Džeremaja 1
 |
Vrsta: 1. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2013) Premijerno: 1979-1980 Dimenzije: 31 x 22 cm, HC Br strana netto: 132 Tiraz: 2,000 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki, vestern YU istorijat: Strip Art Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez/kolor: 7/10 Scenario: 5/10 |
 |
Sa ovim prilično poznatim i popularnim serijalom sam upoznat još od kad sam bio klinac, ali osim upečatljivog (i tada modernog) crteža me strip nije intrigirao nešto posebno. Sasvim slučajno sam pre četiri godine našao veoma povoljno 6. integral na nemačkom, i od tada čitam Džeremaju. Fokus mi je tada bio samo srednji period, jer je on crtački (a i verovatno scenaristički) ubedljivo najbolji. Prvi integral sadrži najslabiji crtež i najslabije priče, iako će Džeremajini fanatici tvrditi baš suprotno: pretpostavljam zato što vole slabiji crtež i dosadnije priče. Šta zna stripofil šta je dinja... Zato sam prvo kompletirao integrale četiri do osam, za koje sam smatrao (a i dalje smatram) da su srž serijala, mada sam nešto kasnije dodao i trojku koja se takođe može smatrati delom te najbolje faze. Zadnji integral koji sam kupio je kec, i to nedavno; pročitao sam ga i potom ga se ratosiljao... Glavni razlog zašto mi se te ranije priče ne sviđaju posebno, sem što je crtež manje elegantan i precizan (a i kolor znatno slabiji), je što me nervira premisa da smo u post-apokaliptičnom svetu - a sve se uglavnom odigrava po vestern šablonu, barem u prve dve priče, a i kasnije u drugom integralu. (Konji, pustinje, revolveri, saluni, pa čak i Indijanci...) Čemu se onda uopšte pretvarati da je ovo neki bajni futuristički svet? Herman kao da je tada hteo i jare i pare: hteo je vestern, koji ima poveliku publiku, ali je i želeo da privuče sci-fi fanove tako što će ubaciti neki prilično mršavi WW3 uvod koji mnogo baš i ne objašnjava; možda zato da bi mogao da bude fleksibilniji s radnjom/likovima/lokacijama kasnije? Međutim u ranijoj fazi taj sci-fi futuristički aspekat je zapravo nepostojeći. U prve tri epizode ga definitivno nema ni od korova. A i uopšteno govoreći serijal veoma retko sadrži pravi sci-fi (npr epizode 8 i 19, donekle), već mnogo više dođe kao neki kvazi-futuristički "road-(s)trip" (ekvivalent road trip film žanru). Ovo je avanturistički serijal sa primesama vesterna, krimića, ponešto drame i tri male kašike humora. (Fore se skoro sve svode na uzajamno podyebavanje između dva glavna lika.) Distopijski takođe, ali samo do određene granice. Elementi fantazije su uglavnom sporadični ili jedva primetni jer se sve uglavnom svodi na kriminalne organizacije, koruptne političare i na klasično deljenje pravde - iako Džeremaja i Kurdi nisu nikakvi zvanični vojnici, panduri, detektivi ili išta slično. Oni su pomalo kao good cop / bad cop, dvojac u kojem Džeremaja ima ulogu ovog prvog jer je uzoran građanin u svakom smislu (što u prevodu znači da nije preterano zanimljiv), dok je Kurdi egocentričan, nepredvidljiviji i manje moralan. Naravno da to znači da njemu pripada i dužnost da bude comic relief. Titularni lik je naravno relativno suvoparan, ali to je zamka "moralnog savršenstva" glavnog heroja koja se jednostavno teško zaobilazi. Čim konstruišeš nekog lika koji je maltene savršen, taj lik automatski postaje dosadan ili u najmanju ruku nedovoljno zanimljiv. Zato je i ubačen Kurdi, ne samo zato što je lakše (?) pisati za dva junaka. Koliko god ovo u teoriji bio distopijski post-apokaliptični strip, činjenica da se sve uglavnom vrti oko (prilično običnih) kriminalaca znači da je ovo komercijalan serijal - sa neobičnim crtežom i filmskim kadriranjem. Znači sadržajno je manje-više komercijalan, dok je u stilskom smislu mnogo više umetnički strip nego većina krimi/vestern/akcionih stripova. Pogotovo u to vreme, u 70-im, je takvo sinematografsko kadriranje bilo relativno novo i inovativno. Tipična epizoda Džeremaje: Džeremaja i Kurdi (baš nebulozna imena, što i ne ne čudi preterano s obzirom da je autor Flamanac: Huppen je još gore ime, tipično blesavo ime tog regiona) stižu u neku novu oblast ili grad, ili se vraćaju negde gde su već bili pa sreću stare (ne)prijatelje. Žele samo da se odmore i onda krenu dalje ili su došli da bi našli posao, a ponekad imaju neku konkretnu šemu da zarade koju kintu. Ubrzo nakon dolaska pojavljuje se neki lik ili likovi koji ih upliću u neki svoj rat protiv moćnih lokalnih ološa. Ili odmah lično upoznaju te ološe koji ih sami upliću u konflikt, obično kroz neko bahato ili arogantno ponašanje. Ti zlikovci vladaju gradom/oblašću a Džeremaja i Kurdi uskoro kreću u borbu protiv njih. (Ponekad prvo rade za njih pa tek onda kreće sukob.) Na kraju svrgavaju tu tiransku vlast (koja je politička ili čisto mafijaška) a onda brže-bolje napuštaju taj grad/oblast u "potrazi" za sledećim avanturom... Skoro svaka epizoda ima klasičnu šemu David protiv Golijata, "mali čovek" protiv korupcije i prepotentnih moćnika. Zbog toga što Herman nije pomodarski nihilista (ili zato što je znao da to ne bi bilo preterano profitabilno) svaka (?) epizoda ima manje-više happy ending, koliko je to uopšte moguće u ovakvom razorenom svetu. (Mada ti gradovi često deluju sasvim normalno i obično, kao da se nikakav Treći svetski rat nije ni odigrao.) Ponekad se priče završavaju na bitter-sweet način, tj pravda pobeđuje ali uz poneku veću cenu, kao na primer u epizodi 17 koja zapravo ima prilično deprimirajući finiš: (SPOJLER) jedna nedužna riba gubi obe noge, a Džeremajina tetka ne biva kažnjena za veliku izdaju. Međutim ovaj svet nije ni približno toliko razoren kao na primer Ortizov Hombre u kojem golo preživljavanje i konstantno nasilje važe za čitavo stanovništvo u kojem ni oni najjači po pravilu nemaju lak život, a tek da ne pričam o Korbenovom kompletno razorenom Svetu Mutanata u kojem nada praktično ne postoji ni za koga. U Hermanovoj polu-distopijskoj Americi novac i zlato su i dalje u upotrebi, postoje fabrike i tehnologija, a lokalne vlasti su česta pojava - što znači da postoji neka infrastruktura koliko god haotična bila. Po mom ukusu suviše infrastrukture za jednu Ameriku razorenu nuklearnim ratom, ali pošto ja ovo ne doživljavam kao