

Premijerno: 1983 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 384

Tiraz: 500

Zanr: politicka satira, propaganda, fantazija

YU istorijat: ?

Kolor? c/b

Golotinja? Da, i pornografija.

Politicki obojen? Ekstremno. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 7/10

Scenario: 3/10

Ciljne grupe: hipsteri, levicari, nabedjeni kvazi-intelektualci

Prednosti: originalnost, atmosfera

Minusi: konfuzan scenario, trapavi dijalozi, dubiozni moral, komunjarsko-kremljinsko-propagandne budalastine, kretenske price

Breccia nastavlja tradiciju crtanja za prosecne, felericne ili lose scenarije... Koliko god je bio talentovan, zdravog razuma nije imao puno, sudeci po njegovom izboru scenarista s kojima je saradjivao. Cini se da je Breccia sa staroscu postajao opterecen "umetnickim znacajem" a to u prevodu znaci da se trudio da posto-poto stvara albume kojima ce se diviti takozvani kriticari i "strucnjaci" - sto naravno vodi i ka nagradama koje su ga sigurno takodje radovale i/ili kojima se nadao. (Ne znam koliko puta je bio nagradjivan, niti me to imalo tangira.) Ironija je sto takav pristup obicno vodi do ne-umetnickih dela, odnosno ka losim rezultatima. Uostalom, sto vise nagrada neki strip dobije, to je gori. Po pravilu. (A to pravilo vazi pogotovo u ovoj dekadentno eri, kada se skoro iskljucivo nagradjuju skrabotine i politicki-korektan sadrzaj.) Crtacki ovog puta u vecoj meri nije omanuo, kao sto je to bio slucaj sa vecinom njegovih skrabotina iz tog kasnijeg perioda (El Dorado, Dracula, samo neke da navedem), ali nanovo je bio ulozio ogroman trud da ozivi scenario koji jednostavno nije bio vredan truda. Blago receno.

Uostalom, zar se ovakav scenario uklapa s ovim mracnim, atmosfericnim crtezom? Ne bih rekao. Tematika se uklapa, donekle, ali same price neretko odskacu od crteza, i to vremenom krene da nervira. Humor umesto da bude crn, "skriven" i inteligentan - pa da se jos i nekako uklopi s Breccinom masnom atmosferom - je uglavnom osrednji i generican, a to je ono sto nikako ne ide uz taj crtez. Sasturainov sarkazam je plitak, a "metafore" su mu skroz prosecne, cak i banalne. Ovo je satira na nivou nekog kuropacenika koji je sebe poprilicno precenio.

Sasturain, koji je medjuostalom bio i sportski komentator, je verovatno bio sebe ubedio da je neka intelektualna gromada te se pomalo zaneo sa relativno ambicioznim serijalom - koji se na jeftin i generican nacin bavi socio-politickom satirom uz preteranu dozu jeftine "simbolike". Gde je tu humor? Ima ga i to ne malo, ali je kiseo i nezabavan. Kiseo humor bas kao i faca Sasturaina, koja je kisela i antipaticna. Sasturain suvise direktno i simplisticki pravi "poente" vezane za argentinsku diktaturu 70ih, a pritom su mu price (ili neki delovi) ponekad konfuzne. Dijalozi su neretko nespretni, ne teku ni prirodno ni logicno. Kao da nikada nije cuo ljude u konverzaciji, i kao da nikada nije bio procitao neki strip.

Mozda nigde to nije jasnije (tj jadnije) nego u epizodi u zooloskom vrtu, koja je kompletna budalastina, sem zadnje strane koja je zanimljiva i koja ima nekog smisla.

Skoro se citav integral sastoji od kratkih prica od 8-12 strana, znaci onaj klasicni argentinski sistem, s tim sto je Trillo u ovome daleko bolji, pa cak i Oesterheld. Obicno se price zavrsavaju neadekvatno; vrlo cesto nemaju pravu poentu i likovi su previse nejasni dok izjavljuju neku glupost koja deluje da treba toboze da bude dubokoumna tj da vrvi od neke bajne mudrosti a zapravo toga nema. Sasturain se previse oslanja na zadnju izjavu u svakoj prici da sluzi kao upecatljivi  punchline koji ce da zadivi citaoca svojom pronicljivoscu, medjutim vecina tih "punchlines" su mlaki ili cak potpuno nejasni. Sasturain je toliko grcevito pokusavao da bude "veliki mudrac" da se saplitao o sopstvene ideje, nesposoban da satiru realizuje na elegantan nacin dostojan ovakvog crteza. Namera mu je bila da ovo bude "dubokoumna" satira jednog orvelovskog drustva, medjutim scenarista nije bio dovoljno potkovan: ni u scenaristickom, ni u intelektualnom, ni u politickom smislu.

Primera radi - opet prica u zoo - u kojoj Sasturain definise SAD kao "cinicnu imperiju" a pritom nigde potom u nijednoj prici ni ne pominje SSSR! Ta genocidna imperija kao da nije postojala! A tako nesto je bukvalno litmus test politicke (ne)inteligencije. Svako ko je tokom Hladnog rata egalizovao ove dve sile kao "sustinski iste" je bio (ili jeste) kompletan moron, ali takav moron makar nije birao (pogresnu) stranu. Ljudi kao Sasturain su daleko gori od takvih morona: vise je nego jasno da je Crveni Huan daleko vise preferirao SSSR kapitalistickom Zapadu, a to je nedvosmislen dokaz da je ovaj lik bio psihopata, lud, ili imbecil. Ili neka kombinacija ovog smecarskog trougla. (Kod komunjara postoje samo ove tri opcije, nista drugo.) Na previse sam takvih budala nailazio u zivotu, u svetu filma, i u svetu stripa da ih ne bih brzo prepoznao: identifikacija takvih bolida i njihovih bezgranicnih gluposti mi je uza specijalnost.

Nesto kasnije, Sasturain je potvrdio moje sumnje, kada su na strani 205 klovnovi "braca Marks" uzviknuli "Marksizam ce pobediti". Posto se Sasturain nije usudjivao prejasno iskazati svoje simpatizerstvo sa komunizmom, dao je "braci Marks" da oni umesto njega, onako indirektno a opet ocigledno, kazu za koga i za sta zapravo Huan navija. Ujedno je i nanovo potvrdio moju primedbu da upotrebljava jeftine fazone: komicari braca Marks se koriste kao izgovor da se oda kompliment a time i odanost najgoroj ideologiji u istoriji covecanstva. Bedna igra reci vredna trecerazredne komedije tj kvazi-satire. "Hey, the Brothers Marx as communists - because of Karl Marx! Get it? Ha ha ha, so funny... Oh, ain't I clever..." Jad i cemer.

