SPOJLERI:
2. prica, Bouche du diable, pocinje skroz glupavo. Ukrajinska seljanka pronalazi napustenog decaka na livadi i usvaja ga. Medjutim, njen muz je neki "kanibal" (barem ga tako decak kasnije opisuje KGB-ovcu) i pri najmanjem povodu vadi kuhinjski noz da ga ubije (na slici). Mali je spotaknut od strane jednog od mnogih "zombi sinova" matorog kanibala, te je zato prosuo hranu i iznervirao ludaka. Klinac uspeva da izvuce zivu glavu time sto nenamerno zapaljuje matorog, a ovaj ga onako pokriven u plamenu i dalje juri kroz sneznu sumu. Zanimljivo ali apsurdno.
Scena kao iz nekog ludackog evropskog "kultnog" filma 70ih.
Inace Boucq (ili Charyn, zavisno od toga cija je to ideja) ima cudnu naviku da "zle gomile" ljudi prikazuje kao copy-paste klonove. To je uradio u ovoj sceni (na slici: zombi sinovi, treci kadar), a potom opet u kasarni par strana kasnije. A ima toga i u prethodnoj prici: na pocetku sa jahacima, a onda na samom kraju sa "sledbenicima" matore vestice koja drzi Edmonda kao roba. Ne mogu reci da mi se ovaj fazon svidja jer je suvise groteskan.
Inace se Boucqov crtez ponekad krece izmedju elegantnog i grotesknog. Zato mi se njegov (dosta unikatan) stil nije odmah dopao. Slicno je i sa Bourgeonom, ciji sam crtez tek nesto kasnije ukapirao.
Na svu srecu, sa ovom scenom bega od divljackih seljaka se zavrsavaju nebuloze. Prica od tada ide mnogo normalnijim ali ne i manje zanimljivim tokom. Krece kao horor a onda postaje socio-politicka drama koja se bavi dekadencijom i surovoscu staljinizma, a potom se pretvara u spijunski triler. Moram reci da me je prijatno iznenadio takav politicki stav; pre sam ocekivao neko pranje SSSR-a - s obzirom da je scenarista njujorski Jevrejin a crtac Boucq (koji je bio uradio neki usrani Greenpeace album).
Doduse, na strani 175 jedan lik (jos jedan ruski spijun koji je prebegao) kaze da su "i ovi i oni identicni, dva lica iste medalje", sto je tipicna budalastina koja je bila popularna medju mnogima tokom Hladnog rata, kada je ovo i napisano. Mnogi su zeleli da podjednostave konflikt time sto su egalizovali obe strane, uprkos tonama dokaza da je Sovjetska Imperija bila hiljadu puta gora i od najmracnije strane SAD-a. Uostalom, milioni ljudi iz Sovjetskog bloka su bezali na Zapad ili to zeleli, a ne obrnuto: samo ova jednostavna cinjenica bi trebala da puno govori. A opet, Charyn je ipak ono sto jeste, a to je njujorski levicar, a to znaci biti veciti cangrizavac kome nigde ne valja.
Medjutim, postoji nada/sansa da je Charyn govorio o tretmanu spijuna a ne o sveukupnom kvalitetu zivota i morala u SSSR i SAD, jer se u narednom panelu bivsi spijun nadovezuje na zastitu agenata od strane vlasti, odnosno mozda je pisac hteo reci da su KGB i CIA isti u ophodjenju sa svojim zaposlenima. Stoga ne mogu u potpunosti da tvrdim da je Charyn hteo da egalizuje dve strane. Ako je iole neki bajni intelektualac, kao sto Wikipedia tvrdi, onda nije mogao nikako da zastupa takav nebulozan, simplisticki stav. Ali, kao sto rekoh, nije sasvim jasan ovaj deo, tj koji zakljucak je scenarista hteo da poturi.
Kako god... Sve ukupno sagledano tj kada uzmemu ovu pricu u celosti, Charyn za divno cudo ne vrsi egalizaciju izmedju dve svetske sile, vec prezentuje SSSR i KGB kao monstruozne entitete, a pritom vrlo malo kritikuje SAD. Na primer kada stari Indijanac kaze nesto pateticno u svojoj uvodnoj sceni, nesto u fazonu "oteli su nam zemlju", sto je otrcan klishe koji mozemo cuti u svakom trecem vesternu novijeg doba. Uostalom, ova implikacija da Indijanci i dalje samo o tome pricaju i samo se time bave nema veze s mozgom, kao sto ni tipican americki crnac ne prica stalno o Africi. Ili je zapravo retko i pominje. Kad po pravilu ni ne zna gde se nalazi, kao i vecina Amera.