distopijski sci-fi (jer nije) to mi ne smeta. U odnosu na Hombre ovo je visoka civilizacija, a u odnosu na Svet Mutanata ovo je maltene raj. Ni post-atomski svet u Aksi nije ovoliko razvijen (mada je Aksa naravno veoma "neozbiljan" palp serijal u poređenju sa ova ostala tri). Neću sada da ulazim u to koji je od ova četiri serijala najbliži realnosti jer je u ovom žanru faktor zabave bitniji od realizma - zbog čega je na primer Aksa nešto zabavniji serijal od Hombrea. Zbog gore opisanog šablona koji dominira u Džeremaji priče mnogo više dođu kao obični krimići nego kao neke neobične avanturističke drame o pukom preživljavanju - što bi bilo mnogo tipičnije za realistični post-apokaliptični svet. Ima ponekad i romantike, mada ređe, kada se Džeremaja smuva s nekom ribom, a neretko se opici i Kurdi. Na sreću romansa se upotrebljava skoro isključivo kao pokretač novih problema to jest sukoba, a ne kao zasebna jedinka da bi se udovoljilo ženskoj publici (koja ovo i onako ne čita, jer žene kada treba da biraju između Pokemona i post-apokalipse izaberu ovo prvo u 99.9% slučajeva). Neki bi čak rekli da je možda dobro što romanse nema s obzirom koliko loše (?) Herman crta žene. Generalno crta ljude veoma neobično, što će reći ružno; neki ljudi su ih poredili sa Hobitima. Istina je da Hermanov stil zna da bude prilično surov prema ženskom polu (jer koga još zanima kako muškarci izgledaju...) Poneka "zgodna riba" deluje kao mutant maltene. Istina je da ja jako volim kada su žene odlično nacrtane, ali Hermanu se ovo oprašta... Element humora je prisutan ali nije u prvom planu; uvek je negde po strani, onako usput ubačen da se stvari ne bi odvijale previše suvoparno. Nema previše šegačenja, sem kada Kurdi odigra ulogu klovna. (Uostalom, idiotski šlem koji uvek nosi na glavi je neka vrsta klovnovskog obeležja, kao da Herman hoće da nam kaže "e čisto da znate da je ovaj lik dežurni klovn".) Džeremaja i Kurdi kultivišu svoj neki "banter" koji nije loš ali ponekad deluje malčice usiljeno. Dijalozi su generalno kvalitetni, možda malo suviše filmski za moj ukus, ali realniji od uobičajenog stripovskog govora. Onaj moj opis tipičnog scenarija možda zvuči šablonski međutim stalne promene lokacija nude Hermanu prilike da u svakoj priči prikaže različitu scenografiju pa time i atmosferu, a i priliv/odliv novih/prethodnih likova unosi varijaciju preko potrebnu za skoro svaki serijal - bez obzira da li je šablonski ili ne. Još jedan plus su relativno kompleksne priče koje involviraju veći broj (neobičnih) likova, uključujući i neke sporedne tj epizodiste, a raspleti su neretko maštoviti. U svojoj najboljoj fazi, 1984-1995, Herman je kombinovao svoj najbolji crtež kao i veoma zabavne priče, a ovo možda još više važi za Tornjeve Boa Moria kojeg je uporedo crtao/pisao. Prilično je impresivno koliko je albuma uspeo da objavi u ovom periodu, radeći sa jednakim fokusom na dva kompletno različita serijala. Nekih 20 albuma je to, što znači dva godišnje, tj u proseku jedna strana svaka tri-četiri dana. Ovakav tempo spada među brže što se francusko-belgijskog stripa tiče. Kad još uzmemo u obzir da je sve scenarije sam pisao onda je to još impresivnije. Zanimljivo je da mu je crtački stil bio dosta drugačiji u 60-im kada je počeo. Bernard Prince - nešto kao mornarska verzija James Bonda - je stereotipičan avanturističku akcioni BD, prosečan jer ga je pisao izvikani Greg; ali je zato veoma fino ilustrovan. Scenografija je i tada bila detaljna i odlična, ali su likovi drugačije izgledali. Bili su manje ekspresivni, više poker face. Sa Džeremajom je u 70-im uneo veće stilističke promene, i to na bolje. Dok se crtački stil Bernard Prince serijala mogao na prvu loptu lako pobrkati sa mnogim drugim francuskim i belgijskim crtačima, Džeremaja i TBM su uveli neki novi stil koji je bio instantno prepoznatljiv, a to važi i danas. (Možda delimično zato što niko ne želi da crta Hobite?) 1. epizoda Noć grabljivica je prilično mlaka. Prva strana služi kao neki prilično oskudni uvod u serijal, a jedina značajna informacija koju dobijamo je da su rasni ratovi između belaca i crnaca izazvali neku vrstu kataklizme. Zanimljivo je da Herman kasnije kompletno okreće leđa ovoj rasnoj podlozi, jer se u čitavom serijalu veoma retko ponovo pominje rasizam i podela na crnce i belce. Na svu sreću, naravno, jer da je rasizam suština ovog serijala ja ga nikad ne bih čitao. Izbegavao bih ga kao (belgijsku) kugu. Prva velika glupost je na strani 14 kada se Džeremaja glasno žali na Kurdija - zato što je Kurdi upucao dvojicu psihopata "s leđa"! Ta dvojica su taman bili krenuli da ubiju Džeredebila, a pre toga su bili mučili vezanog Kurdija s namerom da ga ubiju. (Gore na slici.) Prema tome o čemu trtlja retardirani Džerekreten?! O čemu se on zapravo žali? Što ga je Kurdi spasao? Džeremaja čak bulazni kako se Kurdi nije ni potrudio da reši situaciju na nenasilan način: "nisi ni pokušao situaciju da rešiš na neki drugi način!" lupi Džerebolid i ostade živ. Ako je Herman hteo da nam dočara koliko je malouman mladi Džeremaja, definitivno je uspeo... Naravno da Džeremaja nije ovoliko malouman, što i pokazuje u mnogim drugim epizodama, već je ovaj scenario tupav. Uostalom, ovakva vrsta usiljenog pacifizma od strane bilo kog glavnog lika bilo kog strip serijala me strašno nervira, iz puno razloga koje mislim da ne moram da nabrajam. Kome ti razlozi nisu očigledni taj je verovatno još gluplji od ovog prvobitnog, ranog Džeremaje... Koji pritom još deluje kao neko derište, kao da ima 13 godina. Verovatno se Herman ubrzo nakon prve epizode predomislio oko njegove starosti. Naredna glupost je na 18. strani, kada Kurdi ulazi u salun. Voleo bih da mi neko objasni kako je ova distopijska Amerika poprimila toliko karakteristika američkog vesterna, samo zbog jednog nuklearnog, rasnog rata? Niđe veze. Nema nikakvog razloga da bilo kakav nuklearni rat ili građanski rat ili rasni rat vrati Amerikance na Divlji Zapad. Kakve su ovo gluposti? Malo kasnije imamo čak i revolveraški obračun, a nakon toga se pojavljuje i banda Indijanaca! Valjda da se upotpune ti vestern klišei. Ukoliko je Herman toliko žarko želeo vestern trebao je da nastavi sa Komančom (koji me uopšte ne zanima), a ne da bespotrebno zagađuje Džeremaju sa ovakvim glupostima. Ne može ijedan post-apokaliptični svet da se ikada bukvalno vraća u prošlost, sa sve identičnim detaljima, kao da su preživeli Amerikanci namerno odabrali vestern "modu" i običaje, kao da se igraju kauboja i Indijanaca - slično kako je kod njih popularno da organizuju dramatizacije Američkog građanskog rata. Ne razumem kako je Herman mislio da prođe s takvim nelogičnostima. A opet, pitajte Džeremajine fanove koje epizode najviše vole, i mnogi će reći da najviše vole ove rane epizode - koje spadaju među najslabije, objektivno. Već na narednoj strani ide sledeća glupost, možda i najveća u ovoj priči: glavni zlikovac je neki nakinđureni mlohavi debeli derpan, koji bi u pravom životu (bilo sadašnjem ili nekom futurističko-distopijskom) mogao samo u snovima da bude vođa bande razbojnika, jer ovakva vrsta cirkuskog klovna može eventualno da prođe kao neki opaki razbojnik samo u superherojskim stripovima u kojima su skoro svi glavni likovi obučeni kao da su na maskenbalu. Ovakav našminkani pihtijasti pajac bi bio redovno mlaćen od protuva i kriminalaca; ne bi znao gde mu je glava a gde noge od silnih batina. Znači bio bi na dnu društvene lestvice ovakvog post-apokaliptičnog sveta, a ne na vrhu tog nekog novog pecking order. Ovaj kretensko nacrtani lik me dosta podseća na fašističkog lidera iz Bilalovog Nikopola (a čak je i stari Konan bar jednom imao nekog takvog sličnog, neubedljivog, pihtijastog vladara). Bilal još može i nekako da se vadi na to da njegov cirkuski klovn agira kao vođa u nekoj civilizovanoj budućnosti, u veoma urbanoj sredini, u kojoj je nekako i teoretski moguće da ovakvi ćurani kolo vode. Međutim, ova Hermanova retro-vestern budućnost nikako ne dozvoljava tako nešto, po nekoj najosnovnijoj logici ljudskog a pogotovo muškog ponašanja. Kada bi se Amerikanci vratili u neko post-apo stanje varvarstva onda lideri bandi zasigurno ne bi izgledali kao da su pobegli sa neke brazilske gej parade. To je jednostavno apsurdno. Pa još onako mlohavi kao ovaj. Birmingem je takav jedan delta mužjak da ne bi mogao da utera strah u kosti ni patuljcima i maloj deci - a kamoli nekim okorelim bitangama. Ovo bi jedino moglo da prođe da su i sledbenici Birmingema slično odeveni i našminkani: i to bi bilo ekstremno glupo (jer cheesy i posve nerealno), ali bi bar bilo logično da takvi klovnovi slede klovna koje je nalik njima. Želim da mi neko navede jedan jedini primer u istoriji čovečanstva da je neku mafiju ili bilo kakvu drugu kriminalnu organizaciju predvodio jedan transvestit! Šta je sledeće? Evnusi lideri? Neki hrčak mudonja? |
 |
Mršava mala žena, eto ko. U 2. epizodi, Usta puna peska (na slici), glavni šef zlikovačke bande je ovog puta jedna obična mala žena. Prvo transvestit pa onda žena: na svu sreću Herman se kasnije opametio pa je naredne šefove bandi načinio realnim, odnosno muškarcima, i to onakvim koji deluju da mogu da vode neku bandu - a ne neki prenašminkani pozeri koji kao da su izašli iz Kajagoogoo. Gomila surovih đilkoša kao što su ove psihopate nikada ne bi tako odano i lojalno pratili jednu ženu, pa još jednu takvu malu sladunjavu mršavu. A to što im je to možda čak i sestra (?) čini stvari još glupljim! Pored tolike braće će jedna mala ženskica da diriguje besnim čoporom? Ma sigurno, kako da ne... To je veliki idiotizam koji nema veze sa realnim životom, a još manje sa post-apokaliptičnim. U modernom feminističkom Hollywood-u ovakve gluposti prolaze, pa se čak i podstiču, ali u jednom kvalitetnom strip serijalu to ne bi smelo nikako da se radi. U takvom jednom nasilnom svetu, okružena ovakvim likovima, ona bi u najboljem slučaju bila silovana i bačena u neku jarugu. U najboljem slučaju. Zato je u neku ruku Svet Mutanata najrealističniji od svih tih serijala. Prva glupost međutim je pre toga (tj pre nego što saznajemo da je Mala Ženica šef bande) na šestoj strani, kada Kapetan Kori ispriča Džeremaji i Kordiju šta mu se desilo. On i još jedan "vojnik" su transportovali neke kovčege blaga, a onda su ih Mala Ženica i njena banda napali. Uprkos ovoj iznenadnoj i nasilnoj akciji Kori i njegov pajtos su nekako uspeli ne samo da sakriju blago već da ga zatrpaju. Kako? Kako su to mogli da izvedu ako su bili iznenadno napadnuti i uhvaćeni? Ne razumem kako je to moglo da se desi. Oni nisu mogli da imaju vremena da pobegnu sa toliko teškim tovarom - sem ako su imali neko vozilo. Ali da jesu imali neko vozilo onda bi uspešno pobegli! Znači da nisu imali nikakvo vozilo - ali su nekako uspeli da odvuku toliko teško blago, pa su još uspeli da ga zakopaju - posle napada. A šta su banditi za to vreme radili? Zevali? Nema nikakve logike... ... Sem naravno ako je Kori sve slagao, što je očigledno. Prema tome "veliki obrt" 30ak strana kasnije ne iznenađuje nimalo jer je jasno od starta da su Kori i njegov pajtos sami pobili svoje kolege da bi uzeli blago za sebe. Jedino je to bilo moguće. Samo mi nije jasno da li su Mala Ženica i njena banda đilkoša slučajno nabasali na ovu zaveru, ili su bili nekako od samog početka u dosluhu sa Korijem i njegovim pajtosom. Pretpostavljam da je ovo prvo. Radnja takođe pati od repeticije, a to je ponavljanje klišea zvanog "zarobljavanje glavnog lika": u prvoj epizodi su i Džeremaja i Kurdi bili bar jednom zarobljeni, i to u odvojenim instancama što znači da je "zarobljavanje glavnih likova" bio ključni deo priče (što nikako nije dobro, sem ako si veliki fan ranog Flash Gordona, a to je tada bio užasno retardiran serijal, link dole). "Zarobljavanje glavnog lika" je jedan ekstremno dosadan akcioni kliše koji se treba što više izbegavati jer je dosadan, iritantan i glup, a da ne pominjem beskrajno izlizan. Ali umesto da ga izbegne Herman ga koristi dva puta zaredom, u obe prve epizode. Još gore, Kurdi protrači pola albuma zarobljen u ćeliji. Jedno od mnogih zlatnih pravila akcionih serijala: ne zatvaraj iza rešetaka glavne likove, pogotovo ne na duge periode, jer je to glupo, iritantno, otrcano i dosadno. Ima daleko više boljih načina da se iskroji radnja od 45 strana - a da se ne pribegava hapšenju i zatvaranju glavnih likova. Uostalom to je patetičan plot-device koji se najviše koristi u bednim serijalima i u serijalima koji nemaju nikakve kvalitativne ambicije. A i sa tačke gledišta karakterizacije nije mudro: što više i što češće dozvoljavaš da ti hvataju/hapse/zarobljavaju glavne likove, to jadnije i gluplje i nesposobnije ti likovi deluju čitaocu - jer stalno upadaju u zamke i prave pogrešne izbore. Fore sa taocima su još gore, to tek treba totalno izbegavati, a imali smo upravo to u prvoj epizodi... Na strani 29 odigrava se sledeća glupost, a to je kada komandujući u vojsci optužuje Džeremaju da je on pobio njegove vojnike! S obzirom na sve okolnosti, uključujući mesto gde zatiču Džeremaju i činjenicu da nije imao ništa pri sebi, moraš biti kompletan debil da poveruješ da je on pobio sve te vojnike, ili da je bio deo zavere. Da je Džeremaja bio deo zavere sigurno ga vojska ne bi pronašla na samo par stotina metara od mesta zločina, i to bez ikakvog blaga, pa još i bez konja ili ikakvog drugog prevoznog sredstva - pa još i očigledno iscrpljenog i syebanog. Ako je Herman hteo da mi poverujemo da je glavnokomandujući te vojske neki kompletan imbecil, onda je u tome definitivno uspeo - ali šta bi bila poenta toga? Da Herman blati vojnike kao glupsone? Da bi bilo drame oko hapšenja i potencijalnog streljanja Džeremaje? Ovo drugo je naravno razlog, ali po meni nedovoljan razlog da se gazi po logici. Nikako ne podržavam da se drama na silu pošto-poto stvara - na uštrb logike. Nema potrebe; uvek ima inteligentnih načina da se kreira drama. I ova epizoda ima previše vesterna u sebi. Sve u svemu priča nije loša, ali dosta slabija od većine albuma posle tih prvih pet-šest slabijih epizoda - koje mnogi fanovi veličaju kao najbolji deo serijala! Jer su pajaci i pojma nemaju ni o čemu... 3. album Divlji naslednici je prvi koji koristi veoma prepoznatljivi šablon ovog serijala: Džeremaja i Kurdi stižu u neko novo mesto, tamo zatiču neke koruptne i nasilne moćnike kojima je potrebna radna snaga - a koje tretiraju kao robove. A često se među tim vladarima nađe neki psihopata koji maltretira radnike iz hira, što je i ovde slučaj. Ima dosta priča koje su u ovom fazonu, a ova je verovatno najslabija od svih tih. I crtež i kolor su još uvek na nekom nižem nivou, a priča kreće da gomila gluposti negde od polovine. Do tada je priča sasvim OK. Ko nije mogao da predvidi da je lik u kolicima ili biljka ili mrtav? Ispostavlja se da je ovo drugo, što je baš glupo jer ne kapiram kako mogu mrtvaca da paradiraju - koliko već dugo to traje - a da ne zabazdi kao pakao. Ili da neko ne primeti prevaru. Ako se čovek ne pomera a pritom niko ne sme da ga vidi - onda je valjda jasno da je mrtav ili nešto slično. Baš niko ne posumnja? Navodno je napravljena "mumija" od njega; nije jasno kako je to moguće jer ta nimalo jednostavna tehnika sigurno nije dostupna svakome, a pogotovo ne nekim klošarima iz post-apokaliptičnog sveta. Uostalom, mumije mnogo gore izgledaju od ovoga... Ovo mi nikako ne prolazi, neubedljivo je. Lik na motociklu redovno teroriše sopstvene radnike, što takođe nema nikakve logike s obzirom da je politička situacija u tom mestu nestabilna i na rubu haosa, a i zašto bi maltretirao sopstvene radnike? To što njemu Trenton dozvoljava toliko dugo da izigrava Kaligulu za siromašne, nije realno. Još manje realno je kako je Kaligula uspeo da promaši Džeremaju sa motociklom, a onda veoma tupavo se survao desetine metara sa vrha zgrade (strana 45). Znači lik je retardiran? Samoubica? Čak i Džeremaja kaže da mu ovo nije jasno! Herman je valjda mislio da može da se opere od ovakvog glupog obrta time što jedan od glavnih likova tu glupost prepriča naglas. Bilo bi Hermanu bolje da je pokušao da racionalno objasni ovakav splet događaja. Ili još bolje, da smisli nešto drugo, nešto logičnije. Još jedna situacija u kojoj se neka glupost prepriča, ne bi li se "oprala" od gluposti, je kada Džesikin dečko nju zbunjeno upita da li i njenog brata Odija treba da ostave u onom haosu? (Strana 39.) Ova njegova iznenadna zabrinutost za Odija je besmislena jer je samo malo ranije bio dobio zadatak da ga ucmeka ako je potrebno, zadatak koji je on sa zadovoljstvom bio prihvatio. Na ovu notornu glupost/nelogičnost Džesika reaguje sa zbunjenošću, sa sarkastičnom opaskom - kao da njen komentar može da opere Hermanovu scenarijsku grešku. Eto, imamo čak dve situacije u kojima likovi naglas primećuju i komentarišu neku nelogičnost. Na strani 31 Džeremaja umalo biva otkriven u WC-u, a sasvim slučajno ga spašava Džesika tako što svog dečka nagovori da može kasnije da se ispiša! Malo suviše glupo... Na strani 44 Džeremaja gubi pištolj na odviše apsurdan način: pada mu u odvod za kanalizaciju! Pa zar su te rešetke toliko široke da bez problema mogu da propuste čitav jedan pištolj? Ne znam, možda su te odvodne rešetke mnogo šire u post-apokaliptičnoj Americi. Nikada nisam bio u toj futurističkoj Americi pa ne znam. Fanovi serijala se kunu kako su ove ranije epizode najbolje, a razlog tome može da bude samo neka nostalgija, ili možda neki subjektivan utisak da je ono što prvo pročitaš bolje od onog kasnijeg. Ili zato što više vole vestern. Nije mi sasvim jasno. U svakom slučaju je sasvim logično da Herman vremenom poboljša svoje pisanje, jer pre Džeremaje su mu scenarije radili drugi ljudi. Logično je da mu je trebalo vremena da se uhoda u novi posao, a uhodao se tek negde od trećeg integrala. Nema logike da je bio bolji scenarista na samom početku nego kasnije kad je imao šanse da se uvežba. |
Džeremaja 2
 |
Vrsta: 2. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2015) Premijerno: 1980-1982 Br strana netto: 132 Tiraz: 1,200 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki, vestern YU istorijat: Strip Art Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. |
 |
Opaki zrak smrti (4. epizoda) Crtez: 8/10 Scenario: 6/10 Prica pocinje kao vestern ali se onda pocinje gubiti u nizu dogadjaja koji su pomalo konfuzni i trapavo povezani. Da li je konfuzija nastala zbog toga sto se prica previse nadovezuje na prethodnu epizodu koju nisam citao, to ne znam. U svakom slucaju je radnja haoticna. Nije sasvim jasno koga Dzeremaja trazi, zasto ga trazi, ko je i sta je misteriozni "madjionicar", da li je kreatura koju je taj lik koristio robot ili neki mutant, i u kakvom je on tacno saveznistvu sa indijanskim logorom - jer nije Indijanac. Nije ni jasno kako je uspeo na kraju umaci Dzeremaji i Kurdiju - nakon sto mu je robot/mutant unisten. Ranije je madjionicar bio prikazan kako koristi tu kreaturu kao transport, a posle mutantovog pada u provaliju madjionicar i dalje uspeva da se krece munjevitom brzinom. Zasto i kako? Nema logike. Sve je ukazivalo na to da madjionicar kompletno zavisi od svog robot-mutanta da bi se tako brzo kretao i da bi se izivljavao. Medjutim, Hermann odlucuje da nisamo vredni ikakvih objasnjenja koja bi makar bacila neko svetlo na identitet, istorijat i sposobnosti ovog tako teatralnog i bombasticnog lika. Akcija na stranama 22 i 23 nema logike. Prvi Indijanac puca na Dzeremaju i Kurdija bez da ih pita ko su i sta su, sto znaci da bi i njegov kolega tj drugi Indijanac trebao da puca na njih bez oklevanja - pogotovo nakon sto je Kurdi ubio ovog prvog. Po nekoj osnovnoj logici bi ovaj drugi Indijanac trebao da odmah ubije Kurdija jer ga zatice iznad lesa prvog Indijanca. Sta ima uopste da prica sa Kurdijem? A sto je jos gluplje, drugi Indijanac ne kapira da se Kurdi obraca Dzeremaji (koji se sakrio u blizini). Kurdi se bukvalno javlja svom ortaku, oslovljavajuci ga po imenu. Medjutim, Indijanac smatra da je koriscenje imena "Dzeremaja" neka zajebancija Kurdija. Ovako frapantni idiotizam Indijanca daje sansu Dzeremaji da ga iznenadi i onesposobi. |
 |
| Sekta bezlicnih (6. epizoda) Crtez: 8/10 Scenario: 5/10 Ovde se radi o nekoj "misterioznoj jezivoj" sekti ali je zapravo jedna traljava prica bez originalnosti, bez atmosfere (uprkos odlicno kolorisanom i atmosfericnom crtezu) i sa pomalo priglupim krajem. Nacin na koji Dzeremaja i Kurdi pobegnu od sekte je ofrlje i neubedljivo. Od prvih 30 albuma samo 5. epizodu nisam citao. Zato sto nemam 2. integral, vec sam 4. i 6. epizodu citao iz zasebnih albuma na srpskom i nemackom. |
Džeremaja 3
 |
Vrsta: 3. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2016) Premijerno: 1982-1983 Br strana netto: 135 Tiraz: 1,000 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki Kolor? Da. Politicki obojen? Pomalo. Golotinja? Ne. Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 8-9/10 Scenario: 7-9/10 Ciljne grupe: hermanovci, zahtevniji stripofili Prednosti: odlicna scenografija i boje, zanimljive price, realizam, manjak klishea Minusi: slabiji crtez (zenskih) lica |
 |
Naslovnica ovog integrala je samo nijansu prihvatljivija od one sa prvog integrala. Nije mi jasno zašto je Herman odlučio da neke od njih predstavi toliko bezbojno, kao da se unutra nalazi crno-beli strip. Prilično je to ironično, jer u svetu stripa uglavnom se praktikuje upotreba veoma šarenih naslovnica koje lažno reklamiraju crno-bele stripove ili ne-šarene kolorne stripove, dok je ovde obrnut slučaj maltene. Smatram da naslovnica treba realno da predstavlja sadržaj albuma, a ne da obmanjuje - ili kao u ovom slučaju da sadržaj predstavlja slabijim nego što jeste! Neka vrsta anti-reklame, kao da je Herman hteo da iznenadi čitaoca koliko je kolor bolji u albumu. 7. epizoda Afroamerika je prva koja se direktno i jasno bavi rasizmom, ali ne jednosmernim već sa obe strane. Na svu sreću to je i poslednja epizoda koja smara sa ovom temom. (Kad kažem poslednja, tu računam samo prvih 30 albuma odnosno prvih 10 integrala, od kojih sam sve pročitao sem petog albuma. Sve što ide od 31. epizode nadalje me preterano ne zanima jer tu crtež već propada previše, a i kako sam čuo priče su slabije - mada se to nikada ne zna jer ti stripofilski konsenzusi često znaju da prevare. Zapravo ima 40 epizoda ukupno, ali izabrao sam da se ne bavim Hermanovom najslabijom fazom. Kolor je još uvek odličan u toj fazi ali ovo ostalo je ipak u nekom padu.) Od ove priče sam očekivao neki žešći smor, neko stereotipično anti-rasističko moralisanje, međutim to nije slučaj. Kao Belgijanac, Herman potiče iz francuskog govornog područja, a pritom je Flamanac tj Holanđanin - a to sve zajedno znači da je iz regiona koji je ekstremno zadojen levičarskom propagandom koja je opsednuta širenjem laži o multikulturalizmu, ekologiji, istoriji, ekonomiji, Evropskoj Uniji, rasizmu, gej brakovima, naoružanju - i maltene svemu ostalom. Francuska i Holandija spadaju u svetske lidere što se tiče ispiranja mozga svojih naroda. Samo pogledajte trenutne društvene i političke situacije u te dve zemlje: Holandija je već decenijama simbol evropske "progresivnosti", a to koristim kao najveću moguću uvredu. Oni su na rubu propasti kao nacija, tek ih čeka švedski scenario. Francuska je u međuvremenu postala najobičnija diktatura, najkasnije tada kada je Marie Le Pen izbačena iz političkog sistema. Prema tome je bilo logično da od Hermana očekujem neku romantizovanu viziju rasnih odnosa, neku levičarsku bajku. Ali on to nije uradio tako da je priča ispala daleko bolja nego što sam očekivao. Herman ne pravi razliku između dve zaraćene strane: i belci imaju svoje ološe. Da je ovaj album izašao danas, a da je neko drugi pisao, nema nikakve sumnje da bi čitava poenta bila da su crnci žrtve belaca i da su moralno superiorniji. Ne bi trebalo da pominjem Koliko je ovo prikriveni rasizam, to što levičari konstantno potcenjuju crnce i indirektno ih tretiraju kao neko malu decu nesposobnu da se brane i da se probijaju u životu. Jer to je suština levičarske ideologije, ako malo bolje razmislimo! Bilo koji pol, rasa, ili nacionalna manjina koja se vekovima (kaobajagi) konstantno tlači i ne može da stane na noge (jer su navodno uvek svi drugi krivi) - po defaultu postaje inferiorni pol, rasa, ili nacionalna manjina. Zar ne? Pa naravno. I Jevreji su konstantno "tlačeni", i hiljadama godina omraženi - pa opet spadaju u najimućnije i najobrazovanije. Znači oni treba da su navodno neke bajne žrtve, ali su ujedno nadprosečno imućni, a tu je ipak neka kontradikcija. A postavlja se i mnogo bitnije pitanje: zašto "tlačeni" Jevreji nikada nisu ekonomski problem, a "tlačeni" crnci jesu? Niko ne želi da se pozabavi ovim pitanjem, iz veoma očiglednih razloga... A levičari ne žele da se bave tim pitanjem, delimično zato što bi onda njihov latentni rasizam izašao na videlo, a to oni žele da spreče po svaku cenu. Zato što moraju da održavaju iluziju anti-rasista koju su stvorili u svetu. Međutim oni su zapravo najveći rasisti na čitavoj političkoj sceni. Ko razume shvatiće. Priča počinje sa glavnim crnačkim zlikovcem, Mungalija, koji nekako manipuliše sa gepardima, koristeći ih kao svoju ubilačku eskadrilu. Malo je poznato velikoj većini ljudi da su gepardi zapravo najmanje opasne velike mačke od svih, da u prirodi ekstremno retko napadaju ljude. Opasnost od geparda i opasnost od tigra ili lava se ne može uopšte porediti. Zbog toga mi je ovo malo glupo. Jasno mi je da je Herman izabrao geparde zbog njihove brzine, ali da bi se lovili ljudi sasvim bi bila dovoljna i brzina leoparda ili tigra, mačaka koje su daleko opasnije. Ovo jeste neka vrsta cepidlačenja s moje strane, ali šta mogu kad mi smetaju raznorazne gluposti i detalji - većinu od kojih ostatak čitalaštva i ne konstatuje. Naredna glupost nalazi se na strani 12, kada beli rasisti uhvate Kurdija i Džeremaju u laži, ali na veoma nerealan način. Oni u sred noći nekako uspevaju da otkriju trag krvi u travi! Zaista preterano. Pa nije to bila neka mala baštica pa da mogu da je istrkeljišu tek tako. Još i noću. A i taj odbegli crnac nije mogao da ostavi 59 litara krvi za sobom. Mislim da je Herman mogao da reši ovo na pametniji način. Sledi ekstremna odmazda, jer naravno beli rasisti su svi totalni genocidari i serijske ubice - bar nam to levičari govore već puno decenija, pritom lukavo zaboravljajući da pripomenu koliko oni (levičari) vole da se bave mučenjem, ubistvom i genocidom. Rugala se šerpa loncu; levičari nisu ni trunku manje nasilni od ekstremne desnice, štaviše još su gori, jer politički (ili religijski) idealisti su uvek nasilniji od svih ostalih. Od komunjara većih fanatika nema, sem eventualno izvesna religijska grupacija koju neću da pominjem ovde jer je zabranjeno kritikovati ih. I naravno inkvizicijski Hrišćani iz prošlosti... Uostalom nije ni logično da i Džeremaja i Kurdi prežive onakvu odmazdu rasista. Nešto kasnije sledi relativno nezanimljiv deo kada se herojski dvojac upoznaje sa crnačkom stranom. Ali zato je crtež zabavan, a o poboljšanom koloru da ne pričam. Negde od ovog trećeg integrala nadalje je u vizuelnom smislu serijal na svom vrhuncu. Malo mi je čudno da vođa crnaca mora Džeremaju da šalje u opasnu misiju kontaktiranja belaca radi mirovnih pregovora, u svetu koji još uvek koristi tehnologiju - ali iz nekog razloga nemaju nijedan način da jedni druge kontaktiraju telefonskim putem ili na neki drugi način. Ili makar sa golubima pismonošima. To je smešna kontradikcija: Mungalija poseduje neki ultra-sofisticirani daljinski upravljač kojim telepatski upravlja gepardima (koji pritom nisu roboti već prave životinje, samo da podsetim) - a s druge strane niko nema barem neki voki-toki ili nešto slično! Ovakvo maltene telepatsko upravljanje životinjama bi bila ekstremno napredna tehnologija koja ne postoji ni dan-danas a kamoli ne u 80-im kada je ovo pisano. Zašto ova post-apo civilizacija može da ima ovakav uređaj (odakle im???) a ne poseduju najosnovnije komunikacione uređaje? Ajde bre, Hermanu... Ime Mungalija je strašno glupo. Pogledao sam na internetu, i to nije nikakvo izvorno crnačko ime već se neko mesto u Indiji tako zove. Zašto bi se neki američki crnac tako zvao? Opet cepidlačim, ali je Herman taj koji mi daje prilike da cepridlačim... Mogao je ladno i lepo tom liku da da normalno ime, jer ipak se radnja odigrava u post-apokaliptičnoj Americi, 20. ili 21. veka, a ne u Indiji ili u nekoj alternativnoj Americi neke paralelne dimenzije. Završetak priče mi je nekako zbrzan. 8. album Gnevna voda (na slici) je jedan od vizuelno najlepših. Odličan kolor, idealna močvarna lokacija i veoma lepo kadriranje. I priča je jedna od najzabavnijih, tako da ova epizoda spada u vrh serijala. Rekao bih da je ovo prva priča koja je uspela na sva tri nivoa: kolor, crtež i scenario. Pogotovo se močvarne scene ističu kao sjajne, ponajviše strane 20 i 27, mada je nezahvalno isticati samo par kadrova jer su sve strane s močvarom mnogo lepe. Epizoda je ne samo bolja od većine ostalih već i neobična. Kao prvo, ima elementa sci-fi i fantastike u vidu močvarnih mutanata, što je retkost za ovaj serijal. Drugo, Kurdi i Džeremaja imaju velik problem jedan sa drugim jer Kurdi na neki način izda Džeremaju, a razlog je njegov plan otmice - koji je usput rečeno zanimljiv: da bi preduhitrio otmicu Tošide Kurdi odlučuje da je sam kidnapuje, što je zanimljiv i originalan obrt. Ova epizoda uvodi lik Tošide prvi put. Ona se pojavljuje u kasnijim epizodama još nekoliko puta. Sviđa mi se što je Azijatkinja, mada Hermanova tehnika crtanja lica ne dozvoljava da se ovako nešto optimalno iskoristi. Uprkos Hermanovoj "hobitizaciji" likova, Tošida je zgodna i atraktivna. Ipak se Herman pomučio oko nje; morao je, jer to je ipak prva prava dugoročna ljubavna veza koju glavni lik ima te nije mogla da izgleda kao neki trol. Čisto sumnjam da je ovo uradio radi ženske publike, jer koliko žena čita Džeremaju? |
 |
9. album Zima klovnova (strana gore) se prilično razlikuje od drugih priča. Prvenstveno, Kurdija nema. Na kraju prethodne epizode zbog svađe su se njemu i Džeremaji razišli putevi na neko vreme. Ovog puta su Džeremaja i Tošida tj Lena u glavnim ulogama. Ona je prilično osveženje za serijal jer je žensko i zato što je zgodna. Drugo, ovo je mnogo više u duhu post-apokaliptičnog serijala jer se Džeremaja ne bavi upoznavanjem nekog novog novog gradića i njihove društvene strukture, već radnja više podseća na Stiven Kingov mega-kretenski film Misery, s tim što ovog puta otmičar nije neka debela ružna i veoma dosadna baba, već neki patuljci psihopate, koji su valjda pobegli iz nekog cirkusa ili šta već. (Ovo možda i nije slučajno jer zadnji kadar jako podseća na kraj The Shining, takođe od debilnog King-a, s tim što je ovaj film fenomenalan jer je radnja skoro kompletno izmenjena da bi se izbegli razni stivenskokingovski idiotizmi s kojima Kjubrik evidentno nije mogao da se identifikuje.) Ovde je radnja mnogo bliža situacijama kakve povezujemo sa post-apo situacijama; golo preživljavanje u borbi protiv totalnih divljaka, što je retko slučaj u ovom serijalu. Priča uopšte nije loša, ali glavni razlog da se ovo pročita jesu crtež i kolor koji opet u tandemu imponiraju baš kao i u prethodnoj epizodi. Snežni pejzaži su maltene čitava poenta zašto je Herman uradio ovako nešto, stoga pomalo primitivna priča ne smeta posebno. Nije da nema obrta, ali sve je mnogo više linearno nego u drugim pričama. Suštinska premisa patuljaka koji su svi zli - do te mere da su maltene čistokrvne psihopate - je prilično preterana i iskarikirana. (A opet, zašto da ne, ovo je samo strip.) Ideja se poigrava sa klišeom "opasnih ubilačkih degeneraca" iz cirkusa, što bi se danas smatralo veoma politički nekorektnim. Čisto sumnjam da bi se Herman odlučio za ovakvu radnju sada ili u poslednjih 20-ak godina, kada postoji veoma dugačka (i sve veća) lista šta sve ne sme da se radi u filmovima i stripovima. Lista koju su levičari izmislili i postavili, a ko god se drzne da izjavi skepsu povodom tih silnih zabrana se automatski deklariše fašistom, šovinistom i rasistom - jer strategija levičara je oduvek bila zastrašivanje i ućutkivanje. Šta da se radi: Zapad se približava skoro orvelovskoj distopiji, i to munjevitom brzinom! Ko to još uvek nije ukapirao ili je malo dete ili totalan imbecil. Apsurdno je da su baš svi "klovnovi" toliko ekstremne ubice i psihopate. Kako li su se samo pronašli?! Preko interneta? Da li su svi bili zamorčići nekog ludog naučnika koji je pokušao da stvori malu rasu ludaka pa im je svima izmenio moždane vijuge? Shvatam ja da je ovo post-apo svet što znači da i normalni ljudi mogu da podivljaju ti preobraze se u necivilizovanu bagru, ali ovde se ne radi o nekoj običnoj grupi ološa koji pokušavaju da prežive već maltene o demonima. Jedini izuzetak bi donekle bio glavni patuljak priče koji pokazuje neku limitiranu empatiju prema devojčici čije su roditelje oni ubili. S obzirom koliki su sadisti i koliko uživaju da nanose zlo, čak ni ovo malo empatije nema logike. Ali Herman je pribegao tom plot-device-u valjda čisto da bi Džeremaji i Leni omogućio lakši beg od ludaka. Ako ništa drugo, to je predstavilo neki neočekivani obrt, što nije loša stvar. Malo mi je nerealno koliko se svi oteti ljudi muče da poraze ovu bandu divljaka, jer u pitanju je divlja, neorganizovana horda malih ljudi koja ne poseduje ni trunku lojalnosti jedni prema drugima, što je i očigledno u slučaju kada jedan od njih padne u ledenu vodu a ovi drugi se svi smeju umesto da pomognu. (Strana 20.) Da ne govorim o olakom međusobnom ubijanju pri kraju. Iako je ovo neobična epizoda, ipak Herman opet izbegava sci-fi (prema kojem je priznao da nema veliku naklonost) i radije koristi triler opciju. Opet se sve vrti oko bitke za preživljavanje u kojoj se Džeremaja bori protiv neke grupe zlikovaca. Ja bih mnogo više preferirao sci-fi jer za razliku od Hermana u tom žanru vidim ogroman potencijal, dok mi je triler žanr generalno prilično retardiran. Uopšteno govoreći, sci-fi je više za malo inteligentniju (ili barem zahtevniju) publiku dok je triler lowest-common-denominator treš za plebs. Triler ne navodi ni na kakvo razmišljanje, štaviše - urniše mozak, a raja to tako voli najviše. Ne vole da razmišljaju ni o čemu, preferiraju da drugi razmišljaju umesto njih. Pa zato onda i glasaju kako glasaju na izborima... Ako je i bilo nekih drugih nelogičnosti, nekih konkretnijih, ne bih mogao da ih navedem jer sam ovaj album pročitao prošle godine pa se ne sećam baš svih tih detalja. Sećam se da mi se priča prvenstveno dopala kao što rekoh zbog tog vizuelnog elementa i zbog atmosfere, dok samu priču zaista ne mogu da svrstam među najbolje kao što to rade Herman i neki fanovi. Sve u svemu, ovaj integral je znatno bolji od prethodnog, a neuporedivo bolji od prvog. Ovde počinje najjača faza serijala, i završava se negde kod 8. ili eventualno 9. integrala. |
Džeremaja 4
 |
Vrsta: 4. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2017) Premijerno: 1984-1986 Br strana netto: 132 Tiraz: 800 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki Politicki obojen? Ne. Golotinja? Malo. Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 8-9/10 |
 |
11. epizoda (na slici) ima bolji (i nesto drugaciji) kolor od 10. epizode, iako je oba albuma kolorisao Fraymond. Taj visi kvalitet se nastavlja i u 12. epizodi. 11. epizoda odstupa od sablona jer se Dzeremaja i Kurdi ne susrecu ni sa kakvom mafijom ili koruptnom vlascu vec se radnja odvija u nekom napustenom industrijskom objektu, koji vise podseca na post-apokaliptican svet nego vecina ostalih epizoda. Nepotrebno je dodati da to cini ovu pricu jednom od boljih. U 12. epizodi imamo neku mini-varijaciju na Dzordz Orvelov svet, takodje vrlo zanimljiva prica. |
Džeremaja 5
 |
Vrsta: 5. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2018) Premijerno: 1988-1990 Br strana netto: 132 Tiraz: 750 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki Politicki obojen? Ne. Golotinja? Veoma malo. Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 8-9/10 |
 |
U 13. epizodi vraca se tema religijske sekte, koju smo vec imali u 6. epizodi (koja je meni prilicno dosadna). U 14. epizodi pustolovni dvojac opet ratuje protiv neke mocne organizacije, dok je 15. epizoda (na slici) originalnija a ujedno i najbolja u ovom albumu: ovog puta neprijatelj nije mafija vec uljezi tj strani drzavljani... Nekim fanovima odgovara rani period jer je tada Dzeremaja imao vise "divljih" tj "ne-civilizacijskih" prica, jer sto vise odmice serijal to manje deluje ovaj svet kao da je preziveo kataklizmu WW3, tj sve je slicniji onakvom svetu kakav je sada. U normalnom slucaju bih bio na njihovoj strani u ovom stavu, npr da se ovde radi o Hombre-u - u smislu da je Hombre u kasnijoj fazi imao nesto manje anarhije i bedinje. Medjutim, posto Dzeremaja nije bio pravi post-apokalipticni serijal u pocetku vec najobicniji retro-vestern, meni su mnogo draze ove nesto urbanije price iz srednjeg perioda. |
Džeremaja 6
 |
Vrsta: 6. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Erko (2021) Jezik: nemacki Premijerno: 1992-1995 Dimenzije: 28 x 21 cm, HC Br strana netto: 132 Tiraz: nepoznat Zanr: post-apokalipticki, avanturisticki Politicki obojen? Ne. Golotinja? Malo. Rasprodato? Srpski jeste. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 8-9/10 |
 |
Ovaj album imam na nemackom, izdat od firme kojom Ervin Rustemagic (Hermanov menadzer/agent) ili upravlja ili za koju radi u nekom drugom svojstvu (stoga i njen naziv Erko). Nemacki papir je prikladniji jer nije sjajan kao onaj od Carobne Knjige, a i format je mnogo inteligentniji: iako je sam strip nesto veci u CK izdanju, nemacki albumi su za nekoliko centimentara kraci i uzi, sto znaci da su margine manje (sto je uvek pozeljno) a strip je time i laksi za citanje tj drzanje - uz to sto je lepse imati manje margine. Da mogu, sve bih ove integrale imao od Erka. U Carobnoj Knjizi rade uglavnom ljudi neupuceni i nezainteresovani u svet stripa, stoga redovno prave pocetnicke greske. Zasto bacati toliko papira jer je neko u firmi toliko glup pa ne primecuje da su donje i gornje margine ukupno cak 3 cm sire nego sto je potrebno? Em izdavacu treba vise materijala i novca da izda ovakav preveliki format, em citaoc ima vecu ciglu u rukama - a jos i vise placa. Kompletna budalastina u svakom smislu. Ukoliko furaju isti format samo zbog usranih polica, onda je to idiotizam na kvadrat. Pominjem tesku budalastinu da se na silu izbacuju najrazlicitiji stripovi u identicnim razmerama samo da bi se svi uklopili u neku vestacku, nepotrebnu i nebuloznu "ediciju" kao sto je to u ovom slucaju Stari Kontinent. Pa zar oni zaista misle da ima stripofila koji ce kupovati sve brojeve Starog Kontinenta samo zato sto su istih dimenzija i zato sto ih je neko iz CK tako nazvao? Ljudi niti imaju prostora za tako nesto a jos manje novca. Nismo u Svedskoj. Jeste, postoje fibratori, odnosno ludaci koji kupuju sve brojeve Orke i/ili Kolorke bez obzira sto se zanrovi i crtezi kompletno razlikuju od broja do broja, ali CK nema takav ugled i famu kao Fibra, niti ce ikad imati, te je ovo nerealno. Odnosno mozda ima shaka cirkuzanata (ne vise od desetak u citavoj Srbiji) koji kupuju bas sve iz Starog Kontinenta, ali zar zbog njih treba kaznjavati sve ostale citaoce? Uostalom, samo zato sto su neka dva serijala oba potekla iz Evrope ne znaci da imaju iste prvobitne dimenzije... Nesto treba biti 26 cm, nesto 28 cm, nesto 33 cm. Na primer britanske dimenzije su sasvim razlicite od BD. Kod starih britanskih stripova duzina i sirina su pribliznijih razmera nego kod BD albuma kod kojih je veca razlika. Sve treba raditi po potrebi - onako kako strip zahteva - a ne po nekoj rigidnoj potrebi neke usrane edicije kao sto je Stari Kontinent. Uostalom, kakve blage veze imaju stripovi Magnusa, Prata ili Hermana jedni s drugim? Sto su evropski? Koga to zanima... To im je maltene jedina zajednicka stavka: usrana geografija, i to kontinentalna a ne nacionalna. Hrvatski Strip-Agent je takodje izdao svih 13 integrala. Izabrali su mat papir i slicne dimenzije kao Erko. Oni su ipak upuceniji u strip od CK... S tim sto su im integrali cak duplo skuplji. Ne svidjaju mi se CK izdanja Dzeremaje preterano, ali sta je tu je, Strip-Agent verzije su em preskupe em vec dugo nisu bile sve dostupne. |
Džeremaja 7
 |
Vrsta: 7. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 1996-1998 Dimenzije: 31 x 22 cm, HC Br strana netto: 132 Tiraz: 750 Zanr: post-apokalipticni, avanturisticki Politicki obojen? Ne. Golotinja? Malo. Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 8-9/10 |
 |
| Vec 19. tj prva epizoda (na slici) ovog albuma ukazuje na vecu promenu u crtezu kao i u koloru. Podjednostavljeno: crtez je slabiji a kolor (mnogo) bolji. Ova prica ume biti malo konfuzna ali u integralu ne primecujem znacajan pad u kvalitetu scenarija. Mnogi tvrde da kvalitet drasticno pada posle 5. integrala tj posle 15. epizode ali ova tvrdnja zaista nema nikakvu osnovu. Vrlo je moguce da do pada dolazi, ali tek tamo negde u kasnijim integralima. Ja sam stigao do devetke, i tek tu je neki veci pad primetan. Naravno, cim sam primetio jaci pad prestao sam sa skupljanjem serijala. Jer nisam kompletista tj zagrizeni, zadrti kolekcionar. Do 10. integrala dovoljno, a i 9. bi bio OK da se stane. |
Džeremaja 8
 |
Vrsta: 8. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 2001-2003 Dimenzije: 31 x 22 cm, HC Br strana netto: 132 Tiraz: 750 Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez/kolor: 9/10 Scenario: 7-8/10 |
 |
| Album krece sa 22. epizodom, Puska u vodi, koja nastavlja veoma dugacak niz kvalitetnih prica, a kolor je i dalje u fazonu 7. integrala odnosno nesto sto podseca na vodene bojice. Nekima se ova promena stila ne svidja, medjutim ovoliko bolji kolor imati na (mali) ustrb crteza - sasvim mi je OK trampa. Scenario je dosta zanimljiv jer se bavi jednim misterioznim, disfunkcijonalnim, sarenim klanom koji cuva veliku tajnu koja ce se naravno kasnije razresiti. Ova familija sadrzi medjuostalom i tri zenska lika od kojih su dva vrlo zabavna -pogotovo derle, devojcica od nekih 10ak godina koja je i na omotu naslovnice. Kontrast njene crvene kose i zelenkaste scenografije mi se dopao, kao uostalom sto mi odgovara ovakva sredina (zabaceno ruralno siromastvo) vise nego kada se radnja odvija u nekoj veoma urbanoj sredini. Nekako mi vise leze te "seoske" lokacije - samo pod uslovom da ne smrde na vestern, sto ovde nije slucaj. A nema ni stereotipicnog mocnog zlikovca punog novca sa velikom politickom moci. Vec je bio i red da se Herman odmakne malo od tog previse ucestalog klishea. |
Džeremaja 9
 |
Vrsta: 9. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 2004-2007 Dimenzije: 31 x 22 cm, HC Br strana netto: Tiraz: 750 Politicki obojen? Golotinja? Rasprodato? Da. Crtez/kolor: 8/10 Scenario: 7/10 |
Džeremaja 10
 |
Vrsta: 10. integral Crtez/scenario: Hermann Huppen Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 2008-2011 Dimenzije: 31 x 22 cm, HC Br strana netto: Tiraz: 750 Politicki obojen? Golotinja? Rasprodato? Ne. Crtez/kolor: 7-8/10 Scenario: 7/10 |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Bourgeon:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Amerikanizmi:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