Pritom je Perramus tj Musavi Pera dobio nagradu od Amnesty International, koji su notorna levo orijentisana organizacija (a kaobajagi nepristrasna). Perramus mnogi dozivljavaju kao osudu tiranije, medjutim to uopste nije tacno: Sasturain nigde ne osudjuje tiraniju kao takvu, generalno, vec iskljucivo desnicarsku tiraniju. A time strip ima slican intelektualni i moralni kredibilitet kao Carli Caplinov licemerni Veliki diktator, koji je snimljen da se sprda na racun nacisticke Nemacke - ali iz ugla jednog zadrtog staljiniste! Stoga su i Musavi Pera i Veliki diktator u tom smislu kompletni promasaji, kreacije bolesnih umova koji bi da moralisu gazeci jedno zlo a ignorisuci ili cak velicajuci ono drugo. Kao kada bi Ted Bundy snimio film ili sklepao strip u kojem osudjuje odredjenu vrstu serijskih ubica. Presmesno. Naravno, Sasturain i Chaplin nisu bili tirani (barem ne na vlasti), i zato je poredjenje relativno, ali podrzavanjem levicarskih tiranija su odali vise o sebi nego sto su mogli i da pretpostave - barem kod perceptivnih ljudi koji se iole razumeju u politiku i istoriju. Ovi ostali, odnosno vecina tupave raje, neka i dalje veruju da su takvi kao Chaplin i Sasturain bili moralne gromade... Blago glupima.

    Cesto potenciranje Boga u Perramusu bi moglo da navede neupucene da pomisle da se zavaravam, da Sasturain ne moze biti marksista. Medjutim, greska. U Latino Americi biti komunista ne iskljucuje veru u Boga, kao sto uostalom ovaj paradoks postoji i na Balkanu, npr u Srbiji, u kojoj komunisti idu u crkvu i klanjaju se koruptnim popinama lopinama, zemlja u kojoj isti covek slavi i Uskrs i Prvi Maj, i to jedan za drugim. Dapace, mnoge komunjare (u Latino Americi) su vernici. Na primer slavni fudbaler-narkoman-cirkuzant Maradona. I on je Argentinac koji je bio sedeo na dva konja istovremeno, koji je praktikovao ovu presmesnu kontradikciju da se divi "revolucionarima" kao sto su Chavez i Kastro a da kompletno ignorise zadrti ateizam te ideologije. Jeste, Sasturain je skolovani "intelektualac" (da ponovim: ne postoje levicarski intelektualci; cesto zloupotrebljivani oksimoron) za razliku od Maradone koji je bio najobicnija neuka seljacina, narcisoidni prostak bez mozga. Medjutim, to i cini politiku toliko apsurdnom, sto sjedinjuje razne bizarne kontraste: i Maradona i Sasturain (?) se kunu u Boga i Bibliju dok podrzavaju ideologiju kojoj je jedan od glavnih ciljeva da zameni i zabrani (konvencionalnu) religiju i spali sve biblije. Ljudska glupost, beskrajna je...

Perramus otpocinje sa "Knjigom Prvom", tj sa prvim delom, koji je iole solidan, ali scenario zatim postaje sve gluplji i dosadniji kako serijal odmice, a ta pomalo tipicna "argentinska devalvacija" dostize svoj najnizi nivo u "Knjizi Trecoj". Taj deo integrala je jedna kompletna budalastina - dosadna, konfuzna i ultra-levicarska kojestarija - a cija je glavna poenta kako Ameri (tj "Gringosi" kako ih Sasturain sa vrlo ociglednom mrznjom naziva) decenijama dominiraju jednim fiktivnim ostrvom time sto su genetski konstruisali posebne ptice koje seru neka "profitabilna govna" ili sta vec. Ovaj izmet je osnov ekonomije ostrva, sto je bas ono ha ha ha ha ha ha ha smesno. Mislim, toliko je duhovito da eto, ha ha ha ne umem da stanem od smejanja. Ne trazite mi da vam detaljnije objasnjavam suludo-nespretnu "logiku" ove mizerne kvazi-satire, jer je i sam nisam sasvim razumeo. A to je iz prostog razloga sto Sasturain jednostavno ne ume da pise, ne ume da se obraca citaocu kao pravi pripovedac vec se manje-vise totalno gubi u svojim glupavim idejama i grcevitim pokusajima intelektualne satire. A posto je Breccia bio glup covek, nije bio u mogucnosti da koriguje neke greske u scenariju i u pristupu svog scenariste. Sasturain je samo znao da se mudropreserava kroz razne "citate" koje je negde procitao a onda dao (uglavnom) Borgesu da ih izgovara. Taj lik, Borges, iz upravo tog razloga postaje ubrzo veoma naporan i iritantan lik, jer iako ga je Sasturain ovde postavio kao glas razuma (?) i dezurnog Konfucijusa, on nije nista vise do Yoda puta 100, a to zna da opako smara - pogotovo u kontekstu ovako lose koncipiranih avantura i nebuloznih politickih poenti.

Vrlo je jasno da Sasturain nije imao ni muda ni inteligencije da krivicu za kontinuirani neuspeh Latino kontinenta trazi u samom kontinentu tj u njegovim jadno vodjenim i smesnim "banana republikama" i njihovim narodima koji trpe sve te uzasne rezime, vec ide onom najlaksom a populisticki oprobanom rutom da okrivljuje strane sile za to, a to je u ovom slucaju (kao i skoro uvek u levicarskoj literaturi) SAD: "Gringosi" su Sasturainu krivi za sve. Sto bi se reklo, scapegoats. Ova kompletno kretenska (i kao sto vec rekoh dosadna i konfuzna treca) avantura nedvosmisleno definise Huana kao jednog od mnogih levicarskih budaletina i lazova, s tim sto su neki od takvih njegovih scenarista/pisaca kolega daleko vestiji u tome od njega: odnosno neki od njih kada kenjaju barem to rade interesantno. Medjutim, Sasturain ne samo da laze sireci jeftinu sovjetsku propagandu vec to radi na veoma smoran i trapav nacin.

Da li vas to podseca na nekog? Pa na Srbe, naravno. I ovde u Srbiji su mnogim naivcinama za sve regionalne probleme krivi iskljucivo drugi tj u ovom slucaju zapadne sile: Britanija i Amerika predvode listu "zlotvora koji zele da uniste pravoslavlje i Srbe" (kompletna budalastina), ali je tu ipak SAD uglavnom najveci dezurni krivac, ama bas za sve. (Nemci se redje tretiraju kao najveci nasi neprijatelji iako su neuporedivo neprijateljskije orijentisani ka Srbiji nego SAD i Britanija, i to vec vise od veka.) Ako Makedoniju rokne jos neki zemljotres - Amerikanci su cak i za to krivi. Ali to je valjda odlika neuspesnih i nezrelih naroda, da nikada ne priznaju krivicu tj da se ne suocavaju sa svojim nedostacima vec uvek optuzuju druge za svoje neuspehe: u Srbiji se sve vrti oko nekih suludih inostranih zavera, jer ovdasnji misevi zaista veruju da je Srbija centar sveta - kako istorijski tako i geopoliticki. Paranoja ovde vlada u velikom stilu, a ovdasnji politicari (skoro svi populisti) ne ispustaju nijednu priliku da tu veoma profitabilnu paranoju pumpaju jos vise. Poznato je da mala deca ovo uvek rade, tj nikada ne priznaju svoju krivicu vec su im uvek svi drugi krivi za sve njihove greske, stoga ovakvo kolektivno "trazenje krivca" uvek poistovecujem sa infantilizmom. Srbija je u tom smislu infantilna drzava, jos jedna "banana republic", a ukoliko se vecina Argentinaca takodje vodi Sasturainovom "logikom" tj levicarsko-populistickim bullshitom, onda je i ta drzava u velikoj meri infantilna, bas kao i skoro citav balkanski region. Zapravo su, kad smo vec na ovoj temi, vecina drzava infantilne, a to u velikoj meri objasnjava cinjenicu zasto velika vecina nacija nema stabilne ekonomije, a jos manje funkcionalne, istinske demokratije. Velika vecina ljudi su kompletni idioti: ziva istina. A idiot kada glasa on glasa skoro uvek za samo-unistenje.

Preterana dramaturgija s kojom se tadasnja argentinska diktatura secka i kritikuje od strane levicara, vec decenijama, me navodi da sve vise verujem u to da je opet u pitanju tipicno i licemerno marksisticko prebacivanje lopte - slicno onom koje se radilo (i jos uvek se radi) sa Pinochet-om, iz susednog Cilea. Jer, oba ova rezima, koliko god brutalna bila, su bili male mace u odnosu na Norijegu, Kastra, Chaveza i vecinu ostalih komunjarskih degenerika - kojima se ovakvi scenaristi i pisci obicno dive, usput receno. A time je sve receno: kao sto rekoh, klasicno prebacivanje lopte (sto je donekle i ocekivano s obzirom da je Sasturain voleo fudbal). "Pinochet je bio najgori!" sumira stav svih levicara na ovu temu. Ne, on je bio zlato u odnosu na Kastra, koji je idol upravo onima koji se preterano bave ovim cileanskim diktatorom, jer time zele da skrenu paznju sa zlodela Kastrovog rezima (i njemu slicnim), koji je usput receno vladao neuporedivo duze od Pinocheta te prouzrokovao daleko vise stete u Kubi (i van nje) nego ovaj u Chileu. (Kako se samo olako zaboravlja da smo zbog Kastra skoro bili usli u Treci svetski rat 1962...) To podseca na sadasnju americku marksisticku elitu koja upire prstom na "rast fasizma" a pritom je najveca opasnost sadasnjice upravo rastuca moc neo-marksizma iza kojeg se oni kriju - a jos su gori od fasista jer je njihovo zlo mnogo prikrivenije i podmuklije te opasnije. A pritom drze skoro svu moc. To takodje podseca na idiote koji kada navode najgore tirane 20. veka samo trtljaju o Hitleru, izbegavajuci da pomenu Staljina, koji je u mnogo cemu bio jos gori. Ili Pol Pota, koji je za samo par godina vladavine uspeo da izgenocidira cak cetvrtinu kambodzanskog stanovnistva! Takvim levicarskim "dusebriznicima" zapravo i ne smeta sto je Pinochet ubijao politicke protivnike: njima smeta sto je to radio kao desnicar a ne kao levicar. Drugim recima, njima smeta sto je ubijao levicarske disidente. Nemaju oni nista protiv da se desnicarski opozicionari i buntovnici zestoko kaznjavaju. E, o tome se radi, u tom grmcetu lezi crveni zeka, o tom odvratnom licemerju i selektivnom isterivanju "pravde" se ovde radi...

Da li bi Sasturain napisao ovo smece od scenarija da je Argentinom u 70im bila komunisticka diktatura koja je ubijala politicke protivnike, odnosne desnicarske disidente?

Naravno da ne bi. To mu ne bi smetalo. Ali uopste. Ovaj album ne bi ni postojao. A ni ono holivudsko govno Missing - koje je rezirao notorni grcki komunista Costa-Gavras. I to smece je bilo nagradjivano, bas zato sto je deo crveno-propagandnog programa. Ni Gavranu nije smetalo sto je Pinochet bio ubica, vec sto nije bio levicarski ubica.

Uostalom, koliko se cesto levicarski Holivud osvrtao na necuvene genocide pocinjene u Kambodzi, SSSR-u, Kini ili Severnoj Koreji? Vrlo retko. Njima mnogo vise smeta jedan Pinochet koji je sa svojih (navodno) 3000 zrtava Miki Maus u odnosu na neke od svojih ultra-levicarskih kolega. Poredimo samo broj filmova u kojima su Nacisti zlikovci sa brojem filmova u kojima su sovjetski komunisti zlikovci: poredjenja nema. Na svaki anti-komunisticki film dodje deset ili mozda pedeset anti-nacistickih. Zato sto levicarskim degenericima ne smetaju genocid i represija kao takvi, vec samo ukoliko ih vrse desnicari. Ali upravo takvi izvitopereni levicarski scenaristi i reditelji nam vec vise od pola veka moralisu, oni su ti koji nas istorijski "obrazuju" (odnosno neuku i naivnu raju koja veruje sve sto se nalazi u filmovima), govore nam kako da razmisljamo odnosno da uopste i ne razmisljamo nego samo njih i njihove lazi da slusamo. Uostalom, Borges je i zastupao stav da ekstremna desnica i levica nalaze pobornike najcesce medju lenjim i glupim ljudima koji zele da neko drugi razmislja umesto njih, i da se o njima brine, kao o maloj nesposobnoj deci. Takva sorta bolida podrzava jaku centralisticku vlast, jer onda nijednu sivu celiju ne moraju da aktiviraju: svi slogani i sva pravila su im unapred zadata od strane tiranskog rezima, pravila i morale koje takve ovce usvajaju bez imalo kritike ili skepse, kao savrsenu istinu. Politicka doktrina kao religija. Isti qrac.

A kad smo vec kod Borgesa, ne pitajte me zasto je bas njega Sasturain nacinio fokalnom tackom ovog serijala. Nije Musavi Pera glavni lik, on je cak maltene kompletno zaboravljen u trecem delu, vec je to Borges - odnosno neki kvazi-Borges kojeg je Sasturain redefinisao onako kako mu se cefnulo. Borges je u pravom zivotu bio okoreli anti-komunista (i anti-fasista, cisto da se razumemo), bas kao i ja, te mi nije jasno zasto mu se Sasturain u ovolikoj meri divio. Zbog njegovih dela? Mozda je Sasturain sebe ubedio da Borges i nije pravi anti-komunista vec da je to neki "nesporazum"? Sasturain u jednom kadru (negde kod prvog pojavljivanja cuvenog pisca) daje Borgesu izjavu koja ukazuje na to da je Borges - navodno - presao iz desnice u levicu. Medjutim, nisam siguran da li se tu Sasturain sprda ili zaista veruje da je jedan intelektualac kao Borges zaista mogao - i to pod stare dane - da postane levicar.

