Wednesday, September 28, 2022

Njujorški Triptih - Boucq



Njujorški  Triptih
Vrsta: integral (3 one-offs)

Crtez: Francois Boucq

Scenario: Jerome Charyn 

Izdavac: Fibra (2017)

Premijerno: 1986/1990/2014 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 276

Tiraz: 500

Zanr: antologija, istorijski, fantazija, politicki, triler

Kolor? Da.

Golotinja? Da.

Politicki obojen? Da, ali mahom pozitivno. 

Rasprodato? Da.

Crtez/kolor: 9/10

Scenario: 7/10, 9/10, 8/10

Ciljne grupe: odrasli, esteticari

Prednosti: odlican crtez, fantastican kolor, originalnost

Minusi: nista posebno

Ovaj integral se sastoji od tri nepovezana albuma, a jedini zajednicki imenitelji su im autori i lokacija radnje. Prvenstveno Nju Jork, ali u sve tri price radnja se odvija i u SSSR-u. Doduse, ova prica sadrzi samo kratak izlet u komunjarsku imperiju, dok se druge dve price bave staljinizmom kao glavnom temom.

Prva prica, La femme du magicien (gore na slici), je verovatno najmanje popularna, barem sudeci po komentarima balkanskih stripofila. Radnja je sto bi se reklo "all over the place"; znaci bizarna, surealna, ponekad nebulozna - ali zato nikad predvidljiva. I zanrovski imamo kupus: krimi, fantazija, erotika, coming-of-age, drama - sve zbrckano zajedno.

SPOJLERI:

Vec mi je pocetak price izmamio kez, jer nije dugo trebalo da se jedna od francuskih opsesija - pedofilija - pokaze, ali onako uvijeno u foliju, da ne bude sasvim ocigledno i odvise perverzno. Naime, na pocetku price madjionicar Edmond obavestava mladoj devojcici Riti, onako "u sali", da mu je ona buduca supruga - dok joj keca majku u medjuvremenu. Prosto neverovatno da ovo nije napisao Jodorowski jer ovako nesto mnogo lici na njega. A opet, ni Charyn nije daleko od Jode: obojica su levicari slicnog porekla.

Stereotipicno je za Francuze da se bave pricama u kojima neki matori jarac (ruzan, celav i/ili debeo) uspesno juri neku maloletnicu, takvih francuskih filmova ima na pretek. Odnosno, jos smesnije: maloletnice su te koje obicne jure jarce. Francuzima je to omiljena muska fantazija - da se u ruznog sredovecnog muskarca zacopa neka balavica, i to bas mnogo mlada. Djevochka u ovoj prici nije 17-18 pa da to bude u granicama normale i legale, vec deluje vise kao da ima 11-12. Rita deluje kao normalna devojka, ali je dozivela "pedophilic grooming" od Edmondsa, te se kad-tad zaljubljuje u njega. Mada, deluje da Charynu ovakav nemoral ne smeta previse, ili cak mozda uopste.

Oni se spandjaju kasnije i vencaju, ali tek kada ona odraste. A tu nastaju i neke dodatne nebuloze, jer odnos majke i cerke nije dovoljno jasno postavljen. Edmond kasnije ubija njenu majku da bi mogao nesmetano da opsti s cerkom, a reakcija cerke je naravno da ga ostavi. A opet, Rita mu oprasta na kraju, sto nema nikakve logike. A i kakvu "poruku" salje takav zavrsetak? Ne kapiram sta je pisac hteo da kaze. Zar je ocekivao da se sazalimo na okrutnu sudbinu koja ga je kasnije zadesila? Pa on je ubica i pedofil koji je zloupotrebljavao svoju magiju da radi sta hoce! Ako je Charyn smatrao da je ovo neki happy-end, onda je skroz lud. To sto je u poznim godinama zavrsio kao rob neke vestice je zapravo bio poetic justice, odnosno ironicna pravda.

Cudo je sto ovako nesto nije danas izaslo, i to na filmu, jer danas imamo sporadicne pokusaje pranja pedofilije, a to je rezultat sve jaceg uticaja LGBTQP na zapadnu (ne)kulturu. Little Children, na primer, prikazuje jednog pedofila na nerealan jer maltene pozitivan nacin. Zato me cudi da je ovo strip iz 1986., pre nego sto su seksualne aberacije postale ne samo "normalna" pojava u zapadnom drustvu vec se i tretiraju kao nesto pozitivno. Strip bi bio tipicniji za ovo doba. Ali necu da tvrdim da ovakvih perverzija nije bilo jos od kasnih 60ih nadalje...

Prica je podeljena u nekoliko poglavlja; pocinje s fantazijom i "romansom" a potom se seli direktno u serijska ubistva, koja pokusava da resi neka parodijska verzija Herkula Poaroa. Zavrsava se kao neka opicena bajka.

Kao sto vec rekoh, totalni mish-mash ali koji pleni fantasticnim crtezom/kolorom. Scenarijski nedostatci su mahom u karakterizaciji; nemam nista protiv suludih obrta, jer to cini price zanimljivim. (Radije cu da citam nesto nebulozno i suludo, a zabavno, nego logicnu ali stereotipicnu pricu.) Iako nam Charyn pokazuje decenije zivota glavnih likova, nikada se ne stice utisak da ih mi dovoljno dobro razumemo. Kakva je zapravo Rita? Nema dovoljno informacija da bih odgovorio na to.

Depikcije enterijera su spektakularne. Boucq ne samo da vlada perspektivom vec se i poigrava s njom na nacin koji je veoma interesantan i samo dodatno uvecava faktor zabave. Voli da prikauje kadrove iz neobicnih uglova.
SPOJLERI:

2. prica, Bouche du diable, pocinje skroz glupavo. Ukrajinska seljanka pronalazi napustenog decaka na livadi i usvaja ga. Medjutim, njen muz je neki "kanibal" (barem ga tako decak kasnije opisuje KGB-ovcu) i pri najmanjem povodu vadi kuhinjski noz da ga ubije (na slici). Mali je spotaknut od strane jednog od mnogih "zombi sinova" matorog kanibala, te je zato prosuo hranu i iznervirao ludaka. Klinac uspeva da izvuce zivu glavu time sto nenamerno zapaljuje matorog, a ovaj ga onako pokriven u plamenu i dalje juri kroz sneznu sumu. Zanimljivo ali apsurdno.

Scena kao iz nekog ludackog evropskog "kultnog" filma 70ih.

Inace Boucq (ili Charyn, zavisno od toga cija je to ideja) ima cudnu naviku da "zle gomile" ljudi prikazuje kao copy-paste klonove. To je uradio u ovoj sceni (na slici: zombi sinovi, treci kadar), a potom opet u kasarni par strana kasnije. A ima toga i u prethodnoj prici: na pocetku sa jahacima, a onda na samom kraju sa "sledbenicima" matore vestice koja drzi Edmonda kao roba. Ne mogu reci da mi se ovaj fazon svidja jer je suvise groteskan.

Inace se Boucqov crtez ponekad krece izmedju elegantnog i grotesknog. Zato mi se njegov (dosta unikatan) stil nije odmah dopao. Slicno je i sa Bourgeonom, ciji sam crtez tek nesto kasnije ukapirao.