Charyn je cak ubacio jedan upecatljiv (jer inteligentan) detalj na strani 146, na kojoj ruska baba spijun otkriva kako je lako navesti neke Amerikance da poveruju u najvece budalastine - a pritom konkretno navodi KGB propagandu (prosirenu u samoj Americi, ne indirektno preko okeana) da je "Isus bio prvi komunista". Na taj nacin Charyn sebe ipak u velikoj meri iskupljuje za bilo kakve levicarske gluposti koje (pretpostavljam) servira u svojim ostalim pricama i romanima. Mnogi (naivni) Ameri i dan-danas nisu svesni koliko im je budalastina i lazi servirala sovjetska propagandna masinerija tokom 60ih, 70ih i 80ih, koliko pogresnih verovanja su preuzeli direktno od Sovjeta, i to manipulativne lazi koje su srocene u nekim hladnim moskovskim KGB kancelarijama, s ciljem da zavade Amerikance kolektivnim zatupljivanjem... Glavni KGB zlikovac u prici tako nesto i kaze u jednom momentu.
A opet, ako procitate "radnju" ove price sa Fibrinog sajta, dobicete tipicnu levicarsku budalastinu:
"Ruski je narod namijenio sjajnu budućnost ovom izgubljenom djetetu: postat će jedan od njegovih najboljih tajnih agenata na drugoj strani svijeta, u američkom kapitalističkom paklu. I tako se Youri, iliti Billy, sada lišen zečje usne, ali zadojen komunističkom ideologijom, našao usred New Yorka kao protagonist tajnog rata koji razara i njegovo biće..."
Kapitalistickom paklu? Vlasnik ovog hipsterskog izdavaca je taj koji je "zadojen komunistickom ideologijom" a ne Ilic, koji zapravo sve vreme krije od svojih pretpostavljenih naklonost prema hriscanstvu. Ni u jednom delu price Ilic nije prikazan kao neko ko je bio zadrti komunista: ni blizu. Taj koji je napisao ovaj sinopsis ili nije procitao pricu ili je uopste nije shvatio. "Ruski je narod namenio sjajnu buducnost ovom detetu", tvrdi Fibra. Prvo, nije ruski narod njega regrutovao vec KGB. Nije isto, ali uopste. Drugo, kakva sjajna buducnost? On je prinudno regrutovan tajni agent koji rizikuje glavu ako ga Ameri uhvate, a rizikuje daleko vise ukoliko zabrlja i KGB krene da ga kaznjava i maltretira. "Protagonist tajnog rata koji razara njegovo bice" takodje nije tacno, bar ne sasvim, jer se sugerira da je Ilic uhvacen izmedju dve strane Hladnog rata - sto ovde nije slucaj. On je zapravo uvucen u konflikt izmedju KGB-a i prebeglog ruskog spijuna tj "izdajnika". Drugim recima, ovo je maltene interni problem koji KGB pokusava da resi, pa uvlaci Ilica, protiv njegove volje.
Uostalom, poistovecivati citavu drzavu SAD sa Nju Jorkom je krajnje neozbiljno i debilno. Cak ni jedan levicar kao Charyn ne bi imao tolike kahones tj toliki bezobrazluk da se pretvara da je ovaj grad 1:1 precizna reprezentacija ove raznovrsne i ogromne drzave. Stavise, NY je vrlo atipican za vecinu Amerike, razlikujuci se poprilicno od onoga sto se nalazi izmedju zapadne i istocne obale. Konkretnije, NYC i takozvani Biblijski pojas imaju vrlo malo toga zajednickog; u kulturnom smislu su vise kao razlicite drzave a mentalitet je sasvim drugaciji. Ali eto, neki ljudi, npr izvesni balkanski izdavaci, smatraju da je NYC tipicna Amerika i predstavlja kapitalizam i Amerikance u svojoj esenciji. Koliko je to samo detinjast, neinformisan i naivan stav... Smesno je koliko cesto neupucenici odaberu da im NYC bude simbol Amerike, sto bi bilo kao kad bi neko uzeo Egipat da predstavlja citav Africki kontinent.
Upravo je ovaj kretenski sinopsis razlog zasto mi je dugo trebalo da kupim ovaj integral, jer sam bio stekao utisak da je neko levicarsko sranje u pitanju. "Kapitalisticki pakao", kaze ovaj pajac. Svi hrle u taj "kapitalisticki pakao" - a beze iz komunistickih zemalja... E, jado... Vazno je da je svima na Balkanu divno, ovde rastu med i mleko, jer nam je "socijalizam" toliko dobroga doneo da je pola stanovnistva zbrisalo na "truli" Zapad...
Sto se Indijanca tice, Charyn je u jednom intervjuu objasnio da taj lik nije ni postojao u prvobitnoj verziji, vec ga je Boucq ubacio. Ovo i zvuci logicno jer ovaj lik nekako previse odskace od svih, kao da je prebegao iz nekog drugog romana u ovaj. Indijanac je pomalo mac sa dve ostrice: s jedne strane je evidentno da ima bozije moci - ili magicne u najmanju ruku - a da pritom citaoc ne dobije ni najmanju insinuaciju zasto je takav i odakle mu tolika moc, a s druge strane igra vrlo zanimljivu ulogu u velikom akcionom finalu koji vuce na tipicne americke trilere. (One retke koji su dobri.) Indijanac se bukvalno ponasa kao neunistivi marvelovski superheroj, skacuci s krova na krov sa lakocom lemura dok KGB-ovce ubija kao da su u pitanju tek izlegli, naivni, bespomocni pilici a ne istrenirane ubice. Iako je ta citava scena u katedrali apsurdna, takodje je i veoma zabavna i spektakularna. Problem imam veci sa pojavljivanjem Indijanca u kanalizaciji: tu ga glavni lik pita "otkud sad ti ovde?" a Indijanac (tj Charyn) mu daje neki nejasan odgovnjor - koji je u sustini ekvivalent priznanja autora da ne zna kako da objasni situaciju tj kako i zasto Indijanac ima tolike nadrealne sposobnosti. A opet, Boucq ga je ubacio u pricu te je Charyn morao nekako da se snadje... Verovatno je Boucq insistirao na tome da se ovaj lik ubaci u pricu a Charyn nevoljno pristao, kao neki kompromis.
Prica je sve u svemu jako dobra, bolja od prve jer nema nejasnoca vezanih za likove (sem, eto, poreklo Indijanca sto je velika misterija). Pravo je osvezenje citati kvalitetne dijaloge posle niza gluposti koje sam istrpeo u nekim daleko slabijim ili totalno inferiornim serijalima. (Trigan Empire, Petar Pan...) Jedina kritika koju bih jos pomenuo je sam kraj, zadnja strana, koja mi nije nimalo jasna. Ilic i Indijanac skacu kroz ogromni stakleni mozaik u katedrali. Odnosno, Indijanac to inicira jer je vukao ranjenog Ilica. Zasto to Indijanac cini i sta to sve treba da znaci, pojma nemam...
Crtez je za nijansu slabiji nego u prvoj prici, mada je kolor i dalje jako dobar.
Zanimljivo je da je Charyn uopste pristao da radi sa Boucqom, jer je ovaj odlican crtac, a skoro svi ostali "crtaci" s kojima je Charyn radio stripove su hipsterski skrabatori, sarlatani kao sto su Loustal i Munoz. Ako ikada Charyn pokusa nekoga da ubedi da je esteticar, ne bi mogao... Samo anti-esteticari mogu da pisu za beskorisne klovnove kao sto su ovakvi hipsteri. Zar mu nije bilo stalo da mu dobri crtaci obradjuju price? Sta vredi i najbolji scenario ako ga naskraba te unisti jedan Munoz, koji crta kao dete od 5 godina... Koje emocije moze takav crtez da oslika? Nikakve. Koji estetski ugodjaj moze da ponudi? Nikakav. Ali takav kretenski izbor je vrlo verovatno usko povezan sa Charynovom levicarskom orijentacijom: levicari su notorni kao pristalice hipsterizma, i kao vernici nebuloznog hipsterskog ubedjenja da je "ruzno lepo a sve lepo zapravo ruzno". A to je usko povezano sa marksistickim ideoloskim motivom da je "zlo dobro a dobro zapravo zlo". (Komunjare to nikada nece tako jasno reci a ni priznati, ali to je esencija njihove gluposti i izvitoperenosti.) Levicari i njihove gluposti: prica u bezbroj nastavaka. |
