Updated: 10.6.23.
PERRAMUS
 |
Vrsta: integral Crtez: Alberto Breccia Scenario: Juan Sasturain Izdavac: Fibra (2021) Premijerno: 1983 Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC Br strana netto: 384 Tiraz: 500 Zanr: politicka satira, propaganda, fantazija YU istorijat: ? Kolor? c/b Golotinja? Da, i pornografija. Politicki obojen? Ekstremno. Rasprodato? Ne. Crtez: 7/10 Scenario: 3/10 Ciljne grupe: hipsteri, levicari, nabedjeni kvazi-intelektualci Prednosti: originalnost, atmosfera Minusi: konfuzan scenario, trapavi dijalozi, dubiozni moral, komunjarsko-kremljinsko-propagandne budalastine, kretenske price |
 |
| Breccia nastavlja tradiciju crtanja za prosecne, felericne ili lose scenarije... Koliko god je bio talentovan, zdravog razuma nije imao puno, sudeci po njegovom izboru scenarista s kojima je saradjivao. Cini se da je Breccia sa staroscu postajao opterecen "umetnickim znacajem" a to u prevodu znaci da se trudio da posto-poto stvara albume kojima ce se diviti takozvani kriticari i "strucnjaci" - sto naravno vodi i ka nagradama koje su ga sigurno takodje radovale i/ili kojima se nadao. (Ne znam koliko puta je bio nagradjivan, niti me to imalo tangira.) Ironija je sto takav pristup obicno vodi do ne-umetnickih dela, odnosno ka losim rezultatima. Uostalom, sto vise nagrada neki strip dobije, to je gori. Po pravilu. (A to pravilo vazi pogotovo u ovoj dekadentno eri, kada se skoro iskljucivo nagradjuju skrabotine i politicki-korektan sadrzaj.) Crtacki ovog puta u vecoj meri nije omanuo, kao sto je to bio slucaj sa vecinom njegovih skrabotina iz tog kasnijeg perioda (El Dorado, Dracula, samo neke da navedem), ali nanovo je bio ulozio ogroman trud da ozivi scenario koji jednostavno nije bio vredan truda. Blago receno. Uostalom, zar se ovakav scenario uklapa s ovim mracnim, atmosfericnim crtezom? Ne bih rekao. Tematika se uklapa, donekle, ali same price neretko odskacu od crteza, i to vremenom krene da nervira. Humor umesto da bude crn, "skriven" i inteligentan - pa da se jos i nekako uklopi s Breccinom masnom atmosferom - je uglavnom osrednji i generican, a to je ono sto nikako ne ide uz taj crtez. Sasturainov sarkazam je plitak, a "metafore" su mu skroz prosecne, cak i banalne. Ovo je satira na nivou nekog kuropacenika koji je sebe poprilicno precenio. Sasturain, koji je medjuostalom bio i sportski komentator, je verovatno bio sebe ubedio da je neka intelektualna gromada te se pomalo zaneo sa relativno ambicioznim serijalom - koji se na jeftin i generican nacin bavi socio-politickom satirom uz preteranu dozu jeftine "simbolike". Gde je tu humor? Ima ga i to ne malo, ali je kiseo i nezabavan. Kiseo humor bas kao i faca Sasturaina, koja je kisela i antipaticna. Sasturain suvise direktno i simplisticki pravi "poente" vezane za argentinsku diktaturu 70ih, a pritom su mu price (ili neki delovi) ponekad konfuzne. Dijalozi su neretko nespretni, ne teku ni prirodno ni logicno. Kao da nikada nije cuo ljude u konverzaciji, i kao da nikada nije bio procitao neki strip. Mozda nigde to nije jasnije (tj jadnije) nego u epizodi u zooloskom vrtu, koja je kompletna budalastina, sem zadnje strane koja je zanimljiva i koja ima nekog smisla. Skoro se citav integral sastoji od kratkih prica od 8-12 strana, znaci onaj klasicni argentinski sistem, s tim sto je Trillo u ovome daleko bolji, pa cak i Oesterheld. Obicno se price zavrsavaju neadekvatno; vrlo cesto nemaju pravu poentu i likovi su previse nejasni dok izjavljuju neku glupost koja deluje da treba toboze da bude dubokoumna tj da vrvi od neke bajne mudrosti a zapravo toga nema. Sasturain se previse oslanja na zadnju izjavu u svakoj prici da sluzi kao upecatljivi punchline koji ce da zadivi citaoca svojom pronicljivoscu, medjutim vecina tih "punchlines" su mlaki ili cak potpuno nejasni. Sasturain je toliko grcevito pokusavao da bude "veliki mudrac" da se saplitao o sopstvene ideje, nesposoban da satiru realizuje na elegantan nacin dostojan ovakvog crteza. Namera mu je bila da ovo bude "dubokoumna" satira jednog orvelovskog drustva, medjutim scenarista nije bio dovoljno potkovan: ni u scenaristickom, ni u intelektualnom, ni u politickom smislu. Primera radi - opet prica u zoo - u kojoj Sasturain definise SAD kao "cinicnu imperiju" a pritom nigde potom u nijednoj prici ni ne pominje SSSR! Ta genocidna imperija kao da nije postojala! A tako nesto je bukvalno litmus test politicke (ne)inteligencije. Svako ko je tokom Hladnog rata egalizovao ove dve sile kao "sustinski iste" je bio (ili jeste) kompletan moron, ali takav moron makar nije birao (pogresnu) stranu. Ljudi kao Sasturain su daleko gori od takvih morona: vise je nego jasno da je Crveni Huan daleko vise preferirao SSSR kapitalistickom Zapadu, a to je nedvosmislen dokaz da je ovaj lik bio psihopata, lud, ili imbecil. Ili neka kombinacija ovog smecarskog trougla. (Kod komunjara postoje samo ove tri opcije, nista drugo.) Na previse sam takvih budala nailazio u zivotu, u svetu filma, i u svetu stripa da ih ne bih brzo prepoznao: identifikacija takvih bolida i njihovih bezgranicnih gluposti mi je uza specijalnost. Nesto kasnije, Sasturain je potvrdio moje sumnje, kada su na strani 205 klovnovi "braca Marks" uzviknuli "Marksizam ce pobediti". Posto se Sasturain nije usudjivao prejasno iskazati svoje simpatizerstvo sa komunizmom, dao je "braci Marks" da oni umesto njega, onako indirektno a opet ocigledno, kazu za koga i za sta zapravo Huan navija. Ujedno je i nanovo potvrdio moju primedbu da upotrebljava jeftine fazone: komicari braca Marks se koriste kao izgovor da se oda kompliment a time i odanost najgoroj ideologiji u istoriji covecanstva. Bedna igra reci vredna trecerazredne komedije tj kvazi-satire. "Hey, the Brothers Marx as communists - because of Karl Marx! Get it? Ha ha ha, so funny... Oh, ain't I clever..." Jad i cemer. Pritom je Perramus tj Musavi Pera dobio nagradu od Amnesty International, koji su notorna levo orijentisana organizacija (a kaobajagi nepristrasna). Perramus mnogi dozivljavaju kao osudu tiranije, medjutim to uopste nije tacno: Sasturain nigde ne osudjuje tiraniju kao takvu, generalno, vec iskljucivo desnicarsku tiraniju. A time strip ima slican intelektualni i moralni kredibilitet kao Carli Caplinov licemerni Veliki diktator, koji je snimljen da se sprda na racun nacisticke Nemacke - ali iz ugla jednog zadrtog staljiniste! Stoga su i Musavi Pera i Veliki diktator u tom smislu kompletni promasaji, kreacije bolesnih umova koji bi da moralisu gazeci jedno zlo a ignorisuci ili cak velicajuci ono drugo. Kao kada bi Ted Bundy snimio film ili sklepao strip u kojem osudjuje odredjenu vrstu serijskih ubica. Presmesno. Naravno, Sasturain i Chaplin nisu bili tirani (barem ne na vlasti), i zato je poredjenje relativno, ali podrzavanjem levicarskih tiranija su odali vise o sebi nego sto su mogli i da pretpostave - barem kod perceptivnih ljudi koji se iole razumeju u politiku i istoriju. Ovi ostali, odnosno vecina tupave raje, neka i dalje veruju da su takvi kao Chaplin i Sasturain bili moralne gromade... Blago glupima. Cesto potenciranje Boga u Perramusu bi moglo da navede neupucene da pomisle da se zavaravam, da Sasturain ne moze biti marksista. Medjutim, greska. U Latino Americi biti komunista ne iskljucuje veru u Boga, kao sto uostalom ovaj paradoks postoji i na Balkanu, npr u Srbiji, u kojoj komunisti idu u crkvu i klanjaju se koruptnim popinama lopinama, zemlja u kojoj isti covek slavi i Uskrs i Prvi Maj, i to jedan za drugim. Dapace, mnoge komunjare (u Latino Americi) su vernici. Na primer slavni fudbaler-narkoman-cirkuzant Maradona. I on je Argentinac koji je bio sedeo na dva konja istovremeno, koji je praktikovao ovu presmesnu kontradikciju da se divi "revolucionarima" kao sto su Chavez i Kastro a da kompletno ignorise zadrti ateizam te ideologije. Jeste, Sasturain je skolovani "intelektualac" (da ponovim: ne postoje levicarski intelektualci; cesto zloupotrebljivani oksimoron) za razliku od Maradone koji je bio najobicnija neuka seljacina, narcisoidni prostak bez mozga. Medjutim, to i cini politiku toliko apsurdnom, sto sjedinjuje razne bizarne kontraste: i Maradona i Sasturain (?) se kunu u Boga i Bibliju dok podrzavaju ideologiju kojoj je jedan od glavnih ciljeva da zameni i zabrani (konvencionalnu) religiju i spali sve biblije. Ljudska glupost, beskrajna je... Perramus otpocinje sa "Knjigom Prvom", tj sa prvim delom, koji je iole solidan, ali scenario zatim postaje sve gluplji i dosadniji kako serijal odmice, a ta pomalo tipicna "argentinska devalvacija" dostize svoj najnizi nivo u "Knjizi Trecoj". Taj deo integrala je jedna kompletna budalastina - dosadna, konfuzna i ultra-levicarska kojestarija - a cija je glavna poenta kako Ameri (tj "Gringosi" kako ih Sasturain sa vrlo ociglednom mrznjom naziva) decenijama dominiraju jednim fiktivnim ostrvom time sto su genetski konstruisali posebne ptice koje seru neka "profitabilna govna" ili sta vec. Ovaj izmet je osnov ekonomije ostrva, sto je bas ono ha ha ha ha ha ha ha smesno. Mislim, toliko je duhovito da eto, ha ha ha ne umem da stanem od smejanja. Ne trazite mi da vam detaljnije objasnjavam suludo-nespretnu "logiku" ove mizerne kvazi-satire, jer je i sam nisam sasvim razumeo. A to je iz prostog razloga sto Sasturain jednostavno ne ume da pise, ne ume da se obraca citaocu kao pravi pripovedac vec se manje-vise totalno gubi u svojim glupavim idejama i grcevitim pokusajima intelektualne satire. A posto je Breccia bio glup covek, nije bio u mogucnosti da koriguje neke greske u scenariju i u pristupu svog scenariste. Sasturain je samo znao da se mudropreserava kroz razne "citate" koje je negde procitao a onda dao (uglavnom) Borgesu da ih izgovara. Taj lik, Borges, iz upravo tog razloga postaje ubrzo veoma naporan i iritantan lik, jer iako ga je Sasturain ovde postavio kao glas razuma (?) i dezurnog Konfucijusa, on nije nista vise do Yoda puta 100, a to zna da opako smara - pogotovo u kontekstu ovako lose koncipiranih avantura i nebuloznih politickih poenti. Vrlo je jasno da Sasturain nije imao ni muda ni inteligencije da krivicu za kontinuirani neuspeh Latino kontinenta trazi u samom kontinentu tj u njegovim jadno vodjenim i smesnim "banana republikama" i njihovim narodima koji trpe sve te uzasne rezime, vec ide onom najlaksom a populisticki oprobanom rutom da okrivljuje strane sile za to, a to je u ovom slucaju (kao i skoro uvek u levicarskoj literaturi) SAD: "Gringosi" su Sasturainu krivi za sve. Sto bi se reklo, scapegoats. Ova kompletno kretenska (i kao sto vec rekoh dosadna i konfuzna treca) avantura nedvosmisleno definise Huana kao jednog od mnogih levicarskih budaletina i lazova, s tim sto su neki od takvih njegovih scenarista/pisaca kolega daleko vestiji u tome od njega: odnosno neki od njih kada kenjaju barem to rade interesantno. Medjutim, Sasturain ne samo da laze sireci jeftinu sovjetsku propagandu vec to radi na veoma smoran i trapav nacin. Da li vas to podseca na nekog? Pa na Srbe, naravno. I ovde u Srbiji su mnogim naivcinama za sve regionalne probleme krivi iskljucivo drugi tj u ovom slucaju zapadne sile: Britanija i Amerika predvode listu "zlotvora koji zele da uniste pravoslavlje i Srbe" (kompletna budalastina), ali je tu ipak SAD uglavnom najveci dezurni krivac, ama bas za sve. (Nemci se redje tretiraju kao najveci nasi neprijatelji iako su neuporedivo neprijateljskije orijentisani ka Srbiji nego SAD i Britanija, i to vec vise od veka.) Ako Makedoniju rokne jos neki zemljotres - Amerikanci su cak i za to krivi. Ali to je valjda odlika neuspesnih i nezrelih naroda, da nikada ne priznaju krivicu tj da se ne suocavaju sa svojim nedostacima vec uvek optuzuju druge za svoje neuspehe: u Srbiji se sve vrti oko nekih suludih inostranih zavera, jer ovdasnji misevi zaista veruju da je Srbija centar sveta - kako istorijski tako i geopoliticki. Paranoja ovde vlada u velikom stilu, a ovdasnji politicari (skoro svi populisti) ne ispustaju nijednu priliku da tu veoma profitabilnu paranoju pumpaju jos vise. Poznato je da mala deca ovo uvek rade, tj nikada ne priznaju svoju krivicu vec su im uvek svi drugi krivi za sve njihove greske, stoga ovakvo kolektivno "trazenje krivca" uvek poistovecujem sa infantilizmom. Srbija je u tom smislu infantilna drzava, jos jedna "banana republic", a ukoliko se vecina Argentinaca takodje vodi Sasturainovom "logikom" tj levicarsko-populistickim bullshitom, onda je i ta drzava u velikoj meri infantilna, bas kao i skoro citav balkanski region. Zapravo su, kad smo vec na ovoj temi, vecina drzava infantilne, a to u velikoj meri objasnjava cinjenicu zasto velika vecina nacija nema stabilne ekonomije, a jos manje funkcionalne, istinske demokratije. Velika vecina ljudi su kompletni idioti: ziva istina. A idiot kada glasa on glasa skoro uvek za samo-unistenje. Preterana dramaturgija s kojom se tadasnja argentinska diktatura secka i kritikuje od strane levicara, vec decenijama, me navodi da sve vise verujem u to da je opet u pitanju tipicno i licemerno marksisticko prebacivanje lopte - slicno onom koje se radilo (i jos uvek se radi) sa Pinochet-om, iz susednog Cilea. Jer, oba ova rezima, koliko god brutalna bila, su bili male mace u odnosu na Norijegu, Kastra, Chaveza i vecinu ostalih komunjarskih degenerika - kojima se ovakvi scenaristi i pisci obicno dive, usput receno. A time je sve receno: kao sto rekoh, klasicno prebacivanje lopte (sto je donekle i ocekivano s obzirom da je Sasturain voleo fudbal). "Pinochet je bio najgori!" sumira stav svih levicara na ovu temu. Ne, on je bio zlato u odnosu na Kastra, koji je idol upravo onima koji se preterano bave ovim cileanskim diktatorom, jer time zele da skrenu paznju sa zlodela Kastrovog rezima (i njemu slicnim), koji je usput receno vladao neuporedivo duze od Pinocheta te prouzrokovao daleko vise stete u Kubi (i van nje) nego ovaj u Chileu. (Kako se samo olako zaboravlja da smo zbog Kastra skoro bili usli u Treci svetski rat 1962...) To podseca na sadasnju americku marksisticku elitu koja upire prstom na "rast fasizma" a pritom je najveca opasnost sadasnjice upravo rastuca moc neo-marksizma iza kojeg se oni kriju - a jos su gori od fasista jer je njihovo zlo mnogo prikrivenije i podmuklije te opasnije. A pritom drze skoro svu moc. To takodje podseca na idiote koji kada navode najgore tirane 20. veka samo trtljaju o Hitleru, izbegavajuci da pomenu Staljina, koji je u mnogo cemu bio jos gori. Ili Pol Pota, koji je za samo par godina vladavine uspeo da izgenocidira cak cetvrtinu kambodzanskog stanovnistva! Takvim levicarskim "dusebriznicima" zapravo i ne smeta sto je Pinochet ubijao politicke protivnike: njima smeta sto je to radio kao desnicar a ne kao levicar. Drugim recima, njima smeta sto je ubijao levicarske disidente. Nemaju oni nista protiv da se desnicarski opozicionari i buntovnici zestoko kaznjavaju. E, o tome se radi, u tom grmcetu lezi crveni zeka, o tom odvratnom licemerju i selektivnom isterivanju "pravde" se ovde radi... Da li bi Sasturain napisao ovo smece od scenarija da je Argentinom u 70im bila komunisticka diktatura koja je ubijala politicke protivnike, odnosne desnicarske disidente? Naravno da ne bi. To mu ne bi smetalo. Ali uopste. Ovaj album ne bi ni postojao. A ni ono holivudsko govno Missing - koje je rezirao notorni grcki komunista Costa-Gavras. I to smece je bilo nagradjivano, bas zato sto je deo crveno-propagandnog programa. Ni Gavranu nije smetalo sto je Pinochet bio ubica, vec sto nije bio levicarski ubica. Uostalom, koliko se cesto levicarski Holivud osvrtao na necuvene genocide pocinjene u Kambodzi, SSSR-u, Kini ili Severnoj Koreji? Vrlo retko. Njima mnogo vise smeta jedan Pinochet koji je sa svojih (navodno) 3000 zrtava Miki Maus u odnosu na neke od svojih ultra-levicarskih kolega. Poredimo samo broj filmova u kojima su Nacisti zlikovci sa brojem filmova u kojima su sovjetski komunisti zlikovci: poredjenja nema. Na svaki anti-komunisticki film dodje deset ili mozda pedeset anti-nacistickih. Zato sto levicarskim degenericima ne smetaju genocid i represija kao takvi, vec samo ukoliko ih vrse desnicari. Ali upravo takvi izvitopereni levicarski scenaristi i reditelji nam vec vise od pola veka moralisu, oni su ti koji nas istorijski "obrazuju" (odnosno neuku i naivnu raju koja veruje sve sto se nalazi u filmovima), govore nam kako da razmisljamo odnosno da uopste i ne razmisljamo nego samo njih i njihove lazi da slusamo. Uostalom, Borges je i zastupao stav da ekstremna desnica i levica nalaze pobornike najcesce medju lenjim i glupim ljudima koji zele da neko drugi razmislja umesto njih, i da se o njima brine, kao o maloj nesposobnoj deci. Takva sorta bolida podrzava jaku centralisticku vlast, jer onda nijednu sivu celiju ne moraju da aktiviraju: svi slogani i sva pravila su im unapred zadata od strane tiranskog rezima, pravila i morale koje takve ovce usvajaju bez imalo kritike ili skepse, kao savrsenu istinu. Politicka doktrina kao religija. Isti qrac. A kad smo vec kod Borgesa, ne pitajte me zasto je bas njega Sasturain nacinio fokalnom tackom ovog serijala. Nije Musavi Pera glavni lik, on je cak maltene kompletno zaboravljen u trecem delu, vec je to Borges - odnosno neki kvazi-Borges kojeg je Sasturain redefinisao onako kako mu se cefnulo. Borges je u pravom zivotu bio okoreli anti-komunista (i anti-fasista, cisto da se razumemo), bas kao i ja, te mi nije jasno zasto mu se Sasturain u ovolikoj meri divio. Zbog njegovih dela? Mozda je Sasturain sebe ubedio da Borges i nije pravi anti-komunista vec da je to neki "nesporazum"? Sasturain u jednom kadru (negde kod prvog pojavljivanja cuvenog pisca) daje Borgesu izjavu koja ukazuje na to da je Borges - navodno - presao iz desnice u levicu. Medjutim, nisam siguran da li se tu Sasturain