(Bukvalno je sasvim obrnuto kod inteligentnih ljudi: oni koji se kojim slucajem pogube dok su mladi i naivni te se priklone levici se neretko "konzervatizuju" vremenom, tj krecu polako sve vise ka desnici, a neki dozive i totalni politicki preobrazaj. Ovo obrnuto, sto Sasturain (eventualno) sugerise, devolucija od desnice ka levici, se gotovo nikada ne desava. Jer levica je ideologija mladih tupavih idealista - i matorih psihopata. Nije ideologija iskusnih, matorih intelektualaca.)

Borges je bio velika faca u Argentini, i svetsko ime, ali s obzirom da je Sasturain imao toliko drugih pisaca da izabere za ovu ulogu - pregrst poznatih/priznatih levicara - ne razumem zasto bas uze Borgesa. Zato sto Sasturain ipak nije bio levicar? Ta mogucnost kompletno otpada, jer ovaj scenario nedvosmisleno stavlja Huana u ovaj politicki kosh tj levicarski, cak i ultra-levicarski. Sasturain prezentuje komunjarsku revoluciju u pozitivnom svetlu, te nema ni govora da nije komunista ili makar marksisticki simpatizer. Niti se igde sprda na racun Rusa kako to na primer cesto radi sa Amerima. (Nije mu smetalo sto se SSSR debelo mesao u politicki i ekonomski zivot i istorijski tok Kube, primera radi, a Amerikancima prebacuje "imperijalisticko licemerje i cinizam". To sve govori, tu ne postoji nikakva dilema o politickoj orijentaciji doticnog, i koliko laze.)

Sto se konkretno argentinske hunte 70ih tice, Borges je prvo podrzavao taj rezim (jer je bio anti-komunisticki, sto nikada nije losa stvar), ali se onda kompletno okrenuo protiv rezima nakon pocetka terora. Mozda tu pronalazimo neko zrno razloga, mozda i vece od zrna, zasto je Sasturain bas njega odabrao. Mozda je Borges bio jedan od najglasnijih protivnika rezima, a treba imati velika muda da se javno suprotstavis nekom tiranskom rezimu, stoga je mozda bas on izabran da predvodi vecinu avantura u ovom stripu.

Dosadnih avantura, ofrlje osmisljenih i sa puno loseg dijaloga. Jer Sasturain je bio novajlija u svetu stripa kada se bio latio Perramusa. Samo zato sto si dobar (?) romano-pisac ne znaci nuzno da umes da se snadjes kao scenarista jednog stripa: romani i stripovi su dosta razlicite zveri, zato se mnogi snalaze u jednom ali ne i u drugom. Mada, da budemo realni, velik broj se ne snalazi ni u jednom ni u drugom... Ali to je vec neka deseta tema...

A sto se tice epizode u kojoj Borges dobija Nobelovu nagradu, zivo me zanima da li Sasturain uopste shvata zasto je ovaj cuveni pisac nikada nije osvojio. Razlog tome je zapravo vrlo jednostavan: Svedjani su teski levicari, kao nacija, jos od kraja WW2 (tokom kojeg su bili zagrizeni nacisti, mada se ovo danas precutkuje ili ublazuje), i maltene citavo njihovo drustvo je levicarsko. Politicka scena im je levicarska; prakticno nikada nemaju desnicare na vlasti; vec 70 godina vladaju iskljucivo socijalisti. A ta bajna, famozna, izvikana institucija koja deli nagrade i novac je 1:1 odraz tog nazadnog politicki-korektnog svedskog sistema. Zato Borges nema nagradu od njih, jer nije bio levicar. Cak je bio i okoreli anti-komunista, a takvima levicarski Nobelov komitet (skoro) nikada ne dodeljuje nagrade. Ukoliko Sasturain nije svestan ove cinjenice (ili makar veoma realne mogucnosti), onda je kompletna budala: zato me i toliko zanima da li on to zna ili ne. Jer ukoliko ne zna onda sa 100%-nom sigurnoscu mogu da ga okarakterisem kao stereotipicnog "intelektualnog morona". (Guglirajte intellectual morons, vrlo zanimljiv pojam.)

Naravno, medju stripofilima kao i medju filmofilima, je mali broj onih koji su u stanju da iole razumeju o cemu ovde pricam. Previse su im isprani mozgovi marksistickom propagandom, jos od malih nogu, da bi im ostalo dovoljno funkcionalnih sivih celija da slobodno tj logicno razmisljaju o svemu ovome... Freethinkers su veoma retka vrsta, gotovo da ih i nema. Ne daj Boze da odstupas od dogme da je Pinochet bio najgori Latino diktator, i ne daj Boze da se ne divis Kastru, a kamoli da ga kritikujes: to te automatski definise kao "fasistu". (Danasnjim levicarima su svi njihovi neprijatelji "fasisti"; time sto svim neistomisljenicima pripisuju etiket "fasiste" zapravo veoma ironicno dokazuju da su zapravo oni ti koji su politicki ekstremisti. Ali nazalost raja je uglavnom previse glupa, politicki lobotomizirana ili lenja da ovako ociglednu i ironicnu cinjenicu prepozna.)

Za razliku od ovih pomahnitalih i nadasve pristrasnih/neobjektivnih levicara, ja osudjujem i jedne i druge: ne pravim razliku izmedju desnicarskih i levicarskih zlotvora, jer svi ti zlo-tvorovi smrde na veoma slican nacin. Ekstremna desnica i ekstremna levica su u sustini isto sranje (krvozedne psihopate kao i zadrti idioti nesposobni za kompromise), a ko to jos uvek nije shvatio bolje da se prijavi za lobotomiju...

Da je Sasturain kritikovao taj argentinski rezim sa stanovista "neutralnog" posmatraca, ovaj strip bi bio daleko inteligentnijii, ili makar mnogo moralniji - posto bi i dalje bio plitak i dosadan jer ovaj ne ume da pise. Gde su sarkasticne opaske upucene manijackoj Sovjetskoj Imperiji, koja je vise od pola veka bila susta definicija zla i dekadencije? Zar je moguce da ovakve budale zaista sebe drze za intelektualce? Sovjetski Savez nije vrsio uticaj na Juznu Ameriku kao sto su to cinili (i jos uvek cine) Amerikanci? Na kakvoj planeti idiota ja to zivim? Zasto vecina citalaca pada na ovakve budalastine? Otkad su marksisticki scenaristi glasovi razuma?

Citaocima Fibrinih (ne)dela jesu. Oni svemu ovome sto pronadju u Perramusu veruju kao da je Sveto Pismo.

