Deo Ktulu potice s kraja Breccine jake faze, dok se jos uvek bio bavio iole "normalnim" crtezom, zato ovde ima nesto normalnog ali i puno apstraktnih i lenjih pizdarija. Slicnosti sa Mort Sinderom, koji je radjen bar deceniju ranije, ima donekle, zapravo vrlo malo; stil je daleko eksperimentalniji, a u nekoliko prica toliko apstraktan da je jad i cemer, bukvalno smece. Na nesrecu, Breccia prelazi granicu izmedju prihvatljive eksperimentacije i kompletno beskorisnog modernistickog sranja tj preterivanja.
(Takvo grozno smece Breccia je nesto kasnije pojacao do svog maksimuma, npr Dracula ili El Dorado koji su toliko ruzni da ih je i sam Pikaso mogao israti iz svoje komunisticke, sarlatanske guzice. Prosto me cudi da ih Fibra nije vec izdala, jer su njima takva govanjca uza specijalnost.)
Ima veoma solidnih crteza/epizoda, ali i crteza tj panela koji ne prikazuju maltene nista. Dobar primer bi bio drugi panel sa strane 68 koji je najobicnija zvrljotina (ako cemo da budemo realisti a ne hipsteri). Ovaj crtez nema blage veze sa tekstom koji ga "opisuje". Bas nikakve veze. U vise navrata nailazimo na ovakvu diskrepanciju izmedju teksta i vizuelnog, a toga mozda ima najvise u prici Stanovnik tame.
Srednji red sa strane 69 prikazuje dva crteza koji apsolutno nemaju veze sa tekstom jer su totalno nasvrljani, onako kao sto bi to uradio neki "profesionalni sarlatan" a-la Jackson Pollock, ili kako ga ja zovem Jerkson Bollocks.
Nisu sve price odradjene u identicnom stilu. Ima u sustini tri kategorije: price u iole realnom stilu, one nesto apstraktnije i one koje su najobicniji hipsterizam tj crtacko preseravanje.
Prica Danicki uzas je ubedljivo najbolje ilustrovana; ima najjasniji, najtradicionalniji pristup - koji mi se mnogo vise dopada. Ovako je trebao bar jos 2-3 price da ilustruje.
Stvar na pragu i Senka nad Ismutom su nesto manje konvencionalne ali sveukupno prihvatljive.
Najgore su zadnje dve price, Stanovnik tame i Saptac u tami koje se mogu opisati jednom reciju: sranje. Crtez je toliko bedan da upropascava scenarije pre nego sto ih pospesuje.
Ima i drugih losih stvari. Breccia povremeno koristi npr fotografije, i to jedva preradjene ili samo blago izmenjene. Najbolji primer je prica Senke nad Ismutom u kojoj bas preteruje s tim. Ovo radi i u Stanovnik tame i Bezimeni grad, ali na svu srecu "samo" u te tri price, jer sam generalno protivnik toga. Strip treba da bude strip, a ne neki salabajzerski kvazi-umetnicki miks, svastara. Ali onako u manjim dozama moze i nekako da prodje. (Neke table da su uvecane bi delovale slabije.)
Jos jedna losa navika je sto ponekad ostavlja brdo belog, praznog prostora, sto je za jedan c/b strip neoprostivo. Odlican primer su strane 64 i 65; prosto je bezobrazno sa kakvim minimalizmom Breccia pokusava da se provuce. (Znam, minimalizam je kvazi-intelektualan tj hipsterski, sve mi je jasno, znam s kakvim budalastim konceptima imam posla...) Ono sto mi takodje smeta je "minijatura" ovog albuma: font je ruzan i premalen, skoro sitan kao kod Makondovog Malog Nema. Ali kod MN je font sitan jer inace ne bi bilo prostora, dok je ovde Font premalen - a paneli u kojima se tekst nalazi su precesto poluprazni! Totalna idiotarija, opet bacen prostor, cak i kod teksta.
Crtezi su ponekad dovoljno zanimljivi i neobicni da bi bili efektivniji da su veci. Pokoji splash page sigurno ne bi bio na odmet, ali tako nesto bih mogao da zahtevam od velikog broja stripova.
Stice se utisak da se Breccia nije usudjivao da jasnije prikaze one najfantasticnije/najbizarnije scene iz svake price, vec bi uglavnom kod tih "najuzasnijih" panela pribegavao preteranoj apstrakciji ne bi li "citaoc sam interpretirao tu scenu, i sam zamislio kako taj svet i ti monstrumi izgledaju".
(Ovo nije citat vec moja pretpostavka sta bi Breccia odgovorio na moju tvrdnju, jer znam umetnike/crtace kako disu.)
Ali ako je ovo tacno - cemu onda uopste ikakav crtez! Onda je najbolje uopste ne ilustrovati Lovkrefta vec ostaviti sve na pisanoj reci.
Na crtacu je da izraste sebi muda i da pokaze njegovu verziju romana ili price, a ne da se plasi da nije dovoljno dobar ili mastovit da to odradi kako treba. Poenta stripa i jeste da mi vidimo prikaz scenarija, radnje i likova onako kako ih crtac zamislja. Umetnik treba da ima dovoljno samopouzdanja da bi dao svoj pecat svakoj prici a ne da se igra "cik pogodi kako ovo izgleda" sa citaocem. Ne treba meni nikakav Rorsahov test (koji primenjuju psiholozi) da bih ja izvukao najbolje iz price: to mogu i sam bez Breccinog crteza, uz sam tekst Lovkrefta - kada nisam raspolozen za strip verziju. Iz ovog razloga, odnosno zbog ovog pogresnog pristupa Breccie, mnoge potencijalno spektakularne scene su ispale konfuzno ili u najgorem slucaju jako lose.
Price su "text-heavy" tj nije puno falilo da ovo deluje kao knjiga sa ilustracijama a ne strip sa puno teksta. Ovo i ne cudi jer je radjen po pricama Lovkrefta a Breccia je odlucio da ubaci sto vise originalnog teksta.
Meni je pomalo problem sto neke price vec znam iz filmova ili jer sam ih vec citao. Primera radi, 3. prica je sluzila kao inspiracija filmu Dagon. Boja izvan ovog svemira je obradjena u nedavnom kretenskom holivudskom filmu Colour Out Of Space. A opet, pozitivna stvar je sto je zabavno porediti price sa verzijama koje citaoc zna od pre, jer znatnih razlika ipak ima.
Price su inace veoma slicne i u tematici i u tonu, mozda i previse. Nema mnogo varijacije.
SPOJLERI:
Sve se vrti oko nekog glavnog lika koji istrazuje tudje ludilo ili sam postaje lud, a sve je to vezano za demonska stvorenja iz nekih drugih univerzuma i vremena. Nemam ja nista protiv da se antoloski album/integral drzi jedne teme, ali je ipak potrebno nesto vise raznolikosti u pristupu.
Ima tu i poneka budalastina, mada retko. U prici Zov Ktulua nam je odmah na pocetku receno da je neki profesor nastradao jer ga je gurnuo nepoznati covek niz liticu. A potom narator kaze kako je (parafraziram) "ustanovljeno da je umro od neke srcane bolesti, mada sam ja poceo da sumnjam u to". Pa valjda je nastradao jer je bacen sa litice! Kakve veze ima njegova srcana mana ili bilo koji drugi zdravstveni problem s tim pokusajem ubistva? To bi bilo kao da kod nekog krimosa izresetanog metcima pronadju da je imao rak mozga, i da utvrde da je od toga geknuo. Nebuloza. Ali to je sitnica; nisam primetio neke druge gluposti ovakve vrste. Da li je ova omaska greska scenariste, Lovkrefta ili cak prevodioca, ne bih znao reci.
Verujem da se crtez mnogima nece svideti jer je prilicno daleko od komercijalnog, i neretko veoma los. Fanovima Mort Sindera ne preporucujem ovo, barem ne onima kojima smeta apstraktno preseravanje. Medjutim, fanovi Peramusa slobodno neka nabave i ovo... A evo i recenzije Perramusa, koga zanima da sazna zasto ne treba da kupi to sranje... |
