Tanguy & Laverdure - Uderzo

 

Update: 30.8.22.

TANGUY & LAVERDURE

Vrsta: 2. integral

Epizode: 4 do 6

Crtez: Uderzo

Scenario: Charlier

Izdavac: Strip-Agent (2009) 

Premijerno: 1964/1965/1966

Dimenzije: 29.4 x 21.6 cm, HC 

Br strana netto: 143

Tiraz: 500

Zanr: spijunski, humoristicki, krimi

YU istorijat: Gigant

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Prva 3 integrala jesu.

Crtez: 9/10

Scenario: 1/10 

Ciljne grupe: sredovecni nostalgicari, fanovi Asteriksa, nezahtevna publika 

Prednosti: odlicna scenografija a pogotovo crtez aviona, kvalitetan kolor 

Minusi: kretenske price, ponavljanje identicnog sablona iz price u pricu, nezanimljivi dijalozi, jeftin humor

Ovaj album sam kupio jer je bio na vecem snizenju, i zato sto mi se dopada crtez Uderza. Ali nisam znao kakvo smece od prica me ceka... Na ovakav raskorak izmedju crteza i scenarija sam retko nalazio. Koliko god su ilustracije kvalitetne i koliko god boje bile lepe, toliko su price krajnje imbecilne i ekstremno stereotipicne. Charlier, koji je po meni ako ne najgori onda barem najprecenjeniji francuski scenarista svih vremena, koristi identican sablon u sve tri epizode, a pretpostavljam i u (skoro?) citavom serijalu. Nesumnjivo jedan od najgore napisanih strip serijala koje sam ikad citao. Ne bas toliko glup kao Trigan Empire ali samo za nijansu manje glup od Cisko Kida.

Sve tri price krecu relativno simpaticno, ali cim krene glavna radnja epizode munjevitom brzinom srljaju u propast. Fanovi T&L se kunu da je serijal prilicno realistican, ali to se moze odnositi iskljucivo na vizuelni prikaz aviona i na opis istih, jer je Charlier nekada bio pilot (ili se barem bavio vazduhoplovstvom) te se razumeo u tematiku odlicno. Medjutim, kad bi ovo zaista bio realistican prikaz francuske avijacije, onda bi to znacilo da su i Francuzi kompletni idioti, nesposobni debili, a da im je avijacija u stanju haosa. Naivnost s kojom glavni likovi odnosno pozitivci nasedaju na zamke i zavere iz epizode u epizodu je zaista preglupo, previse naivno - cak i za ovakav polu-humoristicki tzv "zabavan" strip. Francuska avijacija, cak i kada ocekuju sabotazu od neprijatelja, ne reaguju na ocigledne znake i jasna upozorenja (sto bi Ameri rekli, "red flags"), stoga nije ni cudo sto negativci u vise navrata pozitivce nazivaju "imbecilima" i "kretenima". Svaki iole inteligentan citaoc mora da se slozi sa krimosima i stranim spijunima, najkasnije posle 50ak strana. Pravo je cudo da pravda ikada pobedi.

Sve tri epizode u ovom 2. integralu sadrze radnje o saboterima, a koliko sam upoznat vecina ovih 30ak epizoda su copy-pastirane na ovaj smaracki kalup. Sabotaze su do te mere dominantna tema da je Charlier ladno i lepo mogao da nazove serijal "Sabotage" ili "Saboteurs" umesto ovih tupavih i predugackih imena dva glavna lika.

Ova dva lika ionako nisu posebno zanimljivi niti harizmaticni da bi iole mogli da spasu serijal od uzasnih scenarija. Tanguy je klasicni pulp-fiction alfa heroj: stereotipican i suvoparan, kao da ga je osmislio Vance, a Laverdure je lose koncipiran "comic relief" cirkuski klovn. Skoro svi gegovi su bazirani na bangavosti/gluposti ovog (jedinog) iskarikiranog lika: u svakoj epizodi on se obavezno ili spotice na nesto i pada na nos, ili nekome nespretno i slucajno nabada tortu na glavu. Francuski humor u onom svom najgorem obliku. Ja to zovem "banana peel humour" odnosno jeftina farsa.

Za razliku od Asteriksa, kojeg je pisao Goscinny - dakle superioran scenarista u odnosu na izvikanog Charliera - u T&L radnja je predvidiva i stereotipna. Asteriks je prepun iznenadjenja i originalnih obrta, a svaka prica drugacija. T&L toliko smara da sam jedva uspeo da procitam citav album. Cak sam razmatrao u nekoliko navrata da prekinem s citanjem i da predjem jednostavno na prelistavanje stripa, kao da je decija slikovnica. Tzv Trigan Empire sindrom.

Dijalog takodje smara. To su uglavnom ili robotski razgovori o nezanimljivim tehnickim detaljima ili kretenski "small-talk" humor. Mada ni jedno ni drugo nisu nista u poredjenju sa dosadjivanjem kada krene glavna radnja: tada su baloni skoro necitljivi koliko su dosadni. Baloni su takodje i "predebeli"; previse price i naracije, detaljnih objasnjenja, premalo zanimljivosti. Ovakav komercijalan strip ne bi smeo biti toliko brbljiv i statican vec bi akcija trebala ipak biti u prvom planu, bar u vecoj meri. Jer ako ne umes da pises dijaloge, okreni se akciji...

Inace, Strip-Agentovo izdanje je prilicno dobro. Papir je malo jeftiniji ali odgovara crtezu. Izdavacu je trebalo cak 11 godina (2008-2019) da izbaci 8 integrala. Takav tempo je prespor. A opet, koga to briga u ovom slucaju? Em su price uzasne, em je Uderzo radi0 samo u prvih 6-7 epizoda posle cega ga zamenjuju slabiji crtaci poput pomalo izvikanog Jije-a.

Sharaz-De - Toppi

 

SHARAZ-DE

Vrsta: antologija 

Crtez/scenario: Sergio Toppi 

Izdavac: Fibra (2009, reprint 2020)

Premijerno: 1980/2005 

Cena: 1900 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 200 

Tiraz: 900 (500 + 400)

Zanr: bajke, fantazija, egzotika

YU istorijat: nepoznato

Kolor? 32 u boji, ostalo c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Vrlo malo. 

Rasprodato? Vise nije, reprint je uradjen nedavno.

Crtez: u boji - 10/10, c/b - 9/10

 Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: esteticari, iskusni stripofili, starija publika 

Prednosti: zanrovi, tematike, originalnost, neobican i detaljan crtez, fantastican kolor, nepoliticnost, redak tekst - lako se cita 

Minusi: steta sto nije bar polovina u boji, par prica imaju zbrzan zavrsetak

Zahvaljujuci nedavnom reprintu napokon sam se docepao ovog albuma, i nisam razocaran. Toppi je original medju ilustratorima, vise slikar nego klasicni stripadzija.

Sadrzajno, ovih 11 prica su labavo povezane (odnosno samo kroz identicnog naratora), i skoro sve su po oko 17-18 str. Price su jednostavne, linearne, sa veoma malo teksta. Neke su bolje, neke slabije, ali nijedna nije dosadna. Nekonvencionalne su, ne samo u smislu sto su bajke u pitanju i sto se oslanjaju na minimum naracije i uz oskudni dijalog, vec i zbog ponekad neobicnih obrta.
Naravno i zbog ilustracija: gotovo svaka strana je splash page odnosno "jedan" crtez, jedan panel. Tradicionalistima - koji ocekuju rigidno postovanje/sledbenistvo standardne forme - ne bih ovo preporucio. Medjutim, iako ovo mozda zvuci kontradiktorno, preporucio bih album clanovima Bonelijevih Svedoka (najvecoj balkanskoj strip-sekti) cisto da im se malo prosire vidici, da uvide bar donekle da se svet stripa ne sastoji samo od kauboja, Indijanaca, odrezanih skalpova i brzih/sporih revolverasa. Vecini Bonelijevih Svedoka se naravno nece dopasti ovaj "strip" (cak pretpostavljam da bi vecina odustala vec kod prelistavanja, psujuci i proklinjuci glasno sto nema Zagora ili barem jednog tomahavka), ali ako se samo jedan Bonelijevac uspe iscupati iz kandzi tog zlokobnog religioznog kulta, onda je Toppi uspeo - i kao crtac, i pisac, i humanista, a ponajvise kao spasioc.

Za razliku od Solitudinis Morbus (a po svemu sudeci i Kolekcionar kao i Colt Frontier) nema politicke korektnosti niti politickih tema tj levicarskog izivljavanja/pridikovanja za razliku od nekih drugih radova Toppija. Drugim recima, nema crnaca "zrtava" belog rasizma niti idealizacije Americkih (severnih) Indijanaca cemu je Toppi sklon. Doduse, ovde ni nema Indijanaca... 

Najveca, a mozda i jedina prava zamerka koju imam je sto nema vise obojenih strana. Dve price su u boji, ukupno 32 strane, znaci nesto vise od sedmine albuma, sto je meni premalo.

Toppi nije voleo da radi kolor, cak je (navodno) smatrao da nije neki posebni ekspert za to, ali njegov izbor boja i tehnika ga totalno opovrgavaju. Pre ce biti da je kolorisanje bilo suvise vremenski zahtevno, ili je on bio fanatik crno-belog stripa, a takvih u ovom svetu zaista ima, i to ne mali broj. Stoga i ocekujem kritike na racun toga da uopste pominjem nedostatak boje, jer mnogi smatraju da Toppijevom ekstravagantnom stilu nije potreban kolorni bonus. Oni i jesu i nisu u pravu: s jedne strane Toppijev c/b izgleda odlicno, ALI... s bojom je jos bolji, da ne kazem fantastican.

Nakon sto sam procitao Sharaz-De, kupio sam bez premisljanja i Colt Frontier, kao i Solitudinis Morbus od Toppija i Fibre. Mozda i o njima nesto napisem...

Fibrino izdanje je besprekorno. Od formata preko kvaliteta papira do poveza i naslovnice, sve je po obicaju na najvisem nivou. S te tacke gledista Fibra je najbolji balkanski izdavac. Po svoj prilici, Markos ce izbaciti jos neke albume Toppija, za sada ih je izdato 4 na ovim prostorima.

Vise o Toppiju naci cete na listi najboljih crtaca:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/01/best-50-comic-book-illustrators-of-all.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html

Axa - Integrali

 

Updated: 26.12.22.

AXA 1-3

Vrsta: integrali (tri)

Epizode: 1 do 19

Crtez: Enrique Romero

Scenario: Donne Avenell

Izdavac: Strip-Centar Tino (2015-2018)

Premijerno: 1978-1985 

Dimenzije: 26.9 x 22.4 cm, HC

Br strana netto: 180/180/220 

Tiraz: nepoznat

Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, distopijski, light erotica

YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Spunk

Kolor? c/b

Politicki obojen? Vrlo malo.

Golotinja? Naravno. Na skoro svakoj strani, ali nista vulgarno. Elegantan nudizam.

Rasprodato? Prvi integral se cini da jeste.

Crtez: 10/10

Scenario: 6-9/10 

Ciljne grupe: napaljeni tinejdzeri/osnovci, matori (napaljeni) nostalgicari, stripski esteticari

Prednosti: golotinja, vrhunski elegantan crtez, zanrovi, zabavno 

Minusi: previse mali format, bledi tisak u drugom integralu, scenario neretko na nivou ameba, krajnje bezobrazna cena

Romero spada medju najbolje spanske crtace, a time i medju najbolje svetske, jer Spanci i Italijani predstavljaju vrh stripa – barem u crtackom smislu, odnosno u onom najbitnijem smislu. Kome je sadrzaj veoma bitan, a pogotovo "intelektualan", taj bolje da preskoci ovaj strip. Odnosno ako si pretenciozni hipster koji u svojoj bednoj kolekciji drzi (primera radi) Satrapijanu i Mausijanu (koji veoma ironicno i nemaju bas neki visokoumni niti interesantan sadrzaj – vec samo tako deluju naivnim ovcama), ili ako si jedan od onih stripofila kojima je crtez nebitan a prica je sve (u sta se ubrajaju i Bonelijevi Svedoci), ovo definitivno nije za tebe – sem ako uzivas u so-bad-it’s-good shundu.

Sto se dijaloga, price i likova tice Aksa je smesan strip, pun kontradikcija, budalastina i detinjarija. Slicno je glup kao Raymond-ov Flash Gordon, mada daleko manje predvidljiv (sto doduse ne govori mnogo jer najraniji FG je jedan od najpredvidljivijih stripova ikad). Ali sto jos mnogo bitnije: Axa je veoma zabavan, opustajuci strip, dok Raymond-ov FG zna cesto da nervira sa svojim dosadnim i imbecilnim sablonima. Avenell se na momente krece na ivici trashploitationa, a uprkos tome zna ponekad i da pridikuje i moralise o zagadjenju zivotne sredine i zloupotrebi tehnologije - sto je presmesan kontrast, pa moze se slobodno reci i suntava kontradikcija. Hoces trash ili da moralises? Oba trojica tesko da idu u paketu. A neretko ubacuje cak i poneku otrcanu kvazi-feministicku poruku – uprkos ociglednoj seskploataciji glavnog lika; drugim recima, strip je bangav mish-mash svega i svacega, salata, paradoks, pravi besmisleni pulp. Veoma je naivno osmisljen i napisan, a koji udeo u pricama je imao Romero, to ne znam. Ima tu i romanse, ponesto humora (nista preterano puno), ali je u sustini onaj klasicni blentavi pulp sci-fi, sto znaci akcija i avantura na kvadrat, ali bez mozga. 

Da li je Avenell (ili Romero?) ubacivao politicki-korektne govore o “drustvenimm temama” u Aksine balone da bi “lukavo” pokusao da opravda svu tu golotinju te da izbegne kritiku da koristi sise radi bolje prodaje? Ko zna. Ne bi bio ni prvi ni poslednji koji to radi. Na primer, Spice Girls – prva cistokrvna kurvo-pop girl-group 90ih – su uporno furali pricu da su one zapravo feministkinje a ne obicne netalentovane fufice zeljnje slave, novca i qrca, tako da je ova licemerno-ironicna strategija “ublazavanja eksploatacijske jeftinoce” veoma zastupljena u popularnoj kulturi tj uobicajena pojava u istoj, pogotovo u ovo retardirano pred-Orvelijansko doba kada levicarski zapadni Establishment paralelno promovise kontradiktorne ideologije kao sto su feminizam i kurvinizam.

Medjutim, to praznoglavo moralisanje koje se s vremena na vreme pojavljuje u Aksi je toliko naivno, toliko tupavo, da uopste ne smeta – cak ni jednom okorelom anti-levicaru kao sto sam ja. Nije to ona vrsta izvitoperene, podmukle, politicki obojene, lazljive, pristrasne, levicarske propagande kakvu praktikuju marksisticke psihopate poput Alan Moore-a. Ni priblizno.

Uostalom, u 15. prici Brodolomka Aksa pravi budalu od sebe u nekoliko navrata, dok se "bahati" feministickim opaskama a ignorisuci upozorenja svog partnera Meta u nekoliko navrata; zatim nadrlja pa mu se mora kasnije izvinuti zbog svoje lakomislenosti. Zalila se na "muski ego" u par navrata a zatim njih oboje dovela u opasnost jer nije zelela da zajedno, demokratski, donose odluke. Uostalom, zar to i nije pravi cilj modernog feminizma? Ne da se postigne jednakost vec nejednakost, ali u suprotnom smeru. Svaka ultra-feministkinja potajno zeli dominaciju nad muskarcima, ne jednakost, kao sto i Crni Panteri nisu bili za jednakost vec za dominaciju nad belcima, a to je bio deo zelje za osvetom. (Inace je skoro svaka borba za jednakost obicna bajka za naivne: em nije moguca, em oni koji se zalazu za jednakost zele zapravo zamenu uloga sa onima koji ih navodno tlace.) Ali to pominjem cisto ovlas, jer Aksa nije ekstremista, nije neka maloumna, prepotentna rospija koja mrzi muskarce. Naprotiv: u vecini epizoda flertuje s nekim novim tipom - ili se nanovo ljubaka sa onim prethodnim tj trenutnim... A ponekad, kao u epizodi Raskrinkana, sedi na dve stolice. (Ili dva qrca, kad moram da budem prost.)

Ko je uopste pisao Aksu?

Tesko je reci. Neki izvori tvrde da je Avenell pisao "samo" scenario ili cak iskljucivo dijaloge po Romerovim pricama, a negde pise da je Avenell scenarista u pravom smislu.

Sadrzajni imbecilizam koji definise scenarije bi mozda bio problem da crtez nije maestralan. Sto me dovodi nazalost i do glavnog minusa ovih integrala: format. Trebao je biti veci. Kvazi-umetnik/kvazi-panker Tino je trebao da Aksu izda u slicnom formatu kao reprint Fibrinog Eternauta, Komikovog Popaja, Makondovog Fantoma, Millerovog 300... Odnosno dva ili tri kaisa po strani, umesto cetiri kao u ovom formatu, tj format je trebao biti jos "izduzeniji" od ovog - da bi se video neverovatan i precizan detalj koji Romero nudi na bas svakoj strani. Konstantnost ovog serijala je ne za pohvalu nego za ovacije: Romero je ovih 19 epizoda (sem jednog dela te zadnje) nacrtao u rasponu od skoro 10 godina, ali uprkos tome nema nikakvog pada kvaliteta u crtezu, sto je retkost.

Ponekad kvalitet raste vremenom, ali to uglavnom vazi za karikaturne stripove. Kod ovakvog tipa crteza, odnosno realistickog i detaljnog s puno sencenja, kvalitet uglavnom opada vremenom. Ima puno pregrst presitnih panela sa neverovatno dobro ilustrovanim pejsazima te je prava steta sto neki od tih crteza “chame” na nekom usamljenom uglu stranice umesto da pokrivaju najmanje pola strane. Mnogi od ovih sitnih pejsazkih panela bi ladno mogli biti i splash pages. Grehota, zaista. 

Mozda ce zvucati smesno nekome – recimo maloumnim hipsterima i njima slicnim stripofilskim kvazi-intelektualcima – ali Romerov crtez je na nivou mnogih najboljih senko-fanatika koji se isticu odlicnim/detaljnim sencenjem i ciji radovi mogu da se izdaju u c/b varijanti a da se kvalitet ne gubi (osetno), odnosno crtaci ciji albumi cesto i ne zahtevaju kolor. (Toppi, A. Breccia (kad je dobar), Roi, Solano, Ortiz, Del Castillo, Battaglia, Holdaway.) Ako ste fan nekog od navedenih onda ne oklevajte: Romero spada u sam vrh stripske umetnosti, svrstavam ga medju najbolje inkere ikad. On je legenda, ne zbog toga sto je kreirao ikonicnu Aksu ili zato sto je deo Zlatnog Perioda Stripa a time i pionir (ne Titov naravno), vec zato sto je sa tehnicke strane neosporno majstor zanata.

Tesko je naci ijednog strip crtaca koji s toliko konstantnosti i preciznoscu crta (glavne) likove. Aksa je, na primer, savrseno nacrtana u prakticno svakom panelu: bilo da se radi o njenom savrseno oblikovanom/nacrtanom telu ili licu, Romero nikada ne brljavi, nikada ne otaljava - kao mnogi drugi (da ne kazem vecina). U ovom periodu je crtao likove s disciplinom koja je zapanjujuca. Koliko sam ja primetio, Aksu je pogresno tj ruzno nacrtao na samo jednom mestu, u drugoj prici treceg integrala, na strani 51.  Zapravo jedini crtaci koji su u ovom rangu sto se toga tice su Peyo, Barks, eventualno jos Magnus i mozda jos sacica njih. Svaka crta je isplanirana i prakticno s "kompjuterskom" preciznoscu plasirana na papir. Siri auditorijum stripofila mozda ne bi ukapirali o cemu pricam, ali verujem da ljudi koji se i sami bave crtanjem odmah prepoznaju Romerov veliki talenat, kako za kontinuitet tako i za oblikovanje likova i predmeta a i za besprekorno sencenje.

Sto se tice kompletiranja Akse, ova tri integrala sadrze sve epizode iz prvobitnog/glavnog perioda, tj iz 70ih i 80ih. Postoji i nesto malo iz kraja 80ih ili pocetka 90ih sto je radjeno za americko trziste, ali o tome ne znam skoro nista. Romero se 20-30 godina kasnije vratio Aksi (mozda zbog love, a pretpostavljam i malcice zbog sisa) i odradio nekolicinu epizoda od po 40-50 strana koje su medjutim crtacki dosta slabije. Aksa u njima vise nije toliko lepa, drugacije izgleda, a i donekle fali ta elegancija crteza iz prvobitne ere.

(Ne znam zasto, ali sve tri naslovnice integrala, koje su ovde prikazane, su ilustracije iz tog novijeg perioda; cudna odluka, jer ova Aksa na naslovnicama izgleda drugacije od starih epizoda koji se nalaze u integralima.)

Price su ponekad toliko prepune gluposti da ih je skoro nemoguce sve pohvatati togom prvog citanja.

Primer: 14. prica Raskrinkana: (SPOJLERI)

U toj prici Aksa sa ljubavnikom Metom nailazi na neki oronuli dvorac u kojem zive dve vrste mutanata: jedni su strokavi i kriju se u mraku a drugi su napredni, i nose kostime/maske da bi bili "lepi". I valjda se zbog toga ne podnose, sto je skoro pa komicno. Aksa orvoreno flertuje sa liderom "lepih" mutanata, iako je Met to negde, a on se nekim cudom ne oglasava po tom pitanju: bilo bi logicno da ima napada ljubomore, ali mozda je vec navikao na Aksino spontano qrvanje.

Medjutim, najbizarniji aspekt ove kompletno blesave epizode je to sto tik pored zamka slece neki NLO, koji i Aksa i mutanti manje-vise ignorisu na pocetku, jer su jedni drugima ipak zanimljiviji! Aksu vise zanima dvorac i ljudi koji u njemu obitavaju, dok su mutanti suvise opcinjeni Aksinom lepotom da bi se odmah posvetili vanzemaljcima.

(Ovaj fazon ignorisanja NLO-a je bio koriscen i u MST3K filmu The Giant Spider Invasion, kao i u jos glupljem Devil Girl From Mars. A s obzirom da u ovoj epizodi Akse NLO niko ne dira "dok se ne ohladi", nema sumnje da je Avenell uzeo neke fazone bas iz ovog filma, jer i u njemu se NLO ne dira jer je vreo...)

NLO biva bacen u drugi plan "dok se brod ne ohladi": rezonovanje na nivou najglupljih sci-fi prica. Ova epizoda cak i sadrzi neku naivnu srocenu "poruku" o predrasudima o izgledu, sto u prevodu znaci da se Aksa suvise fokusira na spoljasnji izgled, potom uvidja svoju gresku pa se redom izvinjava mutantima sa obe strane. Tu je naravno i Aksin verni robot koji ima izliv ljubomore jer je zaljubljen u Aksu. Isti onaj izliv koji Met iz nekog razloga ne pokazuje, kao sto sam vec pominuo...

SPOJLERI:

Medjutim, u odbrani Romera, vec u narednoj epizodi, Brodolomka (na slici), Met se napokon izjada Aksi za njene nebrojene kurvarluke. Na strani gore Met cacka Aksu za "Tarzana" kojeg su upravo otkrili na pustom ostrvu (a kome se Aksa jako svidja), a onda joj prebacuje njene razne afere i flertovanja. Ona na to reaguje ljutito, tvrdeci da "nikome ne pripada" i da "zeli biti slobodna". U prevodu: "zelim imati slobodu jahanja onoliko qrceva koliko to zelim i kada to zelim". Ukoliko je Avenell zaista mislio da ce ovakav stav da od Akse napravi feministkinju tesko se prevario, jer efekat je obrnut: ovo je cini najobicnijom droljom. Imati "slobodu kecanja" je cist svingeraj, egomanijastvo, cak i nimfomanija, a takve stvari ne bi trebalo da imaju blage veze sa "zenskom borbom za jednakost". Tu se scenarista bas blamira, ali posto je ovo pulp sve je OK.

"Niko me ne moze imati! Slobodna sam!" Isto ovo moze svaka ulicna prostitutka da tvrdi za sebe.

Ova 15. epizoda je inace daleko manje tupava. Scenarijske "omaske" umeju dosta da variraju; neke price su mnogo gluplje od drugih.

16. prica Tragacica takodje spada u "inteligentnije". Ima mnogo logicniji i normalniji scenario. Prica nas upoznaje sa Aksinom prosloscu, ona saznaje o svojim roditeljima kao sto i mi saznajemo i njenoj starosti. 23 godine ima, barem u ovoj epizodi. (Nema informacije koliko je vremena proslo od njenog bega iz kupole.) Prici fale onakve gluposti kakve dominiraju mnogim prethodnim epizodama.

17. prica Begunica je povratak u (nomen-est-omen) tipicniji eskapizam serijala, prica koja se odigrava u luna parku. Luna park u post-apokalipticnom svetu? Hombre ovo nije, to je sigurno, a ni Dzeremaja. Ovo je pulp sci-fi u kojem je "sve" moguce. Sta sve? Na primer, Aksin robot Deset dobija metalnu devojku, a time sam sve rekao. Zabavni pulp kakav pulp i treba da bude.

Sto se naziva tice, na spanskom se zove La Escapista sto je nesto kao "pobegulja". Ni ja nikada do sada nisam cuo srpsku rec "eskapistkinja", ali eto, i toga ima. Ali koliko god ta rec zvucala nezgrapno i nelegantno (kao i velik deo srpskog jezika, ako cemo pravo), opet je prihvatljivija od hrvatskog prevoda "eskapistica" koje para usi svojom gluposcu (jos vise). Ali ebiga, takav je srpsko-hrvatski (a verovatno i ostali slovenski jezici): nije posebno podoban za improvizaciju tj nije tako fleksibilan i praktican kao sto su to engleski a i pretpostavljam spanski. Srpskim jezikom dominiraju duze reci, i to one pretrpane suglasnicima, pa jos kad uz to dodamo rodove, padeze i razne konjugacije, dobijamo jezik sa relativno malo slobode u stvaranju i sklapanju novih reci. Ja sam ipak odlucio da nazovem ovu pricu Begunica, jer ta rec postoji, ne zvuci nebulozno, mada nesto drugo znaci: zena koja pobegne od muza, a o tome se ne radi ovde.

U ovoj epizodi (kao i u narednim) ima nekoliko "ostecenih" kaiseva koji su veoma drugaciji od ostalih iz ove price - a ti su besprekorno ocuvani. Radi se o lose ocuvanim materijalom u kojem ovog puta nije problem bledilo (kao u delovima drugog integrala) vec "razmazana" crna boja. Cisto sumnjam da je izdavac kriv za ovo. Uostalom, i u Modesti Blejz integralima (u kojima takodje ima Romera) ima ponekad tih losih skenova. Generalno je velik problem s tim starim (novinskim) pulp serijalima sto se tice izdavanja jer cesto fale originali ili su osteceni.

18. epizoda Medju zvezdama je ubedljivo najoriginalnija jer totalno tripozna, a pritom je jedina epizoda koja je cist space sci-fi. Ovog puta se Avenell zaista potrudio da napise nesto sto nije obican pulp, umesto da se bavi standardnim forama ovakvih serijala. Da se razumemo, doduse, ja nemam nista protiv ni kada su price primitivnije i naivne, to i jeste deo cari ovakvog stripa - kao i B-filmova 50ih, na primer.

19. epizoda Izdani nije kompletirana 1986. jer je serijal odjedanput obustavljen od izdavaca, i to u sred price. Zadnji kais je broj 2238, a nakon toga Romero nastavlja scenario/crtez sam, i to mnogo kasnije - sudeci po nesto drugacijem crtezu. Tih 10ak zadnjih strana drugacije deluju; sencenje je za nijansu oskudnije, a Aksa cesto ne lici sasvim na sebe. Sto se radnje tice, odigrava se veliki obrt sa Desetkom i njegovom "zenskom" Martom; maltene diznijevsko-bajkovito-erotski zavrsetak koji se prilicno uklapa u blesavost celokupnog serijala.

Sto se mene tice, serijal se ovde zavrsava, bez obzira na mnogo kasnije nastavke, mada treba imati i "kolor specijal" (ili kako ga vec nazvati) koji je odlicno ilustrovan, bas kao i c/b deo.

Vrsta: zasebna epizoda

Crtez: Enrique Romero

Scenario: Donne Avenell

Izdavac: Strip-Centar Tino (2019)

Premijerno: 1983 

Dimenzije: 28.3 x 20 cm, HC

Br strana netto: 48 

Tiraz: nepoznat

Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, distopijski, light erotica

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Sve po starom, mozda malo vise.

Rasprodato? Verujem da jeste.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10

Postoji i jedan album u boji koji je uradjen na kraju prvobitnog perioda. I to bih preporucio: Aksa izgleda fantasticno i u koloru. Sve upravo navedeno je Tino izdao vec.

Samo je pitanje hronologije konfuzna tema. Po svim internetskim izvorima, ovaj album je uradjen za vreme c/b serijala u listu The Sun. Zadnji c/b kais u tim novinama je objavljen 1985. i to je broj 2234 (Wikipedia) ili 2238 (Tino), zavisno kome ces pre da verujes. To je 19. i ujedno zadnja epizoda koju je Romero crtao pre nego sto se serijalu vratio 20ak godina kasnije.

Medjutim, u uvodu ovog kolor albuma Romero (?) tvrdi kako je ova epizoda radjena posle obustavka serijala. On (ili ko vec) tvrdi da je c/b serijal objavljivan u The Sun 5 godina (umesto nekih 7), i da je tek onda krenuo sa ovom pricom koju je "zavrsio 1982. a 1983. je objavljen strip". To nema nikakve logike jer bas svugde pise da se The Sun bavio serijalom do 1985 ili 1986, zavisno od izvora. Ne verujem da svi na internetu grese a da je jedino Romero u pravu, iz prostog razloga sto se vrlo lako da proveriti kada je britanski list prestao sa Aksom, a cisto sumnjam da bi se svi zajebali za citave 2-3 godine.

Postoje samo dva objasnjenja: ili je Romero posenilio i zaboravio hronologiju sopstvenog rada, ili je Tino izmislio uvod od Romero odnosno ovaj uvod nije napisao Romero vec Tino. Ovo drugo mi deluje realnije, uprkos Tinovom insistiranju da je dobar drug s Romerom, da je Romero podrzavao izdavanje ovih integrala, i ostale bajke i polu-istine koje Tino plasirao u raznim propratnim tekstovima.

Kako god bilo, kaisa 2234 (ili 2238) Aksa je privremeno obustavljena, da bi se na kratko vratila u dvobroju za americko trziste, a onda par decenija kasnije sa jos 4 c/b epizode. Cene su jos bezobraznije za ove pojedinacne epizode, tj 1200 dinara za album od samo 50ak strana – i to c/b. Ovaj u boji je 1400. U tom smislu je Tino ne samo bezobrazan vec i Kralj Bezobrazluka, jer time nadmasuje i Frontispis. Libellus, koji su Imperatori Bezobrazluka, Tino doduse ne nadmasuje u ovom (veoma negativnom) smislu jer Libellus cvrsto i neoborivo drzi svoj numero uno polozaj kao najpohlepniji izdavac sto se tice odnosa dinar/strana. (Suvisno je i pomenuti da u mojoj pozamasnoj kolekciji imam samo nekolicinu Libellusa – koji su pritom uglavnom nabavljeni na akcijama od 50%.) Ovaj serijal je pre par godina definitivno bio najskuplji domaci serijal koji sam si ikad priustio sto se tice tog odnosa strana-cena, a taj odnos je tada bio katastrofalan: 14 dinara po strani, i to za c/b! Poredjenja radi, Carobna Knjiga izdaje vecinu svojih (kvalitetnih) strip serijala po ceni od 10 dinara po strani – i to kad je boja u pitanju. U Carobnoj Knjizi ili kod Darkwood-a jedan ovakav Aksin integral tada bio kostao negde 1500 dinara, po nekoj slobodnoj proceni. Medjutim, sada kada su svi podigli cene, Axa vise ne spada u najskuplje albume.

Drugi integral ima mnogo "bledunjavih" strana na kojima je bogati crtacki detalj iskasapljen i prepolovljen. Doduse, Tino nije kriv za to; originalni materijali su takvi, ko zna iz kojih razloga – nesumnjivo vezani za ljudsku nemarnost, lenjost i glupost. Da li je prvobitni (britanski) izdavac kriv, ili je Romero zasluzan za ovaj propust, to ne znam. Naravoucenije, ne drzati originalne table u stali! 

Znam sta ce neki od vas (srecom malobrojnih) klosara koji branite visoke cene reci: “zalis se na cenu, a istovremeno zelis veci format s manje sadrzaja, a to bi znacilo vise integrala i jos skuplje”. Jeste, bilo bi jos skuplje ali kada je Aksa u pitanju tj kada je ovakav crtez u pitanju dao bih jos vise, samo da se uradi kako treba. Ali to ne znaci da bih RADO dao vise, jer nisam RADODAJKA kao neki od troshikesa odnosno onih par stotina Libellusovaca koji se cak ponose time sto placaju citavo jedno bogatstvo za jedan serijal. To je iskompleksirana, imbecilna, elitisticka bagra za koje ovaj blog ionako nije namenjen. Oni koji trebaju da se pronadju u ovom slikovitom opisu ce se definitivno pronaci jer tacno znaju ko su... 

Integrale je najbolje citati po redu jer iako je svaka prica (manje-vise) zasebna, serijal ima kontinuitet; novi likovi se redovno pojavljuju a neki od njih ostaju neko vreme s Aksom pa se izgube da bi se kasnije vratili.

Drugi i peti panel ovde su dobri primeri crteza koji su previse kvalitetni i detaljni da bi bili prezentovani u ovakvoj minijaturi. Nazalost, razlog tome je sto je serijal crtan za britanski dnevni list The Sun, a ne za neku strip reviju ili, kamo srece, za francusko BD trziste. Zato je Romero strukturirao sve ranije epizode ovako rigidno, skoro uvek 3 panela iste/slicne velicine u nizu.

Ne znam o cemu se ovde radi. Da li je ovo naknadno obojena Axa iz novijeg perioda ili je ovo strana iz one kratke faze crtane za americko trziste - u kojem je Aksa mnogo manje gola ili valjda cak nikad. Ukoliko je ovo drugo, onda bi to znacilo da Strip-Tino nisu izdali bas sve iz serijala. Crtez mi doduse deluje kao da je ipak iz 80ih jer je Aksino lice jos uvek spreda prcasto a crtacki stil jos uvek nije izgubio mnogo na kvalitetu.

Vise o Aksi mozete naci na listi najboljih crtaca:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/01/best-50-comic-book-illustrators-of-all.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/druuna-serpieri.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/zetari-john-burns.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html