 |
Evo napokon i Asterix da dođe na red! Maltene nema o čemu nisam već piskarao što se kvalitetnih stripova tiče, ali nikako da se osvrnem i na ovaj legendaran serijal: i to jedan od najboljih i najoriginalnijih, a među humorističkim stripovima je možda čak i najbolji od svih. Ne znam da li bih mogao da kažem da je najbolji, ali bih definitivno mogao da tvrdim da boljeg nema. (Ne, ovo nije kontradikcija, uključite mozak malo.) Fantastičan serijal, i to uprkos svojim neverovatnim ultra-ultra-milionskim tiražima, jer obično nešto što ima ovoliku prođu bude totalno smeće, bez obzira da li se radi o muzici, filmu ili stripu. (Milijarde dvonožnih ameba prosto obožavaju mediokritet i govna.) U tom smislu Asteriks je nešto kao ABBA stripa, nešto najvišeg kvaliteta što skoro svi tamane: i dilkani bez mozga (i sluha) kao i oni drugi. Uvek sam govorio da ko god ne sluša ove Šveđane taj uopšte i ne voli muziku, isto kao što ko ne voli prva tri albuma Metalike taj ne voli (ekstremni) metal. To su neki osnovni litmus testovi, a ko njih padne taj u svemu pada. Isto tako, stripofili kojima se Asteriks gadi zasigurno ne vole strip, a verovatno nisu ni sasvim čitavi; kod takvih se u kefalu vrti salata od konfuzije, gluposti i raznoraznih koještarija. Možda bi im neka dobra, mala, simpatična lobotomijica pomogla? Nema toga što jedna dobra, sočna lobotomija ne može da izleči... Ali ima i dobrog razloga (mada ne nužno i dobrog opravdanja) zašto Asteriks tek sada dolazi na red. Ne verujem da sam ijednu jedinu epizodu čitao u skoro 30 godina, a neke od ovih albuma možda nisam skoro 40 godina pipnuo (bukvalno od kada sam bio maloumni balavac), tako da je ovo bio veoma zanimljiv povratak na nešto veoma kvalitetno, nešto što ne moram preterano da kritikujem, i što me samo veoma retko nervira. A to je kod mene samo po sebi retko. Šest godina nakon što sam se vratio stripovima, napokon i Asteriksa da ponovo čitam. A razlog dugom razvlačenju i odgađanju je što sam mislio da će me ovaj strip smarati zato što sam mnoge albume puno puta čitao kada sam bio klinac. Nije uopšte ispalo tako. Pošto sam majstor cepidlačenja ipak sam i ovde našao puno razloga da kenjuckam, ali sve dok razumete da je to manje-više nebitno cepanje dlaka jednog nepopravljivog kontraša-cepidlake onda verovatno nećete preterano da se uzrujavate. Ovog puta samo kenjuckam, veoma retko kenjam. Skoro sve "recenzije" (mrzim tu reč) sadrže spojlere, a to znači da su ovi tekstovi (jer mi je ta reč draža od "recenzije") prvenstveno namenjeni ljudima koji su podrobno upoznati sa štivom. Ko se sa ovim stripom nikada nije detaljnije pozabavio bi trebao da se vodi samo po mojim ocenama i po svom instinktu, i eventualno da pročita samo prvi paragraf svake recenzije - u kojima uglavnom nema nikakvih spojlera. (Mada nema tu nešto preterano da se bira i izdvaja; svaki novajlija ladno može da uzme prvih 10 integrala, pogrešiti sigurno neće. Sem ako je dilkan, naravno...) A još "prvenstvenije" su svi ovi tekstovi namenjeni meni. Nisam neki narcisoidni bloger očajnički željan pažnje i divljenja već jednostavno zapisujem skoro o svemu što čitam (i slušam/gledam: imam i muzički blog, a ima me i na IMDb), jer mi je oduvek bilo zabavno da pišem. (A pogotovo sada jer od nedavno ne moram više da pišem već samo govorim u voice app.) A kad već nešto napišem zašto da to ne objavim na internetu? Kad već svaka budala to radi. (Mora valjda da postoji neki kontrabalans svim tim budalama!) A i možda nekom bude od koristi. Sve stripske tekstove koje piskaram radim na takav način da bi mi bilo zanimljivo da ih ponovo pročitam nekom prilikom, a i da mi eventualno budu od neke koristi. Nisam preterano opterećen koliko će se nekome to sve dopasti ili ne. Zato i otvoreno prozivam stripofile kada je to potrebno: redovno bljujem njihove stripske heroje i omiljene serijale, i kritikujem njihove (uglavnom bedne) izbore i nebulozna shvatanja. Ne biram reči preterano kada treba da nešto ili nekog bljujem. Samo-cenzura mi nije jača strana, a za Diplomatiju sam samo čuo, ne poznajem je lično. (To beše neka iritantna, ljigava kurava, je l' tako?) Kome se moj način komunikacije ne sviđa taj slobodno može da otperija od ovog bloga. Mogu da imam i samo pet pregleda dnevno, nikakav problem, uostalom jer je ovaj strip blog ionako prvenstveno namenjen balkanskoj publici (zato je na srpsko-srpskinskom za razliku od svih mojih drugih blogova), a balkanskih stripofila ima samo šaka jada, verovatno nedovoljno ni da se popuni neka koncertna hala srednje veličine. Koliko vas ima? 10,000? To je možda optimistična procena, mada ako uračunam u to onu silnu klinčadiju koja se bavi isključivo mangom možda je broj ipak čak i veći. Za svaki album sam ubacio podatak na kom jeziku sam ga čitao, jer se moja (trenutno nepotpuna) kolekcija Asteriksa sticajem okolnosti sastoji od izdanja na četiri različita jezika. (Obelix & Co sam čak imao i na indonežanskom, ali ko zna šta se desilo s tim primerkom...) Možda je totalno nebitna informacija za neke. A možda nije baš svima nebitna s obzirom da se prevodi dosta razlikuju, kako iz jezika u jezik tako i iz izdanja u izdanje. Najsretniji je onaj koji odlično razume francuski. Prevod kod Asteriksa je pomalo škakljiva tema jer kao kod Iznoguda ima puno igre reči, kao što ima i fazona koji su teško prevodljivi jer se na primer odnose na nešto što bi samo Francuzi (i Belgijanci, pa eventualno još i Švajcarci i poneki Kanađanin) razumeli. Nisam neki preteran fan domaćeg prevoda, iz dva razloga. Prvo, navikao sam da čitam ovaj strip na engleskom dok sam još bio klinac. Drugo, nisam baš oduševljen prevodom iz Čarobne Knjige. Prevod nije loš, ali smatram da je morao da bude nešto bolji, jer na momente zna da iritira - iz razloga koje ćete pronaći u recenzijama. U idealnom slučaju bih imao sve epizode ČK izdanja - ali na engleskom. Ne tvrdim da je engleski prevod uvek bolji, jer nije, ali mi nekako više leži, kao što rekoh... Kao što rekoh samo malo ranije. Jeste, u ovim recenzijama ćete ponekad naići na ponavljanja jer sam maltene već senilan, a i nekako mi je oduvek bila navika da se ponavljam, kao da neke poente želim da nabijem ljudima na glavu, da budem siguran da su ukapirali. Verujem da to može da pomalo iritira čitaoce, ali neka samo zapamte da ne plaćaju ništa za ovo, a i niko ih ne vuče za uši da dolaze na moj blog... Nisam još uvek stigao da pročitam 2 epizode od ovih prvih 18, obe iz 4. integrala. Ubaciću ih čim ih tj ako ih budem pročitao. U narednom postu će biti ostatak epizoda. Ne svih epizoda, jer me ova nova kvazi-Asterix era uopšte ne zanima. Era bez Uderza, pa još i prejadna politički-korektna era. U tom će se postu takođe nalaziti i lista (skoro) svih epizoda, rangiranih po kvalitetu. Naravno isključivo po scenarističkom kvalitetu jer crtež u ovom serijalu nikada nije problem, tu su varijacije male. |
Asteriks & Obeliks: 1 do 18
 |
ASTERIX THE GAUL Crtež: 7-8/10 Ideje: 9/10 Scenario: 9/10 Jezik: engleski (cbr) Godina: 1961 Jedina i vrlo evidentna mana ove prve (prilično legendarne) epizode je početni crtež, koji je u tehničkom smislu veoma dobar ali stilistički još uvek pomalo grub, jer glavni likovi još uvek "ne liče na sebe". Pogotovo Asteriksov izgled može nekim čitaocima da deluje prilično strano, a time i odbojno. Mada ni Obeliks ne zaostaje mnogo u tom nekom negativnom smislu. Kad kažem početni crtež ne govorim naravno o početničkom crtežu jer Uderzo je već tada bio tehnički potkovan majstor karikature, mada mu je trebalo još nekoliko godina da se usavrši i dostigne svoj vrhunac. Tokom narednih decenija on se i u tehničkom smislu donekle poboljšao, ali ponajviše u stilskom smislu, odnosno naučio je kako najbolje da iskoristi svoj talenat, da svojim likovima da maksimalan efekat. "Početni crtež" se odnosi na prvu nekolicinu strana jer kako epizoda odmiče Asteriks i Obeliks sve više počinju da liče na svoje "konačne" verzije, odnosno onako kako će izgledati u narednih nekoliko epizoda. Vrlo je jasno da Uderzo na samom početku albuma još uvek nije bio siguran u izgled svojih likova. Onako okvirno je imao predstavu kako treba da izgledaju ali je trebalo vremena da ih išlifuje. Naravno da će njihov izgled da doživi još promena tokom ovog višedecenijskog serijala, jer maltene da ne postoji dugometražni strip serijal u kojem se crtež ne menja; ili u smislu evolucije ili u smislu devolucije, a posebno kad dolazi do promene crtača. Ja barem ne znam nijedan (karikaturni) strip (bez izmene crtača) u kojem je crtež konstantan, bez promena, tokom dugog niza godina. Kod karikaturnog stripa to obično znači boljitak, dok kod realističnog crteža (po pravilu sa puno senčenja) to znači obrnuto tj pad kvaliteta. Zašto je to tako sam već dovoljno diskutovao u mnogim drugim tekstovima... Ne samo da se izgled likova poboljšava tokom epizode već i scenario postaje kvalitetniji i sličniji onome na šta smo navikli iz narednih epizoda. Na početku priče dijalog je pomalo dečiji, ili u najmanju ruku primitivniji od standardnog. Ima dosta ekspozicije, što je i logično jer nas Gošini upoznaje sa sasvim novim likovima i konceptom. Ništa od toga ne smeta, jer ovo je prva epizoda. Kakvih drugi neobičnosti ima u ovom albumu u poređenju sa ostatkom serijala? Obeliks na primer nema preterano veliku ulogu. Ne samo to; njegova tupkasta narav još uvek ne postoji. On ovde ne kaže niti uradi išta glupavo ili blesavo, što znači da su ga Gošini i Uderzo tek nešto kasnije načinili onakvim kakav je postao. Drugo, bard je neprepoznatljiv. Deluje vrlo čudno. Treće, Rimljani još uvek ništa ne znaju o tajni galske snage. Oni u ovoj epizodi otkrivaju istinu - mada im to naravno ništa ne pomaže. Četvrto, Asterix se nalazi u neobičnoj situaciji da je zarobljenik Rimljana a da pritom nema nadljudsku snagu s kojom bi lako rešio problem. Ono što je normalno za ovu prvu epizodu se kasnije ispostavlja kao ekstremno retko za kasniji tok serijala. Gošini lukavo koristi ovu uvodnu epizodu kako bi pokazao da su Asteriks i Getafix dovoljno lukavi, prisebni i inteligentni da se izvuku iz govana i bez natprirodne pomoći. Na taj način čitaoc stiče respekt prema tim likovima umesto da ih tretira kao neke srećnike koji su bez čarobnog napitka obične nule. Naravno da je ovo bitno u tom nekom smislu etabliranja jake i jasne karakterizacije osnovnih likova. Nema nikakvog putovanja, nikakvih gostiju iz stranih zemalja, a naravno zbog toga nema ni gusara. Pošto je ovo prva epizoda sve se vrti oko osnovnih stvari - a to su galsko selo i rimska vojska. Rimski likovi, odnosno "gostujući likovi" kako ja sve epizodiste nazivam, su vrlo zabavni. Rimljanin koji je izabran da bude špijun, stočar, centurion kao i njegov zamenik su svi veoma upečatljivi likovi - i po ponašanju i po izgledu. Svi su negde iznad proseka što se gostujućih likova tiče, a prosek je inače veoma dobar. Radnja ima puno obrta i simpatičnih iznenađenja. U prvoj polovini nema nešto posebno smešnih momenata, jer su dešavanja uglavnom dosta bazična, ali je zato druga polovina mnogo bolja i sadrži nekoliko bisera. Ovo je jedna od onih epizoda u kojoj Getafix koristi neke od svojih drugih magičnih napitaka, a to uvek rezultira u odličnim fazonima. Steta što toga nije bilo više... Čitajući ovu uvodnu priču bilo mi je malo čudno da razmišljam o logičkim propustima, zato što ovaj prvi album ipak deluje nekako naivnije i više dečije nego ostatak serijala (ne računajući ubedljivo najdečiju epizodu Nebo pada na glavu). Ako ću da cepidlačim oko logike, a veoma sam vičan tome kao što ćete videti u ostatku recenzija i kao što možda već znate iz drugih mojih postova, mogao bih da izdvojim mučenje Getafix-a kao pomalo dubiozan momenat, zato što se Rimljani baš nešto i ne trude da ga muče. Naravno da bilo kakvo pravo mučenje ne dolazi u obzir za ovakav strip, ali ako je tako onda je bolje nikakvo mučenje ne upotrebiti niti pominjati. Takođe, na samom kraju priče Cezar ima priliku da porazi Gale ali umesto toga pušta Asteriksa i Getafiksa na slobodu. Da li je Gošini hteo da nam prikaže Cezara kao gospodina, tj kao neprijatelja Gala koji uprkos tome nije kompletno zlo? Teško je reći šta je ovde tačna namera bila. THE GOLDEN SICKLE Crtež: 8/10 Ideja: 6/10 Scenario: 8/10 Jezik: nemački (SC) Godina: 1962 Jedna od najranijih epizoda, vidno je slabija od prve i od naredne (treće). Simpatičan album sa nekolicinom dobrih fora i dovoljno mlaćenja da bi bilo zabavno, ali previše se vremena i prostora troši na detektivsku radnju potrage za nestalim proizvođačem srpova. Meni su nešto bitniji gegovi nego radnja, koja ipak generalno govoreći mora biti sekundarna humoru. I radnja je još i te kako bitna, pogotovo ako je toliko zabavna da može da služi kao nadoknada u slučaju da gegovi nisu preterano dobri, ali u humorističkom stripu ipak čovek najviše traži dobar humor. To je zamka u koju mnogi scenaristi upadnu, stripovski kao i filmski: scenaristi se pogube jer zaborave da je čitava poenta nasmejati čitaoca a ne zaintrigirati ga nekom misterijom. Krimi radnja u humorističkom stripu ili filmu treba da služi samo kao pokretač i osnova za gegove; nikako ne sme da zavlada kao glavni motiv postojanja stripa ili filma. Mene u karikaturnom stripu nikakve misterije ne zanimaju, odnosno tako nešto retko može da bude posebno zanimljivo. Ko hoće misterije neka čita Agatu Kristi, meni tako nešto u Asteriksu baš i ne treba. A i nešto se ne sećam ijedne druge misterije u nekom drugom albumu. Možda je Gošini nakon ovog drugog broja shvatio da detektivizam nije prikladan za Asteriksa. I detektivizam i krimićizam su mi kompletno nebitni u humorističkom kontekstu. Stoga je ovo možda više za fanove TinTina kojima je ovakvo donekle "suvoparno" detektivisanje eventualno zanimljivije i bitnije od humora. Kad smo već kod toga, serijal kao TinTin je totalno inferioran i Asteriksu i Iznogudu. Mene tako nešto uopšte ne zanima, mada je mnogo veći razlog za to što je Eržov crtež likova prilično slab; ne može da prismrdi majstorima karikature kao što su Uderzo, Tabari i Frankan. TinTin je kao neki detektivski avanturistički strip - a likovi svi izgledaju kao da su ispali iz nekog dečijeg crtanog filma! Totalna glupost. Naravno da ovaj album nije suvoparan, tu reč pominjem čisto u poređenju sa boljim epizodama. U kontekstu rane faze Asteriksa, kada su priče u proseku bile mnogo dobre, je radnja malo previše u fokusu u odnosu na humor. Gegovi su nešto ređi nego što bi trebali biti. Iako je crtež u prva dva-tri albuma prilično dobar, nikako mi nije jasno zašto je za koju nijansu slabiji od crteža u Umpah-Pah. Kratkotrajni serijal o Indijancima i Englezima je par godina stariji, pa mi logika nije nikako jasna. Umpah-Pah je započet 1958, dok je na primer ova epizoda iz 1962. Kako su onda prve epizode U.P. bolje nacrtane od ove? THE GOTHS Crtež: 9/10 Ideja: 10/10 Scenario: 10/10 Jezik: engleski (SC) Godina: 1963 Ovo je savršena epizoda, gegovi pljušte samo tako. Pogotovo su zadnje dve trećine neverovatno dobre. Ne samo što su mnogobrojne fore neke od najboljih u serijalu, verbalne kao i vizuelne, već je i radnja mnogo zabavna i originalna. Zapleti su sjajni, ima puno blesavih obrta. Jedan od najboljih humorističkih albuma svih vremena. Ova epizoda bi trebala da se koristi kao šablon za sve ambiciozne strip scenariste. Jer ovako se to radi... Odlični gostujući likovi, na primer vođa Nemaca, a posebno mali ljigavi švapski prevodioc koji bi da manipuliše drugima a sam uvek izvuče deblji kraj. Korišćenje nemačkog fonta za švapske likove je vrlo simpatičan dodatak, ali samo jedan od mnogih dobrih i odličnih detalja. Verovali ili ne, Uderzo je kasnije zažalio navodni anti-germanistički ton (!) priče, pa se bio zavetovao da od tada nadalje sve Nemačke likove prikaže u pozitivnom svetlu. To je samo jedan od mnogobrojnih razloga zašto smatram da je Uderzo bio teški idiot, ljigavac i ološ. (Nije vam ovo blog u kojem se veličaju i idealizuju talentovani ljudi, to bi vam do sada trebalo biti jasno. Ja pričam iskreno i onako kako jeste, a klanjanje "idolima" ovde nećete naći, jer em se nikome ne klanjam em nemam takve idole vredne klanjanja. A i sumnjam da postoje takvi. Talenat mogu da poštujem, maksimalno, ali sam za razliku od većine stripofila kadar da razlikujem kreatora od njegovog dela.) Čak i da je ova epizoda zaista prekardašila sa svojom navodnom žestinom uperenom ka jadnom nedužnom nemačkom narodu, zar je to razlog da se Uderzo zavetuje da će od tada pa nadalje uvek sve Nemačke likove prikazivati pozitivno? Naravno da ne. Znači, po njegovoj logici, prvo ih "satrete" u stripu a onda odjednom postaju bezgrešni? Prvo ih "blatite" a onda im dajete poseban tretman koji možda ne dajete svim drugim nacionalnostima? To je tipična retardirana logika koju samo tupavi i licemerni levičari mogu da praktikuju. Kod njih zdrav razum ne postoji a "rešenja" su im skoro uvek ekstremna. Teško je reći do koje se mere Gošini zaista bio sprdao sa Nemcima u prvobitnoj verziji (ako tako nešto uopšte postoji), jer ono što ja posedujem je primerak za britansko tržište iz 1974. Da bih razumeo šta je tu Uderzo smatrao da je preterano morao bih da pročitam neki francuski primerak iz 60-ih, pre nego što su eventualno neki delovi prepravljeni odnosno izbrisani. A tu se i direktno nadovezujem sa pitanjem kada je tačno Uderzo uvideo da je priča otišla "predaleko" u svojoj satiri Švaba. Nakon Gošinijeve smrti ili pre? Već u 60-im ili mnogo kasnije? Uderzo je bio takav jedan establišmentski smrad da me uopšte ne bi čudilo da se usudio tek nakon njegove smrti da javno kritikuje epizodu. Nigde se ne pominje da je Gošini zažalio što je ovako nešto napisao, i čisto sumnjam da je to slučaj mada naravno ne mogu da znam pouzdano. On je uostalom bio Jevrejin, i to od generacije koja je doživela i preživela Drugi svetski rat, pa je stoga kompletno logično, normalno, očekivano, pa čak i razumno da se sprda na račun Švaba kad god to može. Rat je krenuo kada je imao 13 godina, pa možete samo misliti koliku je netrpeljivost (ili čak mržnju) gajio prema Nemcima. S obzirom na sve to, a pogotovo što je epizoda rađena nepunih 20 godina posle tog rata, kada su sećanja na pokolje i razaranja još bila veoma sveža, smatram da se suzdržavao i to prilično. Iako nisam pročitao originalnu verziju - pre nego što je eventualno cenzurisana i/ili izmenjena (?) - 100% sam ubeđen da nije otišao predaleko sa svojim podyebavanjem. Ovo je klasični Uderzo u jednom od svojih momenata preseravanja. Drama queen... Zar ćemo uskoro krenuti i epizodu s Nemcima iz odlične TV serije Fawlty Towers da kritikujemo, pa još možda i da cenzurišemo? Pritom satira vezana za trenutne vladare Evrope nikada nije bila aktuelnija nego sada. Sva sreća da postoje ovako stari stripovi visokog kvaliteta, jer ovako nešto kao što je Asteriks se nikada više neće ponoviti. Ne samo iz političkih razloga odnosno ekstremne komunističke cenzure i levičarskog ludila koji decenijama vladaju Zapadom, već i zbog raznih drugih razloga o kojima sam već pričao na ovom blogu. Ako redovno pratite moj blog onda već znate da preterano ne cenim moderni strip, blago rečeno. Ovaj serijal se nekada (pre nego što ga je Uderzo upropastio) sprdao, na simpatičan način, na račun raznih naroda. Kao i na račun Francuza uostalom. To je bio jedan od mnogih razloga zašto su milioni voleli Asteriksa. Niko se nije ljutio, a onaj mali (narcisoidni) broj koji se možda osetio uvređenim zbog načina na koji je Gošini prikazivao njihove narode su verovatno neki teški preosetljivi bolidi čija mišljenja iako nemaju težinu. Meni je čak jako žao što nikada nije stigao da Balkance sprda, to bi definitivno bilo zanimljivo. Da nije prerano umro možda bi bilo i te epizode, mada Balkanci nisu ni približno toliko bitni, čak ni u evropskom kontekstu, da bi im Gošini poklonio toliku pažnju. Ne kapiram zašto Francuzi a pogotovo jedan Jevrejin ne bi mogli i Nemce da podyebavaju malo? Pa to je totalno logično, pogotovo s obzirom na biografiju scenariste i na godinu izdanja. U čemu je problem? Jesu li ili nisu Nemci izazvali dva ogromna svetska rata u prošlom veku, čije se veoma negativne posledice osećaju i dan-danas? (Najnegativnija dugoročna posledica Drugog svetskog rata je što su levičari zloupotrebili ovaj rat da predstave celokupnu desnicu kao naciste, a sebe odnosno levicu kao jedinu moralno čistu alternativu protiv fašizma. Druga najgora dugoročna posledica je što će Jevreji za narednih 1000 godina biti tretirani kao žrtve, a to zaista nisu.) Jesu li se ili nisu pokazali Nemci kao ekstremno agresivan i brutalan narod u oba rata? (Sve te kretenske, novopečene, marksističke palamudoteorije koje sugeriraju da se takav ekstreman oblik nacizma mogao dogoditi u bilo kojoj zemlji su teška glupost i laž, nepotkovane činjenicama već najobičnije pranje Nemačkog naroda i istorije, naravno od strane levičara - kojima trenutni marksizam nemačke vlasti potpuno odgovara.) Ničega u ovom albumu nema što ih predstavlja na neki neprihvatljivo ekstreman način. To je najobičnija blaga satira, parodija, a velika većina pokušaja da se satira i parodija cenzurišu potiču od licemernih psihopata kojima istina smeta i koji humor smatraju opasnijim od svake nuklearne bombe. Epizoda je u principu politički nekorektna, što je veliki plus - a ne rasistički ili nacionalistički bezobrazluk kao što bi je današnji mnogi levičari opisali. Međutim kapiram kako bi danas razne šmizle, ljige, cmizdravci, poltroni, kreteni, retardi, debili, idioti i amebe mogli da se pronađu "uvređenim i povređenim" čitajući ovaj album. Pogotovo u ovo današnje nenormalno doba kada se Nemačka, od strane moćne marksističke zapadne propagandne mašine, već dug niz godina predstavlja kao nacija u koju treba da imamo potpuno poverenje kao "lidera slobodne Evrope" - što je naravno kompletna laž i ekstreman primer neverovatno štetne manipulacije (veoma tupavih i naivnih) evropskih masa, posebno onih zapadnih koji više ne znaju ni gde udaraju. Nemci nikada nisu bili na "pravoj strani istorije", niti su to sada, a da li će to ikada biti to je teško reći a i trenutno nevažno. U prošlom veku su se pokazali kao najveći zlotvori u Evropi, a u ovom veku propagiraju nešto veoma slično - s jedinom razlikom što su se prebacili sa ekstremne desnice na ekstremnu levicu, što i nije neka drastična promena ako ćemo realno, jer ova dva bolesna ekstrema imaju daleko više sličnosti nego razlika... Jesu li ili nisu nacisti bili socijalisti? Jesu li ili nisu bili veliki pobornici cenzure, manipulacije, zatupljivanja, centralnog upravljanja i propagande? Jesu li ili nisu obećavali savršen svet? Jesu li ili nisu bili opsednuti rasama kao i moderni levičari? Jesu li ili nisu pokazivali totalnu netoleranciju prema neistomišljenicima, baš kao i moderna levica? Jesu li ili nisu Nemci nedavno maltene zabranili desničarsku AfD stranku, uz totalno lažno obrazloženje da je to "ekstremna Desnica" koja je opasna po državu? Zar to nije uvođenje diktature? (Mada je po meni moderna Nemačka prava diktatura već najmanje 15 godina, jer već veoma dugo nemaju slobodne medije.) Moliću lepo... Isto sranje drugo pakovanje. Nemci, iako su talentovan i vredan narod sa velikim potencijalom, ipak nisu evoluirali u tom nekom političkom smislu od WW2 nadalje. Žalim što sam morao toliko da trtljam o politici, ali ja samo reagujem na levičare koji danas sve moraju da politizuju i sve moraju da upropašćavaju. Da oni nisu potegli ovu temu ni ja ne bih pričao o tome. |
 |
GLADIATOR Crtež: 9/10 Ideja: 9/10 Scenario: 9/10 Jezik: srpski, HC (i engleski, SC) Godina: 1964 Zabavan koncept održava interes s lakoćom kroz čitavu ovu epizodu. Što znači prilično tipična epizoda. Možda se nekome neće toliko dopasti konstantno ponavljanje fore čestog mlaćenja od strane Asteriksa i Obeliksa dok lunjaju Rimom, ali kome se to ne dopada šta taj onda uopšte traže sa ovim serijalom? Jedna od osnovnih karakteristika ovog stripa je slepstikovsko mlaćenje neprijatelja, u ovom slučaju isključivo Rimljana. To bi bilo kao da nekome u Rat Zvezda smeta što se radnja odvija u svemiru. Veoma mi se dopada fora što Glupus konstantno šalje svoje tabadžije da dvojac prisilno regrutuju kao gladijatore, a oni mu se na kraju dobrovoljno obrate da se pridruže borbama u areni. To je veoma tipično za ovaj serijal, jer je prepun ovakvih lukavih obrta. Inteligentan humor a ne kao onaj dečiji u Taličnom Tomu... Ponavlja se i fora iz Asteriks i Goti da njih dvojica napuštaju svoju ćeliju pa se onda vraćaju, po potrebi. Ali kome to može da zasmeta? Neke fore su toliko dobre da se slobodno mogu i trebaju povremeno ponavljati. Zanimljivo je koliko je Asterix simpatičan i genijalno osmišljen strip pa čitaocu ti razni redovni gegovi nikada ne dosade. Doduše neki su (mnogo) bolji od drugih. Cezarov izaslanik koji se pojavljuje na prvoj strani je gotovo sigurno karikatura Gošinija. Ni prvi ni poslednji put da se on ili Uderzo pojavljuju kao likovi. Ako može trilerska moržina Hičkok valjda mogu i oni... Odnosno ako Hičkok može onda tek njih dvojica mogu. Moje mišljenje o Hičkoku nije preterano visoko... Mali, debeli, mlohavi, izvikani režiserko čiji tupavi trileri vrlo često nemaju baš puno logike... Pošto imam i primerak na engleskom pomalo sam poredio prevod kao i kolor. Imam britansku verziju koja je izašla krajem 70-ih, ali sam čitao srpsku zato što je povez u britanskoj verziji loš. Prevod je otprilike na sličnom nivou, a najviše me je zanimalo da li se srpski ili britanski prevodioc bolje snašao kod igara reči. Možda je srpski prevodioc za nijansu bolji, u ovom albumu barem. Što se kolora tiče, razlike su mnogo frapantnije. Stari kolor je tamniji, manje upadljiv i naravno konzervativniji. Faktor je tu naravno i papir: Čarobna Knjiga koristi isključivo sjajan papir kod svih svojih strip izdanja (jer ih stripovi u suštini i ne zanimaju) što još više ističe već drečave moderne boje, dok je englesko izdanje na običnom papiru. Koji je kolor bolji? Nemoguće je reći jer oba imaju svoje prednosti i mane. Neke strane su bolje u starom a neke u novom. Pošto sam odrastao sa tim britanskim verzijama verovatno mi nešto više leži stari kolor - mada bih preferirao da je na sjajnom papiru, da bi malo više došle do izražaja boje koje su možda nešto "bleđe" odnosno manje upadljive. Ovaj novi kolor koji je Čarobna Knjiga objavila je baš mnogo svetliji od svih starih verzija, koliko god ih ima a ima ih sigurno više jer moji primerci na nemačkom izgledaju drugačije i od starih britanskih i od novih srpskih albuma. Upravo je taj kolor bio razlog zašto sam se veoma dugo nećkao da li da uopšte kupujem nešto od Čarobne Knjige: pri prelistavanju nekoliko integrala mi je bilo čudno koliko su boje drečave, kao da previše dominiraju narandžasta i žuta, ili barem mnogo više nego što sam ja to bio navikao iz detinjstva čitajući nemačke i britanske verzije. Ali se ispostavilo da je ipak to stvar navike, uglavnom. Čarobnu Knjigu sam morao da krenem da kupujem jer su mi neki albumi na engleskom u prilično jadnom stanju, uglavnom u smislu raspadajućeg poveza. Loš lepak, fušeraj. Strane samo što ne krenu da ispadaju, a to je nešto što najviše mrzim što se štamparskih felera tiče. Mnoge od tih primeraka imam nekih 40-ak godina, ali uprkos tome smatram da ne bi došlo do toga da su štamparije obavile svoj posao kako treba. Takvih problema nemam sa tvrdokoričenim engleskim izdanjima već samo sa ovim mekim. Nemačka izdanja su mi stabilna. Verujem da bi najbolje bilo da su ČK izdali serijal na mat ili neutralnom papiru a Britanci na sjajnom. Ovo je prva epizoda u kojoj se pojavljuju pirati, jedan od mojih omiljenih running gags ovog stripa. Pirati mi nikada ne dosade, a ta ideja da svaki put nastradaju kad god se radnja preusmeri na more je genijalna. Čak bih voleo da je jedna čitava epizoda bila posvećena njima, ne bi bilo na odmet: tu je ležao veliki potencijal koji nažalost nije sasvim iskorišćen. Serijal Riđobradi, koji je meta ove parodije, nikada nisam čitao, niti ću: Žižeov crtež mi nije ništa posebno, a Šarlije mi je jedan od najgorih scenarista. (Jezivo je koliko izvikanih scenarista ima u svetu stripa. On, Alan Moore, Neil Gaiman, Lemire, Stan Lee, da ih sad ne nabrajam sve.) Pročitao sam četiri albuma od njega i Uderza, Tanguy & Laverdure (link dole), i sve su priče katastrofa. Nisu loše već užasne. Iz tog a i iz nekih drugih razloga me takođe ne zanima ni Charlieov serijal Blueberry. Em ga je pisao on, em mi se kolor nimalo ne sviđa, em sadrži previše brbljanja i trtljanja (baloni debeli i veliki k'o veprovi), em je glavni lik nacrtan po uzoru Jean-Paul Belmonda, em je najobičniji vestern - pa je još vrlo verovatno i politički korektan u vezi Indijanaca. Neka se svi Blueberry integrali slobodno rasprodaju, što će se i desiti uskoro, ništa neću značajno propustiti... Mnogi se vesternofili kunu kako je to vrhunski strip, tobože najbolji svog žanra, ali to nema šanse da je tačno jer ga je uglavnom pisao pišljivi Šarlije. Mek Koj (link dole) je daleko bolji. Da parafraziram Jodorovskog, "pišam vam ja po vašem Bluberiju". THE BANQUET Crtež: 10/10 Ideja: 8/10 Scenario: 9/10 Jezik: srpski, HC (i engleski, SC) Godina: 1965 Zabavna, opuštajuća epizoda sa nekim odličnim momentima. Veoma dobar crtež još uvek nije bio dostigao svoj maksimum, ali su zato scenariji iz ove rane faze retko mašili cilj. Sudeći po lupetaranjima na balkanskim forumima, deluje da mnogi veruju da su najranije epizode nešto slabije. Notorna glupost, naravno, jer već je prva epizoda Asterix Gal odlična (koliko se ja sećam), a kamoli treća epizoda sa Švabama od koje nema bolje. Ako sam nešto naučio slušajući mišljenja drugih stripofila, to je da se čovek ne može osloniti na njihovo 1totalno polupano rezonovanje. A što je najgore, mnogi i nemaju sopstvena mišljenja već samo copy-pejstiraju ono što čuju od drugih. Istina je da mnoge laži i gluposti krenu od jednog čoveka, a onda to glupo mišljenje dobija na momentumu i širi svoj uticaj kao avalanš. Jeste, većina ljudi su ovce bez sopstvenog stava, i veoma su povodljivi. Kod mene toga nema; ako 99,9% ljudi veruju neku glupost, a meni je vrlo jasno da je to glupost, ja nema teorije da promenim svoj stav. Ne zato što sam kontraš (a ponekad jesam, priznajem) već zato što moje verovanje ne može da poljulja "demokratsko glasanje" nikad. Isto tako ako 99,9% veruju u nešto što je ispravno i što se poklapa sa mojim sopstvenim ubeđenjem, ja promeniti mišljenje neću samo da bi bio kontraš. (Sem ako nekoga želim malčice da zayebavam.) Čast izuzecima, ali kad god stripofili diskutuju o razlikama kvaliteta pojedinih era nekog serijala - vrlo često nemaju pojma o čemu pričaju. Na strani 17 putevi Obeliksa i Asteriksa se razdvajaju, što je retko. Nažalost retko jer i u epizodi Asteriks i Normani Obelix je mnogo zabavan kada na svoju ruku radi. Strana 18 je urnebesna. Obelix kao zasebni avanturista nema Asteriksa da mu ispravlja gluposti pa zato ulazi u još bolje i zanimljivije situacije nego što je to inače slučaj. Na stranama 3 (drugi kadar), 5 (sedmi kadar), 24 (šesti kadar), i 26 (treći kadar) prevodioc iz nekog meni kompletno nepoznatog razloga odlučuje da koristi reč "gospodine". Čitao sam razne prevode Asteriksa na tri različita jezika, ali nikada nisam naišao na to da neko od Gala nekoga oslovljava sa "gospodine" sem u nekim specifičnim prilikama u sarkastičnom smislu, kada je to logično. A to je pogotovo glupo kada se obraćaju jedni drugima tako, bez obzira da li je ili nije namera prevodioca bila sarkazam. Tačno se vidi kada likovi zaista to kažu u originalu, a kada to neki tupavi prevodioc ubaci na svoju ruku jer je to video u nekoj drugoj epizodi. Ipak sam ja sa ovim serijalom jako dobro upoznat već decenijama te imam istančan osećaj šta gde treba da bude a šta ne. Nešto je iz sećanja a nešto po osećaju. Najgluplje je kada Asteriksovi prijatelji iz sela jedni druge tako nazivaju. Preglupo zvuči, veliki propust prevodioca. U engleskoj verziji koju imam nema ničeg sličnog u ova četiri balona tj kadra: ni "gospodine" ni "šefe", ništa.. Čini se da je ovo čista izmišljotina prevodioca, kao da nije ukapirao način na koji se "gospodine" koristilo sa sarkazmom u nekim drugim epizodama. Kad sam po treći put naišao na "gospodine" bio sam iziritiran, a kod četvrtog puta sam već maštao da tresnem album po praznoj tikvi prevodioca. Mnogo je nesnadjen, jadan... Toliko nesnadjen da je ubacio neke reči koje u životu nisam čuo. Na strani 26, "šuždavi". Ova reč je toliko odomaćena u srpskom jeziku da je ni na internetu nigde nema - sem u kontekstu diskusije o ovoj epizodi. Kada čak i na internetu ne mogu da prevedem nešto sa maternjeg jezika onda je to znak da imaš posla sa krembilom. Ako želi da se qrči svojim znanjem arhaičnih reči i izraza onda neka to radi u svoje slobodno vreme, a ne da hiljade ljudi zamajava zbog svojih kompleksa i ličnih frustracija. Kako to da u Asteriksima na nemačkom i engleskom ne nailazim na misteriozne reči, a to mi nisu materni jezici? Pa zato što britanske i nemačke verzije nisu prevodili kompleksaši. Na strani 27 Asteriks i Obeliks nailaze na jednog krčmara sa "seljačkim" akcentom. U originalu je meta sprdnje neki od južnih gradova ili regiona Francuske, što je naravno veoma teško odnosno nemoguće prevesti na srpski. Ovaj prevodioc je naravno suviše glup pa da jednostavno normalno prevede tekst, kao što je to uostalom uradio britanski prevodioc iz 70-ih: jednostavno nema potrebe navrat-nanos izmišljati neke tobože komične dijalekte samo da bi se pošto-poto iskopirale sve fore i fazoni iz originala - jer to ionako nije moguće. Ovaj provodioc očigledno nije dovoljno inteligentan da ovo shvati, već sebe precenjuje i smatra da on baš sve 100% može da uspešno prevede. A zbog toga ispaštamo mi čitaoci koji smo platili za ovo... Dok je on bio plaćen. Lik je plaćen da zamajava čitaoce koji plaćaju ove albume. Gde je tu logika? Jedina odbrana bi mu eventualno bila da su Francuzi insistirali na nekim čudno definisanim pravilima, što nije nemoguće. Još jedno kretensko oslovljavanje imamo na 40 strani kada šef gusarskog broda onog matorog nazove "mali". Ubeđen sam da je prevodioc opet suviše slobode sebi dao da improvizuje, i to opet sa čistim promašajem. Nema šanse da ga je kapetan u originalu ovako nazvao. Na strani 39 u srpskom izdanju u luci fali samo jedan menhir, dok u engleskom izdanju fali četiri komada. U ovom delu je prevod ispao bolji u Čarobnoj Knjizi. Logičnije je da fali samo jedan, mada ko zna šta piše u francuskom originalu. CLEOPATRA Crtež: 10/10 Ideja: 10/10 Scenario: 9/10 Jezik: srpski (HC) Godina: 1965 Možda ova epizoda nije toliko smešna kao neke druge, ali je zato toliko šarena, genijalno nacrtana i zanimljiva da spada među najbolje. Postaviti radnju u Egipat je jedna od onih ideja koje "same sebe pišu". Ovaj album nije mogao da omane. Pamtio sam ovu epizodu kao jednu od najupečatljivijih i nije me razočarala. Verovatno bi mi za nijansu bila zabavnija da se nisam nekih stvari setio, upravo zbog te originalnosti. Malo mi je čudno što je Gošini upotrebio istu foru kao u prethodnom albumu, a to je da se radnja vrti oko neke opklade. I to u oba albuma (Kleopatra i Put oko Francuske) su opklade vrlo slične prirode: obe su napravljene sa Rimljanima, i obe opklade treba da dokažu Rimu da su Gali odnosno Egipćani veoma sposobni narodi. Neobično je što zaredom koristi istu foru. Bilo bi logičnije da to uradi nekoliko albuma kasnije. Mnogo mi se sviđaju fazoni sa hijeroglifima u balonima, to vizuelno izgleda fantastično, a ima i jako dobra fora kada Obeliks priča "polomljeni egipatski". Jedino što mi se nije svidelo je konstantno ponavljanje fore sa Kleopatrinim nosem, tj "kako je lep". Nije mi uopšte jasno zašto je Gošini smatrao da je ta fora vredna ponavljanja nekih 10 puta! Baš ga pretera, a nije mi bilo interesantno već posle drugog ili trećeg puta. Čak mi nije bilo zanimljivo ni prvi put. Odlična fora za ponavljanje, primera radi, je makljaža: kada Gali mlate neprijatelja, to nikada ne dosadi. Dok je ovo sa nosem suviše neki sladunjavi humor koji me ne zanima. Jedina veća nelogika u priči je to što je Kleopatra unajmila jednog tako nesposobnog neimara. Da nekako nije znala da je nesposoban, pa bi to prošlo, ali tek tako da zaposli jednog neznalicu za ovako bitan projekat... Čudi me da Gošini to nije rešio inteligentnije. Međutim ne smeta. Postoji još jedna nelogika, a ni ta preterano ne smeta: druid Getafix umesto da lepo objasni Kleopatri da je neko u njihovo ime njoj poslao otrovnu tortu, oni kuju previše komplikovanu zaveru da bi Kleopatru zayebali da torta nije otrovana. Pa valjda Kleopatra nije toliki imbecil da ne može da ukapira vrlo očigledno objašnjenje da je torta poslata od strane neprijatelja? Čak je i znala da će Malterobis imati neprijatelja u svom neimarskom suparniku. Jedini zaključak je da je Kleopatra mnogo mnogo glupa, što naravno ne može da bude poenta priče. I ovo je Gošini mogao da reši na bolji način. Malterobis je jedan od najbolje nacrtanih likova ikada u Asteriksu, a i drugi egipatski likovi su uglavnom ispali jako dobro. Postoje tu i dva sitna detalja, odnosno dve scene koje bi bile smešnije i bolje da Gošini nije čitaocu previše objasnio. Na strani 13 Obelix se zapita "kako me je druid provalio kada sam bio prerušen?" umesto da kaže samo "kako me je druid provalio?" U samom kadru, onom prethodnom, je bilo više nego jasno da se Obeliks prerušio kao Egipćanin, te nije bilo potrebe da nam scenarista pojašnjava u vezi čega se Obeliks isčuđava. Neki geg da bi imao maksimalan efekat ne sme da bude suviše detaljno pojašnjen. Drugim rečima, scenarista mora da ostavi malo slobodnog prostora čitaocu da sâm pravi zaključke, a u ovom slučaju je taj zaključak bio vrlo lak, čak i za malu decu. Na strani 18 imamo nešto veoma slično, u zadnjem kadru gde nam scenarista objašnjava da je sfinga ostala bez nosa zbog Obeliksa - što je kompletno nepotreban komentar s obzirom da nam je strip to već pokazao na prethodnoj strani! Totalno suludo, kao da nas scenarista drži za ruku, kao neku malu retardiranu decu, i objašnjava nam svaku foru u detalj. Vrlo je čudno da je tako nešto netipično čak dva puta uradio u ovoj epizodi, a to nije nikada praktikovao. Ja se barem ne sećam da sam na nešto tako naišao u nekom drugom albumu. Naravno da se i pirati pojavljuju u ovoj (donekle pomorskoj) epizodi, a pirata nikada dosta... Od ove epizode su Francuzi napravili film pre nekih 20-ak godina, sinematski polu-abortus koji definitivno ne bih preporučio. Može da se gleda samo kao kuriozitet, u smislu kako je nešto ovako moglo nekome da uopšte padne na pamet. Zapravo su svi Asteriksovi filmovi francuske proizvodnje u najboljim slučajevima osrednji, a obično veoma blamažno loši. Čak ovaj nije ni najgori; ne sećam se koji je film još gore odrađen, jer znam da ima jedan ili dva filma koji su baš teško smeće. Nije da sad konkretno krivim Francuze jer ne postoji nijedan produkcijski gigant koji je mogao da izvede ovako nešto: prebaciti jedan karikaturni strip na veliki ekran sa pravim glumcima je samo po sebi prilično kretenska ideja, a meni nije poznat nijedan slučaj kada je ovako nešto uspelo. Zamislite samo Alan Ford da urade ovako! Pa to bi bilo jedno od najvećih smeća ikad, ne bi moglo nikako da se realizuje kako treba. Čak su i crtane verzije stripova uglavnom prilično jadne, na primer Štrumfovi. Uostalom i mange su uvek mnogo lošije u anime verzijama, barem u vizuelnom smislu, zbog čega me ta anime sranja uopšte ne zanimaju. Jedino što je logično je da Asteriksa urade kao animirani film, što je i bio slučaj nekoliko decenija ranije za prvi album. Ja sam taj crtani Asteriks Gal kao klinac još gledao u bioskopu i znam da mi je bio OK. Međutim Gošini ga nije nikako gotivio, i jedva ga je pustio u promet ali se posle zavetovao da nastavke više neće dozvoljavati. Ako mu taj sasvim prihvatljivi crtani nije bio dovoljno dobar mogu tek misliti šta bi rekao o ovim prilično jadnim filmovima. Teško da bi on ikada tako nešto odobrio. Mada, nikada se ne zna: možda bi postao jako pohlepan i neprincipijelan s godinama... |
0-1000x0-00000520176.jpg) |
THE BIG FIGHT Crtež: 10/10 Ideja: 9/10 Scenario: 8/10 Jezik: srpski (HC) Godina: 1966 Ovo je prva epizoda koju sam pročitao na srpskom, još od 80-ih. Od sredine 80-ih pa nadalje sam isključivo čitao ovaj serijal na engleskom i nemačkom. Zato mi je trebalo malo vremena da se priviknem, a manjkav prevod mi sigurno nije pomogao u tome. Prevoditi serijale kao što su Asteriks i Iznogud, koji imaju igre reči pa još i druge neke teško prevodljive fore i fazone, nije lako. Generalno humoristički sadržaj nije lako prevoditi. To znam. Međutim nema razloga da se brljavi u stvarima koji nisu problem, odnosno praviti problem ni od čega. Izbor reči je ponekad debilan, ali ponekad čak i sumnjam u pismenost ovog prevodioca. Primer sa strane 27: "Više se ne bojim da mi nebo ne padne na glavu". Nelogično. Valjda treba da kaže "više se ne bojim da mi nebo padne na glavu". Ova retardirana upotreba negacije nalazi se i na 26. strani. Svestan sam ja da je srpski jezik prilično apsurdan što se negacija tiče, npr "nikad ništa nisam znao" je tipičan primer "salate negacija" kakva se retko nalazi u drugim jezicima. Čak i ako je pravilno reći ovako, niko me ne može ubediti da je nepravilno reći "više se ne plašim da će mi nebo pasti na glavu". Jer zaista deluje kao da se Gali plaše da nebo ne izvrši svoju pretnju pa odluči da im ne padne na glavu. Znači da su mazohisti? Ima tu i drugih prevodilačkih gluposti, mnogo gorih. Jedan dobar primer je na strani 42; jedan od Gala kaže "nemo' se gurate", što mojim ušima zvuči grozno i apsurdno. Mrzim kada loši prevodioci glupački prevode kolokvijalni govor, pokušavajući da ga učine previše "seljačkim" i primitivnim, previše nepravilnim - a time vrlo često postižu kontraefekat, jer im onda prevod uglavnom zvuči nerealno i strano. Kao da nikada nisu čuli prave seljake, kao da uopšte nemaju sluh za srpski sleng i razne srpske dijalekte te im prevod ispadne izveštačen. Ja ovakav šuntavi govor ne asociram sa srpskim selima, jer tako nešto jedva da sam ikad čuo. Deluje totalno izveštačeno, baš kao i kada nesposobni prevodioci serijala Skalpirani krenu da bukvalno prevode američke psovke i ulični lingo. Daleko bolji izbor bi bio "ne gurajte se, bre" ili "samo bez guranja, moliću lepo" ili nešto u tom fazonu. Samo zato što su ovi likovi stanovnici malog sela ne znači da moraju da pričaju kao neke seljačine. Treba nešto što zvuči kao govor koji bi se mogao čuti na ovim prostorima, a ne neki idiotizam koji čudno zvuči: primitivizam na silu. Nije toliko bitno da meštani deluju primitivno već autentično i duhovito/smešno. Poenta nije bila da ovo zvuči čudno već da bude "narodski". Nažalost velika većina stripskih prevodioca, a bogami i ovih knjiških i filmskih, se žestoko blamiraju kad god prevode sleng i dijalekte. Što se same priče tiče, Gošini je napravio jedan osnovni logički propust, i to u najosnovnijoj ideji. Čim Rimljani saznaju da je druid Getafix (u srpskoj verziji Aspirinix: ime koje mi se uopšte ne sviđa te ga zato ne koristim) izgubio razum oni bi smesta trebali da napadnu selo. Međutim oni to ne urade, već nastavljaju s planom da uzurpiraju vođstvo u selu time što će Drmadžiks da dobije već unapred planiranu bitku starešina. Taj plan bi trebao odmah da padne u vodu čim Rimljani saznaju da druidov napitak više nije nikakav faktor. Čak se na strani 25 i dešava da centurion Dernjavius predloži tu izmenu plana ali ga njegov savetnik - koji bi trebalo da je daleko lukaviji i inteligentniji od centuriona - spreči u tome. Ovo nikako ne prolazi. Gošini je to trebao mnogo drugačije da reši. Nema nikakve logike da neki tamo prevejani savetnik bude gluplji od impulsivnog i mentalno nestabilnog centuriona. Postojao je u ranom delu priče potencijalno još jedan propust, doduše manji od ovog gore navedenog, kada je delovalo da će radnja da ode u smeru kidnapovanja druida. To se na svu sreću nije desilo jer bi bilo glupo da Rimljani tek tako odstrane druida - jer bi se onda postavilo pitanje zašto to nisu već odavno uradili. Odnosno jesu već u prvoj epizodi ako se ne varam. A to bi bilo ponavljanje iste fore. Međutim način na koji je kidnapovanje sprečeno je pomalo dubiozno: Obeliks sa svojim "stećkom" (tako je ovde obelisk/menhir preveden!) gađa Rimljane ali promaši i umesto njih sravni sa zemljom druida. Ovo jeste karikaturni humoristički strip, i istina je da je Obeliks pomalo tupav, ali nemoguće da je baš ovoliko malouman! Kao na nivou amebe. Jedno je kad odvali neku glupost ili pogrešno protumači neku situaciju, ali je nešto sasvim drugo da na ovakav način ugrozi život jednom od svojih, to mi nikako ne prolazi. Baš je preterano. Sama ideja da druid izgubi pamćenje i postane neki debil koji se kliberi je odlična, ponajviše zbog toga što je Getafix vrlo zanimljiv i blesav tokom svog ludila, a iz tog ludila proizilazi nekoliko dobrih fora, kao na primer legionar koji je nateran da isprobava napitke pa na kraju poleti, a pritom ga prati jedna sova. Sve su to klasične Asterix fore zbog kojih se ovaj serijal čita. Međutim ova fora gubitka pamćenja i razuma je trebala da se postigne na neki mnogo logičniji način koji ne kompromituje glavne likove. Stvari postaju baš mnogo glupe kada Obeliks i drugog druida opauči na ovakav način! To je zaista previše. Zato mi ta scena uopšte nije smešna, jer nema nikakvu logiku, čak ni u kontekstu jednog humorističkog serijala. Ali onda sledi još gluplja i još jeftinija fora kada Obeliks čak i seoskog starešinu zvekne. Tu je Gošini zaista totalno pobrljavio - kao da je Obeliks njega onesvestio i oduzeo mu pamet. Scene kada se dva ošinuta druida nadmeću u glupostima su zabavne, tj i ta ideja je sama po sebi odlična, međutim način na koji je ostvarena se jednostavno ne može podržati. Super je kada scenarista ima odlične ideje, ali mora da se postara da se one realizuju na kvalitetan tj što logičniji način. Šteta što ima tih propusta, odnosno što je od Obeliksa maltene napravljen zlikovac, a sve tobože zato što je toliko kaobajagi retardiran, jer bi inače ova epizoda bila među najboljih 10. Do te mere je Obelix ovog puta zloupotrebljen od strane Gošinija da su ladno mogli da nazovu ovu epizodu i... Obelix protiv galskog sela. Realno je ovde glavni problem za bezbednost sela Obeliks, a ne Rimljani ili onaj drugi starešina izazivač. To mi je baš preterano, da Obeliks bude veća pretnja Galima nego sva tri gostujuća negativca zajedno. Što se mene tiče tako nešto ne dolazi u obzir, da se jednom tako ključnom liku - samo zbog neke radnje - toliko izvitoperi ličnost da maltene postane neprepoznatljiv. Zašto bi Obeliks ikada zviznuo svog starešinu tek tako? Zar nema nula poštovanja prema ikome? Nije nimalo svestan svoje snage? Detetu od pet godina da daš neku neverovatnu snagu pa bi ubrzo ukapirao da je poseduje. Ne smeta mu da primenjuje nasilje protiv pripadnika sopstvenog sela - kao da su neprijateljski Rimljani u pitanju?! To je jedino moglo da prođe da je pijan, ili da je prethodno sâm bio poludeo. Scena kada "stećkom" promaši Rimljane i pogodi druida: to je glupo ne iz jednog već iz više razloga. Višestruki kretenizam. Glupo je zato što ispada da Obeliks ne zna da gađa, odnosno da je fizički nesposoban i nespretan, glupo je zato što on retko koristi "stećke" da bi Rimljane sravnio sa zemljom već preferira da ih pesnicama mlati što mu je mnogo zabavnije, i glupo je zato što ne oseća maltene nikakvo kajanje nakon što zvekne druida prvi put. Ova totalno pogrešna verzija Obeliksa ne samo da je totalno retardirana, već Obelix skoro poprima psihopatske odlike. Manjak osećaja odgovornosti i griže savesti, barem tokom većine priče, nisu u duhu ovog lika. Ma koliko bio glup, a ovoliko glup ne može biti niko sem kompletnih imbecila (npr onakvih koji ne mogu ni jednu običnu rečenicu da sastave), to ne može da znači da nije nimalo kadar da uvidi neku svoju grešku (čega je uostalo i bilo u drugim epizodama), pogotovo greške kakve ovde pravi koje su frapantne. On je u ovoj epizodi bukvalno ameba, i toliko je glup da ne bi smeo da ima ni moć govora - a kamoli da ima pristup "stećcima". Koji retardirani prevod. Stećko. Nikad u životu nisam čuo ovu reč... Na engleskom se kaže menhir, a bogami istu tu reč koristimo i na srpskom. Prema tome zašto se prevodioc odlučio na ovakvu kretensku varijantu? Verovatno zato što je još gluplji nego ova debilna verzija Obeliksa... Reklo bi se da su i on i Gošini dobili udarce u glavu, od "stećka", pa se obojica do naredne epizode oporavili. Drugačije se sve to ne može objasniti. Možda preterujem, ko zna. Možda nisam u pravu. Možda je većini srpskih čitaoca ova reč normalna. Ali pošto je ovo moj blog, o mojim iskustvima sa stripovima, moram da navedem sve što mi smeta i sve što mi je dobro. Čak i ako nisam u pravu. Gošini je imao dobru osnovnu ideju za ovaj album ali je primenio pogrešne fore da bi tu ideju ostvario. Ipak je ovo serijal sa visokim scenarističkim nivoom, te nije smeo sebi da dozvoli da se baš ovoliko poigrava sa logikom. Verovatno je sam sebi rekao kako je ovo humoristički strip, na taj način pravdajući neke svoje loše izbore. Prekršio je jedno od osnovnih pravila pisanja a to je da se glavni junaci ne kaljaju, i da se od njih ne prave negativci. Barem ne u ovakvom jednom serijalu... BRITAIN Crtež: 10/10 Ideja: 7/10 Scenario: 8/10 Jezik: srpski (HC) Godina: 1966 Nekada sam ovaj album imao na engleskom, i šteta je što sam sad morao da ga čitam na srpskom, jer prevod Čarobne Knjige je prilično loš. Znao sam da će biti problema sa "engleskim" balonima, da će ovaj balvan od prevodioca da bude totalno nesnađen. Nije mu sigurno bilo lako prevoditi sa anglificiranog francuskog na neki fiktivni anglificirani srpski, ali da je malo inteligentniji te probleme bi ipak bolje rešio nego što je to uradio. Mnoge rečenice engleskih likova su prevedene bukvalno reč-po-reč od nekih standardnih engleskih fraza, što zvuči veoma glupo. Pošto ne znam francuski posebno dobro ne bih znao koliko je promašen ovaj prevod čak i da imam original u rukama, ali 100% znam da je prevod bio totalno neproblematičan u britanskoj verziji ovog albuma. Što je i logično, jer svi engleski baloni u tom albumu su na engleskom! Prevodioc Čarobne Knjige nije imao tu privilegiju. Takođe se ne slažem sa odlukom prevodioca da engleski likovi često koriste glagole u infinitivu umesto da ih konjuguju. Ovim je trebao da se postigne efekat da Englezi zvuče kao Englezi, a zapravo zvuče kao da su nepismeni ili retardirani. Opet kažem, ne znam kako je to Gošini uradio na francuskom tako da ne mogu svu krivicu da svalim na prevodioca. Neke stvari su neprevodljive, to je barem jasno... Neke prevodilačke odluke su čudne, što se pojašnjenja latinskih pojmova tiče, mada ne znam da li je tu Čarobna Knjiga kriva ili kompanija koja im je prodala prava. Na prvoj strani jedan podugački latinski izraz uopšte nije preveden, dok je reč "Londonijum" na strani 12 prevedena! Pa ima li skotova koji ne bi ukapirali da je Londonijum zapravo London?! Ukoliko ima, pod hitno lobotomija za njih. I da ne čitaju Asteriksa već Taličnog Toma... Ovo je sad bilo cepidlačenje, priznajem. Takvi detalji mi nisu nimalo bitni, ali ih ponekad u ovim recenzijama čisto onako konstatujem, jer zašto da ih ne pominjem? Ima stripofila kojima i najmanje sitnice smetaju, na primer ako se neko ime ne napiše u originalu - ili ako se napiše u originalu, zavisno od toga da li se radi o Hrvatskoj ili Srpskoj cepidlaki. Mene takve baljezgarije ne tangiraju. Niti me zanima kada se neka reč slučajno pogrešno ištampa. To je tek nebitno... Meni je kod strip izdavaštva najbitnije da su strane stripa čiste i ravne, neizgužvane i nečuknute, i da je izbor papira logičan, a ove zadnje dve stvari su čest problem kod Čarobne Knjige. Kad god kupujem nešto od njih, što je u poslednje godinu-dve postala mnogo ređa stvar nego ranije (delom zato što su krenuli da izdaju isključivo sranja), uvek podrobno moram da je prelistam svaki album da bih izbegao primerke koji su ćuknuti iznutra. Gotovo uvek gore levo. A da se vratim na prevod, ukoliko je neki lingvistički problem sa dijalektom nerešiv to jest neprevodljiv onda ga je možda najbolje izbeći kompletno. Odnosno da Englezi pričaju sasvim normalno na srpskom, jer ukoliko se forsira neki izveštačen govor to će da zbunjuje i iritira čitaoce mnogo češće nego da ih nasmeje. Na strani 15 pojavljuju se Bitlsi. Ringo i Paul su instantno prepoznatljivi, ali je Uderzo omanuo oko druge dvojice jer nikako ne mogu da provalim koji je George a koji je John. Uderzo se često bio pokazao kao veoma dobar karikaturista, u smislu kako crta poznate ličnosti, pa mi je dosta čudno zašto i kako je ovde omanuo. Moguće objašnjenje za ovaj propust, ili čak možda aljkavost, je što je album nacrtan 1965. kada Bitlsi još uvek nisu bili tolike ikone kao što su to postali kasnije. Prilično sam siguran da je Uderzo uradio ovaj album 20 godina kasnije da bi preciznije nacrtao genijalnu četvorku. Priča kao priča nije nimalo loša, zabavna je, ali humor je ispod-prosečan za ovaj serijal. Nema puno inspirisanih momenta ludila već mi više deluje kao da se Gošini oslanjao na tu neku suptilnu sprdnju na račun Engleza i to na neki način koji samo Francuzi mogu da potpuno razumeju. Ima i neke nelogike, koja je ovog puta slična onoj iz Švajcarske epizode. Na strani 17 Asterix, Obelix i Englez dozvoljavaju Rimljanima da zaplene svu burad, a tu je i njihovo bure sa magičnim napitkom. Totalni je apsurd što Asteriks i Obeliks nisu odmah krenuli da ih mlate kao voline umesto da im dozvole da odnesu svu burad - pa da njih trojica onda moraju da jure to bure. (Nenamerna rima opet.) Taj Gošinijev fazon da se Asteriks i Obelix često kriju jednostavno nema nikakvu osnovu. Nije ovo 21. vek pa da Rimljani odmah mobilnim telefonima mogu da jave nadležnima kada ih Asteriks i Obeliks napadnu i premlate pa da se onda angažuju za poteru svi Rimljani u Britaniji. Daleko je logičnije da u ovoj konkretnoj situaciji spreče Rimljane da uzmu bure, a onda da odperjaju, jer dok premlaćeni Rimljani dodju sebi i vrate se u svoj kamp i daju izveštaj, Asterix i ostali su već odavno odtutnjali dovoljno daleko da im je teško ponovo ući u trag. Šta ima kog đavola da se kriju? Ovako je mnogo veća šansa da izgube bure, a samo zbog bureta su u Engleskoj. A ima tu još nešto... Deluje mi suviše bezobrazno i bezobzirno sa Asteriksove strane da dozvoli da Rimljani onako pošteno syebu krčmara koji Asteriksu pomaže, time što mu zaplene sav alkohol koji ima. Zar se ne bi Asteriks pobunio već samo zbog toga? Zar će Asterix da dozvoli da Rimljani unište biznis jednom takvom liku koji im pomaže? Znači nije Asterix imao samo jedan jako dobar razlog da premlati Rimljane u toj krčmi, već čak dva. Na stranama 19 i 20 rimski vojnici kreću da troše čarobni napitak! Kako je moguće da je Asterix, koji je inače promućuran, dozvolio da dođe do ovoga? To nije moglo nikako da se desi jer su Asteriks i Obeliks tu šačicu Rimljana mogli da razbiju kao od šale, a onda da produže dalje. A nema ni logike - a ovo je sad već treći razlog zašto su trebali Rimljane da razbiju u krčmi - da se Obeliks nije pobunio u krčmi. Zar ne bi bilo logično da je makar Obeliks insistirao da prebiju Rimljane? Uostalom to je glavni razlog zašto je Obeliks hteo da krene u Britaniju: da bi mlatio Rimljane, jer ih više nije bilo puno u Galiji. A da ne pričam o tome da je Obeliks još ranije bio baš zbog toga kukao Asteriksu, na 13. strani, da treba da premlate Rimljane a ne da beže od njih. Zašto se Obeliks bunio na strani 13 a nije se bunio na strani 17? A da ne pričam o strani 25, kada Rimljani kompletno unište čitavu krčmu čoveka koji je Asteriksu pomagao. To znači da je ne samo bilo neverovatno glupo što su Gali dozvolili Rimljanima da odnesu burad, već je i ta kretenska odluka dovela do toga da krčmar izgubi svoj biznis. Obrni okreni, ni s jednog ugla nikako nema logike da je Asteriks svojevoljno dozvolio da se trojka odvoji od tog važnog bureta. Jednostavno ne mogu da pređem preko ove gluposti. Vrlo je jasno da je ovo veliki propust Gošinija, samo zato što je pošto-poto želeo da ubaci zabavne scene legionarskog pijanstva, pa onda i Obeliksovog. Fina je to ideja, ali ajde da se to uradi na logičan način a ne ovako glupavo. Fore sa pijanstvom su dosta dobre, a kada se Obeliks napije to je prvi put da ova epizoda zaista živne sa nekim jačim humorom. Nažalost na uštrb logike, kao što rekoh... Siguran sam da velikoj većini čitaoca ovo uopšte ne smeta (blago njima), ali to je uglavnom zato što velika većina ljudi nisu preterano logični pa zato i ne konstatuju ovakve scenarističke propuste. Hoćete još dokaza da je velika većina ljudi nelogična? Stotine uspešnih a debilnih trilera. Ima na hiljade kompletno retardiranih filmova koji su bili veoma uspešni, filmovi koji krše logiku na sve strane. Iako gube čarobni napitak na kraju, Asteriks i Britanci uspevaju da savladaju Rimljane! Ovo je još jedan veliki propust, a ovog puta Gošini krši nekoliko sopstvenih pravila. Bar da se setio da poveže reku Temzu sa ovim događajem, jer je već pomenuto da se čarobni napitak pomešao sa vodom u toj reci i ostavio jasan efekat na ribare i ribe. Da sam ja završavao ovaj scenario, napravio bih da su Britanci pobedili zato što su lažni magični napitak napravili koristeći tu posebnu vodu iz Temze. Prosto ne mogu da verujem da se Gošini toga nije setio, već je očajnički pokušao da ubedi čitaoca da su Britanci pobedili zato što su "stekli samopouzdanje" misleći da je napitak pravi. Pa još i ona fora da je to bio čaj, kao da čaj može da sadrži bilo kakve posebne moći. Šteta zbog ovih propusta jer je ovo jedna od simpatičnijih epizoda. Da je sve teklo logikom, kao u velikom broju drugih albuma, ova priča bi bila kandidat za Top 10. Što se dobrih fora tiče, Obeliks u ovoj epizodi dominira - kao i premlaćeni (i pijani) Rimljani naravno, to se podrazumeva. Na prvom mestu su scene pijanstva, ali takođe strana 32 sa njegovim zaključkom o ljudima koji dobiju toliko batina da više ne žele da budu mlaćeni, a pogotovo njegovo oduševljenje sa ragbijem na strani 34. To mi je nekako najsimpatičnije. THE NORMANS Crtež: 10/10 Ideja: 9/10 Scenario: 10/10 Jezik: srpski (HC) Godina: 1966 Jedna od najzabavnijih i najboljih epizoda, ovo je prava milina od početka do kraja. Pregršt klasičnih momenata i scena, rafal dobrih fora kao i veoma zanimljiva i originalna radnja. Sama ideja je prilično opičena, a to je da se Vikinzi sjate u Francusku samo da bi spoznali strah jer iz nekog razloga veruju da će moći da lete ukoliko napokon budu razumeli šta to znači biti uplašen. Bilo koji drugi povod da je Gošini smislio da Vikinge ubaci u serijal bi bio dobar, što se mene tiče. Daleko su zanimljiviji na primer od Švajcaraca, koji su takođe dobili svoju epizodu, ali nezasluženo i samo zato što se Francuska i Švajcarska graniče i dele sličnu kulturu donekle. Šta to ima posebno da se sprda na račun Švajcaraca? Veštačka država sa tri velika evropska naroda. Sirevi, časovnici i banke: ništa posebno zanimljivo. Tu nema nikakvih zanimljivih klišea, a ni oni nisu mnogo zanimljivi. Dok su Vikinzi sami po sebi zabavna tema. Uostalom zato i imamo pregršt serijala o njima a praktično ništa sa Švajcarcima. Sama činjenica što su ovde Vikinzi u glavnoj gostujućoj ulozi epizodu čini zanimljivom, a kamoli sve ostalo. Najzanimljiviji gostujući lik nije Pelenix već Tupoglaf. A to me dovodi do jedine kritike vezane za Uderzov crtež: Tupoglaf je maltene jedini Viking sa prepoznatljivom facom, jer svi ostali previše liče jedni na druge. Britanci nisu bili svi isti, Korzikanci nisu svi isto izgledali, niti su Belgijanci svi bili maltene-klonovi, stoga mi nije jasno zašto kod Vikinga takođe nema više varijacije. Uvek je zabavnije kad je neka gomila likova šarena umesto jednolična. Ali valjda je Uderzo hteo da napravi poentu (i da se poigrava sa klišeom) da su Vikinzi svi ogromni, snažni i plavi pa ih je donekle crtao po usko definisanom šablonu. Tupoglaf je međutim odlično nacrtan, jedan od najboljih likova u serijalu što se sporednih gostujućih likova tiče. Sviđa mi se takođe redak momenat kada se Asteriks i Obelix raziđu, odnosno kada Obeliks ode u jednu svoju manju avanturu, bez Asteriksove pomoći. Vrlo simpatično, neobično i zabavno. Možda je Gošini ovo čak trebao češće da radi, da Obeliks samostalno rešava situacije. Ova epizoda je dokaz da je to moglo da se uradi uprkos njegovoj tupavosti. Ili baš zbog nje. Kao i u prethodnoj epizodi sa Britancima, i ovog puta Gošini ubacuje temu rok muzike. Ovo su bile 60te, a rok muzika je bila nešto sasvim novo i neobično za veliku većinu ljudi, pogotovo za one koji nisu mladi, a način na koji Uderzo i Gošini pristupaju ovoj temi pokazuje da ni oni nisu bili najmlađi tada. Fino je i što Tamburiks ima veću ulogu, i što su njegovu muzičku torturu tako fino uklopili u glavnu radnju. Slično kao što je urađeno i u Gladijatoru. Postoji samo jedan kraći momenat nelogike, a to je na strani 34 kada se Normani spreme da bace Peleniksa sa litice - a Asteriks ništa ne radi po tom pitanju. Nije logično da Asteriks ne stupa u akciju da ga spasi jer Asteriks nije mogao da zna da će ga Normani u zadnjem momentu zadržati. Ovog puta nije bilo lingvističkih komplikacija kao na primer u epizodi Asteriks i Britanci, tako da je prevod automatski mnogo bolji. Međutim to ne znači da prevodioc opet nije zabrljao tu i tamo. Na strani 21 jedan od legionara drugog oslovi sa "matori". To je čist debilizam, i to iz više razloga. Prvo, ta vrsta beogradskog slenga - koji koriste skoro isključivo maloumnici i primitivci - ne bi smelo da nađe svoje mesto u jednom ovakvom simpatičnom stripu. Uopšte se ne uklapa. Drugo, to je nešto što se koristi na ovim prostorima tek od nedavno; barem da se koristi već veoma dugo pa ajde der, ali zloupotrebiti jedan legendaran serijal kao što je ovaj na ovakav ljakse način može samo glupander, a to je nesumnjivo ovaj prevodioc. (Usput rečeno, reč kao što je "ljakse" takođe nikako ne bi smela da se koristi u Asteriksu. To spada u sličnu kategoriju kao "matori". Neverovatno je da toliko prevodioca imaju toliko malo zdravog razuma, nemaju nimalo osećaja za jezik i kontekst - a to im je posao.) A treći razlog je zato što legionari nisu ovde nikakvi "mangupi" pa da se razbacuju s takvim folirantskim, kompleksaškim kvazi-mačo epitetima. Uostalom, ako je iko u ovoj priči trebao da kaže "matori" to je lik mladog razmaženog Parižanina, a ne neki tamo legionar: zašto bi legionari tako pričali? Inače ove "srpske epizode" tj ove što čitam iz Čarobne Knjige, imaju sasvim drugi neki kolor od mojih albuma na nemačkom i engleskom. Odnosno kolor u nemačkim albumima se razlikuje i od engleskih i od srpskih albuma. Teško je reći šta je bolje: i jedan i drugi i treći kolor imaju svoje mane i svoje prednosti. Možda je ovaj novi kolor ipak nešto bolji sve u svemu, mada mi je trebalo vremena da se naviknem na ove Asterikse iz ČK jer jednostavno nisam bio navikao na takav kolor, bar ne u ovom stripu. Albumi koje imam na engleskom su sasvim drugačije urađeni, a pritom papir nije sjajan ni u jednom od njih, tako da sve sasvim drugačije izgleda. U nekom idealnom smislu bih imao sve albume s novim kolorom ali sa engleskim prevodom. |
 |
LEGIONARY Nisam (ponovo) čitao... CHIEFTAIN'S SHIELD Nisam (ponovo) čitao... AT THE OLYMPIC GAMES Crtež: 10/10 Ideja: 7/10 Scenario: 8/10 Jezik: engleski (SC) Godina: 1968 Drevne Olimpijske igre su zanimljiv koncept, ali osnovna ideja ovog albuma je pomalo dubiozna... Da ni Asteriksu ni druidu na prvu loptu ne smeta da se na Olimpijskim igrama takmiče na mufte, tako što će dominirati uz pomoć čarobnog napitka. Da su Olimpijske igre isključivo rimljanska predstava onda bi ovakvo podyebavanje moglo da prođe, ali pošto je to grčko-rimsko takmičenje onda Asteriks vara i protiv Grka, ne samo Rimljana. Koliko sam ja shvatio, svi muškarci iz sela su krenuli sa Asteriksom u Grčku, ostavljajući svoje žene same, bez zaštite. To nikako ne može da prođe, jer ovo nije 21. vek. Ideja da svi krenu zajedno u neku avanturu je dobra, jer neobična, ali nije utemeljena u nekoj realnoj situaciji baš zbog te činjenice. Od sporednih odnosno gostujućih likova Veriambitus je prilično zanimljiv, a i "gorostasi sa Rodosa" su blesavi. Najbolji momenti: kada se Gali takmiče i svađaju oko toga ko će ih predstavljati na igrama (najbolji deo), saznanje da se seoski starešina kupa samo jednom godišnje, kada se Geriatrix napije, kada se oba rimska trenera napiju, i jeftin način na koji Asteriks i druid nasankaju Rimljane da ukradu čarobni napitak. Naravno, podrazumeva se da su skoro sva mlaćenja uvek među najboljim momentima. Niko kavge i lične konflikte bolje ne crta od Uderza. Priča ulazi u nešto slabiju fazu kada Gali stignu u Atenu. Smatram da tu nema dovoljno fazona, a zato previše nekih nezanimljivih opaski vezanih za grčki nepotizam. Bolje bi bilo da se Gošini pozabavio sa grčkim ženama, ali u smislu da ih nacrta kako zaista izgledaju a ne kao lepotice... Ali tu već tražim nemoguće, naravno da to nije takav zlobni strip. |
 |
THE CAULDRON Crtež: 10/10 Ideja: 5/10 Scenario: 7/10 Jezik: engleski (HC) Godina: 1969 Čitava priča pati od slabe osnovne ideje. Ko nije mogao da provali da će lopov da bude upravo galski starešina koji im je ostavio novac na čuvanje? Baš zbog ovoga je posebno glupo što galsko veće po brzom postupku svog heroja Asteriksa izbacuje iz sela, samo na osnovu nekog blentavog zakona kojeg je Gošini preko qrca izmislio samo da bi dvojac što pre krenuo u avanturu. Povodi za avanture su uglavnom mnogo inteligentniji od ovog. Poenta tj razlozi drugih avantura su u proseku daleko interesantniji. Čitaocima je od početka serijala davano do znanja kako je to selo ujedinjeno i da su svi kao braća, što je uostalom i glavni preduslov da uspešno odolevaju Rimskoj Imperiji - a ovamo izbacuju Asteriksa tek tako? Pa neće da će moći... Nema nikakve logike. Pritom je i ideja da Asteriks treba da popuni kazan novcem vrlo mlaka. Asteriks u lovu na novac! Tako su trebali da nazovu ovu epizodu. Rimski legionari koji se guraju u red ne bi li dobili novac od Asteriksa i Obeliksa je dobar početak avanture, a i susret sa piratima je po običaju zabavan. Ima još nekih finih delova i fora ali sve u svemu ovo je jedna od slabijih epizoda. Pljačka banke i konjske trke mi nisu nešto posebno. Kao da se ovog puta Gošini nije preterano trudio. Nije ni preterano uspešan deo sa pozorišnim glumcima, sem kada Obeliks dobija tremu i pada u trans. To je originalno. Pretencioznost glumačke profesije je mogla duhovitije da se obradi. Glumci su vrlo laka meta jer su mahom debili. Na strani 25 se pominju orgije, što nikako ne mogu da shvatim. Ovo je strip za decu i za odrasle, prema tome kakve bre orgije?! Ali ne treba se baš previše čuditi, jer ovo je francuski strip a oni se ne pridržavaju (ne)pisanih pravila o dečijem vaspitavanju ni približno kao recimo Amerikanci. (Amerikanci kao što su u to vreme bili, ne kao što su sada, jer sada propovedaju menjanje qrca u piccku i iz piccke u qrac, i to maloj deci koja su tek izašla iz pelena.) Ili barem američki stripovi iz te iste ere. BD je notoran po svojim perverzijama, a meni je oduvek i generalno delovalo da su Francuzi opsednuti sa određenim seksualnim aberacijama. (Na ovu temu sam dovoljno kenjao u drugim recenzijama, npr Petar Pan, Družina od sumraka, Sedam života kopca, Nošena sa vetrom: linkovi dole.) Nije mi prvi put da nailazim na ovakve neprikladne detalje u francuskim serijalima, ali sam ipak iznenađen da je Gošini tako nešto ubacio, i to baš u ovaj serijal. Doduše bilo bi još veće iznenađenje da se tako nešto pronađe u Taličnom Tomu koji je mnogo više dečiji strip nego za odrasle. (Talični Tom je za manje inteligentne stripofile, pa zato i ima veliku popularnost iako je totalno inferioran Asteriksu i Iznogudu, a to uključuje i crtež. Morris nije nikakav talenat. Iako je Gošini uglavnom pisao TT, humor je suviše primitivan i tupav, fore su osrednje i neretko jadne. Link dole.) Na strani 26, u zadnjem kadru, dva imućna Rimljana su zapravo karikature Uderza i Gošinija. IN SPAIN Crtež: 10/10 Ideja: 8/10 Scenario: 9/10 Jezik: engleski (cbr) Godina: 1969 Nisam sasvim siguran zašto mi je ova epizoda bila ostala upamćena kao jedna od slabijih. Valjda zato što me je španski klinac tada pomalo nervirao. Možda zato što sam bio preblizu njegovim godinama kada sam ovo prvi put čitao? Međutim sada mi je epizoda bila odlična, pogotovo ona mnogo jača prva polovina. Strana 9 je jedna od najboljih u čitavom serijalu, upišao sam se od smeha. Crtež je na vrhuncu a novi kolor je veoma dobar. Što se scenarija i logike tiče, jedina pomalo trula fora mi je previše lak i očigledan način na koji Rimljani kidnapuju klinca. On im se bukvalno ponudi na tacni: pojavi se niotkud, predstavi se, i biva zgrabljen. To mi je suviše lako i jednostavno, a time i glupo. Moglo je to malo inteligentnije i ubedljivije da se odradi. Zar bi španski šef za vreme takve političke krize i rata dozvolio da mu se malo dete šeta okolo pa još i sebe predstavlja Rimljanima? Ali OK, ovo je humoristički strip pa ovakve manje nelogičnosti mogu da prođu, pogotovo što se ne nizaju, barem ne u ovoj epizodi. Veoma zabavna priča sa nekim odličnim forama, međutim u te dobre momente nikako ne ubrajam one stereotipične istorijske fazone kada scenarista na silu pokušava da iz neke poznate istorijske činjenice ili nekog događaja izvuče neku jeftinu foru. Na primer Don Kihot geg sa vetrenjačama: baš nimalo smešno niti interesantno. Nemam ništa protiv da se Don Kihot integriše u priču, ali fora daj da bude smešna. Asteriksov izum matadorisanja takođe nije uspeo u tom nekom humorističkom smislu: previše nemaštovito i jeftino. Čitajući ovaj serijal ponovo posle tolikih godina shvatio sam da su skoro uvek najbolje fore one koje prirodno proizilaze iz raznih originalnih i zabavnih situacija, a ne fore koje su rađene na silu da bi se pošto-poto neki istorijski događaji ili ličnosti ubacivali u serijal. To obično ne funkcioniše ni približno dobro. Ima međutim puno stripofila i filmofila koji se jako lože na te jeftine književne/filmske reference tj pominjanja na primer drugih filmova, serija, glumaca, događaja, i slično. U fazonu "hej, pomenuli su Mocarta kad je Asterix otišao u Beč". Koga to zanima... THE ROMAN AGENT Crtež: 10/10 Ideja: 8/10 Scenario: 10/10 Jezik: engleski (SC) Godina: 1970 Nešto ne pamtim da mi se ova epizoda toliko bila sviđala, kada sam je prvi put čitao pre skoro 40 godina. Čak mislim da me je malo iritirala, ali i ja sam tada bio mali iritantni ološ pa smo kvit. (Verovali ili ne, tada sam bio mnogo gori...) Veliko iznenađenje, jer baš se ova ispostavlja kao jedna od najboljih. Pogotovo je prva polovina albuma odlična, bez greške. Gegovi se nižu velikom brzinom, a humor niti je sladunjav niti je previše "ambiciozan" - već je nesuptilan i u velikoj meri zavistan od nasilja i zlovolje skoro svih likova. Baš kako ja to volim kod Asteriksa. Ima puno tuča, puno nasilja, puno vrištanja i naravno svađa jer uostalom ova epizoda se bavi razdorom i gnevom kao glavnim temama. Jedna od najboljih karakteristika ovog albuma je što se po prvi (?) put tuku žene Gala, i to ne samo jednom već dva puta! Žensko ogovaranje, torokanje, i zavist su odlično obrađene, a to se naravno nikada ne bi desilo u nekom novijem Asteriksu. Jer bi se tako nešto smatralo "seksističkim". U ovoj modernoj eri bezgranične zapadnjačke gluposti i snishodljivosti, žene uvek moraju da budu predstavljane kao prepametne, samopouzdane, fizički jake i moralno nedodirljive. U kvazi-Asteriksima novije ere, tj u onim silnim epizodama koje Uderzo nije ni crtao, žene se neretko predstavljaju u feminističkom svetlu, odnosno serijal je već odavno kidnapovan od strane soroševskih neo-marksista poltrona, te se strip zloupotrebljava u velikoj meri za političku indoktrinaciju (mladih, praznih i sundjerastih mozgova). Asteriks nikada nije bio politički strip tokom svoje zlatne ere, a to zlatno pravilo su komunjare prekršile sa njima tipičnom alavošću, tim njihovim žestokim porivom za bolesnim i nenormalnim moralisanjem. U ovoj eri groznih filmova i stripova scenario i priča su nebitni, već se scenaristi uglavnom fokusiraju na "pouku" i na širenje levičarske propagande. Ovo je uostalom jedan od ključnih razloga zašto Holivud ima sve manje profita iz godine u godinu, jer producente i režisere (dobre) priče uopšte više ne zanimaju već samo što više političkog baljezganja da nesuptilno guraju u prvi plan. Čega još ne bi bilo u modernom kvazi-Asteriksu? Pa na primer ne bi bilo onakvog crnca pirata kao što je prikazan na 6. strani. Takav crtež jednog crnca ni pod razno ne bi bio moguć danas, jer bi se smatrao rasističkim. A zašto? Pa zato što levičari potajno smatraju da su crnci inferiorni! Levičarima crnci (i na primer orijentalci) izgledaju glupo pa kada ih neko nacrta onako kako izgledaju oni to smatraju rasizmom! A pritom su oni ti koji su potajno rasisti - jer ne tolerišu rasne razlike, a pogotovo fizičke razlike. A zato se i bune na ovakve stvari, dok nesvesno iskazuju svoj prikriveni rasizam - dok se tobože bore protiv rasizma! To je jedan neverovatan paradoks koji se sastoji od neizmerne gluposti i bezgraničnog licemerja. Zar bi se crnac naljutio na ovakav crtež? Naravno da ne. Zar bi se neki belac koji nije rasista uvredio ovakvim crtežom crnca? Naravno da ne. Danas da neko nacrta crnca ovako u stripu bio bi odmah bačen pod giljotinu (jer je ovo francuski strip) pod optužbom da je "rasista" i "fašista". Jer crnce treba crtati kao belce!!! (Koja ironija.) Ko o čemu levičari stalno o rasistima i fašistima - a pritom su ovi licemerni bolidi zapravo najveći rasisti i fašisti koji postoje na čitavoj političkoj sceni. Ima tu svašta još divnog u starim Asteriksima, tj u pravim Asteriksima (prvih 30-ak epizoda), što se nikada više neće pojavljivati u ovim novim kvazi-Asteriksima. Ko razume shvatiće: a to znači da ko ima mozga, te razume šta se dešava u današnjem svetu, može vrlo lako da identifikuje sve gegove, crteže i scene iz prvih 20-30 epizoda - sve stvari koje se danas ne bi nikada mogle ponoviti. A upravo zato je propao strip svugde u svetu (sa eventualnim izuzetkom Japana), zato je i Zapadna kinematografija totalno propala, a delimično je i zbog toga propala i popularna muzika. Auto-cenzura i masovna retardiranost - koji potiču skoro isključivo od levice - su doprineli kastriranju kreativnosti i inteligentnog, kvalitetnog sadržaja. Naravno da u takvoj orvelijanskoj atmosferi, u kojoj vladaju stotine pravila šta se sve ne sme raditi ili reći, ne može da se razvije nikakav dobar humor niti da opstane dobra zabava. Ako ste se ikad zapitali zašto Asterix i mnogi drugi humoristički serijali (kao i filmske i televizijske komedije) "nisu kao što su nekada bile" (blago rečeno), upravo sam vam naveo glavni razlog zašto je tako... Veoma je lukava fora sa zelenom bojom koja u balonima označava bes. Kada na stranama 3 i 4 prvi put kreću da se pojavljuju ovi zeleni baloni, njihov efekat je instantan: postaje maltene nebitno šta likovi kažu već je to "zelenilo" samo po sebi dovoljno da se čovek nasmeje. Odličan štos. Lik glavnog centuriona vas eventualno podseća možda na nekog? To je nesumnjivo Lino Ventura, poznati francuski glumac 60-ih i 70-ih. Imao je idealnu facu za karikaturu pa pretpostavljam da ga je zato Uderzo izabrao. Ovo je jedna od najboljih epizoda zato što maltene nema nikakvih pauza, sve se odvija veoma brzo i efikasno. Nema većih nelogičnosti, a činjenica da se svi stalno svađaju (Gali, Rimljani, žene, pirati) čini epizodu veoma živahnom i energičnom. Nema svrhe da nabrajam baš sve najbolje gegove, ali čisto da pomenem neke od mojih omiljenih: "riblja bitka" među ženama, Rimljani izujedani osama, kada se crnački pirat ruga svom šefu, konfuzija kod Rimljana da li imaju magični napitak ili ne, i konstatacija šefove supruge da avanture galskog sela nikada ne bi bile nazvane po njemu (strana 10). |
 |
IN SWITZERLAND Crtež: 10/10 Ideja: 7/10 Scenario: 7/10 Jezik: engleski (SC, mini) Godina: 1970 Sasvim pristojna i simpatična epizoda, ali definitivno spada u najslabiju četvrtinu od prvih 30. Radnja je zanimljiva ali nema nešto baš puno dobrih fora. Pijani Obeliks je jedan od tih redjih boljih momenata. Ovo više uspeva kao čista avantura nego kao humoristički strip, mada i to je sasvim OK. Malo je čudno što drugi rimski zlikovac, onaj iz Švajcarske, ne biva kažnjen kao njegov pajtos iz Rena, već se njegovo kažnjavanje samo pominje na zadnjoj strani. Bilo bi ipak logičnije da i on bude izmlaćen, i to onako fino da čitaoc to sve vidi. Nije mi preterano logično što Asteriks i Obelix vrlo često beže i kriju se, kao da ne bi mogli vrlo lako da premlate sve te Rimljane koji ih gone. Mada je to nešto što se provlači u dosta albuma. Donekle je normalno da žele da se kriju (odnosno mnogo više Asteriks nego Obeliks) ali previše se trude u tome, u smislu da taj trud nije proporcionalan sa opasnošću. S obzirom da im Rimljani ne prete ničim. MANSION OF THE GODS Crtež: 10/10 Ideja: 9/10 Scenario: 9/10 Jezik: engleski (SC) Godina: 1971 Vrlo originalna i maštovita epizoda, nekako različita od ostalih, možda zbog toga što se većina radnje odvija u šumi između sela i rimljanskih logora. Možda i zbog toga što je Cezarova zavera ovog puta nekako miroljubiva, nenasilna i dovitljiva. Naravno da je i ova zavera kao i uvek osuđena na neuspeh, a način na koji Gali sabotiraju plan neprijatelja je prilično zabavan i dobar. Zapravo se većina epizode sastoji od toga kako Asteriks i ostali na razne načine podyebavaju Rimljane, a to je daleko zabavniji tip radnje nego kada se glavni heroji priče tokom većine epizode muče protiv neprijatelja - što je doduše u Asteriksu veoma retko, odnosno možda čak i ne postoji. Nije Gošini bio mentol kao totalno izvikani Charlier pa da maltretira svoje čitaoce. Uderzo je takve smrdljive vrste scenarija morao da ilustruje dok je radio sa Šarlijeom na užasno retardiranom serijalu Tanguy i Laverdure (link dole). Sva sreća pa je Uderzo na vreme napustio taj serijal da bi se posvetio daleko kvalitetnijim likovima, i da bi radio sa mnogo boljim scenaristom. Gošini trči krugove oko Šarlijea. Najbolji gostujući lik je blesava i vrcava supruga Rimljanina koji u Rimskom Koloseumu dobija "nagradu". Način na koji je nacrtana a i njeno ponašanje su mi baš zabavni. Drugi najbolji gostujući lik je vođa Rimljana. Možda bih drugačije nacrtao arhitektu/inženjera projekta, dao mu neku blesaviju facu. Smatram da suviše normalno izgleda, relativno govoreći. Podradnja sa robovima je dobra, ali s obzirom na šarenilo likova i razne rase i nacionalnosti moglo je tu da bude jačih fora. THE LAUREL WREATH Crtež: 10/10 Ideja: 4/10 Scenario: 8/10 Jezik: engleski (SC) Godina: 1972 Jedna od nelogičnijih epizoda. Galski vođa, samo zato što se napio i što mrzi zeta, krene da se qurči, obećavajući da će mu ponuditi Cezarov venac za jelo. Zar ne bi ta apsurdna ponuda propala čim se otrezni? Zar bi se Asteriks zbog takvog hirovitog obećanja jednog pijandure akao sve do Rima? Zar je Asteriks baš takva budala i poltron? Naravno da nije. Za starešina baš ima toliku moć? Naravno da nema. Zar ne bi njihov mudri druid zaustavio čitavu tu glupost čim sazna za nju? Naravno da bi. Znači već sama ideja stoji na veoma klimavim nogama, ali onda slede i još neke gluposti... Na strani 8 Obelix izjavljuje želju da jednostavno uđu u palatu i uzmu venac - što je najlogičniji plan zapravo. Asteriks mu ne da, tvrdeći da čak i sa magičnim napitkom njih dvojica nemaju šanse protiv Cezarove garde! Ovo se nikako ne uklapa sa svim prethodnim i budućim avanturama, u kojima se njihov magičan napitak uvek pokazuje kao toliko moćan i efikasan da je potrebna samo šačica ljudi da bi se čitave armije porazile, a ne nekolicina vojnika u palati. Mogu oni da budu posebna elitna garda koliko god hoće, ali to ne menja činjenicu da niko nije imun na batine od Gala kada uzmu čarobni napitak. A Obeliksu on nije ni potreban. Još gore, na strani 25 Asteriks nanovo zaustavlja Obeliksa kada ovaj izrazi želju da premlati sve stražare u palati. Asteriks tvrdi da "njihovo oružje može da nam našteti". Otkad sad pa to? Po čemu su Cezarovi gardisti bolje naoružani nego armije u onim silnim garnizonima koje su Asteriks i Obeliks vrlo često sami bez problema pustošili? Koje sad to posebno moćno oružje ima Cezarova lična straža a da je obična vojska ne poseduje? Naravno da je ovo totalna glupost, zaista neprihvatljiva. Ma koliko bio ovo karikaturan strip ipak mora da sledi neku logiku, a pogotovo svoju sopstvenu logiku, a ta logika nam nalaže da su Gali uz pomoć magičnog napitka nepobedivi u bilo kakvom mlaćenju sa Rimljanima. Na strani 10 Asterix i Obelix kreću na pijacu, nadajući se da tamo mogu da postanu robovi - jer bi tako ubrzo završili u Cezarovoj palati! Velika glupost. Kao prvo, zašto bi Asteriks bio toliko naivan da pretpostavi da će baš njega i Obeliksa da neko kupi baš za Cezarovu palatu? Rim je još tada bio velik grad, relativno govoreći (100,000 ili čak milion stanovnika ako se ne varam), stoga je šansa da oni na prvu loptu završe baš kod Cezara kao robovi bila izuzetno niska. Kao da je samo Cezarova svojta pazarila robove na toj pijaci... Drugo, zar taj plan nije malo suviše opskuran i komplikovan? Prvo treba da nađu nekoga da ih proda, pa da onda čekaju mušterije, pa onda tek da krenu da "rade" kao robovi... Ovo jednostavno ne pije vodu. Ne deluje kao nešto inteligentno, odnosno kao nešto što bi Asteriks prihvatio kao upotrebljiv plan. Ovo je više nešto što bi Obeliks smislio, ako ćemo realno. Drugim rečima, imamo avanturu koja se bazira na vrlo labavoj i mršavoj osnovi, a to je samo da se zadovolji ego starešine: njegov momenat hira postaje razlog za Asteriksovu misiju! I to nečega što je obećao kada je bio totalno pijan. Nečega skoro nemogućeg. A onda kada stignu u Rim, koji je naravno u to vreme bio veoma daleko od severa Francuske što znači da se nije putovalo zbog bilo kakve gluposti, prvi Asteriksov plan je da se njih dvojica ušunjaju u palatu kao robovi?... Sve je to mnogo mnogo labavo, mnogo preterano, i nekako nije sasvim u duhu glavnih likova da se baš toliko naivno i nesnađeno ponašaju. Ovakva ideja je bila samo izgovor za Gošinija da Asteriksa i Obeliksa upetlja u neke interesantne situacije sa građanima Rima. U tom smislu radnja je donekle slična onoj iz epizode Asteriks i kazanče, koja se takođe bazira na ne sasvim ubedljivom motivu da Asteriks i Obeliks putuju naveliko i naširoko. Tada je bilo više nego očigledno ko je opljačkao kazanče pa zato i nije bilo potrebno da Asterix i Obeliks uopšte pokušavaju da dođu do novca. A u ovoj priči tek nemaju nikakav pravi razlog da idu na takvo putešestvije već je logičnije da Asteriks a pogotovo druid budu totalno protiv toga. Uostalom, druid se upravo iz ovog razloga uopšte ne pojavljuje u priči, jer da se pojavio Gošini ne bi znao kako da zaobiđe ovu očiglednu prepreku, kako da opravda druida. Ta logička barijera je da bi druid ovu misiju obustavio u samom korenu jer je bespotrebna i kretenska. On bi se izjasnio da je totalno protiv misije jer se bez ikakvog razloga Asteriks i Obeliks izlažu raznim potencijalnim opasnostima - barem ako koristimo druidovu logiku. Druid bi zastupao stav da je veoma neozbiljno i nepotrebno slati ovu dvojicu u kompletno beskorisnu misiju samo zato što starešina mrzi svog zeta. Ako će već da rizikuju nešto onda s nekim pravim razlogom koji ima težinu. U velikoj većini putešestvilačkih avantura Asteriks i Obeliks imaju jako dobar razlog da napuste selo. Ovde toga nema uopšte. Nije starešina sela nikakav diktator niti moćnik da ih može naterati da zbog takve gluposti idu da se akaju sve do Rima. Koliko god Asterix bio karikaturan, humoristički i iskarikiran strip, ovaj serijal je uprkos tome u velikoj meri logičan i uglavnom izbegava veće takve propuste. Čak smatram da su scenariji u proseku mnogo logičniji i inteligentnije osmišljeni nego kod većine nehumorističkih avanturističkih stripova. Na primer poredite tipičnu Bonelli epizodu sa tipičnom epizodom Asteriksa: po pravilu ćete naći (daleko) više nelogičnosti i totalnih gluposti kod Bonelija iako recimo Teks nije karikaturan strip. Asteriks je ozbiljan i ambiciozan serijal, a epizode se nisu štancovale već su izlazile maksimalno dve godišnje. Za razliku od Bonelli fabrike koja se daleko više fokusirala na kvantitet nego na kvalitet. Jedan Gošini je bio daleko talentovaniji od nekog Kastelija ili Nolite, a i Francuzi su generalno nekada shvatali strip daleko ozbiljnije nego što su to činili Italijani. Ne u crtačkom već u sadržajnom smislu. Scene "robovanja" glavnih likova kod jedne bogate rimske porodice jesu zabavne i originalne, ali bile bi smešnije da se ta čitava avantura bazirala na nečemu solidnom i logičnom. Meni lično takvi gegovi ipak zavise u nekoj meri od celokupne osnove a ne samo od neke konkretne situacije. Ako izolujemo situaciju gegovi su jako dobri u tom segmentu. Hoću reći da bi mi te scene bile bolje da je Asterix imao neki pravi razlog da uopšte bude u Rimu, da se uopšte nađe kao rob u nekom domaćinstvu imućnih Rimljana. Sa jakom osnovom i humor je automatski efikasniji jer mu solidna osnova daje težinu a i daje mu na značaju. A kada je osnova slaba onda je teže nekako ući u radnju... Stoga sve te dogodovštine nekako deluju bespotrebno i kao gubljenje vremena zato što nam logika nalaže da su Asteriks i Obeliks ladno i lepo mogli da se ušetaju u palatu, kad god su hteli, a onda lepo i fino da izlemaju sve vojnike i da jednostavno uzmu venac. I kraj, obavljena misija. Obeliks bi trebalo da je glupson u ovom tandemu, ali on je taj koji sve vreme ima jedinu pravu ideju kako da se misija uspešno odradi u najkraćem roku. Asteriks je taj koji bespotrebno komplikuje, i čiji je pesimizam čudan i neobjašnjiv. Sumnja da su njih dvojica dovoljno snažni sa napitkom da prebiju sve one vojnike? Zašto sumnja u to? I kada je naoružanje rimskih vojnika ikada predstavljalo problem ili uopšte bila tema u nekoj drugoj epizodi? Naoružanje Rimljana se nikada nije pominjalo: rimske vojske bi krenule u napad a Asteriks i ostali seljani bi ih jednostavno sravnili sa zemljom s lakoćom. Zašto bi to bilo drugačije samo zato što su to vojnici koji čuvaju Cezara? U bezbroj situacija smo videli kako Asteriks i Obeliks mlate ogromne likove, ali najednom magični napitak nije rešenje problema. I to problema koji je zapravo veoma jednostavan. Zabavan je komentar jednog od likova kako je loša britanska kuhinja, odnosno ovo je francuski strip koji se sprda na račun britanske hrane koja je naravno manje kvalitetna i svetski poznata od Francuske. Blago rečeno... Jedna od boljih fora je na strani 33 kada Obeliks kaže da je uplašen, ali ne zbog divljih životinja u Areni već zbog treme koju će imati. Obeliks i trema su uvek dobra kombinacija. Uspeh ove priče je što je Gošini našao još jedan razlog da Gali odu u Rim (ma koliko taj razlog bio glup), i da tamo upoznaju sve moguće vrste likova: razbojnike, elitnu gardu, trgovce robljem, vlasnike robova... To je ono o čemu se epizoda zapravo radi, a potraga za vencem je čist izgovor. Loš izgovor. Crtež je kao i uvek odličan, što je mnogo bitnije od scenarija i priče, ili u ovom slučaju bitnije od par greški. Način na koji Uderzo crta Cezarovu palatu, primera radi. Uderzo se uvek prilično trudio da scenografija a pogotovo arhitektura budu na nivou. Nije u tome toliko dobar kao na primer kod crtanja lica, ali se recimo u serijalu Tanguy i Laverdure (koja kretenska imena... i koji kretenski serijal) odlično pokazao sa avionima. Na strani 43 ima jedna scena u magli, i to je Uderzo odlično prikazao. Naravno, likovi su svi dobro nacrtani, i kod crteža zaista nema ničega što bi se moglo zameriti. |
Asterix 19-33:
Opširne recenzije:
Vesterni:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Srednjovekovni:
Grrl-Power:
Amerikanizmi:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Bourgeon:
Manara:
Boucq:
Uderzo:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Loisel:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2025/02/pre-potrage.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Hermann:
Lawrence:
Moebius:
Ostale recenzije:
No comments:
Post a Comment