sprda ili zaista veruje da je jedan intelektualac kao Borges zaista mogao - i to pod stare dane - da postane levicar. (Bukvalno je sasvim obrnuto kod inteligentnih ljudi: oni koji se kojim slucajem pogube dok su mladi i naivni te se priklone levici se neretko "konzervatizuju" vremenom, tj krecu polako sve vise ka desnici, a neki dozive i totalni politicki preobrazaj. Ovo obrnuto, sto Sasturain (eventualno) sugerise, devolucija od desnice ka levici, se gotovo nikada ne desava. Jer levica je ideologija mladih tupavih idealista - i matorih psihopata. Nije ideologija iskusnih, matorih intelektualaca.) Borges je bio velika faca u Argentini, i svetsko ime, ali s obzirom da je Sasturain imao toliko drugih pisaca da izabere za ovu ulogu - pregrst poznatih/priznatih levicara - ne razumem zasto bas uze Borgesa. Zato sto Sasturain ipak nije bio levicar? Ta mogucnost kompletno otpada, jer ovaj scenario nedvosmisleno stavlja Huana u ovaj politicki kosh tj levicarski, cak i ultra-levicarski. Sasturain prezentuje komunjarsku revoluciju u pozitivnom svetlu, te nema ni govora da nije komunista ili makar marksisticki simpatizer. Niti se igde sprda na racun Rusa kako to na primer cesto radi sa Amerima. (Nije mu smetalo sto se SSSR debelo mesao u politicki i ekonomski zivot i istorijski tok Kube, primera radi, a Amerikancima prebacuje "imperijalisticko licemerje i cinizam". To sve govori, tu ne postoji nikakva dilema o politickoj orijentaciji doticnog, i koliko laze.) Sto se konkretno argentinske hunte 70ih tice, Borges je prvo podrzavao taj rezim (jer je bio anti-komunisticki, sto nikada nije losa stvar), ali se onda kompletno okrenuo protiv rezima nakon pocetka terora. Mozda tu pronalazimo neko zrno razloga, mozda i vece od zrna, zasto je Sasturain bas njega odabrao. Mozda je Borges bio jedan od najglasnijih protivnika rezima, a treba imati velika muda da se javno suprotstavis nekom tiranskom rezimu, stoga je mozda bas on izabran da predvodi vecinu avantura u ovom stripu. Dosadnih avantura, ofrlje osmisljenih i sa puno loseg dijaloga. Jer Sasturain je bio novajlija u svetu stripa kada se bio latio Perramusa. Samo zato sto si dobar (?) romano-pisac ne znaci nuzno da umes da se snadjes kao scenarista jednog stripa: romani i stripovi su dosta razlicite zveri, zato se mnogi snalaze u jednom ali ne i u drugom. Mada, da budemo realni, velik broj se ne snalazi ni u jednom ni u drugom... Ali to je vec neka deseta tema... A sto se tice epizode u kojoj Borges dobija Nobelovu nagradu, zivo me zanima da li Sasturain uopste shvata zasto je ovaj cuveni pisac nikada nije osvojio. Razlog tome je zapravo vrlo jednostavan: Svedjani su teski levicari, kao nacija, jos od kraja WW2 (tokom kojeg su bili zagrizeni nacisti, mada se ovo danas precutkuje ili ublazuje), i maltene citavo njihovo drustvo je levicarsko. Politicka scena im je levicarska; prakticno nikada nemaju desnicare na vlasti; vec 70 godina vladaju iskljucivo socijalisti. A ta bajna, famozna, izvikana institucija koja deli nagrade i novac je 1:1 odraz tog nazadnog politicki-korektnog svedskog sistema. Zato Borges nema nagradu od njih, jer nije bio levicar. Cak je bio i okoreli anti-komunista, a takvima levicarski Nobelov komitet (skoro) nikada ne dodeljuje nagrade. Ukoliko Sasturain nije svestan ove cinjenice (ili makar veoma realne mogucnosti), onda je kompletna budala: zato me i toliko zanima da li on to zna ili ne. Jer ukoliko ne zna onda sa 100%-nom sigurnoscu mogu da ga okarakterisem kao stereotipicnog "intelektualnog morona". (Guglirajte intellectual morons, vrlo zanimljiv pojam.) Naravno, medju stripofilima kao i medju filmofilima, je mali broj onih koji su u stanju da iole razumeju o cemu ovde pricam. Previse su im isprani mozgovi marksistickom propagandom, jos od malih nogu, da bi im ostalo dovoljno funkcionalnih sivih celija da slobodno tj logicno razmisljaju o svemu ovome... Freethinkers su veoma retka vrsta, gotovo da ih i nema. Ne daj Boze da odstupas od dogme da je Pinochet bio najgori Latino diktator, i ne daj Boze da se ne divis Kastru, a kamoli da ga kritikujes: to te automatski definise kao "fasistu". (Danasnjim levicarima su svi njihovi neprijatelji "fasisti"; time sto svim neistomisljenicima pripisuju etiket "fasiste" zapravo veoma ironicno dokazuju da su zapravo oni ti koji su politicki ekstremisti. Ali nazalost raja je uglavnom previse glupa, politicki lobotomizirana ili lenja da ovako ociglednu i ironicnu cinjenicu prepozna.) Za razliku od ovih pomahnitalih i nadasve pristrasnih/neobjektivnih levicara, ja osudjujem i jedne i druge: ne pravim razliku izmedju desnicarskih i levicarskih zlotvora, jer svi ti zlo-tvorovi smrde na veoma slican nacin. Ekstremna desnica i ekstremna levica su u sustini isto sranje (krvozedne psihopate kao i zadrti idioti nesposobni za kompromise), a ko to jos uvek nije shvatio bolje da se prijavi za lobotomiju... Da je Sasturain kritikovao taj argentinski rezim sa stanovista "neutralnog" posmatraca, ovaj strip bi bio daleko inteligentnijii, ili makar mnogo moralniji - posto bi i dalje bio plitak i dosadan jer ovaj ne ume da pise. Gde su sarkasticne opaske upucene manijackoj Sovjetskoj Imperiji, koja je vise od pola veka bila susta definicija zla i dekadencije? Zar je moguce da ovakve budale zaista sebe drze za intelektualce? Sovjetski Savez nije vrsio uticaj na Juznu Ameriku kao sto su to cinili (i jos uvek cine) Amerikanci? Na kakvoj planeti idiota ja to zivim? Zasto vecina citalaca pada na ovakve budalastine? Otkad su marksisticki scenaristi glasovi razuma? Citaocima Fibrinih (ne)dela jesu. Oni svemu ovome sto pronadju u Perramusu veruju kao da je Sveto Pismo. Ko zeli inteligentan "social commentary" pre ce ga naci u ludostima jednog Roberta Crumba nego kod ovakvih precenjenih palamudasa kao sto je Huan - blago receno. Crumb, za razliku od ovog izvikanog polu-dunstera, na totalno iskren, neisfoliran i nepretenciozan nacin pravi komentare o ljudima i o drustvu, a vrlo cesto pravi zapazanja koja udaraju pravo u metu. Cak i kada nije u pravu, bar mu se ne moze osporiti totalna iskrenost, kao i volja da se sprda i na racun levicara, iako je i sam levicar, kao i na svoj racun. Toga kod Sasturaina nema: on je zadrti namrgodjeni levicar; kod njega nema prostora za kritiku upucenu svom taboru, a kamoli ostru kritiku koja pogadja u centar. Sasturaina to ne zanima, jer on je politicki ekstremista, manipulant i lazov. On je izabrao propagandu, ne istinu. Neiskrenost je njegova igra, on lovi nagrade i priznanja od Establishmenta, za razliku od Crumba koga savrseno zabole za sve to, jer zna da to nema nikakvu vrednost (sem finansijske). Zato se i Huan toliko osvrce na Borgesovo nedobijanje Nobelove nagrade - davajuci time toj jadnoj, debilnoj, levicarskoj instituciji daleko veci kredibilitet nego sto je zasluzuju. Crumb se ne pretvara da ima sve odgovore a nije nimalo opterecen sa filozofskim referencama i dubokoumnim literarnim citatima, ne bi li imponirao kvazi-intelektualce i dezurne seratore tj kriticare. (Naprotiv, sprda se na svoj racun.) Crumb svojim sopstvenim recima (a ne tudjim) i sopstvenim idejama (ne tudjim) i suludim situacijama daleko vise postize nego ovaj jedva talentovani mucenik ciji je debelo-felericni Perramus deklarisan remek-delom od strane tupavih pavijana koji ne razlikuju mrava od slona a kamoli inteligentan sadrzaj od forsiranog i mediokritetnog. Meni je neuporedivo draze tumacenje sveta jednog intelektualno neopterecenog tj iskrenog i prizemljenog Crumba nego jednog zadrtog, pomahnitalog komuniste kao sto je Sasturain. |
 |
Zasto pobornike Perramusa (i slicnih kojestarija) smatram neiskrenim, kvazi-intelektualnim kompleksasima? Evo dobrog primera, iz jedne recenzije sa Goodreads: "Perramus is a great work but I'm not exactly sure I actually enjoyed it. 4 out of 5 stars." To sve govori. Prevod sa idiotskog na srpski: "Suvise sam glup i seljak, jadan ne bio, da ukapiram bilo sta intelektualno ili uzviseno, zato znam da nije kriv scenarista sto je napisao nesto glupo, jer ovo glupo ne moze biti, vec sam ja kriv jer sam glup. Ovo mora da je predobro stivo jer ga svi kompleksasi slicni meni hvale, sto znaci da mu moram dati visoku ocenu da ne bih ispao glup - iako to jesam." Lik u recenziji takodje pominje kako se cesto gubio u radnji, a zatim cak zakljucuje da nije siguran da li je uopste uzivao u albumu - a onda mu ipak da 4/5 zvezde, a to uradi samo da ne bi ispalo kako je suvise "seljober" da moze da ceni ovakvo "majstorstvo". Tu je klasican strah od osude, strah da ce ga hipsteri ismejavati, odnosno strah da ga drugi kompleksasi ne ismejavaju (ironija), strah da ne "ispadne glup i neuk" jer toboze nije shvatio koliko je ovo jelte remek-delo. Ja taj strah nemam. Mene savrseno zabole sta ce drugi da kazu o mojim stavovima, mene cak zabavlja kada me kritikuju (budale), a tek me ne tangira misljenje hipstera koje smatram najvecim imbecilima u svetu stripa, filma i muzike. To su ovce. Isto sto rade u stripu - odnosno da se pretvaraju da vole ili cene ili shvataju nesto sto niti vole niti cene niti sto je za ikakvo shvatanje - rade i kod muzike, kada "slusaju" neki anti-sluhisticki indie bend, ili kod filmova, kada se kunu da je Wes Anderson komedijski genije. To su sve preplaseni, nesigurni kompleksasi, a oni su idealna meta sarlatana koji propagiraju "pikasovsku prevaru". Hipsteri su veoma predvidljivi, jer u stripu cene Satrapavu i Djipija, u muzici cene "eksperimentalni" bullshit kao i indie rok/pop bendove, a u kinematografiji su svi obavezno veliki "fanovi" Bergmana, Bunjuela i Andersona (a da ne pricam o nemackim i italijanskim hipster-"velikanima"). To je armija umno ostecenih balvana koji svi imaju identican ukus - a pritom zarko zele da budu "drugaciji" od ostalih. Ova hipsterska ironija je velika kao Vavilon, ali jadni mali hipstercici nikako da je primete... E zato se sprdam na racun fanova ovakvih stripova - kao i ustrasenim kukavicama koje se ne usudjuju da lepo i fino priznaju: "Ne, meni se Perramus ne dopada jer je konfuzan, dosadan (i glup)." A to sto je konfuzan nije feler (inteligentnog) citaoca vec je mana scenariste koji ne ume da komunicara svoje ideje na koherentan i kvalitetan nacin. Evo jos jedne tupave recenzije, kojom dominiraju strah i nesigurnost u sopstveni stav i inteligenciju: "If you combine art and story, the result is unbearable - too difficult to follow, too complex and sometimes, kind of a bore. Still, seeing the names behind it and especially Breccia I'll put my money on me not getting a lot of stuff - I'd go with 50-60% understood of those offered. Surely it needs second and third readings sometime in the future." Ne, kuropacenice, ne pomazu dodatna citanja previse, jer scenario je jednostavno los, a radnja dosadna, a ovakvi nedostaci se ne ispravljaju dodatnim ocajnickim pokusajima da se na silu uziva u sranju, kao sto ne pomaze slusati album Cece Raznatovic 93 puta da bi ti se (na silu) dopao. Ali ovaj bolid je barem iskren da nema samopouzdanja, umesto da sarenolikim poetsko-hipsterskim jezikom pokusa da se pretvara kako je sve shvatio i kako mu je bilo ogromno zadovoljstvo da cita ovakav smor. Presmesna mi je ova konstatacija da "s obzirom koja imena stoje iza ovog stripa mora da je dobar". Kakva idolopoklonicka ovca... Inace, primetio sam u pojedinim recenzijama kako se neki levicare dure sto je Perramus toliko "seksisticki" pa cak i "rasisticki" strip, i da mu te omaske kvare celokupni kvalitet. Retko sta me toliko zabavlja kao kada se levicari ljute na druge levicare sto nisu bili sasvim, 100%, politicki-korektni, vec su sebi "dozvolili" neke nedopustive propuste koji su toboze rezervisani samo za desnicare. (Naivno verovanje da levicari ne mogu biti rasisti i seksisti je jedna od najvecih zabluda danasnjice; ja licno sam upoznao nekoliko takvih levicara koji