Na svu srecu, sa ovom scenom bega od divljackih seljaka se zavrsavaju nebuloze. Prica od tada ide mnogo normalnijim ali ne i manje zanimljivim tokom. Krece kao horor a onda postaje socio-politicka drama koja se bavi dekadencijom i surovoscu staljinizma, a potom se pretvara u spijunski triler. Moram reci da me je prijatno iznenadio takav politicki stav; pre sam ocekivao neko pranje SSSR-a - s obzirom da je scenarista njujorski Jevrejin a crtac Boucq (koji je bio uradio neki usrani Greenpeace album).

Doduse, na strani 175 jedan lik (jos jedan ruski spijun koji je prebegao) kaze da su "i ovi i oni identicni, dva lica iste medalje", sto je tipicna budalastina koja je bila popularna medju mnogima tokom Hladnog rata, kada je ovo i napisano. Mnogi su zeleli da podjednostave konflikt time sto su egalizovali obe strane, uprkos tonama dokaza da je Sovjetska Imperija bila hiljadu puta gora i od najmracnije strane SAD-a. Uostalom, milioni ljudi iz Sovjetskog bloka su bezali na Zapad ili to zeleli, a ne obrnuto: samo ova jednostavna cinjenica bi trebala da puno govori. A opet, Charyn je ipak ono sto jeste, a to je njujorski levicar, a to znaci biti veciti cangrizavac kome nigde ne valja.

Medjutim, postoji nada/sansa da je Charyn govorio o tretmanu spijuna a ne o sveukupnom kvalitetu zivota i morala u SSSR i SAD, jer se u narednom panelu bivsi spijun nadovezuje na zastitu agenata od strane vlasti, odnosno mozda je pisac hteo reci da su KGB i CIA isti u ophodjenju sa svojim zaposlenima. Stoga ne mogu u potpunosti da tvrdim da je Charyn hteo da egalizuje dve strane. Ako je iole neki bajni intelektualac, kao sto Wikipedia tvrdi, onda nije mogao nikako da zastupa takav nebulozan, simplisticki stav. Ali, kao sto rekoh, nije sasvim jasan ovaj deo, tj koji zakljucak je scenarista hteo da poturi.

Kako god... Sve ukupno sagledano tj kada uzmemu ovu pricu u celosti, Charyn za divno cudo ne vrsi egalizaciju izmedju dve svetske sile, vec prezentuje SSSR i KGB kao monstruozne entitete, a pritom vrlo malo kritikuje SAD. Na primer kada stari Indijanac kaze nesto pateticno u svojoj uvodnoj sceni, nesto u fazonu "oteli su nam zemlju", sto je otrcan klishe koji mozemo cuti u svakom trecem vesternu novijeg doba. Uostalom, ova implikacija da Indijanci i dalje samo o tome pricaju i samo se time bave nema veze s mozgom, kao sto ni tipican americki crnac ne prica stalno o Africi. Ili je zapravo retko i pominje. Kad po pravilu ni ne zna gde se nalazi, kao i vecina Amera.

Charyn je cak ubacio jedan upecatljiv (jer inteligentan) detalj na strani 146, na kojoj ruska baba spijun otkriva kako je lako navesti neke Amerikance da poveruju u najvece budalastine - a pritom konkretno navodi KGB propagandu (prosirenu u samoj Americi, ne indirektno preko okeana) da je "Isus bio prvi komunista". Na taj nacin Charyn sebe ipak u velikoj meri iskupljuje za bilo kakve levicarske gluposti koje (pretpostavljam) servira u svojim ostalim pricama i romanima. Mnogi (naivni) Ameri i dan-danas nisu svesni koliko im je budalastina i lazi servirala sovjetska propagandna masinerija tokom 60ih, 70ih i 80ih, koliko pogresnih verovanja su preuzeli direktno od Sovjeta, i to manipulativne lazi koje su srocene u nekim hladnim moskovskim KGB kancelarijama, s ciljem da zavade Amerikance kolektivnim zatupljivanjem... Glavni KGB zlikovac u prici tako nesto i kaze u jednom momentu.

A opet, ako procitate "radnju" ove price sa Fibrinog sajta, dobicete tipicnu levicarsku budalastinu:

"Ruski je narod namijenio sjajnu budućnost ovom izgubljenom djetetu: postat će jedan od njegovih najboljih tajnih agenata na drugoj strani svijeta, u američkom kapitalističkom paklu. I tako se Youri, iliti Billy, sada lišen zečje usne, ali zadojen komunističkom ideologijom, našao usred New Yorka kao protagonist tajnog rata koji razara i njegovo biće..."

Kapitalistickom paklu? Vlasnik ovog hipsterskog izdavaca je taj koji je "zadojen komunistickom ideologijom" a ne Ilic, koji zapravo sve vreme krije od svojih pretpostavljenih naklonost prema hriscanstvu. Ni u jednom delu price Ilic nije prikazan kao neko ko je bio zadrti komunista: ni blizu. Taj koji je napisao ovaj sinopsis ili nije procitao pricu ili je uopste nije shvatio. "Ruski je narod namenio sjajnu buducnost ovom detetu", tvrdi Fibra. Prvo, nije ruski narod njega regrutovao vec KGB. Nije isto, ali uopste. Drugo, kakva sjajna buducnost? On je prinudno regrutovan tajni agent koji rizikuje glavu ako ga Ameri uhvate, a rizikuje daleko vise ukoliko zabrlja i KGB krene da ga kaznjava i maltretira. "Protagonist tajnog rata koji razara njegovo bice" takodje nije tacno, bar ne sasvim, jer se sugerira da je Ilic uhvacen izmedju dve strane Hladnog rata - sto ovde nije slucaj. On je zapravo uvucen u konflikt izmedju KGB-a i prebeglog ruskog spijuna tj "izdajnika". Drugim recima, ovo je maltene interni problem koji KGB pokusava da resi, pa uvlaci Ilica, protiv njegove volje.

Uostalom, poistovecivati citavu drzavu SAD sa Nju Jorkom je krajnje neozbiljno i debilno. Cak ni jedan levicar kao Charyn ne bi imao tolike kahones tj toliki bezobrazluk da se pretvara da je ovaj grad 1:1 precizna reprezentacija ove raznovrsne i ogromne drzave. Stavise, NY je vrlo atipican za vecinu Amerike, razlikujuci se poprilicno od onoga sto se nalazi izmedju zapadne i istocne obale. Konkretnije, NYC i takozvani Biblijski pojas imaju vrlo malo toga zajednickog; u kulturnom smislu su vise kao razlicite drzave a mentalitet je sasvim drugaciji. Ali eto, neki ljudi, npr izvesni balkanski izdavaci, smatraju da je NYC tipicna Amerika i predstavlja kapitalizam i Amerikance u svojoj esenciji. Koliko je to samo detinjast, neinformisan i naivan stav... Smesno je koliko cesto neupucenici odaberu da im NYC bude simbol Amerike, sto bi bilo kao kad bi neko uzeo Egipat da predstavlja citav Africki kontinent.

Upravo je ovaj kretenski sinopsis razlog zasto mi je dugo trebalo da kupim ovaj integral, jer sam bio stekao utisak da je neko levicarsko sranje u pitanju. "Kapitalisticki pakao", kaze ovaj pajac. Svi hrle u taj "kapitalisticki pakao" - a beze iz komunistickih zemalja... E, jado... Vazno je da je svima na Balkanu divno, ovde rastu med i mleko, jer nam je "socijalizam" toliko dobroga doneo da je pola stanovnistva zbrisalo na "truli" Zapad...

Sto se Indijanca tice, Charyn je u jednom intervjuu objasnio da taj lik nije ni postojao u prvobitnoj verziji, vec ga je Boucq ubacio. Ovo i zvuci logicno jer ovaj lik nekako previse odskace od svih, kao da je prebegao iz nekog drugog romana u ovaj. Indijanac je pomalo mac sa dve ostrice: s jedne strane je evidentno da ima bozije moci - ili magicne u najmanju ruku - a da pritom citaoc ne dobije ni najmanju insinuaciju zasto je takav i odakle mu tolika moc, a s druge strane igra vrlo zanimljivu ulogu u velikom akcionom finalu koji vuce na tipicne americke trilere. (One retke koji su dobri.) Indijanac se bukvalno ponasa kao neunistivi marvelovski superheroj, skacuci s krova na krov sa lakocom lemura dok KGB-ovce ubija kao da su u pitanju tek izlegli, naivni, bespomocni pilici a ne istrenirane ubice. Iako je ta citava scena u katedrali apsurdna, takodje je i veoma zabavna i spektakularna. Problem imam veci sa pojavljivanjem Indijanca u kanalizaciji: tu ga glavni lik pita "otkud sad ti ovde?" a Indijanac (tj Charyn) mu daje neki nejasan odgovnjor - koji je u sustini ekvivalent priznanja autora da ne zna kako da objasni situaciju tj kako i zasto Indijanac ima tolike nadrealne sposobnosti. A opet, Boucq ga je ubacio u pricu te je Charyn morao nekako da se snadje... Verovatno je Boucq insistirao na tome da se ovaj lik ubaci u pricu a Charyn nevoljno pristao, kao neki kompromis.

Prica je sve u svemu jako dobra, bolja od prve jer nema nejasnoca vezanih za likove (sem, eto, poreklo Indijanca sto je velika misterija). Pravo je osvezenje citati kvalitetne dijaloge posle niza gluposti koje sam istrpeo u nekim daleko slabijim ili totalno inferiornim serijalima. (Trigan Empire, Petar Pan...) Jedina kritika koju bih jos pomenuo je sam kraj, zadnja strana, koja mi nije nimalo jasna. Ilic i Indijanac skacu kroz ogromni stakleni mozaik u katedrali. Odnosno, Indijanac to inicira jer je vukao ranjenog Ilica. Zasto to Indijanac cini i sta to sve treba da znaci, pojma nemam...

Crtez je za nijansu slabiji nego u prvoj prici, mada je kolor i dalje jako dobar.

Zanimljivo je da je Charyn uopste pristao da radi sa Boucqom, jer je ovaj odlican crtac, a skoro svi ostali "crtaci" s kojima je Charyn radio stripove su hipsterski skrabatori, sarlatani kao sto su Loustal i Munoz. Ako ikada Charyn pokusa nekoga da ubedi da je esteticar, ne bi mogao... Samo anti-esteticari mogu da pisu za beskorisne klovnove kao sto su ovakvi hipsteri.  Zar mu nije bilo stalo da mu dobri crtaci obradjuju price? Sta vredi i najbolji scenario ako ga naskraba te unisti jedan Munoz, koji crta kao dete od 5 godina... Koje emocije moze takav crtez da oslika? Nikakve. Koji estetski ugodjaj moze da ponudi? Nikakav. Ali takav kretenski izbor je vrlo verovatno usko povezan sa Charynovom levicarskom orijentacijom: levicari su notorni kao pristalice hipsterizma, i kao vernici nebuloznog hipsterskog ubedjenja da je "ruzno lepo a sve lepo zapravo ruzno". A to je usko povezano sa marksistickim ideoloskim motivom da je "zlo dobro a dobro zapravo zlo". (Komunjare to nikada nece tako jasno reci a ni priznati, ali to je esencija njihove gluposti i izvitoperenosti.) Levicari i njihove gluposti: prica u bezbroj nastavaka.
3. prica, Little Tulip, je jos jedna prica usko povezana sa staljinizmom, i to upravo sa gulazima - temom kojom se retko ko od strip/roman scenarista bavi. Sve su to uglavnom levicari, zato im je hiljadu puta draze da nas podsecaju po milioniti put na nacisticke koncentracione logore. A ovaj podatak nam govori koliko su zapravo levicari licemerni, nemoralni pa cak i sociopate, jer svaka iole istorijski potkovana osoba zna da su ruski gulazi i nemacki logor jedna te ista stvar. Biti selektivan po pitanju takve vrste zla je jednako zlo onom pocinjenom u reali.

Ono sto dodatno otezava krivicu selektivnih/licemernih/sociopatskih levicara je cinjenica sto su nacisticki logori postojali 12 godina, a ruski/sovjetski najmanje 150. Pod Putinom i dalje rade, i to na hiljade njih, mahom u Sibiru.

Zato svaka cast Charynu sto se dotakao ove teme. Charyn se ne izmotava, vec prikazuje legendarni sovjetski sadizam brutalno i sirovo bez ikakvog ustrucavanja. Stoga je ova epizoda u delovima dosta depresivna, a glavni lik Pavel je tragicna licnost kojem se retko sta dobro desilo. Dok se druga prica bavila "samo" dekadencijom KGB-a, ovde se ide direktno na ono najgore kod svih komunistickih rezima. Rusko-komunisticko ludilo je ovde necenzurisano, a tako je najefektivnije. Da ne pricam da milioni tih zrtava i ne zasluzuju manje nego da se ta patnja prikaze verodostojno, bez ulepsavanja. Odnosno, crtez dosta ulepsava grozotu, ali zato scenario ne. Da se malo idioti upoznaju s pravom Rusijom, a ne onom koju su im servirali populisticki politicari i kvazi-intelektualni pro-ruski propagandisti. Naravno da je ova opaska upucena svim srpskim rusofilima koji ne znaju ama bas nista o pravoj Rusiji, koju toliko romantizuju bez ikakvog pokrica. Mozda se delom i zbog ove cinjenice ovaj integral nije uspeo rasprodati, cak ni 5 godina nakon objavljivanja na Balkanu: vrlo je moguce da nekim srpskim stripofilima ne odgovara anti-sovjetska (tj u neku ruku i anti-ruska) tematika. Ali da budemo realni: ovako dobar integral ionako nije za takve primitivne budale...

SPOJLERI:

Prica leluja izmedju Nju Jorka 1970. i posleratnog Sibira, ali se vise bavi ovim drugim. Naime, roditelji glavnog lika su se kao neke naivne ovce preselile iz Amerike u Rusiju, i to za vreme Staljina, sto je bio vrlo hrabar potez. A ovo za hrabrost se odnosi na Charyna, ne na likove, jer njihova odluka da odu u komunisticki pakao je toliko suluda da ima maltene elemente humora u sebi. Ne kazem da nije bilo takvih bolida, sigurno da jeste, ali za svakog maloumnog i naivnog Amera koji se usudio krociti na sovjetsko tlo bilo je 1000 Sovjeta koji su pokusavali kako znaju i umeju da se dokopaju Amerike. Razlog odlaska u Moskvu? Da bi se studiralo pod izvikanim Sergejem Ajzenstajnom. Skupo ga je kostala ta idiotarija: on je ubijen za freme pokusaja bega iz gulaga, supruga mu je postala prostitutka u logoru i ubijena je nozem pred sinom, a sin (Pavle) je detinjstvo i adolescenciju proveo u gulagu, okruzen najvecim shljamom planete.

Ali pre nego sto previse nahvalim Charyna potrebno je znati da je medju mnogim zapadnim kvazi-intelektualnim komunistima tokom Hladnog rata postojao obicaj da se zestoko kritikuje staljinizam, a da se ne diraju post-staljinisticki rezimi. Bilo je i onih koji su se protivili svim erama SSSR-a i koji su smatrali tu vestacku uniju totalnim promasajem koji nema veze s pravim marksizmom. (Sto je samo po sebi presmesno, jer nijedna komunisticka zemlja nije uspela da realizuje ni promil Marksove kretenske ideologije (niti je to vecini vladara bila i namera), jer takva nebulozna i nelogicna ideologija nikada ne moze da se pretoci u praksu, jer krsi previse bioloskih odnosno naucnih zakona i principa, a pritom kompletno ignorise ljudsku psihologiju.)

Kojoj levicarskoj grupaciji Charyn pripada, to ne znam, ali "samo" zato sto se okomio na gulage ne znaci da je anti-komunista, to je poenta ovde. Retko koji "elitni" zapadni levicar je kompletno digao ruke od komunizma. Velika vecina njih gaje simpatije prema komunistickim drzavama, a delimicno iz ovog razloga danas imamo sizofreno-paradoksnu situaciju u kojoj zapadni levicari ostro kritikuju Putina - ali i brane Rusiju povremeno. Jer ne mogu da se odvoje od svoje ljubavi ka brutalnom SSSR-u, a Putinova Rusija nije nista drugo nega neka nova verzija starog Sovjetskog Saveza, samo ovog puta vise fasistoidna. Zapadnim levicarima, preko mnogih decenija, je toliko ukorenjena naklonost prema SSSR-u i Rusiji da nisu kadri objektivno da se bave Putinovim rezimom. Odnosno neki manje a neki vise jesu.

Pri kraju price Charyn kaze nesto sto sugerise da bi on mogao biti jedan od onih koji samo diraju staljinisticki SSSR: "nakon Staljinove smrti, gulazi su krenuli da se brzo prazne, do te mere da je bilo vise cuvara nego zatvorenika." Cvrc Milojko. To sto je Staljin oteg'o svoje smrdljive seljacke papke ne znaci da se SSSR za par meseci ili godina transformisao u iole civilizovanu drzavu tj imperiju. Nije, ali ni blizu. SSSR je i dalje bio okrutna diktatura, i pod Hruscevom i pod Breznjevom, s tim sto se manje nevinih civila ubijalo i mucilo. Ali nikako do te mere da "cuvari brojcano nadjacaju zatvorenike": to je basna za malu (levicarsku) decu.

Prica ide iz Rusije u Ameriku i natrag, uz puno flashbacks, a to znaci da je ovo u zanrovskom smislu ping-pong igra izmedju istorijske drame i modernog trilera, sto je originalno i neobicno. Kao i u prethodne dve price, i ovde glavni lik poseduje neku natprirodnu sposobnost. Pavle radi za policiju, koja veruje njegovim "mediumskim" sposobnostima, sto je pomalo cudan aspekt. Medjutim, konkretniji problemi u scenariju nastaju tek na kraju, u velikom triler finalu u kojem se ispostavlja da serijske ubice koje Pavle trazi vec sve poznaje od ranije, iz svojih godina provedenih u gulagu. Ovo je vrlo nerealan obrt, da se blago izrazim. Ovoliko suludu slucajnost ne opravdava ni cinjenica da su svi oni dobili lazne americke dokumente tj velik broj njih je pobegao u Ameriku. Medjutim, NYC nije mali a kamoli Amerika. Jeste da je ovaj obrt ujedinio proslost i sadasnjost odnosno spojio oba dela price i na taj nacin se doslo do zakljucka, ali to je odradjeno na silu, sa prevelekom dozom ekstremne slucajnosti. "Svet je mali" ali ne bas tolicni...

Fokus na tetoviranje kao "umetnost" sluzi dobro prici u smislu da Pavle na taj nacin prezivi gulagni pakao, ali mene nesto preterano ne odusevljava. Tetoviranje je oduvek bila retardirana struka. Jeste da su tattoo musterije jos gluplje od tattoo majstora, ali to ne umanjuje cinjenicu da se samo budale mogu toliko napaliti na ovaj "zanat" kao i hobi. Daleko bilo da je to umetnost, to je najobicnija pizdarija na koju padaju uglavnom maloumnici (npr ovi okoreli ruski i ukrajinski kriminalci) i naivni klicni.

Veliki finale je napet i zanimljiv, bas kao i u prethodnoj prici, ali sadrzi jos neke blesave aspekte, osim gore pomenutog o velikoj slucajnosti. Duh mladog Pavla, onog iz ruske proslosti, se javlja njegovoj devojci i obavestava je gde su i ko su ubice. Salje je tamo da osveti majku, Pavleta i mnoge druge - i ona to zaista uradi, pobivsi citavu grupu nabildovanih okorelih mafijasa u jednoj prostoriji, sama bez icije pomoci i samo s jednim pistoljem, i to bez da nju iko cak ni rani. To je zaista apsurdan ishod. Na srecu ovo je strip a ne film, zato ovakva nebuloza moze mnogo lakse da prodje: na filmu bi ovaj finale delovao previse debilno. Takodje je nelogicno da duh Pavleta posalje svoju devojku na takvu samoubilacku misiju.

Niti je meni ikako jasno zasto bi se jedna mafijaska organizacija, ma koliko bila divljacka i sadisticka, bavila serijskim silovanjima i ubijanjima - koje potom dominiraju vestima. Koja to mafijaska grupacija zeli da skrece paznju na sebe? Pogotovo jedna organizacija koja se sastoji od stranaca sa falsiranim dokumentima...

Ova prica se nastavlja u albumu New York Cannibals koja jos uvek nije objavljena ovde.





Tuesday, September 27, 2022

Gospodin Mardi Gra Pepelnik - Liberge



Monsieur Mardi-Gras Descendres
Vrsta: mini-serijal (4 albuma) 

Crtez/scenario: Eric Liberge

Izdavac: Darkwood / Marketprint (2013-2014)

Premijerno: 1998-2005

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC (& SC)

Br strana netto: 259

Tiraz: 1,000

Zanr: fantazija, misterija

Kolor? Malo samo, uglavnom c/b.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 7/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: kvazi-filozofi, lobanjasi 

Prednosti: originalnost, scenografija

Minusi: previse trtljanja, iskomplikovana konfuzna prica, likovi svi isti, bezbojnost

Francuz umire i odjednom se pronalazi na nekoj nepoznatoj planeti, i to kao kostur. Uskoro saznaje da nije jedini stanovnik ovog dela solarnog sistema i da je to zapravo pakao... Zatim pokusava da resi misteriju: zasto je on "zasluzio" da zavrsi na ovakvom mestu, kao i razna pitanja vezana za sam pakao.

Ovaj prilicno originalni serijal zvuci na papiru (tj monitoru) mnogo bolje nego sto zapravo jeste. Klasican primer dobre ideje sa slabom realizacijom. Strip nije preporucljiv za preterano mnogo demografskih grupacija, a ja cak ne bih znao jednu da navedem. Ima puno razloga za to...

Pocevsi od crteza. Liberge je kompetentan ilustrator cije su splash strane prilicno zanimljive a ponekad i atmosfericne. Scenografija je dobra/precizna, i uklapa se uz tematiku. Pejsazi su efektivni, npr kako je pustos prikazana u ranom delu prvog albuma, a kasnije i neobicni grad u kojem sve vrvi od kostura. Tehnika je dobra, stil je sasvim solidan.

Medjutim, likovi su ovde jako velik problem: svi su kosturi. To stvara mnostvo problema za citaoca, prvenstveno sto je likove tesko razaznavati, a pritom ih ima puno. Skoro jednako je lose to sto posle izvesnog vremena (u mom slucaju vec na pola prvog albuma) vizuelna jednolicnost stripa postaje opresivna i monotona, a tada ni scenografija - koja je jedina prava atrakcija - vise ne moze bas uvek da izvlaci situaciju.

U veoma retkim slucajevima kada se pojave ljudska lica, ona su nezadovoljavajuce nacrtana - sto mozda i objasnjava izbor Liberza da uradi ovakav serijal?

Sumnjam u to, naravno, ali je pomalo ironicno da los crtac lica bira da uradi serijal kome ionako ne treba sposobnost depikcije lica na visokom nivou.

Ono sto ubrzava preranu vizuelnu prezasicenost i sto otezava neumoljivu jednolicnost - zbog jednih te istih likova tj dosadnih kostura - je definitivno i manjak boje. Iako GMGP nije u bukvalnom smislu crno-beli strip, on to prakticno ipak u velikoj meri jeste. Boje su ili nepostojece, ili veoma oskudne/suptilne ili se pojave tek ponekad, npr pri kraju serijala. Nema sumnje da bi jaci priliv kolora poboljsao dozivljaj citaoca - barem bi tako bilo kod mene.

Da li je takav "jednobojni" tj sivkasto-beli pristup u skladu sa tematikom pakla tj zivota posle smrti? U teoriji bi to moglo da se tako opravda (za pobornike pakla kao bezbojnog mesta), ali nesto tu ipak ne stima. Jer bez obzira sto je svet koji Liberz predstavlja depresivan, nesretan i ruzan, to nije razlog da i citaoc sam strip tako dozivljava. Eto, npr film Brazil iz 1985. se odigrava u jednoj mracnoj, birokratskoj distopiji - ali je uprkos tome vizuelno veoma privlacan i zabavan. A i uprkos negativnim zbivanjima, muzika je poletna i optimisticka. Drugim recima, sasvim je moguce ubaciti ovakve kontraste a ne zrtvovati temu ili glavnu poentu price. Upravo takvi kontrasti cine poruku jos upecatljivijom a dozivljaj publike je nezaboravniji. Nazalost, to je nesto sto mnogi mladi stripadzije i reziseri uopste ne kapiraju: oni sve doslovno shvataju.

"Pravim komediju, zato ce mi film bit vedar i saren - za razliku od moje triler drame koja je bila sivo-tamno-plava, jer je to tako moralo biti zbog mracne teme."

Glupi ste mnogo, moderni filmadzije, mnogo ste glupi, ali bas mnogo. Jesam li pomenuo vec koliko ste tupavi?

Liberz se zajebao ako je mislio da se neka paklena kosturska distopija mora nuzno predstaviti tako da se i citaocu brzo taj svet smuci, bas kao sto se i glavnom liku sve ubrzo smuci nakon njegovog dolaska u taj svet. Pa zar mora citaoc da prozivljava pakao na isti nacin kao i glavni lik?

Naravno da ne. Kosturko je deo price, a mi to nismo, mi smo samo posmatraci: tu je sustinska razlika koju Liberge i njemu slicni ne kapiraju. Nema nikakvog razloga da ovaj depresivni svet nije vizuelno prikazan na daleko bljestaviji i lepsi nacin. Uostalom, zar mora pakao da bude "ruzan"? Gde pise da mora da bude? Ne ocekujem krajolik kao u delu Carobnjak iz Oza kada se pojavi boja prvi put, ali nije ni potrebno preterivati sa sivilom - i to u serijalu koji je fakticki duzine 5-6 BD albuma. To je predugacka prica da bi se ovoliko forsiralo sivilo. Gde je tu varijacija?

A i ta fora sa kosturima postaje otrcana veoma brzo. Tesko je zasnovati citav serijal ovolike duzine na jednoj fori. Liberge nije shvatio da su mnoge fore kratkog veka sto se tice efektivnosti, i da kada fora postane stara da je treba zameniti nekom drugom, svezom forom. Koliko bi serijal bio laksi za citanje da je Liberge pretvorio lica lobanja u ljude npr na polovini serijala. Medjutim, tu bi onda nastao problem sto ne ume dobro da crta ljude...

Osim vizuelnih postoje i scenaristicki propusti.

Kao prvo, radnja je previse iskomplikovana. Umesto da je tema jasna i glasna, ona je razvodnjena na vise frontova, do te mere da na kraju nije sasvim jasno sta je tu uopste glavna poenta? Koliko god film, roman ili strip bio kompleksan i sadrzao vise poenti, mora uvek da se provlaci neka osnovna ideja i da bude svima jasno sta je ta ideja. Ovde toga nema. Ne bih znao reci sta je pisac hteo da kaze a ipak sam pazljivo citao ovaj kupus od scenarija. Liberge se previse trudio da "intelektualizuje" pricu, i previse je tema hteo da obuhvati, umesto da se fokusira na linearniji pristup. Zadnji album umesto da razbistri neke stvari zavrsava pricu na nezadovoljavajuc nacin.

Izdrzati tolika silna blebetanja i mnostvo dosadnih dijaloga - samo da bi Liberge na kraju zaboravio da zavrsi pricu na adekvatan nacin? Neka hvala...

Da, strip je prepun trtljanja, kako filozofskog tako i nekih birokratskih besmislica koje su prosto dosadne. Ako je Liberge zeleo da uspesno imitira Kafku - omanuo je. Dijalog nije dovoljno zanimljiv da bi sam sebe opravdao, bar ne u ovolikoj kolicini. Uostalom, tesko je udubiti se u dijaloge kada se emocije likova jedva prepoznaju - na mnostvu dosadnih i jednolicnih lobanja.

Ima nekih originalnih ideja, ali sve je to moralo da bude dosta bolje.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Wednesday, September 21, 2022

Tornjevi Boa-Morija - Hermann



Updated: 19.12.22.


Les tours de Bois-Maury

Vrsta: integrali (tri)

Epizode: 1 do 10

Crtez/scenario: Hermann Huppen

Izdavac: Carobna Knjiga (2021)

Premijerno: 1984 

Dimenzije: 30.3 x 22 cm, HC

Br strana netto: 132/133/176 

Tiraz: 3 x 1,000

Zanr: srednjovekovni, avanturisticki

YU istorijat: Strip Art

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez/kolor: 10/10

Scenario: 9-10/10

Ciljne grupe: hermanovci, inteligentniji i zahtevniji stripofili 

Prednosti: odlicna scenografija i boje, zanimljive price, realizam, manjak klishea

Minusi: slabiji crtez (zenskih) lica

Na Balkanu Hermann je uglavnom poznat po Dzeremaji, ali TBM je sveukupno bolji serijal, a ima prilicno veliku publiku i on. Crtacki su na istom nivou jer su i radjeni uglavnom uporedo, a Hermann se nije stedeo u jednom vise od drugog vec se maksimalno trudio kod oba - barem do 90ih kada je poceo da menja crtacki stil, a onda kasnije (u ovom veku) poceo i da vise brljavi - a tada je kvalitet crteza u oba serijala postao slabiji. (Govorim o nastavku TBM, Boa Mori.) Bez obzira na ovaj kasniji pad (neminovan kod velike vecine visoko-kvalitetnih ne-karikaturnih crtaca) Hermann je jedan vrstan zanatlija koji je pre svega originalan. (Kod mene je rec "zanatlija" pozitivna u svakom smislu.) U svojim najboljim fazama je crtao s puno detalja, a pritom uvek veoma zanimljivo kadrira svoje price, a i kolor je uglavnom veoma dobar, u kasnijim fazama cak i odlican.

Istina, kako crta face se ne svidja svima, zapravo se retko kome svidja. Zene su mu uglavnom ruzne, da ne kazem pomalo i akrepne, a ljude je neko cak i opisao kao "Hermanovi hobiti". Nije daleko. Medjutim, to je bukvalno jedina prava zamerka na njegov inace sjajni crtez, koji je odlican u c/b - ali jos boji u boji. Uostalom, iako ljude crta "ruzno" (mada bi "neobicno" ponekad bio prikladniji opis), barem ume da oslikava emocije: u ovome nije genije kao npr Bernet ili Corben, koji su tome nenadmasni, ali se dobro snalazi. U svakom slucaju mu likovi nisu katatonicni i bezizrazajni - kao npr kod ultra-precenjenog Hugo Prata, ciji su likovi svi stone-faced (sem Raspucina), svi deluju komirano i apaticno, cak i kada su zivotno ugrozeni. Takodje veoma dobro docarava kretanje (likova), jos jedna stvar koju Pratt nije umeo dobro. (A zasto uplicem Prata u ovo? Zato sto ne mogu da odolim a da se ne sprdam na racun tog izvikanog hostaplera o kojem se pisu citavi eseji i knjige, u kojima se uzdize u nebesa kao da je ne znam kakav talenat. Ljudi su budale.) Scenografija mu je odlicna, pozadine su detaljne i uglavnom raskosne.

Sto se scenarija tice, prve epizode Dzeremaje su osrednje, da ne kazem dosadne, a onda krece boljitak negde od 9. ili 10. epizode. Medjutim, TBM nema taj problem: vec prva epizoda je odlicna, a taj visoki nivo se odrzava sve do 10. epizode, ujedno i najslabije, koja je pomalo nelogicna i usiljena, nerealna. Ali prvih 9 su sve dobre; ko god tvrdi da su samo prve price odlicne a da potom sledi jasan pad u scenariju - je ili lud ili glup. Ima dosta stripofila koji su si uvrteli u glavu da su samo prve 3-4 dobre a ostale znatno slabije. To misljenje nema nikakvog osnova, kompletna je budalastina. TBM-u se slabo sta moze osporiti, a u to ubrajam i konstantnost scenaristickog kvaliteta.

Neki stripofili imaju cudnu naviku da na silu traze "padove" i "uspone" u radu crtaca i scenarista, pa kada ih ne nadju, uprkos upornom "istrazivanju" i analizi, onda ih izfantaziraju. "E pa, ako nema pada i uspona onda cu ih izmisliti!" Otprilike tako to ide, cega naravno oni nisu svesni, to rade onako mahinalno jer posto-poto zele da postoje neke razlike, kao da im prosto "smeta" ako je nivo isti kroz citav serijal. Naravno, nivo se najcesce menja, kako u crtezu i/ili sadrzaju u vecini serijala (pogotovo onih kilometarskih), ali ne uvek.

Tih prvih 10 epizoda, koji idu pod nazivom Tornjevi Boa-Morija, cine jednu celinu, zavrsenu pricu. Epizode 11-15 cine ne samo drugi serijal vec maltene odvojen strip od tog prvog. Te epizode, Boa-Mori, su naknadni "nastavak" (tj prequel) koji se razlikuje od Tornjeva. Zajednicko im je sto se oba odvijaju u Srednjem Veku i sto se bave slicnim temama, ali likovi su drugi neki.

Ali ono sto je mnogo znacajnije je sto je nastavak daleko slabiji. Ne samo sto je kvalitet crteza vec bio u blagom padu kada je izasao 11. album, vec su i scenariji postali losiji. A kako i ne bi? Hermanov sin Iv ih je pisao. Odnosno osim 11. epizode sve albume drugog serijala je on pisao.

Moram da priznam da sam tek stigao do 13. price te ne znam u kojoj meri su Ivove price slabije, ali verujem da jesu, jer bas svi to tvrde, a i logicno je da nepotizam retko uspeva. Uostalom, ta 13. epizoda je mnogo tupava.

TBM ima puno pozitivnih karakteristika. Crtez je odlican, kolor takodje, a price su zanimljive, zabavne i cesto nepredvidljive. Hermanov Srednji Vek tj Mracno Doba je u sustoj suprotnosti od kretenizama na koje nailazimo u Princu Valijantu, koji je stereotipicno naivna, diznijevska verzija proslosti. Dok se Princ Valijant kompletno gubi u svojoj preteranoj sladunjavosti (serijal uglavnom zato i propada posle prvih nekoliko integrala), TBM je uvek realan tj brutalan; cak se i ljubavne veze predstavljaju sa izvesnom dozom realizma u kojem nema puno prostora za sapunicke gluposti. A opet, uprkos svemu tome TBM nikada ne pada u nepotrebnu nihilisticku depresiju, vec je uvek zabavan - jer su i nasilje i beda stilizovani. Nema mnogo patetike, a bogami uzrok tome je delom sto ni nema pravih pozitivnih likova: skoro svi su veoma moralno suspektni ili kompletni olos. To mi se veoma svidja jer je u kontrastu sa 99% ostalih stripova, koji se drze klishe formule savrsenih junaka i previse lako prepoznatljivih i genericnih zlikovaca. Ovde su zlikovci skoro svi - jer takvo je vreme bilo: surovo, nazadno i dominirano pukim prezivljavanjem. (Lako je biti "dobar" kada si zbrinut: kada nisi nikada gladan i gradjanska prava su ti zasticena. Sasvim je nesto drugo kada se nalazis u svetu u kojem vladaju haos, beda i beznadje. Ne podnosim licemerje i naivnost modernih (zapadnih) levicara, koji su sebe uspeli ubediti da su se ljudi drasticno promenili od 20. veka nadalje. Nista se nismo promenili: zlo i egoizam tinjaju u velikoj vecini, samo cekaju da izadju prvom prilikom, cim "civilizacija" opet krene u neki novi svetski rat i/ili haos.) Hermann ne uvija puno u foliju, pokasavajuci da na silu izvuce ono "najbolje" iz ove smrdljive, uzasne ere (i njenih oloskih populacija) vec je prikazuje onakvom kakva je (najverovatnije) i bila: jedno smrdljivo, prljavo, pakleno doba u kojem niko iole normalan ne bi pristao da obitava.

Ali, kao sto rekoh, serijal je stilizovan, sto omogucava citaocu da bude ocaran prikazanim svetom uprkos njegovoj odvratnosti. Uostalom, citati o tudjoj patnji je hiljadu puta lakse nego ucestvovati u njoj, zar ne? Uostalom, ovo je strip, a lepo ilustrovan strip je lep koliko god bila sumorna tematika. Zato je uostalom i daleko lepse baviti se Mracnim Dobom u stripu nego na filmu, bar sto se mene tice. Mene takvi filmovi skoro uopste ne zanimaju dok mi srednjovekovni stripovi spadaju medju omiljene zanrove.

SPOJLERI:

Sto se tice te 10. epizode koju sam ranije pomenuo, razlog zasto je slabija su neke kljucne nebuloze u scenariju. Sluga viteza Emara je uvrteo sebi u glavu da vise nije cenjen i potreban, sto ne pije vodu jer nam nije data nijedna informacija koja bi opravdala ovoliko paranoidan stav. Olivije zato pada u duboku depresiju i pijanstvo, sto je em preterano em nema razloga za to. Hermann je ovako postavio njihov odnos samo da bi radnja mogla da se razvije na izvestan nacin, odnosno da bi sluga bio od koristi Emaru kasnije, onako kao "zanimljiv rasplet". Jedinu iole mrvicu motiva koju nam Hermann "daje" za sluginu paranoju je sto Emar sada ima trudnu suprugu. Ne razumem kako bi ovo moglo da dovede njegovog slugu do zakljucka da mu vise nije potreban. Kakve to blage veze ima i sa cim. U to vreme se svaki muskarac zenio i pravio decu, ako je mogao, a kao vitez od Emara je to bilo 100% ocekivano. Uostalom, kakve veze ima sto sada ima suprugu? I dalje mu trebaju sluge, stitonose, pomagaci, pogotovo sad kada ima svoj posed tj sprema se da ga povrati nazad. Ako ista drugo, Olivije bi trebalo da ima jos jaci status na imanju, kao dugogodisnji covek od poverenja.

Ima i drugih gluposti. Uprkos napetom predratnom stanju u kojem se Emar nalazi sa svojim susedom, njegova trudna zena slobodno landara sumom. Zato veoma predvidljivo biva kidnapovana od strane neprijatelja. Meni je previse nelogicno sto je pustaju da tumara za vreme te napete "politicke" situacije, pa jos i u drugom stanju. Za ovo Hermann nema nikakvog izgovnjora. Ovo je jeftina i neubedljiva fora

A onda sluga saznaje za njenu otmicu i sto je jednako bitno - za razlog njene otmice - ali odlucuje da to ne javi odmah Emaru! Tada biva i jasno zasto je Hermann tako na silu stvorio vestacki "raskol" izmedju nekada nerazdvojna prijatelja (ili koliko se odnos viteza i sluge uopste moze tako okarakterisati): samo da bi situacija sa otetom suprugom bila napetija, dramaticnija ili sta vec. Ne volim kada se stvari usiljeno rade u scenariju, bez logike, samo da bi se stiglo do zeljenog cilja, do neke bajne "drame". To se obicno radi iz ocaja i nesposobnosti, a Hermann je do tada pokazivao da se dobro nosi sa pisanjem, odnosno da mu nisu bile potrebne kojekakve gluposti da bi radnja mogla da tece u nekom planiranom smeru. Totalno je neprihvatljivo jer nerealno da sluga odmah ne informise svoj tabor o otmici i ko se iza nje krije. To se zove kreirati dramu na silu - i na ustrb logike. Mnogima je drama draza od logike, ili makar ne manje bitna od logike, ali meni nije.





Bois-Maury

Vrsta: 1. integral (od dva)

Epizode: 11 do 17

Crtez: Hermann Huppen

Scenario: Hermann, Yves Huppen

Izdavac: Carobna Knjiga (2022)

Premijerno: 1998 

Dimenzije: 30.3 x 22 cm, HC

Br strana netto: 136/138

Tiraz: oba 700

Zanr: srednjovekovni, avanturisticki

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 6/10

Kolor: 10/10, 10/10, 4/10

Scenario: 8/10, 7/10, 4/10

Kao sto se Dzeremaja menja od 19. epizode, tako i Boa-Mori postaje vizuelno drugaciji od 11. epizode odnosno od prve epizode drugog serijala. Crtez postaje manje precizan i nesto manje detaljan, a likovi mnogo ruzniji. Ali zato kolor postaje jos bolji, sto dosta izvlaci crtez. Scenografija je jos uvek dobra, ali face su zaista ponekad na granici (ne)prihvatljivog, sto je i ocigledno iz ove prilozene strane.

Prema tome bih svakom ko ume da ceni kvalitet preporucio samo onaj prvi serijal, dok se ovaj drugi bas i ne mora imati. Crtez je jos i kakav-takav u 11. epizodi, ali onda biva sve losiji, dok ne dostize svoj najgori oblik u najnovijem, 16. albumu, objavljenom prosle godine. Tu je cak i kolor ocajan - zato sto se u BM sve vise islo ka nekoj sumornosti, koja je toliko tipicna za 21. vek.

Taj "moderni nihilizam" je mnogo gori od onog iz npr 70ih i 80ih, sto je vise nego ocigledno iz filmova novije proizvodnje, ne samo stripova: filmovi su nekada svi imali "normalne boje" dok sada nalazimo kvalitetan ili makar prirodan kolor samo u komedijama. Svi sci-fi, horor i krimi filmovi su sada mracni, bezbojni, odurni. Budale - kako reziseri tako i moderne stripadzije - smatraju da ako je radnja "mracna" da i ambijent uvek mora takav biti. Odnosno, ako se npr radnja odvija u sumi, ta suma nece biti zelena, crvena i zuta vec iskljucivo sivkasta, i to bez obzira na deo dana.

Asunta:

11. epizoda je prilicno zanimljiva.

SPOJLERI:

Jedina veca zamerka je sto jedna zena vodi pobunu - u 13.veku! Jedva trpim te budalaste, nerealne girl-power jadarije kada se odigravaju u modernom dobu ili u nekoj debilnoj superherojstini (sto ionako veoma retko citam), a kamoli u Srednjem Veku. Totalni apsurd.

Naravno, to sto je bas ona vodja se kasnije lukavo nadovezuje na glavnog zlikovca price, ali smatram da je taj obrt (njihova stara ljubavna veza) mogao da se izvede i bez te budalastine da jedna zena vodi pobunjenike u "drevnoj" Siciliji.

Manja primedba je sto smo tek na 23. strani, tj na sredini price, informisani da se radnja odigrava u 1281. To je Hermann ladno i lepo mogao odmah na pocetku da nam kaze. Ne razumem cemu odlaganje takve jedne osnovne informacije.

Rodrigo:

12. epizoda, ujedno i prva od Iv Hermana. S obzirom koliko je iskritikovan Junior, ocekivao sam mnogo gore. Prica je sasvim solidna, nesto kompleksnija nego obicno tj jos kompleksnija. Premalo akcije i previse dijaloga i ekspozicije, ali prica se zavrsava dobro.

SPOJLERI:

2-3 problema postoje. Prvo, kako je Rodrigo mogao posumnjati da razlog Don Hoakinovog losijeg zdravlja nisu godine i napor vec nesto drugo? Da li treba da poverujemo da je neki srednjovekovni balavac bio ekspert u zdravstvenim pitanjima - do te mere da mu je bio sumnjiv zdravstveni pad coveka u godinama? (Strane 5 i 6.) U 14. veku tesko da je prosecni zivotni vek trajao vise od 40-50 godina (a verovatno je bio i nizi) prema tome nema nikakvih razloga da Rodrigu - jednom neobrazovanom srednjovekovnom balavcu/tikvanu - moze da bude cudno tako nesto. Ispostavlja se da Don Hoakin dobija te napade umora/slabosti jer je cuo da mu se vratio ljuti neprijatelj, Esteban, njegov brat.

Drugo, Rodrigovi snovi, u kojima on prozivljava dan svog rodjenja, kada je otet od svojih pravih roditelja. Ko se jos seca svog rodjenja! Ovakav apsurd tesko da moze proci u nekoj fantaziji a kamoli u jednom srednjovekovnom serijalu u kojem je element fantazije veoma redak i suptilan. (Mada najednom veoma prisutan u narednoj epizodi.)

Trece, nacin na koji Esteban ubija Don Hoakina. Jednostavno ga navlaci na jurnjavu, na konjsku trku, i to kao nekog naivnog pavijana, i ovaj uskoro krepava jer mu je zdravstveno stanje lose. Bas glup obrt. Odnosno, taj se obrt i ocekivao tj da ce Esteban eventualno utepati svog brata, ali se ocekivalo da ce se to odigrati na neki realniji i inteligentniji nacin.

Medjutim, uprkos ovim glupostima prica nije uopste losa, a to me navodi na jaku sumnju da je Senior pomagao Junioru u scenariju svoje prve price za BM serijal, ali da se odlucio da mu prepusti kompletno autorstvo iz karijernih razloga, da bi mu renome bio visi. Nema teorije da Hermann odjednom tek tako prepusta price nekoj drugoj osobi a da i on nema udela u pisanju.

Luda Greta:

Nije luda Greta vec budala koja je napisala ovakav scenario, a to je izvesni Iv Hermann, koji, sudeci po ovom blentavom scenariju, ovog puta nije dobio pomoc od Hermanna seniora vec je sam ispisao sve ove budalastine. Kao pravi amater.

SPOJLERI:

Radnja je nebulozna od pocetka do kraja. Rado bih je secirao, ali ne bih znao odakle da pocnem. Mnostvo likova, i previse, truje ovu ofrlje sklopljenu pricu, a vecina tih ljudi su prilicno nedefinisani i nejasni, jednodimenzionalni u odnosu na ranije epizode. Motivi su im smuseni, a postupci nista bolji. Pritom scenarista besramno zloupotrebljava slucajnosti; svi se nekako nadju bas tamo gde (ne) treba u neko precizno vreme, kao da su telepate ili magovi, mazohisti ili zaverenici. Stalno se sugerise neka demonska magija, a onda se ispostavlja da je prica zaista natprirodna, i to na nacin koji je totalno zbunjujuc. Pogotovo "veliki finale" (odnosno mali smrdez) nem nikakvog smisla. Ton (tako se zove lik; svi ovi bolidi su Flamanci te su im imena totalno blesava) postaje zamenik demona Huga? Ili se varam? Ukoliko jeste, smem li da pitam zasto? Kako? Otkud on najednom prica sa sovom? Kojim jezikom? Sta predstavljaju ti simboli? Kako to da Ton odjednom postaje vesti osvetnik tj srednjovekovni Rambo? Zar nije obican seljanin, tj otkud mu takve asasinske sposobnosti najednom? Ko je uopste Hugo? Sta hoce taj debeli lik od Grete uopste (sem novca)? Zasto je luda? Zasto ne pljacka neke bogate zene kad vec ima neke moci? Da li je Greta omadjijana ili je prirodno maloumna? Gde i kada je upoznala tog "demona"? Zasto Hugo ima dlakavu kicmu kao majmun? Zasto se nije izbavio iz tamnice? Zar nije demon? Zasto se Tonova zenska tako brzo napalila na Boa-Mori lika i naskace na njegov qrac? Samo da bi njihovo deto moglo biti u narednoj epizodi? I zasto mu to radi kada coveku nije dobro? Zar i ona mora da bude maloumna? A ako jeste, kako to Ton nije pre provalio? Zasto je uopste predlozila da se kod nje sakriju zlatnici kad je znala da je Greta luda? Zar ni Ton to nije znao? Zar je Ton bas toliko glup da sakrije zlatnike kod dve ludaje?

Ovo je samo deo mnogih pitanja koje ce vecina citalaca postaviti sebi a i bolidu koji je ovo napisao. Prica je takva papazjanija slucajnosti, povrsnosti, kontradikcije, nasumicnosti i kojestarija da mu gulas nije ravan. Kao neka smesa svega i svacega, ukljucujuci i mozda malo kradje iz Sedam zivota Kopca. Ono sa sovom je totalno suludo, kao uostalom i skoro sve ostalo.

Pritom se skoro citava radnja odvija nocu, a to u ovom slucaju znaci crno-beli odnosno sivo-beli strip koji je toliko ruzan da u njemu nema skoro nicega da se preporuci. Hermann je ionako vec bio srozao crtez i pre te epizode, a ono jedino sto ga je do tada izvlacilo od vizuelne ucmalosti je veoma lep kolor u prethodne dve epizode, 11 i 12 - za razliku od ove price koja je em lose napisana (cak je i dijalog trapav) em ruzna jer bezbojna a pritom nema ni 20% crtackog umeca prvih 10 epizoda.

Nema sanse da kupim i 5. album, sem ukoliko bude na nekoj velikoj akciji, za veoma male pare. A i tada je pitanje da li bih citao tih preostalih 4 epizoda ili bi mi taj album samo skupljao prasinu na polici...

Moram da se slozim sa ostalim stripofilima koji prakticno svi imaju negativno misljenje o ovim kasnijim ivskim epizodama. Ovo jeste u najmanju ruku mediokritet.


Opširne recenzije: