Lucky Morris
 |
Crtež: 3/10 (početna faza) 4/10 ("zlatna" era) Humor: 3/10 Priče: 5-6/10 Ciljne grupe: deca, nekritični odrasli, vestern fanatici koji vole Mućke, svaštojebi i svaštočitači Ovaj serijal sam povremeno čitao u 80-im, baš kao i Asteriksa i Iznoguda, sa kojima se ovaj osrednji strip stalno poredi. Međutim i kao balavi osnovac sa samo 15 g mozga sam odmah bio shvatio da je u pitanju veoma precenjen strip jer nije ni prismrdeti ni jednom ni drugom serijalu u bilo kom smislu - a ono što je veoma interesantno je da je sva tri (u određenoj meri) pisao Gošini. Ova tri serijala se veoma često stavljaju u isti koš, ljudi ih tretiraju kao nešto veoma slično, a razlog za to nije samo zajednički scenaristički imenitelj (jer uostalom mnogi ljudi ni ne prate posebno ko šta piše ili crta), niti to što su u pitanju humoristički francuski stripovi iz posleratne ere, već ljudi u istu korpu stavljaju sva tri serijala iz jednog mnogo osnovnijeg i jednostavnijeg razloga: zato što ima puno zombija na ovom svetu. Puno ovaca kojima je sve smešno. Zombija izložiš nekom mizernom humoru i on krene da se smeje kao lud na brašno. (Jedan od pregršt načina da se identifikuje zombi u masi.) Lagao bih kad bih rekao da im ne zavidim! Još i te kako im zavidim. Kao što zavidim metalcima kojima je maltene svaki metal bend dobar: takvi ljudi su najsretniji. Blago glupima, blago gluvima i blago ludima: tri sretne kategorije. |
 |
Ko god ova tri serijala stavlja na isti pijedestal taj pati od ozbiljnih intelektualnih defekta, a ja lično bih takvim ljudima mogao podariti lobotomije - iako nisam hirurg. Mogu ja to lako jer koliko mogu da pogrešim operišući nepostojeće ili veoma sitne a oštećene mozgove? Teško da bih mogao da nešto zaserem kad bih krenuo da otvaram prazne tikve i da po njima čeprkam sa hirurškom opremom. Tu se o nikakvoj "šteti" ne može uopšte pričati, o nikakvoj malverzaciji, taj argument jednostavno ne uvažavam. Ne dam da se blati moja hirurška karijera, i to pre nego što je uopšte započela! Nema teorije da ja budem oskrnavljen kao loš hirurg ukoliko se pozabavim lobotomijom loših ljudskih tintara, jer tu rizik za finansijske odštete ne postoji. Nikakvu štetu ne mogu da napravim, prema tome svi taličnotomovci željni lobotomije mogu odmah da se meni obrate, da uštede novac ukoliko žele da srede svoje glave. Ja ću lepo bez naplate da im obrijem mozgove, onako fino da više ne moraju da se muče sa razmišljanjem. (Nema potrebe da se akaju čak do Turske za velike pare kad ja to besplatno radim, a na istom nivou.) Zašto jadnici da naprežu one dve-tri vijuge i da se bezveze trude kada za to nema potrebe? Nema potrebe da pišu svoje sulude recenzije o "odličnim" epizodama Taličnog Toma. (Odlične su samo one koje nikada nisu napisane/nacrtane.) Moje lobotomije će drastično smanjiti broj tih recenzija, a to je dobra stvar, zar ne?... Decenijama nisam bio čitao ništa od Taličnog ali su mi sećanja bila relativno jasna odnosno negativna. Možda se nisam sećao detalja ali sam znao da je u pitanju nešto bezveze. Sećao sam se neinteresantnog i oskudnog crteža, a još bolje sam se sećao blamažnih, predvidljivih i mega-kliše fora. Odnosno, sećao sam se koliko me je strip ostavljao ravnodušnim, i to u vreme kada su takvi dečiji stripovi trebali da imaju maksimalan efekat na mene. Ako Talični ne deluje na tebe kad imaš 12 godina, kada će onda? Otkad sam se vratio stripovima pre šest godina ovaj serijal kompletno ignorišem: nikad ga ne kupujem, uopšte ga ne čitam, uopšte me ne zanima. Čarobna Knjiga je pre par godina krenula sa serijalom, veoma fino izdanje, koji se ludo dobro prodaje (jer još uvek niko nije popularizovao lobotomije), ali mene to ništa nije tangiralo. Odnosno tangiralo me je, ali samo u smislu da me je nerviralo to što su bili krenuli sa ovakvim sranjem a još uvek nisu ni bili počeli Iznoguda. Takve tupave rabote me baš nerviraju. Pa zašto onda uopšte pišem ovaj tekst ako ne čitam TT? Vrlo jednostavno: zato što mi je dojadilo da slušam raznorazne bajne stripoeksperte kako veličaju ovaj serijal - pa se onda još i drznu da ga porede sa Iznogudom i Asteriksom. A tek da ne pričam o čudacima kojima je ovaj serijal najbolji od ta tri! Ima i takvih. To je tek poseban specijes. Ova recenzija je posvećena njima i njihovim oštrim umovima... koje pod hitno trebam da lobotomiziram, čim nabavim potrebnu hiruršku opremu i čim ti ljudi pristanu da krenem da im popravljam tintare... za njihovo dobro, jer sam na prvom mestu dobročinitelj i jedna velika dobrica. (Eto me često u Zapadnoj Africi gde se bavim misionarskim radom.) Jer nažalost potrebna mi je prvo njihova dozvola, pre nego što uopšte mogu da krenem u akciju s noževima i skalpelima. Jeste, takav je svet u kojem živimo, mnogo legalističan, sa mnogo zabrana, propisa i pravila, sa puno "zaštita ljudskih prava" - a smatram da to uopšte nije potrebno niti fer jer se postavlja pitanje da li veliki fanovi Taličnog Toma uopšte spadaju u istu vrstu bića kao ostatak bićanstva? Hominus tupus taličnus tomus: pa zar su oni zaista kao ja ili ti? To nije fer... Uvređen sam, maksimalno... Želim da seckam i lobotomiziram, ali me pravnici (i policija) sprečavaju u tome, a još uvek se nijedan taličnotomovac nije prijavio dobrovoljno. Što se nadam da će se promeniti nakon objave ovog teksta. Očekujem dugačak red, zato me nemojte razočarati... (Uf, baš ga sad pretera... Nadam se da će mi taličnotomovci oprostiti za ovakve prozivke, zaista nemam meru kad krenem da kenjam... Neki će verovatno i da bojkotuju ovaj blog zbog ovoga, ali ja im tu ništa ne mogu: moram da pišem ono sto zaista mislim, ne umem da se diplomatski izražavam. Kad bih se bavio diplomatijom pomogao bih da se izazovu 33 rata, u najkraćem roku.) |
 |
(Nebulozan scenaristički propust, iz epizode Eliksir Doktora Doksija. Doktor je šarlatan koji izvlači novac budalama - ali istovremeno je i ambiciozni idealista koji želi da se proslavi u medicini! Teška kontradikcija, primer koliko se Gošini ovde "trudio"...) Nisam hteo napamet da pišem o nečemu što nisam čitao preko 30 godina, jer bi to zaista bilo jadno s moje strane - još jadnije nego Morisov crtež - pa sam odlučio da nešto malo pročitam da bih bio podrobnije upoznat sa ovim stripom - kad ga već blatim. (Odnosno ne blatim ga ja, ja samo izveštavam, jer blaćenje je već obavio Moris sa svojim bangavim mastilom.) Možda ovaj strip jeste žešće sranje, ali to ne znači da nije dobro prvo informisati se. Problem je samo bio u tome što ne posedujem ni jedan jedini album (sva ona "specijalna" izdanja Stripoteke koje sam kao klinac čitao već odavno nemam), pa sam zato odlučio da odem na sajt Čarobne Knjige. Tamo ima finih PDF fajlova (koje inače skoro nikada ne čitam, ja stripove čitam samo "uživo"), tako da sam nasumično odabrao pet-šest epizoda i pročitao prvih 15 strana od svake (jer više od toga i nema, što se ispostavilo kao dobra stvar). Smatram da je ovo sasvim dovoljno, pogotovo s obzirom s kolikom sam mukom čitao ovo "legendarno" štivo. Čitavih 15 strana po epizodi: nije bilo lako ali sam nekako izgurao i taj zadatak. Kakav blam! Koliko god sam pamtio da serijal sadrži jadan i krajnje jeftin humor, ispostavilo se da je čak još gori nego što sam to mogao da pretpostavim. Više od 30 godina kasnije, i sa mozgom (valjda) nešto razvijenijim nego kada sam bio tupavo derle, mogao sam dosta objektivnije da (pr)ocenim TT. Fore ne da su jadne nego je teško strip čitati a da te ne hvata Fremdscham. (Divna nemačka reč za transfer blama.) Kada kažem da je strip dečiji onda to zaista mislim bukvalno, ne kao neko preterivanje u fazonu da mi je jedini cilj da pošto-poto uvredim taličarske fanove. (Već sam ih dovoljno uvredio, ali se nadam da će mi oprostiti, pogotovo nakon obavljenih lobotomija.) Humor je besramno glup, kao da je fore pisao idiot. Priče kao priče nisu loše, ali zato su fore beznadežne. Loši su scenariji Gošinija kao i drugih dunstera koji su "radili" na ovom serijalu, maltene nema razlike. A tu kreće i element misterije. Gošini je jedan od najboljih scenarista, sa pregršt vrhunskih epizoda Asteriksa i Iznoguda, i to iz istog perioda (!), a ova činjenica baš mnogo zbunjuje. Da je ovo pisao neki kreten (na primer Charlier) ili neki levak pa bi mi sve bilo jasno. Ali to je ipak Gošini koje nije bio ni lenj (?) ni glup, a imao je veoma razvijen smisao za humor i izrazitu maštovitost. Kako ga nije bilo blam da se ovo objavljuje pod njegovim imenom? Ili je ipak bio ponekad lenj? Jedno moguće objašnjenje za ovu misteriju