Ko zeli inteligentan "social commentary" pre ce ga naci u ludostima jednog Roberta Crumba nego kod ovakvih precenjenih palamudasa kao sto je Huan - blago receno. Crumb, za razliku od ovog izvikanog polu-dunstera, na totalno iskren, neisfoliran i nepretenciozan nacin pravi komentare o ljudima i o drustvu, a vrlo cesto pravi zapazanja koja udaraju pravo u metu. Cak i kada nije u pravu, bar mu se ne moze osporiti totalna iskrenost, kao i volja da se sprda i na racun levicara, iako je i sam levicar, kao i na svoj racun. Toga kod Sasturaina nema: on je zadrti namrgodjeni levicar; kod njega nema prostora za kritiku upucenu svom taboru, a kamoli ostru kritiku koja pogadja u centar. Sasturaina to ne zanima, jer on je politicki ekstremista, manipulant i lazov. On je izabrao propagandu, ne istinu. Neiskrenost je njegova igra, on lovi nagrade i priznanja od Establishmenta, za razliku od Crumba koga savrseno zabole za sve to, jer zna da to nema nikakvu vrednost (sem finansijske). Zato se i Huan toliko osvrce na Borgesovo nedobijanje Nobelove nagrade - davajuci time toj jadnoj, debilnoj, levicarskoj instituciji daleko veci kredibilitet nego sto je zasluzuju. Crumb se ne pretvara da ima sve odgovore a nije nimalo opterecen sa filozofskim referencama i dubokoumnim literarnim citatima, ne bi li imponirao kvazi-intelektualce i dezurne seratore tj kriticare. (Naprotiv, sprda se na svoj racun.) Crumb svojim sopstvenim recima (a ne tudjim) i sopstvenim idejama (ne tudjim) i suludim situacijama daleko vise postize nego ovaj jedva talentovani mucenik ciji je debelo-felericni  Perramus deklarisan remek-delom od strane tupavih pavijana koji ne razlikuju mrava od slona a kamoli inteligentan sadrzaj od forsiranog i mediokritetnog. Meni je neuporedivo draze tumacenje sveta jednog intelektualno neopterecenog tj iskrenog i prizemljenog Crumba nego jednog zadrtog, pomahnitalog komuniste kao sto je Sasturain.
Zasto pobornike Perramusa (i slicnih kojestarija) smatram neiskrenim, kvazi-intelektualnim kompleksasima? Evo dobrog primera, iz jedne recenzije sa Goodreads:

"Perramus is a great work but I'm not exactly sure I actually enjoyed it. 4 out of 5 stars."

To sve govori. Prevod sa idiotskog na srpski:

"Suvise sam glup i seljak, jadan ne bio, da ukapiram bilo sta intelektualno ili uzviseno, zato znam da nije kriv scenarista sto je napisao nesto glupo, jer ovo glupo ne moze biti, vec sam ja kriv jer sam glup. Ovo mora da je predobro stivo jer ga svi kompleksasi slicni meni hvale, sto znaci da mu moram dati visoku ocenu da ne bih ispao glup - iako to jesam."

Lik u recenziji takodje pominje kako se cesto gubio u radnji, a zatim cak zakljucuje da nije siguran da li je uopste uzivao u albumu - a onda mu ipak da 4/5 zvezde, a to uradi samo da ne bi ispalo kako je suvise "seljober" da moze da ceni ovakvo "majstorstvo". Tu je klasican strah od osude, strah da ce ga hipsteri ismejavati, odnosno strah da ga drugi kompleksasi ne ismejavaju (ironija), strah da ne "ispadne glup i neuk" jer toboze nije shvatio koliko je ovo jelte remek-delo.

Ja taj strah nemam. Mene savrseno zabole sta ce drugi da kazu o mojim stavovima, mene cak zabavlja kada me kritikuju (budale), a tek me ne tangira misljenje hipstera koje smatram najvecim imbecilima u svetu stripa, filma i muzike. To su ovce. Isto sto rade u stripu - odnosno da se pretvaraju da vole ili cene ili shvataju nesto sto niti vole niti cene niti sto je za ikakvo shvatanje - rade i kod muzike, kada "slusaju" neki anti-sluhisticki indie bend, ili kod filmova, kada se kunu da je Wes Anderson komedijski genije. To su sve preplaseni, nesigurni kompleksasi, a oni su idealna meta sarlatana koji propagiraju "pikasovsku prevaru". Hipsteri su veoma predvidljivi, jer u stripu cene Satrapavu i Djipija, u muzici cene "eksperimentalni" bullshit kao i indie rok/pop bendove, a u kinematografiji su svi obavezno veliki "fanovi" Bergmana, Bunjuela i Andersona (a da ne pricam o nemackim i italijanskim hipster-"velikanima"). To je armija umno ostecenih balvana koji svi imaju identican ukus - a pritom zarko zele da budu "drugaciji" od ostalih. Ova hipsterska ironija je velika kao Vavilon, ali jadni mali hipstercici nikako da je primete...

E zato se sprdam na racun fanova ovakvih stripova - kao i ustrasenim kukavicama koje se ne usudjuju da lepo i fino priznaju: "Ne, meni se Perramus ne dopada jer je konfuzan, dosadan (i glup)." A to sto je konfuzan nije feler (inteligentnog) citaoca vec je mana scenariste koji ne ume da komunicara svoje ideje na koherentan i kvalitetan nacin.

Evo jos jedne tupave recenzije, kojom dominiraju strah i nesigurnost u sopstveni stav i inteligenciju:

"If you combine art and story, the result is unbearable - too difficult to follow, too complex and sometimes, kind of a bore. Still, seeing the names behind it and especially Breccia I'll put my money on me not getting a lot of stuff - I'd go with 50-60% understood of those offered. Surely it needs second and third readings sometime in the future."

Ne, kuropacenice, ne pomazu dodatna citanja previse, jer scenario je jednostavno los, a radnja dosadna, a ovakvi nedostaci se ne ispravljaju dodatnim ocajnickim pokusajima da se na silu uziva u sranju, kao sto ne pomaze slusati album Cece Raznatovic 93 puta da bi ti se (na silu) dopao. Ali ovaj bolid je barem iskren da nema samopouzdanja, umesto da sarenolikim poetsko-hipsterskim jezikom pokusa da se pretvara kako je sve shvatio i kako mu je bilo ogromno zadovoljstvo da cita ovakav smor. Presmesna mi je ova konstatacija da "s obzirom koja imena stoje iza ovog stripa mora da je dobar". Kakva idolopoklonicka ovca...

Inace, primetio sam u pojedinim recenzijama kako se neki levicare dure sto je Perramus toliko "seksisticki" pa cak i "rasisticki" strip, i da mu te omaske kvare celokupni kvalitet. Retko sta me toliko zabavlja kao kada se levicari ljute na druge levicare sto nisu bili sasvim, 100%, politicki-korektni, vec su sebi "dozvolili" neke nedopustive propuste koji su toboze rezervisani samo za desnicare. (Naivno verovanje da levicari ne mogu biti rasisti i seksisti je jedna od najvecih zabluda danasnjice; ja licno sam upoznao nekoliko takvih levicara koji prosto pucaju od rasizma i seksizma.) Ali ovakvo sitnicarenje levicara 21. veka, koji su jos gori od svojih kolega iz 20. veka, je tipicno i neretko, pogotovo kada pokusavaju da se ovako trapavo hvataju u kostac sa nekim filmom, knjigom ili stripom od pre 50 ili 100 godina, kada politicka korektnost jos nije bila vladala drustvom, te su ljudi bili daleko slobodniji da se iskreno ili makar iskrenije izrazavaju, pa cak i levicari. Kako je krenulo, uskoro ce i levicarski filmovi da budu zabranjivani - od strane levicarske elite - jer nisu "podobni" tj nisu dovoljno "cisti". Smehotres.

Da je danas pisao Perramus, da li bi Sasturain ubacio onu epizodu sa seksom sa 6 zena kao maltene sportsko takmicenje? Nikad. Odnosno, u najmanju ruku bi tu epizodu poprilicno izmenio tj ublazio... A to fino govori o kakvom "progresu" i "slobodi" se radi kada sledimo marksisticka ubedjenja (u koje Sasturain duboko veruje), kao sto je slucaj na Zapadu vec decenijama. Eto do cega smo dosli, da levicari kritikuju levicarska dela jer nisu dovoljno auto-cenzurisana, nisu dovoljno cista, sterilna, oprana od sve navodne prljavstine...

Crvena govna nece biti sretna dok zakonom ne zabrane sva ne-levicarska misljenja i dok ne pootvaraju gulage u svim zapadnim zemljama: tada vise levicari nece morati da se nerviraju zbog rasprava sa neistomisljenicima na internetu, vec ce lepo i fino da prijave svakoga ko nije PC a taj ce potom da se lepo odvede na "razgovor" (sa palicama) a potom i na "re-edukaciju" u neki konc-lager prepun vec osusenih kostura... Uostalom, nisu prve takve logore bili otvorili nacisti vec komunjare...

4. i zadnja prica, Zub po zub, o lovu na zube nekog pokojnog argentinskog pevaca, je manje konfuzna, manje trapavo srocena - ali i dalje moronska u svakom smislu. Opet se Sasturain pokusava prciti nekom jeftinom a skroz tupavom "simbolikom", jedino sto je ovog puta glavnu idiotsku premisu zavio u neki iole citljiv (mada dosadan) akcioni "triler", koji sadrzi manje praznog filozofiranja a vise konkretnih desavanja koja su kako-tako povezana. Trebalo mu je da upropasti tri citave price, na skoro 300 strana, da bi napokon iole shvatio kako se treba napisati (iole upotrebljiv) strip scenario...

Iole.

Iako mu sprovodjenje radnje ovog puta ide mnogo lakse od ruke, ipak se i u ovom delu albuma Sasturain blamira do kostiju, i to najvise ubacivanjem i tretmanom Sinatre i Kastra. Cemu to? Borges je vec bio zloupotrebljen, jer prikazan na totalno nebulozan i neprecizan nacin. Nije ga prikazao kakav je zaista bio, jer Borges nije nikada bio komunista, kao sto sam vec bio objasnio. Prema tome, sta treba da zakljucimo o ovoj blesavoj verziji Sinatre? Da Sasturain zaista smatra da bi Sinatra mogao da se bavi secenjem qrceva iz zabave? Da zaista veruje da je Kastro neki nasmejani i simpaticni lider? (Informisani) citaoc ne zna uopste sta je pisac hteo da kaze, jer je vec bio slagao/obmanuo citaoca sa svojom promasenom depikcijom Borgesa. Nebuloze na kvadrat. Nekompetencija visokog ranga.

Sinatra je prikazan kao nenormalni psihopata, a Kastro kao covek koji je voljan da zrtvuje glavne likove - ali i zadnjim kadrom te epizode je nedvosmisleno sugerirao da je Kastrirani bio idealista, sto ovaj manijacki diktator sigurno nikada nije bio. Diktatori su idealisti samo na papiru odnosno u svojoj neumoljivoj drzavnoj propagandi tj u svojim lazima - ista ova pro-kastrovska (a ujedno i sovjetska) propaganda koja je odlicno pomutila mozak Sasturainu i njemu slicnim debilima/olosima. 

(Ne mogu da se odlucim da li je Sasturain vise debil ili olos, jer politicki ekstremizam samo takve i regrutuje. Ne mogu sa sigurnoscu da utvrdim sta je. Ali pre ce biti da je psihopata koji mrzi ljude te se zato toliko zaljubio u komunizam - kao i Staljin, Lenjin, Chaplin, Costa-Gavran, Jane Fonda i mnogi drugi olosi pre njega - jer to je idealna ideologija za psihopate koji ne zele da odaju tu veliku tajnu da su psihopate - jer su komunjarski ideali toliko toboze "humanisticki". Psihopate koji ne mare da njihova psihopatija bude mnogo vise ocigledna tj neskrivena se okrecu vise nacizmu... Tu je jedina sustinska razlika: komunisti skriveno rade protiv covecanstva dok fasisti to manje-vise otvoreno cine. Ali to je vec neka druga tema, o kojoj mogu da palamudim na sto dodatnih postova...)

Sto je "najbolje", Kastro ispada bolji covek od Sinatre! Covek koji je pola veka harao Kubom, unistio je potpuno, drzavu iz koje su svi gledali da pobegnu glavom bez obzira cim je stupio na vlast; koji je pobio, izgnao i maltretirao stotine hiljada politickih neistomisljenika, ili kako ih ovde zove, "kontrarevolucionarima"... E o tom istom coveku Sasturain ima bolje misljenje nego o Sinatri - jednom koruptnom malom egomanijaku, koji je bio sve samo ne cvecka i koji je saradjivao s mafijom jos od pocetka svoje karijere, ali u poredjenju sa kubanskim genocidnim diktatorom je ipak bio mala maca. U jednoj sceni Sinatra zeli da se Neprijateljovom protivniku odsece ona stvar. Eto, koliko je Sasturain perverzan. On projektuje sopstvene divljacke pobude na jednog americkog pevaca, jer em mrzi Amerikance (koji su njemu simbol "trulog imperijalistickog kapitalizma") em je i sam jedan licemerni perverzni sadista koji bi najradije svim "desnicarima" odsekao onu stvar, sa satarom. Daleko bi bilo logicnije da Kastro sece qrceve. Ali Sastubudala i logika, ne idu bas zajedno...

Inace, kako se naivno Sasturain odaje kao hardcore komunista, a da toga nije ponekad ni svestan... Primera radi, kada ultra-desnicarski Francuzi upadaju u jednu parisku humanitarnu organizaciju (strana 415 valjda) i krecu da pucaju na Arape dok vicu "za belu Francusku!". Sasturain ih kroz jednog od likova naziva "desnicarima"! Pa nisu to desnicari, Sastukretenu, to su ultra-desnicari. Zar Sastumajmun ne zna razliku izmedju jednih i drugih?

Ali to je oduvek bilo tipicno za levicarske ekstremiste, da uopste ne prave razliku izmedju umerene kapitalisticke desnice i one ultra-nacionalisticke, dve desne struje koje nemaju skoro nikakvih dodirnih tacaka, zapravo mi nije ni jasno zasto se rec "desno" uopste koristi za jedne i za druge, jer ih gotovo nista ne povezuje (sem anti-komunizma). Stavise, ultra-desnicari odnosno fasisti/nacisti, imaju neuporedivo vise slicnosti sa ultra-levicom: konc lageri, centralisticka vlast, netolerancija prema politickim neistomisljenicima, psihopatija, nasilje kao glavno orudje u postizanju ciljeva, diktatura, i da ne listam dalje. Komunizam = nacizam/fasizam, da uprostim stvar. Barem u praksi, a mene praksa daleko vise tangira od teorije.

Prema tome, Sastudebil dodje vise kao neka histericna Antifa nerotkinja koja vristi na tipicnom pre-emocionalnom, fanaticnom SJW skupu nego kao razuman intelektualac, sto nije nikada ni bio, niti moze da bude. (Razumni ekstremni levicari jednostavno ne postoje; oksimoron, kao sto rekoh.) Ko ovu splacinu od coveka smatra intelektualcem moze ladno i lepo i Hrusceva ili Gretu Turdberg da tako okarakterise, a potom i Madonnu i bilo koju drugu narcisoidnu pop glupacu ili glumca koji zahtevaju da se desnicarima zabrani sloboda govora. (Nije li Madonna nedvosmisleno trazila u jednom skupu tih fanatika da se Trump ubije...)

Nasmejala me je barem zato 416. strana, mada to nije bila namera Sastuoksimorona...

"U poslednje vreme odredi Bele Francuske napadaju Arape po metrou."

Aha, a nepunih 30 godina kasnije ekstremisticki Muslimani seku belim Francuzima udove na sred ulice i bacaju bombe po rok koncertima u Parizu...

Bas me zanima sta bi Sastuklovn rekao na ovo, kako bi spinovao moju izjavu, odnosno da opet pretvori Arape u zrtve a bele Francuze u (dezurne) krivce, cak i u 21. veku...

Negde sam procitao kako je 4. prica mnogo vise akciona, manje politicka. Netacno. Akcije ima mnogo vise, manje trapavih dijaloga, to je tacno; medjutim, ne prodju ni 2-3 strane a da Sastulenjin ne ubaci neku politicku - naravno uvek levicarsku - propagandu, i to ne suptilno kao pravi satiricar nego onako ocigledno i banalno, kao pravi amater-pisac. Nakon sto je izneo svoju veliku zabrinutost za francuske Arape - jer su francuski rasisti toliko "mnogobrojni" i takva "ogromna pretnja" za covecanstvo - vec na strani 428 se Sastustaljin bavi Folklandskim Ostrvima. Nista iznenadjujuce, naravno: Argentinac je, a pritom mrzi kapitalisticku Britaniju - a pogotovo onu Tacersku koja je tako lepo fino izjebala Argentinske vlasti onomad. (Tacerka je jedna od velikana politike 20. veka: ne verujte lazima koje levicari sire o njoj vec 40 godina. To su isti ljudi koji uzdizu masovnog ubicu Che Gevaru pa jos i precutkuju izvesnog Pol Pota... Tacerka im jos uvek smeta jer je bila veoma uspesna i u politickim i u ekonomskim pitanjima.) A ovo ujedno i pobija tvrdnju pojedinih neinformisanih stripofila da je Perramus strip koji se bavi argentinskom diktaturom 70ih i 80ih. Ne, on se bavi velikim brojem levicarskih opsesija tog razdoblja, ne samo huntom. Sastubreznjev je totalno neobjektivan i 100% pristrasan. Mete su mu iskljucivo Zapadne kapitalisticke drzave (SAD, Britanija, Francuska), dok su krvoloci kao sto su Sovjeti, Severno-koreanci, Kubanci, Nikaragvanci, Libijci, Palestinci i Kinezi postedjeni satire/kritike, jer su mu politicki veoma bliski, da ne kazem ideoloski blizanci. To je njegovo "drustvo". Njih ne dira. Prema tome, kako neko ovakvog coveka moze uzimati za ozbiljno?

Presmesan je ovaj mali fudbalski komentator... Sastutrocki je (navodno) smatrao da su francuski rasisti veca pretnja i da su cinili vecu stetu od npr Mao Ce Tungovog rezima? Covek je manijak, pati od paranoidne levicarske sizofrenije, a jedan od pouzdanih simptoma te degenerativne bolesti je verovanje da je ekstremna desnica bila ekstremno jaka i opasna u 70im i 80im. Klasicna budala... Ili prevejani skot? Verovatno i jedno i drugo: obmana i idiotizam idu neretko zajedno.

Inace je citava ova 4. prica jedna notorna glupost. "Da povratimo osmeh Gardelu, da vratimo sjaj Argentini." Jeftina simbolika, uostalom jednako jeftina kao i marksisticka politicka propaganda koja se provlaci kao kukolj kroz citav integral. Sastubrabonjak mnogo laze, voli da se preserava dok izigrava "intelektualca koji ce da obrazuje stripofile", humor mu je otrcan, fore su mu tupave, poenta nejasna, a dijalozi neretko trapavi. Prava je steta sto je Alberto Breccia bio toliko glup i naivan covek pa je protracio toliku energiju i vreme ilustrujuci ovakve mizerne price. Ovaj crtez, mnogo bolji od raznih skrabotina kojim se bavio u kasnijem periodu zivota, je mogao da upotrebi za daleko inteligentnije ili makar zabavnije pripovedace i njihove scenarije. Ali sta je tu je: Perramus ce uvek biti felericni serijal ciji kontrast izmedju crteza i scenarija jednostavno nervira. Ali to se zna desiti kada lazov i budala udruze "snage" da stvore mizeriju od stripa...
Ono sto izvlaci serijal od totalne propasti je Breccin pomalo divlji ali ipak dosta zanimljiv eksperimentalni crtez koji odise atmosferom i neobicnoscu. Na prvi mah mi se ovaj stil nije dopao, ali vremenom sam odlucio da ipak nabavim album. Ovaj crtez je iz njegove kasnije faze kada se bio prohipsterisao tj krenuo da skraba i da se gubi. Tada si je bio utuvio u glavu da je ruznoca nesto cemu treba teziti u "umetnosti": najverovatnije je bio jedan od mnogih zrtava "pikasovske obmane", na koju su naseli mnogo inteligeniji ljudi od njega. Doduse, vecina pravih umetnika se nisu nikada bavili skrabanjem vec samo umetnoscu, zato je Breccia jedan od redjih koji je naseo na ovu podvalu - ili je cak mozda hteo da bude deo podvale ako ju je bio prepoznao kao takvu. (Mada verujem daleko vise u prvu verziju, da je bio lakoveran.) Breccina naivnost i preterana teznja da bude drugaciji su ga uperili u pogresnom pravcu te je krenuo drasticno da devoulira pod stare dane. To je steta, jer ko zna kakve je lepe stripove mogao da stvori - umesto sranja kao sto su Drakula i El Dorado.

Medjutim, Perramus je jedan od retkih uspeha iz ovog njegovog usranog perioda. Nije preterivao, bar samo retko, i stoga imamo crtez koji odstupa od konvencionalnih "pravila" ali ne u takvoj meri da je potpuni raspad sistema. Ima u ovom "haosu" jos i te kako lepe tehnike, cak i preciznosti - a ovo drugo se odnosi prvenstveno na lica, ne na scenografiju koja podseca na hit-and-miss poteze iz Mitovi o Ktulu. Pogotovo mi se svidja kako je precizno i elegantno nacrtao likove iz daljine, kada zauzimaju samo centimetar u kadru. To ovako dobro umeju da rade samo oni najbolji. (Npr i Battaglia je odlican u ovome.)

Na prvi mah crtez deluje haoticno, ali on to zapravo nije, barem sto se tice prezentacije likova koji podsecaju pomalo na neke od karikaturista koji su radili za slavni satiricno-humoristicki casopis MAD Magazine. Pozadine su te koje su mnogo "slobodnije" prikazane: tu ima haosa - ali haosa koji vise sluzi da kreira atmosferu nego da precizno docarava i ilustruje te pejsaze i gradove.

A tu nastaje i problem, izvesna diskrepancija izmedju crtacke atmosfere, koja je manje-vise mracna, i scenarija koji je ponekad osrednje luckast, kao sto sam ranije pomenuo. Ovakav crtez vise odgovara nekom horor stripu nego toplo-hladnoj politickoj zajebanciji. Pritom uzimam u obzir da Sasturain nije ovaj album nikako smatrao "sprdacinom" vec je nastojao da se ozbiljno pozabavi ovom temom. Problem je sto mu je "crni humor" nesmesan, suvise apsurdan i konfuzan, i cesto generican. Neki likovi, pogotovo zapadnjackih bogatasa, su iskarikirani, i upravo oni najvise podsecaju na MAD.

(Nazivi likova su prejadni: Mastershit je neki americki mocnik, a jedan iz Peramusove druzine se zove Neprijatelj. Je li, Sasturain, moze li to malo suptilnije? Ovakvu balvansku "satiru" ocekujem od polu-pismenih primitivaca, a ne od bajnih "intelektualaca".)

Meni se takav karikaturni pristup nikako ne uklapa uz ovakvu mracno-haoticnu scenografiju, ali valjda je Breccia takve instrukcije dobio od Sasturaina (?). Mnogo su mi bolji crtezi glavnog lika i crnca, tu nema toliko karikature, ili je uopste nema (u slucaju Perramusa). Inace me jako nervira kada likovi i scenografija nisu u skladu vec odudaraju previse jedno od drugog - kao npr u Akira serijalu, u kojem su pozadine ultra-detaljne i lepo sencene a likovi kao da su istrcali iz nekog Dizni filma odnosno iz tipicne maloumne mange u kojoj svi izgledaju kao adolescenti ili mala deca.

Sto se samog izdanja tice, po obicaju je veoma dobro odradjen posao u smislu uveza, naslovnice i odabira/kvaliteta papira. Medjutim, dve stvari me nerviraju.

Prvo, ovo je moglo lepo i fino da se izda u dva albuma - a to bi znacilo da se stripovi mogu citati duze od 10-15 minuta, jer uz ovu integralnu cigletinu ruke otpadaju najkasnije posle tog perioda. Neki lik sa forum.stripovi  tvrdi da je "Perramus najbolje citati u malim dozama, po jednu pricu dnevno". U pravu je, ali ne iz razloga kojeg on navodi (neka glupost), vec zbog tezine same cigle.

Drugo, kad je vec izabrana varijanta jedne cigletine umesto dve polu-cigle, onda su mogli da ne bacaju silni prostor na crne "medju-strane" tj na prazne strane izmedju epizoda. Ovo ne bio bio velik propust da ima samo par epizoda, ali posto ih ima 30-40 ovakvo nakupljanje/sakupljanje praznog papira se granici sa retardiranoscu. Izmedju svake dve kratke epizode nalaze se 2 ili cak ponekad 3 prazne strane. Cemu to? Na ovaj nacin je vec teska cigletina jos cigletastija. Zar im je cilj da se izdanja Fibre koriste na Olimpijskim igrama u dizanju tegova? Da li je ovaj izdavac ikada pokusao da procita neko od svojih izdanja od 2-3 kilograma? Perramus ima 2.5 kg, sto je smejurija zapravo - ali i jedan od dokaza da Fibra svesno proizvodi albume za police, ne za citanje. U Fibri su dobro upoznati s cinjenicom da vecina fibratora skuplja stripove za police, ne da bi ih citali, a tu je debljina na ceni. Sto deblje i teze to bolje, jer "mocno deluje na polici". (Kod ludaka je sve obrnuto od logike...)

Naravno, nije Fibra jedini izdavac koji preteruje sa obimom svojih izdanja, daleko bilo, ali su barem na Balkanu najgori i najekstremniji po tom pitanju. Solitudinis Morbus je samo jedan od mnogih drugih primera njihove ludosti i neprakticnosti (tj "policharstva") jer taj album je trebao da bude objavljen u dva zasebna integrala. Ili tri. Cisto sumnjam da im je ugovor zacrtao da tako moraju da izdaju te albume, jer svi ostali njihovi Toppiji imaju daleko manje strana. Vrh Bogova je prvobitno izdat normalno, ali onda kasnije u dva dela po 800 strana! Nijedan strip od toliko strana se ne moze posteno otvoriti, to je cinjenica. Prosto me cudi da nisu izdali citav serijal u jednoj cigli od 1600 strana... Mozda kad im se Hellboy rasproda ce i tih 7 albuma da re-izdaju u jednoj "knjizi" (mega-cigli) od 2500 strana? Takvo futuristicko fibratorsko izdanje-sranje bi tezilo nekih 15 kilograma, i verovatno bi se prodavalo uz posebnu policu izgradjenu samo za taj "strip". Fibratori bi to verovatno podrzali uz veliki aplauz, jer su lojalni izdavacu a ne stripovima koje (ne) citaju. Ljudska glupost je bezgranicna, kao sto je jedan famozni patuljasti naucnik jednom rekao, stoga ne treba verovati da je ovo nemoguce. Da mi je pre 30 godina neko rekao da cu jednog dana citati stripove teske nekoliko kilograma rekao bih mu da je lud. Zato mozemo ocekivati jos vece ludosti i gluposti od izdavaca, kako domacih tako i stranih.

Cisto da ne bude da "sitnicarim": ovaj album sadrzi 81 crnu stranu. Vise od polovine tih strana su kompletno crne/prazne, odnosno na njima ne pise cak ni broj epizode ili "epilog". To znaci da je ova cigla od skoro 500 strana mogla biti smanjena za skoro petinu na nekih 400 - a da se pritom ne gubi nista od sadrzaja. Kao sto rekoh, izdavacka glupost je bezgranicna...


Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije: