Thursday, October 8, 2020

Torpedo - Bernet



Updated: 30.8.22.


Torpedo 1-3

Vrsta: integrali (sve)

Crtez: Jordi Bernet

Scenario: Enrique Sanchez Abuli 

Izdavac: System Comics (2012-2014)

Premijerno: 1983-2004

Dimenzije: 23.9 x 17.1 cm, SC

Br strana netto: 226/236/236 

Tiraz: 500/750/750

Zanr: mafijo-krimi

YU istorijat: Stripoteka, Strip Art

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ovo izdanje jeste, S-A takodje, Fibra ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 4-10/10 

Ciljne grupe: svi (sem dece)

Prednosti: odlican crtez, veoma zabavne price, politicka nekorektnost, originalnost

Minusi: nije HC, manji format
Torpedo je ubedljivo najbolji mafijaski strip serijal, najbolji krimi serijal, i jedan od 5 najboljih strip serijala bilo koje vrste - sto se scenarija tice.
Sto se crteza tice, ovo je Bernet u svojoj top formi, a on spada u sam vrh svetskih ilustratora. Njegov stil je opusten, sa crtama/linijama koje ne slede neki savrsen geometrijski obrazac, a opet je besprekorno precizan; nije traljav, nimalo. Svi njegovi likovi imaju "konstantnost izgleda" uprkos ovakvom crtezu; nema sanse da se neka faca menja iz panela u panel, da odjednom ne lici na sebe.

Izraci liza tj iskazivanje emocija je Bernetu uza specijalnost, a u tome je u klasi sa velikanima kao sto su Floyd Gottfredson (znam, nekima ce delovati kao cudno poredjenje), Magnus, Tabary, Uderzo, Aragones i Corben.

Upravo zato je Alex Toth bio kompletan promasaj kao prvi izbor (?); prva epizoda koja otvara integral 1 je od njega, i na svu srecu samo ta jedna. Alex nema ni promil Bernetovog talenta u oslikavanju cudjenja, besa, veselja, apatije i bilo koje druge emocije, a u ovako luckastom serijalu to je osnov. A i u crtanju pozadina/scenografije Bernet je daleko bolji od njega, a i od mnogih. Toth je verovatno idealan za komercijalu tipa Zorro, ali za ovako nesto je potreban neko daleko vrsniji, neko ko je i umetnik i zanatlija. Bernet je idealan izbor, a da je on odbio serijal ne bi cak ni neko kao Ortiz mogao da uradi ovako dobro. Covek nema mane, barem ne u svom najboljem periodu tj u svojim najbitnijim serijalima i one shot albumima. Tek kasnije se njegov stil menja na gore, i to uglavnom kada radi ultra-komercijalu kao Betmen i soft pornjavu.

Integrali se skoro iskljucivo sastoje od kratkih prica od po 8-10 strana (sto inace preferiram), i retko koja bi se mogla opisati kao slaba - sem zadnjih nekoliko koje su prilicno glupe i primitivne. Scenario propada negde od polovine treceg albuma, mada bi neki rekli da nivo propada jos i ranije. Prve dve trecine serijala su duhovite, surove, realisticne ali stilizovane, politicki nekorektne, ponekad prostacke, i brutalno iskrene. Torpedo nije neki tamo "polu-simpaticni" gangster kao Toni Soprano (a tek nije Majkl Korleone - odnosno lik iz neke holivudske bajke) koji ima neke "kodekse" vec je psihopatska bitanga koja rado mlati i ubija sve sto mu se ispreci pred putem. Citaoc je prinudjen da se priupita da li gresi sto navija za njega (sto valjda radimo iz neke navike da podrzavamo protagonistu), a desava se i da navijamo protiv Torpeda sto cini serijal dodatno originalnim.
Integrali System Comics-a nisu savrseni jer imaju mek povez i manji format od originala. A i od nedavno su rasprodati. Alternative su Fibrina dva integrala, ali nisam ih kupio prvenstveno jer su radjeni na sjajnom papiru koji nikako ne odgovara c/b stripu - a kamoli Torpedu. Uostalom, previse mi je da citam spanski strip o njujorskom italo-gangsteru - u ijekavstini, pa jos u teskim ciglama.

 Fibra je nekoliko bitnih serijala usrala s pogresnim izborom papira i previse debelim cigletinama koje nisu za citanje. Ali s obzirom da su vecina fibratora komatozni popunjavaci polica, koje citanje ne zanima posebno, njima to uopste ne smeta. Fibra im je religija, a strip im samo sluzi da popunjava police. Kakvi su to ljudi kad im jedan covek, pritom komunisticki hipster, odlucuje sta ce da citaju...

Odnosno sta ce da koriste kao ukras na policama. Jer nista ne citaju. Zato ih valjda i ne zanima sadrzaj: vazno da je elegantno i lepo spolja, i fino debelo. A sad da li je papir odgovarajuc ili ne, i da li se treba prvo ici u teretanu 5 godina da bi se cigle moglr drzati, to je vec sporedno njima...

Ima i Strip-Agent svoje izdanje, originalnih 15 albuma. Sve je c/b. To bi bila najbolja opcija da nije rasprodato. Inace je u Francuskoj izasao Torpedo u boji.




By at No comments:

Petar Pan - Loisel


 Petar Pan 1-6

Vrsta: serijal (albumi)

Epizode: 1 - 6 (sve)

Crtez/scenario: Regis Loisel

Izdavac: Marketprint (2001-2005)

Premijerno: 1990-2004 

Dimenzije: 28.5 x 21 cm, SC

Br strana netto: 48/58/57/56/50/46 

Tiraz: nepoznat

Zanr: fantazija, klasika, za odrasle

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Neke epizode.

Crtez: 9/10

Scenario: 2-5/10 

Ciljne grupe: BD fanovi 

Prednosti: veoma dobar crtez, odlican kolor, odlicna scenografija

Minusi: haoticna prica, vrljava karakterizacija, nebulozan miks decijih i odraslih tema, ne preterano dobar crtez lica, dosadni dijalozi, slab humor

PP je veoma fino ilustrovan, a tek kolor je odlican. Ima ljudi koji preferiraju c/b verziju njegovih albuma, ali to je jedna suluda manjina. Potraga za pticom vremena, crtacki vrlo slican serijal ovom, je objavljen u Stripoteci pre 30ak godina i odatle je vise nego jasno da njegov crtez zahteva boju - pod obavezno. Bez boje njegove crte/linije se obrusavaju jedna na drugu, pretvarajuci strip u vizuelno nerazgovetnu kashu u kojoj se likovi previse stapaju u pozadinu.

Stripovi koji mogu bez boje su oni koji su jako detaljno i bogato senceni odnosno u kojima nema puno belog nepopunjenog prostora, i stripovi u kojima su likovi crtani u sasvim (ili dovoljno) razlicitim stilom od scenografije tako da ne dolazi do uzajamnog "pretapanja" pozadine i likova. (To je npr cesto slucaj u mangi - koja, eto ironije, uglavnom nije u koloru.)
Jos bolji primer tog ruznog pretapanja/stapanja se moze naci u domacem stripu 80ih Partizani u kojem svaka strana deluje kao neki kupus bangavih crta i linija. Loazelov stil je naravno daleko od "bangav", ali je sasvim jasno da je crtao s namerom da kolor bude kasnije dodat.
Uostalom, PP je mahom karikaturni strip, a oni se uvek "farbaju", sa dobrim razlogom...
Prica? To je vec druga prica...

Loazelov scenario je pravi kupus razlicitih tema, raspolozenja, lose definisanih likova, neartikulisanih i veoma dosadnih dijaloga, nebuloznih zbivanja i drugih gluposti. Konceptualno PP je cist promasaj, prica bez poente, bez iole zadovoljavajuceg zavrsetka, bez neke jasne sustine.

Verovatno mi najvise smeta kretenska kombinacija decijih i odraslih tema. Potencira se u nekoliko navrata pedofilija, primera radi, sto samo po sebi cini strip "samo za odrasle". (Da ne govorimo o golotinji.) A sa druge strane, humor je deciji, a vecina likova su detinjasti - ne samo deca. Taj kontrast jednostavno ne funkcionise; to je kao da pravite krvavi, brutalan, splatter film o serijskom ubici koji secka svoje zrtve - a pritom to treba da bude i urnebesna komedija. (Mada, naravno da i toga ima, jer degeneraca ima puno medju filmadzijama.) Te trapave mesavine naivnog i nimalo naivnog je bilo i u prethodnom serijalu Potraga za pticom vremena ali ni priblizno u ovolikoj meri.
Zasto opsednutost pedofilijom? Imam vise teorija.

Kao prvo, Francuzi/Belgijanci su notorni kao nezvanicni evropski centar pedofilije. (Nezvanicni samo zato sto je to kriminalni delikt, inace bio odavno bio ozvanicen.) Francuski filmovi, pogotovo oni nesto stariji, su prepuni ljubavnih veza izmedju nekih sredovecnih starkelja i klinki, i to vrlo cesto tinejdzerki a neretko i devojcica od 14-15 godina.
(Postoji cak i jedan francuski film (nahvaljen na IMDb) u kojem odrasli muskarac zavodi 16-godisnjeg decaka, j*** ga u b*** (kad moram da lajem) - a pritom taj pedofil nije prikazan kao zlotvor!)
Francuzi tu tabu temu besramno eksploatisu, uvijajuci te prljave muske fantazije u veo "umetnosti" kako bi opravdali njihovo postojanje. Ko se da prevariti tim jeftinim "art trikom" sam je kriv...
Drugi razlog moze biti to sto se za autora PP suskalo da je bio pedofil. Nikada nije dokazano, ali je cinjenica da se slicno Majkl Dzeksonu okruzivao muskom decom, da ga zene nisu (mnogo) zanimale, i da se pricalo da su braca decaci s kojim je provodio puno vremena niz godina obojica mozda bili homoseksualci kao odrasli.
Treca pretpostavka je da je Loazel potencirao temu unistenja tj korupcije detinjstva, odnosno zla s kojim odrasli prekidaju detinjstvo deteta. Taj prikaz odraslih kao zlotvora a dece kao nevine jagnjadi je jedan stari klishe koji se moze naci u mnogim bajkama i starim Dizni komedijama, ali fakticki se nikad ne koristi seksualno zlostavljanje dece da bi se napravila ta poenta. Ima daleko pitomijih tj prikladnijih nacina da se to uradi.

Kako god bilo, meni je veoma neukusno da u jednom naizgled komercijalnom BD stripu nadjem scene u kojima odrasli likovi nude ili traze oralni seks od dece. Toga najvise ima u prvom albumu koji se mahom odigrava u Londonu i koji je vizuelno najslabija prica jer manje velelepno obojena kao kasnije epizode locirane na (i u blizini) egzoticnom ostrvu.

SPOJLERI:

Karakterizacija je uzasna. Glavni lik, koji postaje Petar Pan tokom price, uopste nema definisan moralni stav: cas se ponasa kao nevinasce, cas kao egotisticno govedo. Zvoncica je jos gora: prikazati je kao prevejanu, napaljenu, patoloski ljubomornu kuravu je jedna stvar, ali ici toliko daleko da ona ubije drugi glavni zenski lik (time je sto je odvodi direktno u celjust krokodila) mi uopste nije u duhu price.
Ako je Loazel hteo da napise "mracnu" verziju PP-a onda je trebao to da uradi - i samo to. Jer ovo konstantno skakanje iz detinjarija u morbidu "nema veze s mozgom", sto bi klinci rekli. (Ne)pisana pravila pripovedanja postoje sa dobrim razlogom, upravo da bi price imale smisao, da bi bile logicne i da imaju svrhu.

Da ne govorim o dogadjajima posle ubijanja devojcice. Posto je ubije krokodil, PP i njegova banda klinaca nisu uopste potreseni niti saosecaju sa njenim bratom. Naprotiv, cak se zezaju na racun malog decaka, cak "saljivo" diskutuju o tome kako bi mogli da ga najlakse ubiju jer ih njegova tuga nervira! Decak pada u katatonicnu depresiju, a istovremeno postaje meta sprdnje ostalih klinaca - koji su toboze "junaci" price!
Sta je kog djavola Loazel hteo da kaze time? Sta je pisac hteo reci? Da su svi u prici - od Kuke do dece - zle psihopate? U tom slucaju, koga zabole kako se zavrsava prica i sta ce se s njima svima desiti...

A da mi tek neko objasni cemu ona citava pod-radnja o Dzeku Trboseku? Jos besmisleniji je bucmasti lik koji pocinje da sumnja u sebe, da je on sve te zene ubio nesvesno: cemu sluzi taj lik i zasto je u prici?
PP je prepun nebuloza. Taj lik je u najboljem slucaju sporadican prolaznik kroz ovu citavu pricu, a uprkos tome se zadnji album zavrsava (medjuostalom) i s njim.

Loazel krsi osnovna pravila pripovedanja; nekome se mozda dopadne toliko "nekonvencionalan" pristup, ali tu nije u pitanju pozitivna vrsta originalnosti tj zaobilazenje klishea i "krsenje dosadnih pravila pisanja" vec cista konfuzija pisca da se izbori sa toliko razlicitih likova i tema.
Po obicaju, oni nesto tupaviji stripofili brkaju ovu nekompetentnost sa genijalnoscu: nista novo.

Dijalozi su medju najgorima koje sam ikad citao. Ima mnogo praznog, tupog brbljanja bez poente. Humor je dosadan, pogotovo verbalni, i to blago receno. Retko sam se ovoliko dosadjivao uz stripske balone, jer su prepuni nepotrebnog baljezganja, bukvalno monotonog trtljanja.
Prvi albumi jos i donekle imaju neki "flow" ali od sredine krece veci haos da bi zadnja dva albuma urnisala serijal u svakom smislu (sem crtackog, taj nivo je relativno konstantan). Retko sam citao ovoliko konfuznu, kontradiktornu idiotariju.

Da budemo sasvim iskreni, da se ne lazemo: PP je popularan serijal jer ima puno sisa, a uz zvoncicu su mnogi klinci (a i odrasli muskarci) onanirali, ili barem balavili. Retko ko od njih ce da prizna da je to glavni razlog zasto vole PP, ali to je jednostavno tako, jer niko me ne moze ubediti da je "zadovoljan" ovom trapavom, debilnom pricom. Loazel ima talenat da seksualizuje zene na dobar nacin, i to ga spasava.

Obratite paznju na stranu iznad. Seksualne insinuacije/sale na racun "sirena" i Petra Pana, uprkos cinjenici da je on premlad za takve aktivnosti. Odnosno Loazel lukavo izbegava da nam kaze koliko on ima godina upravo da bi mogao da se poigrava pedofilijom, temom koja mu je ocigledno vrlo bliska. Mnogim stripofilima se dopada ovakva perverzija ali vrlo rado precute da je i to deo razloga zasto im se svidja ovaj serijal - kao i sto retko ko od njih otvoreno prizna: "volim PP jer volim sise!"

Citajuci mahom veoma pozitivne recenzije na Goodreads, stice se utisak da su fanovi ovog serijala ili teski perverznjaci ili da su kompletni idioti koji nisu ni konstatovali pregrst morbidnih/suludih gluposti.

Strip cete lako naci, jer osim Marketprinta postoji i novije izdanje od Fibre a uskoro vrlo verovatno i od Carobne Knjige. Izdanje CK ce biti daleko jeftinije, za trecinu, ukoliko izadje.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/slejn-rogati-bog-komiko.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/bloodstar-richard-corben.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/axa-integrali.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/uzumaki-darkwood.html



By at No comments:

Tuesday, October 6, 2020

Zetari - John Burns


Updated: 9.11.22.


 Zetari

Vrsta: integral (sve)

Crtez: John Burns

Scenario: Martin Lodewijk

Izdavac: Erko (2018)

Jezik: nemacki

Premijerno: 1984

Dimenzije: 30 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 92 

Tiraz: nepoznat

Zanr: fantazija, light erotica

YU istorijat: Strip Art

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez/kolor: 9/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: fanovi Storma, Axa, Druuna (tj svi koji vole sci-fi i sise)

Prednosti: veoma dobar crtez i kolor, fin koncept

Minusi: samo dve epizode

Originalna tabla iz prve epizode.

Sredovecni nostalgicari upuceni sa YU/bosanskom revijom Strip Art bi voleli da neko izda ovaj integral od 2 epizode, medjutim toga nema ni u najavi. Uopste je ovaj crtac dosta slabo poznat u svetu s obzirom na zanimljive serijale koje je ilustrovao, ukljucujuci i Eartha, kompletno zaboravljen strip o pecinskoj zeni dovedenoj u modernu civilizaciju. Crtez mu je potcenjen kao i njegovi stripovi. Mada, nije uvek na ovom nivou.

Zetari je idealno stivo za fanove Akse i Storma; pise ih Lodewijk koji je zasluzan i za mnoge epizode Storma, a Zetari je i donekle slican serijal Aksi, ali vise zbog golih sisa i akcione fantazije. Za razliku od pomenutih likova, Zetari je brutalna i retko milosrdna, sto cini strip osvezavajucim jer su mi dojadili junaci koji se gade ubijanja i koji po svaku cenu zele da postede neprijatelja. Tog pacifistickog sranja nema kod nje; ona rado i instantno kolje.

Ali i scenariji su originalniji od Storma i Akse.

Interesantno, i razocaravajuce, je sto ovog serijala nema na Bedetheque. Vrlo bednotekno od njih... Znaci da ovo nije cak ni u Francuskoj ikad objavljeno, sto je zapanjujuce.

 

Druga epizoda ima nesto bolju radnju i lepsu scenografiju, ali crtacki je nivo isti.

Zanimljivo je da je ovaj nemacki album stampan u Srbiji, a zasto bas tu - postaje jasnije kada uzmemo u obzir da je glavni covek ovog izdavaca niko drugi do Ervin Rustemagic (stoga i naziv Erko), Bosanac koji je bio urednik Strip Arta, mozda najbolje strip revije u bivsoj Jugoslaviji.

Bar sto se tice izbora stripova. U tom aspektu je to bila najbolja revija, jer retko sta se pojavljivalo sto je bilo lose ili cak i osrednje. Kvalitet materijala je vec nesto drugo... Strip Art je bio dobar na pocetku ali posle 15-20 brojeva je poceo drasticno da se srozava, a zadnjih 30ak brojeva su bili stampani na toalet papiru, da se diplomatski izrazim. Stranice u sredini su ispadale, a strip cesto priheftan samo jednom. Prsti su bili crni posle citanja, cak i neravni listovi sa strane... Znaci uobicajene budalastine s kojima se tipican citaoc YU revija morao nositi, ali retko gore nego kod Strip Arta, koji je nazalost bio stampan u Bosni. A tamo izdavati strip nije bas najmudrija odluka.

Inace, Ervin je u Bosni cuvao na hiljade (!!!) originalnih tabli iz citavog sveta, mahom vrhunskih stripova objabljivanih bas u toj reviji. Medjutim, unisteni su od strane psihopatskih vojnih "snaga" tokom 90ih u ratu. Koliko ja znam, radi se o gubitku 10,000 tabli. Ne zelim ni da znam sta je tu sve propalo u nepovrat, a mozda u ovom bombaskom pokolju stripova leze i mnogi odgovori zasto se ovaj ili onaj strip ne objavljuje nigde u svetu, odnosno jer originali vise ne postoje.

Naravoucenije, ukoliko nesto veoma dragoceno i nezamenljivo drzite na Balkanu... bolje nemojte. Ovo je trusno, debilno, nasilno podrucje bez ikakve perspektive na kojem se neuporedivo vise razara nego sto se stvara. Ali OK, posle bitke su svi djenerali, stoga se ne ljutim na Ervina za ovo. Pre ga zalim sto se mozda i oseca odgovornim za ovakav umetnicki gubitak, a i zbog toga sto su mu unistili sve to blago koje je bilo u njegovom vlasnistvu.

Strip Art je ukinut posle samo 70ak brojeva, a da bi bilo jasnije koliko je to bila jaka revija odnosno koliko je odlican ukus Rustemagic imao za stripove (za razliku od danasnjih balkanskih izdavaca kao sto su Fibra, Golconda i Komiko), evo nekih serijala i stripova koji su objavljivani: Zetari, Klark i Kjubrik, Dzon Roner, Zarobljenik zvezda, Dzeremaja, Tornjevi Boa-Morija, Torpedo, Storm, Natasa, Kapetan Rodzers, Rat zvezda, Gaston, Marsupilami, Sendi, Agent 327, Lens, Sami, Balada o Dzou Barou, Tamo dole na Zapadu, Tajni Agent Noubadi, Hodocasnik Zvezda, Tragaci.

Mnogi od ovih crtaca spadaju u najbolje ilustratore u istoriji stripa.

Stripoteka je bila jaka revija, i trajala je daleko duze, ali tu je bilo pregrst gluposti - uz sve dobre i odlicne stripove koje su objavljivali bilo je uvek puno nepotrebnog. Ali nekako su ipak najbolje strip revije najbrze krepavale, uz Strip Art npr i Spunk, koji je stigao do samo 17 brojeva. Da li su najbolje strip revije rano propadale zbog toga sto se vecina stripofila nije mogla odvojiti od Bonelija (tj nisu evoluirali vec su totalno stagnirali u tom svom vise-decenijskom pubertetu) ili iz nekih drugih razloga vezanih za opstu nekompetenciju trulog/neefikasnog komunistickog sistema?



Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Mange:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)