je da se nije preterano trudio kod Taličnog Toma, iz ko zna kojeg razloga. Možda je smatrao da je strip za malu decu? Što jeste. Za bolide? Što jeste. Možda je uvideo da Moris nije preterano dobar crtač pa nije bio mnogo motivisan niti inspirisan da se posebno nešto zalaže? Realno: ukoliko ti je crtač slab onda će i scenario automatski da bude srozan, pa čemu se onda uopšte truditi. (Podrazumeva se da nisu svi stripofili dovoljno estetski potkovani da primete kada je crtež loš ili slab, ali će zato većina scenarista to da primete i možda im ne bude svejedno.) Ako je tako razmišljao bio je potpuno u pravu za Morisa, jer ovaj mizerni ilustrator nije bio ni pod nokat najboljim francusko-belgijskim crtačima te ere. Možda se bio toliko potpuno posvetio Asteriksu i Iznogudu da jednostavno nije imao energije da se potpuno unese i u ovaj serijal? Istina je da se Gošini priključio ovom serijalu pre nego što su Asterix i Iznogud uopšte postojali, ali je tokom 60-ih uporedo radio na sva tri serijala. Pa zašto onda tolika razlika? To nije moglo biti slučajno, odnosno verujem da je najverovatnije objašnjenje da je Gošini smatrao da su njegovi najbedniji fazoni sasvim dovoljni za ovakav serijal. Moguće je takođe da je bio mnogo motivisaniji za Asteriksa i Iznoguda jer su oni konceptualno daleko originalniji od jednog običnog vesterna te su Gošiniju nudili mnogo veće mogućnosti da se izrazi i da se zayebava. Nesumnjivo je da je bio svestan da je potencijal Asteriksa i Iznoguda daleko veći bio od Taličnog Toma. Asteriks se bazira na vrlo originalnom konceptu - koji se pritom na neki način još i bavio francuskom prošlošću - a Iznogud je tek bio originalan, potpuno jedinstven strip. Ne postoji nijedan humoristički serijal ni približno sličan Iznogudu. Taličnom Tomu? Ima ih puno... Na primer Koko Bill, neuporedivo kvalitetniji humoristički vestern, pa još sa totalno superiornim crtežom maestralnog Jakovitija. Ogromna je šteta i sramota što od ovog italijanskog crtača nije ama baš ništa izbačeno u obliku albuma ili integrala, dok od Taličnog Toma Čarobna Knjiga planira da izbaci baš svako smeće od epizode, čak i one kasnije faze sa još gorim crtačima i sa još dosadnijim scenarijima, faze koje čak ni fanovi nešto preterano ne vole. Koje li je to tek sranje... Moris, sa svojim bednim i oskudnim crtežom, mogao je duplo više albuma da izdaje godišnje od Uderza sa Asteriksom, što je uglavnom i činio, pa je možda bilo i logično da će i scenariji da pate jer je Gošini morao duplo brže i više da piše za ovaj glupi vestern. A opet, nekako nisam ubeđen ni da bi to moglo biti kompletno objašnjenje, jer radi se o ogromnoj razlici u kvalitetu, ne o nijansama. Iznogud je toliko opičen pa čak i pomalo brutalan da maltene sadrži pythonovski humor; vrlo je neobičan strip, o čemu sam dovoljno pričao u jednom drugom postu. (Link dole.) Talični Tom, s druge strane, sadrži humor koji bi se najbolje mogao porediti sa dosadnim Mister Binom ili sa ultra-kretenskim TV serijalom Mućke, u originalu Only Fools and Horses, koji je u Britaniji kao i na Balkanu bio veoma popularan. U Britaniji je čak izglasan (od strane prilično retardiranih narodnih masa) za najbolju domaću humorističku seriju svih vremena, a tu je valjda Monty Python završio na drugom mestu, odmah iza. Frapantno je, fascinantno, i ogavno što postoje kreature kojima je jedno takvo sranje kao Mućke bolje ili čak daleko bolje od pythonovaca. Meni je to nepojmljivo, kao kad bi neko stavio Bon Jovi iznad Metalike, kao kada bi neko Mandelu vrednovao više od Čerčila, preferirao Friends u odnosu na Seinfeld, ili Michael Baya stavljao iznad Kjubrika. Gledao sam (odnosno bilo bi preciznije reći da sam bacio pogled na) pregršt epizoda Mućke, i mogu da se zakunem nad bilo kojom svetom knjigom da se nijedan jedini put nisam nasmejao, a to sranje sam uvek gledao ili iz dosade ili iz neke čudne fascinacije jer nisam mogao da razumem šta je tu smešno pa sam želeo da odgonetnem misteriju. Ja, koji sam plakao i padao na pod od smeha gledajući pythonovce (i neke druge odlične humorističke serijale i filmove), sam se jedva iskezio, eventualno dva-tri puta, gledajući ovo polu-sentimentalno smeće od serije. Daleko bilo da je jeftina sentimentalnost ove serije jedini njen problem. Nije. Humor je imbecilan, jadan, lenj, primitivan, stereotipičan, predvidljiv, a glumačka ekipa mizerna. Nekada sam smatrao da su glavna tri glumca iz Mućke ipak zaslužili bolji materijal, ali kada sam nedavno pogledao nekoliko epizoda (posle veoma puno godina opet), shvatio sam da su oni idealan izbor za tako loše scenarije. To su komičari nekog žlj nivoa, F klasa. Neharizmatični su, jedva malo simpatični, i veoma dosadni: baš kao i glupi fazoni i tupave fore od kojih su izgradili svoje precenjene karijere. (Dvoje od 5-6 glavnih glumaca su nepotisti, što nimalo ne čudi. To su onaj visoki štrkljavi i još štrkljavija rugoba koja mu (veoma loše) glumi žensku u kasnijim fazama serije.) Ukoliko želite da pročitate još o ovoj seriji na IMDb imam recenziju. Lako ćete je naći jer je jedina negativna od svih! (Da, ja jesam okružen idiotima, to mi je sudbina za čitav život.) |
 |
(Ova fora je kao preslikana iz Mućke, s tim što je ta serija snimana daleko kasnije.) Kod Morisovog crteža mi konkretno smeta štošta. Lica mi nisu dovoljno izražajna, pogotovo ne za karikaturni strip koji bukvalno živi od toga da crtač unese puno života u svoje likove: dijapazon grimasa je jako bitan, a toga ovde nema. Nema nikakvih suptilnosti niti nijansi u izražajima lica. Još gore, titularni lik serijala je maltene autističan u tom smislu. Dijapazon njegovih emocija je vrlo oskudan a to ne može a da se ne odrazi na kvalitet humora. Morisu kao da je bilo najbitnije da Talični bude u svim situacijama "cool" umesto zabavan; prosto me čudi da mu nije denuo i tamne cvikere. Čak i da su scenariji odlični ovaj crtež bi ih srozao: do koje mere, to ne znam, ali ovakav crtač definitivno ne bi mogao nijedan vrhunski scenario da dostojno prikaže. Majstori kao što su Frankan i Uderzo su imali potpunu kontrolu nad emocijama svojih likova, i nisu bili limitirani ičim. U tehničkom smislu nisu imali nikakva ograničenja. Bili su kadri da prikažu najsitnije nijanse - odnosno koliko je to moguće u jednom stripu u odnosu recimo na film. (Mada ponekad i strip ima prednosti u odnosu na film u tom smislu.) Kada čitate Gašu ili Asteriksa možete prepoznati čitavu plejadu različitih emocija i reakcija bez kojih humoristički strip ne može da opstane, što definitivno nije slučaj kod Taličnog Toma. Čak i primitivni/simplistički stil Hogara Strašnog je delotvorniji u ovom smislu, a i Braunov crtež je u svakom slučaju bolji i originalniji od Morisovog. To vam je kao kod filmova; ukoliko odličan humoristički scenario daš ekipi odličnih komičara šansa je dobra da će ispasti nešto kvalitetno, ali ukoliko isti scenario daš lošim komičarima onda je neuspeh zagarantovan. Šta god da je Gošini osmislio Moris bi to usrao i zasrao. Ali na sreću Gošini je bio odlučio da se propiša kroz ovaj serijal, sa minimumom truda. Recimo 15% truda koji je ulagao u Asteriksa je uložio u ovo govanjce od stripa. Bila bi prava šteta da se bio trudio, jer kakav god kvalitetan scenario da je pripremio za Taličnog, Moris bi se popišao po njemu. Morisov stil je veoma manjkav. Nije on samo patio od tehničkih limitacija svog veoma limitiranog talenta već mu je i stil u najboljem slučaju osrednji: ne sviđa mi se nimalo kako crta likove, a još manje životinje. Frankan i Uderzo su obojica maestralno crtali životinje, pogotovo ovaj prvi koji je u tom pogledu bio neprikosnoven. Za razliku od Morisa čije živuljke deluju dosadno i stereotipično. Moris ni pozadine nije umeo interesantno da prikaže. Neki crtači se muče sa licima, čak i mnogi veoma dobri crtači, ali barem umeju da zasene sa odličnom scenografijom. I opet moram da se prvenstveno osvrnem na Frankana i Uderza: njihove pozadine su jednako majstorske kao i likovi. (Odnosno Uderzo je bolji kod likova u odnosu na pozadine, dok je Frankan bio vrhunski u oba domena.) A ovo u nešto manjoj meri važi i za Tabarija koji je takođe bio odličan u svim aspektima. A tek Aragones... I onda neko da mi kaže da je Moris velikan stripa... Prosto mi je neverovatno da se jedan takav mediokritet uspeo ušunjati u panteon evropskog stripa, i to u eri kada je vladao mnogo viši nivo nego danas, a pogotovo u Francuskoj. Ne tvrdim da su svi BD ilustratori 50-ih/60-ih/70-ih bili na nekom Bog zna kakvom nivou, jer to definitivno nije tako, ali u proseku je to bio visok nivo - a retki su serijali koji su postigli toliki svetski uspeh kao Lucky Luke. Nekako se Morisu posrećilo: valjda se pojavio u pravo vreme ili je svojom krvlju potpisao ugovor sa nekim demonom, a možda je bio i oportunistički lukav što je baš izabrao vestern, a pritom je i nesumnjivo profitirao upravo od možda najveće mane serijala a to je taj jeftin plebzni humor. U Holivudu je poznata stvar da je ponekad najprofitabilnije i najbezbednije producirati jeftinu, glupavu komediju koju može svako da razume, pa čak i amebe. To se na engleskom zove lowest common denominator humor, odnosno nivo koji može da ima dovoljnu prođu kod većine demografskih grupa, a zbog toga neretko takve komedije postanu najuspešnije u komercijalnom smislu, iako su katastrofalno loše. Zbog čega? Pa zato što su velika većina ljudi debili, to je barem jasno. |
 |
Na slici je "legendarna" epizoda Sudija Roj Bin, koja je krcata teškim glupostima i trulim forama (npr ovo sa medvedom), a time se baš divno uklapa u ostatak taličnopusa. Uzeli jedan dobar holivudski film (jedan od retkih), pa od toga napravili totalno bezveznu pizdariju. A opet, bolje i Roj Bin nego Mister Bin, zar ne? |
 |
| Daltoni. Kome su oni uopšte smešni ili interesantni? Stiče se blamantni utisak da je "sasvim dovoljno" što su braća poređana po visini pa da se fanovi serijala klibere kao ludi na brašno svaki put kad ih vide takve. "Ti-hi-hi pa oni su sve jedan viši od drugog! A onaj najmanji izigrava šefa dok je onaj najveći istovremeno i najgluplji! Kako su se samo setili?! I kako je to samo ludo i zabavno! Koja genijalna fora da se braća ovako nacrtaju, a nikada mi ta fora ne dosadi! Meni i po 156. put to smešno! Pa ovaj strip je genijalan!" Blago dilkanima... Čini se kao da Moris cedi i cedi taj jedan te isti vizuelni geg jer mu je publika toliko mršava i neuhranjena u tom nekom humorističkom smislu, a braća zapravo ništa duhovito nikada ne kažu, odnosno nisu zabavni niti smešni već im jeftinoća i kičast humor prosto cure iz ušiju. Takođe se puno potencira bes kod braće, uglavnom kod onog najmanjeg Daltona, ali neki detinjasti bes koji je totalno truo - pogotovo kada se konstantno ponavlja. U Asteriksu kada neki lik popizdi strip prosto oživi sa nekom dodatnom energijom, jer je Uderzo znao razjarenost da prikaže kako treba, a i takvi izlivi besa su se mnogo bolje prilagođavali priči/scenariju. |
 |
| Obratite pažnju kako skoro svaka naslovnica sa Daltonima fura taj jedan te isti otrcani fazon sa razlikom u visini. Humor na nivou Maratonci trče počasni krug. Znam, znam... Koji god Srbin čita ovaj tekst, šanse su skoro 100%-ne da obožavaju ovaj film. Međutim on meni nije smešan, odnosno samo vrlo malo. Dođe mi kao neka prosečna kopija Alan Ford humora, jer Šijan i nije za bolje. Poluzabavan film, ništa posebno. Glumačka ekipa je dobra, kao i režija, ali takve fore kod mene nemaju prođu. Nema nikakve sumnje da su zajednički imenitelji mnogih ljudi upravo Maratonci trče počasni krug, Mister Bean, Alan Ford, Mućke i naravno ovaj mizeran vestern serijal. Tu samo Alan Ford odudara kao nešto dobro. Niti su mi Daltoni vizuelno zanimljivi: face su dosadne, a ta njihova razlika u visini može da prođe kao dobar geg samo kod male krezube dece, ali pod uslovom da su još uvek u jaslicama. Magnus i Bunker su svoju foru sa braćom Rock verovatno ukrali iz ovog serijala, ali su od toga napravili nešto mnogo zabavnije. Magnus je bio majstor u oslikavanju ljudske zlobe i pakosti, onako baš sočno, što se nikako ne može reći za Morisa koji nije bio majstor ni u čemu. Osim evidentne činjenice da je Magnus superioran ilustrator Morrisu, Alan Ford je pride imao i boljeg scenaristu. Bunker se nije najbolje snalazio u konstrukciji scenarija odnosno same priče, ali je unosio dovoljno haosa i nepredvidljivosti da Alan Ford retko bude osrednji. Mnoge epizode nemaju neki preterano razvijen humor, ali su retko dosadne. Ne smatram da je Alan Ford na visokom humorističkom nivou, ali je nesumnjivo zabavan u toj svojoj opičenosti, tj daleko zabavniji i neobičniji od Taličnog, a ubedljivo najveći udeo za to nosi genijalan crtež. Pouka? Više podsetnik nego pouka, a to je da je crtež u humorističkom karikaturnom stripu od primarnog značaja, barem čitaocima koji nisu autistični. Ukoliko taj najosnovniji uslov nije ispunjen sve ostalo pada u vodu. (Sem naravno za malu decu i nekritične, svaštočitačke odrasle.) |
 |
Moglo bi se reći da Štrumfovi sadrže još oskudniji crtež od Taličnog, ali i taj serijal je neosporno superioran u odnosu na Morrisovo "remek-delo". Humor kod ovih plavih šumskih miševa, iako je često dečiji, je bolji i efikasniji od Taličnog, priče su zanimljivije, koncept je neuporedivo originalniji, a i crtež Peye je bez obzira na svu jednostavnost odličan. Preciznost kao i stilski kvalitet sa kojima crta plave liliputance se može porediti sa onima od Gotfredsona ili Barksa. Pokušajte da nacrtate Štrumfove kao Peyo: deluje jednostavno ali nema teorije, jer dovoljno je pola milimetra promašiti neku crtu i Štrumf već sasvim drugačije izgleda od njegovih Štrumfova, koji su uvek savršeno nacrtani. Niti možete da kopirate njegove linije 100%. Vaš crtež nikada neće biti jednak originalu, a to se pokazalo baš tako čim je Peyo napustio serijal (kao crtač) i prepustio drugima da neuspešno kopiraju njegov stil. A to nisu bili neki dunsteri. Ja instantno prepoznam po crtežu da li se radi o originalnim Pejinim Štrumfovima ili od nekog drugog crtača, mada isto to ne očekujem od "autističnih" stripofila... Možda ste primetili da ne pominjem Umpah Pah, za koji je Asteriks-ov duo bio odgovoran. To je samo zato što ga nisam čitao punih 40 godina, pa ne mogu realno da komentarišem kvalitet stripa - u scenarističkom smislu. Jednostavno se ne sećam utisaka. U crtačkom smislu je odličan, a to znači da je već samo zbog toga superioran Luckomiru Lukisavljeviću. Kada i ako budem nabavio integral Čarobne Knjige možda napišem recenziju i o njemu... Kada se u Asteriksu provlače redovni odnosno ustaljeni gegovi iz epizode u epizodu (tipa da Obeliks želi da pije napitak a ovi mu ne daju), to nikada ne dosadi jer su ti gegovi simpatični, čak i nakon što smo ih već pročitali 10-20 puta ranije u prethodnim albumima. Kod Taličnog to nije slučaj, gde su ti redovni gegovi mnogo smorni a nikada nisu ni bili zabavni, čak ni prvi put. Kad god naiđe pogrebnik sa nekim tupavim komentarom kako mu biznis cveta mene opet hvata blam. Ta fora je starija od Hrista a Moris i Gošini su je cedili i cedili i isceđivali neumorno kao da je bila njihova, i kao da je to najjača fora svih vremena. A zapravo je prejadna. To je fora na nivou one ultra-isceđene mega-kliše fore pijanca koji vidi nešto neobično (na primer NLO) i onda zbunjeno pogleda flašu kao da mu je ona kriva: to je ta vrsta nesnosnog mućkastog humora, tj fora i fazona idealnih za fanove Mućki i ostalih govana. Kome je Dellboy smešan, taj će plakati od smeha na ovakve fore. Hvata me takođe blam kada nekog razbojnika meštani pokriju katranom i perjem (na slici), što ne da nije smešno nego prosto padnem u depresiju kad god to vidim. Čemu se sve ljudi smeju, yebem ti ovu planetu... Kako su samo jadni redovni gegovi ovog serijala! (Mislim da ovu prethodnu rečenicu moram ili da boldujem ili da povećam font nekih 30 puta.) Nisam dovoljno ovog sranja čitao da bih mogao da navedem još neke primere, a ima ih sigurno još. |
 |
| Otrcana fora br. 2387. Pinkerton agentu ispadaju lisice, i to treba da bude urnebesno? Zašto? Zato što jedan pandur nosi lisice sa sobom? Čudna mi čuda. Ispalo mu iz džepa. A gde će da ih drži, u gaćama? I to je smešno? Da mu je ispao dildo pa da razumem, mada bi to naravno bilo previše za jedan dečiji strip. Da je kasapin pa da mu je ispala krvava satara pa ajde, to bi još bio i sasvim OK geg takođe. Ili da je Indijanac pa da mu ispadne iz džepa nečiji skalp ili minijaturni vigvam, i to bi bilo daleko bolje. |
 |