prosto pucaju od rasizma i seksizma.) Ali ovakvo sitnicarenje levicara 21. veka, koji su jos gori od svojih kolega iz 20. veka, je tipicno i neretko, pogotovo kada pokusavaju da se ovako trapavo hvataju u kostac sa nekim filmom, knjigom ili stripom od pre 50 ili 100 godina, kada politicka korektnost jos nije bila vladala drustvom, te su ljudi bili daleko slobodniji da se iskreno ili makar iskrenije izrazavaju, pa cak i levicari. Kako je krenulo, uskoro ce i levicarski filmovi da budu zabranjivani - od strane levicarske elite - jer nisu "podobni" tj nisu dovoljno "cisti". Smehotres. Da je danas pisao Perramus, da li bi Sasturain ubacio onu epizodu sa seksom sa 6 zena kao maltene sportsko takmicenje? Nikad. Odnosno, u najmanju ruku bi tu epizodu poprilicno izmenio tj ublazio... A to fino govori o kakvom "progresu" i "slobodi" se radi kada sledimo marksisticka ubedjenja (u koje Sasturain duboko veruje), kao sto je slucaj na Zapadu vec decenijama. Eto do cega smo dosli, da levicari kritikuju levicarska dela jer nisu dovoljno auto-cenzurisana, nisu dovoljno cista, sterilna, oprana od sve navodne prljavstine... Crvena govna nece biti sretna dok zakonom ne zabrane sva ne-levicarska misljenja i dok ne pootvaraju gulage u svim zapadnim zemljama: tada vise levicari nece morati da se nerviraju zbog rasprava sa neistomisljenicima na internetu, vec ce lepo i fino da prijave svakoga ko nije PC a taj ce potom da se lepo odvede na "razgovor" (sa palicama) a potom i na "re-edukaciju" u neki konc-lager prepun vec osusenih kostura... Uostalom, nisu prve takve logore bili otvorili nacisti vec komunjare... 4. i zadnja prica, Zub po zub, o lovu na zube nekog pokojnog argentinskog pevaca, je manje konfuzna, manje trapavo srocena - ali i dalje moronska u svakom smislu. Opet se Sasturain pokusava prciti nekom jeftinom a skroz tupavom "simbolikom", jedino sto je ovog puta glavnu idiotsku premisu zavio u neki iole citljiv (mada dosadan) akcioni "triler", koji sadrzi manje praznog filozofiranja a vise konkretnih desavanja koja su kako-tako povezana. Trebalo mu je da upropasti tri citave price, na skoro 300 strana, da bi napokon iole shvatio kako se treba napisati (iole upotrebljiv) strip scenario... Iole. Iako mu sprovodjenje radnje ovog puta ide mnogo lakse od ruke, ipak se i u ovom delu albuma Sasturain blamira do kostiju, i to najvise ubacivanjem i tretmanom Sinatre i Kastra. Cemu to? Borges je vec bio zloupotrebljen, jer prikazan na totalno nebulozan i neprecizan nacin. Nije ga prikazao kakav je zaista bio, jer Borges nije nikada bio komunista, kao sto sam vec bio objasnio. Prema tome, sta treba da zakljucimo o ovoj blesavoj verziji Sinatre? Da Sasturain zaista smatra da bi Sinatra mogao da se bavi secenjem qrceva iz zabave? Da zaista veruje da je Kastro neki nasmejani i simpaticni lider? (Informisani) citaoc ne zna uopste sta je pisac hteo da kaze, jer je vec bio slagao/obmanuo citaoca sa svojom promasenom depikcijom Borgesa. Nebuloze na kvadrat. Nekompetencija visokog ranga. Sinatra je prikazan kao nenormalni psihopata, a Kastro kao covek koji je voljan da zrtvuje glavne likove - ali i zadnjim kadrom te epizode je nedvosmisleno sugerirao da je Kastrirani bio idealista, sto ovaj manijacki diktator sigurno nikada nije bio. Diktatori su idealisti samo na papiru odnosno u svojoj neumoljivoj drzavnoj propagandi tj u svojim lazima - ista ova pro-kastrovska (a ujedno i sovjetska) propaganda koja je odlicno pomutila mozak Sasturainu i njemu slicnim debilima/olosima. (Ne mogu da se odlucim da li je Sasturain vise debil ili olos, jer politicki ekstremizam samo takve i regrutuje. Ne mogu sa sigurnoscu da utvrdim sta je. Ali pre ce biti da je psihopata koji mrzi ljude te se zato toliko zaljubio u komunizam - kao i Staljin, Lenjin, Chaplin, Costa-Gavran, Jane Fonda i mnogi drugi olosi pre njega - jer to je idealna ideologija za psihopate koji ne zele da odaju tu veliku tajnu da su psihopate - jer su komunjarski ideali toliko toboze "humanisticki". Psihopate koji ne mare da njihova psihopatija bude mnogo vise ocigledna tj neskrivena se okrecu vise nacizmu... Tu je jedina sustinska razlika: komunisti skriveno rade protiv covecanstva dok fasisti to manje-vise otvoreno cine. Ali to je vec neka druga tema, o kojoj mogu da palamudim na sto dodatnih postova...) Sto je "najbolje", Kastro ispada bolji covek od Sinatre! Covek koji je pola veka harao Kubom, unistio je potpuno, drzavu iz koje su svi gledali da pobegnu glavom bez obzira cim je stupio na vlast; koji je pobio, izgnao i maltretirao stotine hiljada politickih neistomisljenika, ili kako ih ovde zove, "kontrarevolucionarima"... E o tom istom coveku Sasturain ima bolje misljenje nego o Sinatri - jednom koruptnom malom egomanijaku, koji je bio sve samo ne cvecka i koji je saradjivao s mafijom jos od pocetka svoje karijere, ali u poredjenju sa kubanskim genocidnim diktatorom je ipak bio mala maca. U jednoj sceni Sinatra zeli da se Neprijateljovom protivniku odsece ona stvar. Eto, koliko je Sasturain perverzan. On projektuje sopstvene divljacke pobude na jednog americkog pevaca, jer em mrzi Amerikance (koji su njemu simbol "trulog imperijalistickog kapitalizma") em je i sam jedan licemerni perverzni sadista koji bi najradije svim "desnicarima" odsekao onu stvar, sa satarom. Daleko bi bilo logicnije da Kastro sece qrceve. Ali Sastubudala i logika, ne idu bas zajedno... Inace, kako se naivno Sasturain odaje kao hardcore komunista, a da toga nije ponekad ni svestan... Primera radi, kada ultra-desnicarski Francuzi upadaju u jednu parisku humanitarnu organizaciju (strana 415 valjda) i krecu da pucaju na Arape dok vicu "za belu Francusku!". Sasturain ih kroz jednog od likova naziva "desnicarima"! Pa nisu to desnicari, Sastukretenu, to su ultra-desnicari. Zar Sastumajmun ne zna razliku izmedju jednih i drugih? Ali to je oduvek bilo tipicno za levicarske ekstremiste, da uopste ne prave razliku izmedju umerene kapitalisticke desnice i one ultra-nacionalisticke, dve desne struje koje nemaju skoro nikakvih dodirnih tacaka, zapravo mi nije ni jasno zasto se rec "desno" uopste koristi za jedne i za druge, jer ih gotovo nista ne povezuje (sem anti-komunizma). Stavise, ultra-desnicari odnosno fasisti/nacisti, imaju neuporedivo vise slicnosti sa ultra-levicom: konc lageri, centralisticka vlast, netolerancija prema politickim neistomisljenicima, psihopatija, nasilje kao glavno orudje u postizanju ciljeva, diktatura, i da ne listam dalje. Komunizam = nacizam/fasizam, da uprostim stvar. Barem u praksi, a mene praksa daleko vise tangira od teorije. Prema tome, Sastudebil dodje vise kao neka histericna Antifa nerotkinja koja vristi na tipicnom pre-emocionalnom, fanaticnom SJW skupu nego kao razuman intelektualac, sto nije nikada ni bio, niti moze da bude. (Razumni ekstremni levicari jednostavno ne postoje; oksimoron, kao sto rekoh.) Ko ovu splacinu od coveka smatra intelektualcem moze ladno i lepo i Hrusceva ili Gretu Turdberg da tako okarakterise, a potom i Madonnu i bilo koju drugu narcisoidnu pop glupacu ili glumca koji zahtevaju da se desnicarima zabrani sloboda govora. (Nije li Madonna nedvosmisleno trazila u jednom skupu tih fanatika da se Trump ubije...) Nasmejala me je barem zato 416. strana, mada to nije bila namera Sastuoksimorona... "U poslednje vreme odredi Bele Francuske napadaju Arape po metrou." Aha, a nepunih 30 godina kasnije ekstremisticki Muslimani seku belim Francuzima udove na sred ulice i bacaju bombe po rok koncertima u Parizu... Bas me zanima sta bi Sastuklovn rekao na ovo, kako bi spinovao moju izjavu, odnosno da opet pretvori Arape u zrtve a bele Francuze u (dezurne) krivce, cak i u 21. veku... Negde sam procitao kako je 4. prica mnogo vise akciona, manje politicka. Netacno. Akcije ima mnogo vise, manje trapavih dijaloga, to je tacno; medjutim, ne prodju ni 2-3 strane a da Sastulenjin ne ubaci neku politicku - naravno uvek levicarsku - propagandu, i to ne suptilno kao pravi satiricar nego onako ocigledno i banalno, kao pravi amater-pisac. Nakon sto je izneo svoju veliku zabrinutost za francuske Arape - jer su francuski rasisti toliko "mnogobrojni" i takva "ogromna pretnja" za covecanstvo - vec na strani 428 se Sastustaljin bavi Folklandskim Ostrvima. Nista iznenadjujuce, naravno: Argentinac je, a pritom mrzi kapitalisticku Britaniju - a pogotovo onu Tacersku koja je tako lepo fino izjebala Argentinske vlasti onomad. (Tacerka je jedna od velikana politike 20. veka: ne verujte lazima koje levicari sire o njoj vec 40 godina. To su isti ljudi koji uzdizu masovnog ubicu Che Gevaru pa jos i precutkuju izvesnog Pol Pota... Tacerka im jos uvek smeta jer je bila veoma uspesna i u politickim i u ekonomskim pitanjima.) A ovo ujedno i pobija tvrdnju pojedinih neinformisanih stripofila da je Perramus strip koji se bavi argentinskom diktaturom 70ih i 80ih. Ne, on se bavi velikim brojem levicarskih opsesija tog razdoblja, ne samo huntom. Sastubreznjev je totalno neobjektivan i 100% pristrasan. Mete su mu iskljucivo Zapadne kapitalisticke drzave (SAD, Britanija, Francuska), dok su krvoloci kao sto su Sovjeti, Severno-koreanci, Kubanci, Nikaragvanci, Libijci, Palestinci i Kinezi postedjeni satire/kritike, jer su mu politicki veoma bliski, da ne kazem ideoloski blizanci. To je njegovo "drustvo". Njih ne dira. Prema tome, kako neko ovakvog coveka moze uzimati za ozbiljno? Presmesan je ovaj mali fudbalski komentator... Sastutrocki je (navodno) smatrao da su francuski rasisti veca pretnja i da su cinili vecu stetu od npr Mao Ce Tungovog rezima? Covek je manijak, pati od paranoidne levicarske sizofrenije, a jedan od pouzdanih simptoma te degenerativne bolesti je verovanje da je ekstremna desnica bila ekstremno jaka i opasna u 70im i 80im. Klasicna budala... Ili prevejani skot? Verovatno i jedno i drugo: obmana i idiotizam idu neretko zajedno. Inace je citava ova 4. prica jedna notorna glupost. "Da povratimo osmeh Gardelu, da vratimo sjaj Argentini." Jeftina simbolika, uostalom jednako jeftina kao i marksisticka politicka propaganda koja se provlaci kao kukolj kroz citav integral. Sastubrabonjak mnogo laze, voli da se preserava dok izigrava "intelektualca koji ce da obrazuje stripofile", humor mu je otrcan, fore su mu tupave, poenta nejasna, a dijalozi neretko trapavi. Prava je steta sto je Alberto Breccia bio toliko glup i naivan covek pa je protracio toliku energiju i vreme ilustrujuci ovakve mizerne price. Ovaj crtez, mnogo bolji od raznih skrabotina kojim se bavio u kasnijem periodu zivota, je mogao da upotrebi za daleko inteligentnije ili makar zabavnije pripovedace i njihove scenarije. Ali sta je tu je: Perramus ce uvek biti felericni serijal ciji kontrast izmedju crteza i scenarija jednostavno nervira. Ali to se zna desiti kada lazov i budala udruze "snage" da stvore mizeriju od stripa... |
 |
| Ono sto izvlaci serijal od totalne propasti je Breccin pomalo divlji ali ipak dosta zanimljiv eksperimentalni crtez koji odise atmosferom i neobicnoscu. Na prvi mah mi se ovaj stil nije dopao, ali vremenom sam odlucio da ipak nabavim album. Ovaj crtez je iz njegove kasnije faze kada se bio prohipsterisao tj krenuo da skraba i da se gubi. Tada si je bio utuvio u glavu da je ruznoca nesto cemu treba teziti u "umetnosti": najverovatnije je bio jedan od mnogih zrtava "pikasovske obmane", na koju su naseli mnogo inteligeniji ljudi od njega. Doduse, vecina pravih umetnika se nisu nikada bavili skrabanjem vec samo umetnoscu, zato je Breccia jedan od redjih koji je naseo na ovu podvalu - ili je cak mozda hteo da bude deo podvale ako ju je bio prepoznao kao takvu. (Mada verujem daleko vise u prvu verziju, da je bio lakoveran.) Breccina naivnost i preterana teznja da bude drugaciji su ga uperili u pogresnom pravcu te je krenuo drasticno da devoulira pod stare dane. To je steta, jer ko zna kakve je lepe stripove mogao da stvori - umesto sranja kao sto su Drakula i El Dorado. Medjutim, Perramus je jedan od retkih uspeha iz ovog njegovog usranog perioda. Nije preterivao, bar samo retko, i stoga imamo crtez koji odstupa od konvencionalnih "pravila" ali ne u takvoj meri da je potpuni raspad sistema. Ima u ovom "haosu" jos i te kako lepe tehnike, cak i preciznosti - a ovo drugo se odnosi prvenstveno na lica, ne na scenografiju koja podseca na hit-and-miss poteze iz Mitovi o Ktulu. Pogotovo mi se svidja kako je precizno i elegantno nacrtao likove iz daljine, kada zauzimaju samo centimetar u kadru. To ovako dobro umeju da rade samo oni najbolji. (Npr i Battaglia je odlican u ovome.) Na prvi mah crtez deluje haoticno, ali on to zapravo nije, barem sto se tice prezentacije likova koji podsecaju pomalo na neke od karikaturista koji su radili za slavni satiricno-humoristicki casopis MAD Magazine. Pozadine su te koje su mnogo "slobodnije" prikazane: tu ima haosa - ali haosa koji vise sluzi da kreira atmosferu nego da precizno docarava i ilustruje te pejsaze i gradove. A tu nastaje i problem, izvesna diskrepancija izmedju crtacke atmosfere, koja je manje-vise mracna, i scenarija koji je ponekad osrednje luckast, kao sto sam ranije pomenuo. Ovakav crtez vise odgovara nekom horor stripu nego toplo-hladnoj politickoj zajebanciji. Pritom uzimam u obzir da Sasturain nije ovaj album nikako smatrao "sprdacinom" vec je nastojao da se ozbiljno pozabavi ovom temom. Problem je sto mu je "crni humor" nesmesan, suvise apsurdan i konfuzan, i cesto generican. Neki likovi, pogotovo zapadnjackih bogatasa, su iskarikirani, i upravo oni najvise podsecaju na MAD. (Nazivi likova su prejadni: Mastershit je neki americki mocnik, a jedan iz Peramusove druzine se zove Neprijatelj. Je li, Sasturain, moze li to malo suptilnije? Ovakvu balvansku "satiru" ocekujem od polu-pismenih primitivaca, a ne od bajnih "intelektualaca".) Meni se takav karikaturni pristup nikako ne uklapa uz ovakvu mracno-haoticnu scenografiju, ali valjda je Breccia takve instrukcije dobio od Sasturaina (?). Mnogo su mi bolji crtezi glavnog lika i crnca, tu nema toliko karikature, ili je uopste nema (u slucaju Perramusa). Inace me jako nervira kada likovi i scenografija nisu u skladu vec odudaraju previse jedno od drugog - kao npr u Akira serijalu, u kojem su pozadine ultra-detaljne i lepo sencene a likovi kao da su istrcali iz nekog Dizni filma odnosno iz tipicne maloumne mange u kojoj svi izgledaju kao adolescenti ili mala deca. Sto se samog izdanja tice, po obicaju je veoma dobro odradjen posao u smislu uveza, naslovnice i odabira/kvaliteta papira. Medjutim, dve stvari me nerviraju. Prvo, ovo je moglo lepo i fino da se izda u dva albuma - a to bi znacilo da se stripovi mogu citati duze od 10-15 minuta, jer uz ovu integralnu cigletinu ruke otpadaju najkasnije posle tog perioda. Neki lik sa forum.stripovi tvrdi da je "Perramus najbolje citati u malim dozama, po jednu pricu dnevno". U pravu je, ali ne iz razloga kojeg on navodi (neka glupost), vec zbog tezine same cigle. Drugo, kad je vec izabrana varijanta jedne cigletine umesto dve polu-cigle, onda su mogli da ne bacaju silni prostor na crne "medju-strane" tj na prazne strane izmedju epizoda. Ovo ne bio bio velik propust da ima samo par epizoda, ali posto ih ima 30-40 ovakvo nakupljanje/sakupljanje praznog papira se granici sa retardiranoscu. Izmedju svake dve kratke epizode nalaze se 2 ili cak ponekad 3 prazne strane. Cemu to? Na ovaj nacin je vec teska cigletina jos cigletastija. Zar im je cilj da se izdanja Fibre koriste na Olimpijskim igrama u dizanju tegova? Da li je ovaj izdavac ikada pokusao da procita neko od svojih izdanja od 2-3 kilograma? Perramus ima 2.5 kg, sto je smejurija zapravo - ali i jedan od dokaza da Fibra svesno proizvodi albume za police, ne za citanje. U Fibri su dobro upoznati s cinjenicom da vecina fibratora skuplja stripove za police, ne da bi ih citali, a tu je debljina na ceni. Sto deblje i teze to bolje, jer "mocno deluje na polici". (Kod ludaka je sve obrnuto od logike...) Naravno, nije Fibra jedini izdavac koji preteruje sa obimom svojih izdanja, daleko bilo, ali su barem na Balkanu najgori i najekstremniji po tom pitanju. Solitudinis Morbus je samo jedan od mnogih drugih primera njihove ludosti i neprakticnosti (tj "policharstva") jer taj album je trebao da bude objavljen u dva zasebna integrala. Ili tri. Cisto sumnjam da im je ugovor zacrtao da tako moraju da izdaju te albume, jer svi ostali njihovi Toppiji imaju daleko manje strana. Vrh Bogova je prvobitno izdat normalno, ali onda kasnije u dva dela po 800 strana! Nijedan strip od toliko strana se ne moze posteno otvoriti, to je cinjenica. Prosto me cudi da nisu izdali citav serijal u jednoj cigli od 1600 strana... Mozda kad im se Hellboy rasproda ce i tih 7 albuma da re-izdaju u jednoj "knjizi" (mega-cigli) od 2500 strana? Takvo futuristicko fibratorsko izdanje-sranje bi tezilo nekih 15 kilograma, i verovatno bi se prodavalo uz posebnu policu izgradjenu samo za taj "strip". Fibratori bi to verovatno podrzali uz veliki aplauz, jer su lojalni izdavacu a ne stripovima koje (ne) citaju. Ljudska glupost je bezgranicna, kao sto je jedan famozni patuljasti naucnik jednom rekao, stoga ne treba verovati da je ovo nemoguce. Da mi je pre 30 godina neko rekao da cu jednog dana citati stripove teske nekoliko kilograma rekao bih mu da je lud. Zato mozemo ocekivati jos vece ludosti i gluposti od izdavaca, kako domacih tako i stranih. Cisto da ne bude da "sitnicarim": ovaj album sadrzi 81 crnu stranu. Vise od polovine tih strana su kompletno crne/prazne, odnosno na njima ne pise cak ni broj epizode ili "epilog". To znaci da je ova cigla od skoro 500 strana mogla biti smanjena za skoro petinu na nekih 400 - a da se pritom ne gubi nista od sadrzaja. Kao sto rekoh, izdavacka glupost je bezgranicna... |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