U gornjem kadru, iz epizode Zakopano blago, glupava fora sa rupama i begom Daltona. A u donjem kadru, iz epizode Daltoni u Kanadi, identična fora sa gotovo istim komentarom. Ponavljajuće fore tj takozvani running gags nisu nikakav problem ni u TV serijama ni u stripovima, ali da bi ponovio nešto 30 puta to nešto mora da bude dovoljno duhovito ili makar simpatično, a ova fora nije ni jedno ni drugo. Pritom ovo i nije tip gega koji treba da se ponavlja: neki gegovi mogu da se ponavljaju a neki ne mogu. Uostalom, postoji način na koji se fore ponavljaju, a ovo nije pravi način da se to radi. Fora bi bila mnogo manje jadna kada upravnik zatvora odnosno Talični Tom ne iskomentarišu baš svaki put ono što je vrlo očigledno: "Uh kako su glupi ovi Daltoni, prave čak četiri rupe a ne trebaju im!" Ma stvarno? Ne trebaju im četiri rupe da bi pobegli? Ma ne zezaj... A ja baš mislio da im treba 150 rupa da bi uspešno pobegli iz zatvora. Ali eto, da nema scenariste da mi ukaže na to da je samo jedna rupa potrebna ja to nikada ne bih shvatio! (Za fanove ovog serijala: ovo je sarkazam.) Hajde, bajni scenaristi, molim vas nacrtajte mi svaku foru, objasnite mi je podrobno, da bih lakše razumeo šta se dešava jer suviše sam glup da ukapiram - pa sam čak suviše glup da ukapiram i kada se fora ponavlja jer imam pamćenje male zlatne ribice. Valjda scenaristi TT smatraju da su fanovi serijala u fazonu pandura iz donjeg kadra, desno od Taličnog, jer ni on nije ukapirao da su 3 rupe suvišne. Koja simbolika... Jedno od mnogih pravila (kvalitetnog) humora je da foru ostaviš da sama deluje na čitaoca, jer velika je greška ako je suviše pojašnjavaš. U fazonu "hej, glupi čitaoče, samo da ti na kratko objasnim da je ovo zapravo bila fora i da ti objasnim zašto je to bila fora, u slučaju da nisi ukapirao, pa da se lepo iscerekaš kao majmun kao i kod drugih naših trulih fora, a i njih ćemo ti lepo nacrtati i pojasniti da bi ih sve shvatio pošto si mnogo glup". Ne radi se o tome da je ovo potcenjivanje čitaoca (a jeste) već da se humoristički efekat umanjuje kada ga bez ikakve potrebe objašnjavaš čitaocu ili gledaocu. Dovoljno bi bilo da Talični kaže "kako li su ovi Daltoni glupi!" a ne "kako li su ovi Daltoni glupi jer su napravili previše rupa". Čak eventualno i ne mora ništa da kaže, pogotovo ako je ta fora već bila korišćena u serijalu. Jedan od načina na koji određene fore funkcionišu je taj momenat u mozgu gledaoca ili čitaoca kada on ukapira o čemu se radi pa onda krene da se smeje. Ali kada mu ti sve pojasniš tj staviš na tacnu on nema priliku da to sâm ukapira a time umanjuješ efekat. Čak i oni najgluplji čitaoci i gledaoci vole ponekad da im kefalo proradi, a ono nema prilike da proradi ukoliko scenarista potencira lenjost mozga tj sve mu objašnjava u tančine. Ovo je samo jedan od mnogih dokaza da su na serijalu radili ljudi koji se nisu puno trudili kao i oni koji nemaju preterano razvijen smisao za humor. |
 |
| Kad poredim TT sa glavnim likovima drugih francusko-belgijskih serijala, dolazim i do vrlo munjevitog zaključka da je ovaj lik dosadan i bezličan u odnosu na "suparničke" titularne likove. Asteriks a pogotovo Obeliks imaju zanimljive ličnosti jer nisu savršeni; ponekad popizde, a pogotovo Obeliks ima razne "mane" koje ga čine veoma zabavnim. Asteriks je Mickey Mouse a Obelix je Šilja. Štrumfovi su još manje savršeni; ponekad su alavi, srljaju u nevolje bez razmišljanja, ili se ismevaju jedni drugima. Iznogud, naravno, je skup svih mogućih ljudskih mana, a to ga čini idealnim za humoristički strip. Doduše on ima prednost što je negativac, a negativce je po pravilu daleko lakše načiniti zanimljivim nego junake, bez obzira da li je u pitanju humoristički serijal ili ne. Frankanov Gaša ima puno mana, čak možda i previše za moj ukus, ali to ga čini šarenim. |
 |
A Talični Tom? Kakav je on lik? Suvoparan je i prilično nezanimljiv. Eto ga u kadru gore kako pozira po 1000. put, dok zapaljuje cigaretu u svom "super-cool" stilu - a zašto bi nekome ovako nešto bilo zanimljivo ili čak smešno, ja to ne razumem nikako. Skoro da je nebitno šta on kaže ili uradi, LL postoji samo da bi se (ne)zanimljivi sporedni i gostujući likovi mogli šegačiti i praviti budale od sebe, a on da to sve zajedno uz čitaoca konstatuje i prati. Iako je centralni lik oko kojeg se navodno sve vrti, on zapravo u suštini nije preterano bitan, bar ne u humorističkom smislu. Možda sam ja kriv što nisam dovoljno epizoda pročitao? Možda se napije u nekim epizodama i načini neke budalaštine? Možda se u nekoj epizodi zaljubi i napravi idiota od sebe? Ali čisto sumnjam... On je previše dvodimenzionalan da bi bio iskorišćen na tako efikasne načine. On je klasičan "straight man" lik a to ga čini neuporedivo manje zanimljivim od glavnih likova najboljih humorističkih serijala. Da je TT odlično osmišljen i nacrtan ova mana ne bi ni bila bitna, ali pošto je daleko od toga onda i ova mana smeta. Postoje i neki vizuelni fazoni koje Moris često primenjuje, a koji mene iritiraju jer su totalno anti-smešni - a to znači da ne samo što nisu smešni već me još i nerviraju. Na primer kada likovi trče na neki iskarikiran, tobože "šuntavi" način. (Fanovi serijala bi trebalo da razumeju o čemu pričam.) Ma da se upišaš od smeha! Ti-hi-hi-hi-hi, evo raspadam se od smejanja... Način na koji ih nacrta kod mene izaziva agresiju umesto keženje od uveta do uveta. Valjda me nervira svaki pokušaj nekog crtača ili scenariste da na veoma jeftin način prikriju manjkavosti svog stripa. To mi deluje nekako očajnički, a i definitivno se čitalaštvo potcenjuje na taj način. Odnosno zagrižene taličnotomovce ne možeš nikako potceniti, njima je sve dobro, oni su operisani od kriterijuma. Ne postoje fore koje su njima previše trule; njima da prikažeš kompletno belu stranu bez ikakvih tekstova, oni će da krenu da se cerekaju - ukoliko na naslovnici piše "Talični Tom". To je kao ono kada fanovi Slayer-a kupe svaki CD (ili strip) na kom piše "Slayer", samo zato što je logo Slayer-a prisutan na omotu ili naslovnoj strani; ništa im ne smeta što bend već odavno decenijama nije snimio dobar album. Ili fibratori kojima je samo bitno da na koricama piše Fibra, automatski im je strip super. Kad smo već kod toga, neki dežurni bolidi sa forum.stripovi tvrde kako im je jako bitno što Čarobna Knjiga nije napisala Lucky Luke na naslovnicama! Kakve su njima sve trice i kučine od značaja... Koga bre zabole da li piše Lucky Luke ili Talični Tom?! I jedno i drugo je tačno. "Kauboj na konju koji priča - pa još love blesave Daltone i druge urnebesne razbojnike koji završe sa katranom i perjem - a sve to dok pogrebnik likuje jer će puno da zaradi?!! Hahaha, hihihihihi, kako je to samo smeeeeeeeešnooooo!!! Ma ovaj strip je strava bre!" Mali sitni mozgići veličine minijaturnih oraha. Nemojte se ljutiti, taličnotomovci, ali zaista nemate pojma ni o stripovima ni o humoru. A ja vam zbog toga zavidim, da se razumemo... Jedini način da nekako prihvatim činjenicu da ima puno odraslih ljudi koji seku vene na ovaj mlitavi retardinjo serijal je da izmislim a onda i upotrebim određene izgovore za njih. Na primer nostalgija. Mogu donekle da razumem da neko ovo skuplja jer je čitao Feleričnog Tomu kao klinac. Pogotovo ako ga je čitao kada je imao pet-šest godina, jer TT je otprilike za taj intelektualni nivo, a čovek se jako veže za stripove iz tog perioda. Ako ga je čitao sa 15 godina i mnogo uživao, onda već ne mogu da smislim nikakav validan izgovor, nemam nikakvu odbranu za takve ljude. 15 godina je prematoro za ovakav strip. Meni je ovo bilo mlako kad sam imao 12 godina, a kamoli kasnije. Pročitao sam tada nekoliko epizoda, ali samo zato što priče nisu loše. A to me dovodi do jedinog drugog izgovora koji sam smislio da bih fanove odbranio i bolje razumeo, a to je da se nekim odraslim ljudima - koji nisu debili - sviđa da prate takve vrste humorističkih zapleta. Priče same po sebi nisu uopšte loše a to znači da ako čovek uspe da ignoriše sve propale gegove i fokusira se samo na radnju (a pritom mu osrednji crtež ne smeta) može komotno da donekle uživa u ovom stripu. Donekle... Tako nekako... Eto, pokušao sam čak i da budem đavolji advokat, ali bolje od ovoga nisam mogao. Smognuo sam sve snage, napregnuo sve vijuge da pokušam da odbranim nešto što je uglavnom neodbranjivo. Možda sam i uboo nešto sa ova dva razloga/izgovora? Pojma nemam. Sledeći put kada neko poželi da poredi Taličnog sa Asteriksom, Iznogudom, Gruom, Gašom, ili sa nekim drugim odličnim humorističkim serijalima, i to naravno u pozitivnom smislu, zamolio bih ga da uradi prvo jednu stvar pre nego što krene sa poređenjem: da mi se javi za dobrovoljnu lobotomiju. Samo to tražim... |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Bourgeon:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Loisel:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2025/02/pre-potrage.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Hermann:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Amerikanizmi:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
