Sunday, October 25, 2020

Ledeni Demon - Tardi



Updated: 25.6.23.


 The Arctic Marauder

Vrsta: zaseban album

Crtez/scenario: Jacques Tardi

Izdavac: Art 9 (1997)

Premijerno: 1974 

Dimenzije: A4 - HC/SC

Br strana netto: 53 

Tiraz: 1,000

Zanr: avanturisticki, spijunski, istorijski

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ne, na srecu. 

Rasprodato? Da.

Crtez: scenografija - 8/10, likovi - 2/10

Scenario: 5/10 

Ciljne grupe: retardi, hipsteri 

Prednosti: scenografija, uvod

Minusi: tupava radnja, nebulozni likovi, ocajan crtez likova

Scenografija...
Likovi...

Ne, ovo nije covek-zaba, neki amfibijski stvor. Ovo treba kaobajagi da bude prikaz humanoidne zenke starijeg doba. Lice joj deluje kao oronula guzica, nesto slicno Trombu iz Alan Forda; dodje mu kao starija - i ruznija - sestra.
Scenografija i likovi...

WTF?

Verujem da kapirate na sta aludiram (ukoliko imate gram mozga odnosno smisla za (stripsku) estetiku).
A ukoliko niste odmah shvatili, evo da vam "nacrtam"...

Scenografija je u teskom kontrastu sa prikazom ljudi. Ne samo sto je u kontrastu vec i u konfliktu. Jer ovako traljavo, nemarljivo, ruzno, lenjo, i nemastovito prikazani likovi prosto vape da se izbrisu sa svih ovih strana te ustupe mesto kompletnoj dominaciji pozadinskih crteza koji su neuporedivo superiorniji. Uopste je i smesno/bespotrebno porediti ove dve stvari s obzirom na ogroman jaz u kvalitetu i stilu.

Pravi karikaturni strip kao sto je npr Asteriks moze da ima jos i te kako impozantnu pozadinu (braca Uderzo su bili majstori zanata u svakom smislu) a da se pritom uklapa u strip. Medjutim, kod Retardija imamo dva problema: likove crta ocajno (za razliku od Uderza kod kojeg je sve na tip-top nivou), a pozadina prosto vapi za ne-karikaturnim likovima. A sto je strip uz to i c/b jos vise pojacava potrebu za "realnim" prikazom ljudi. Jer babe i zabe ne idu. I to bukvalno: babe-amfibije i zabe...

Zasto je Retardi toliko truda ulozio u pozadinu a likove bukvalno naskrabao na brzinu cisto da ih otalja - to treba njega da pitate. A onda i sebe priupitajte da li ste i vi retardirani ako ne primecujete koliko je ogavan crtez ljudi.

Kome se ovo dopada... zavidim vam. Stripofili, filmofili i fanovi muzike koji imaju niske kriterijume su za pozavideti. Blago njima, jer njima je sve "superiska".

Pogledajte samo zlikovca na ovoj strani... Ovog bih ja nogama naskrabao bolje, i to desnom nogom (levak sam, u fudbalu barem, nisam jos pokusavao da crtam nogom... kao npr Larcenet ili Djipi). A jos taj "devilish dumb evil grin"... Zivi blam.

Sto se price tice, pocinje sasvim pristojno, onako misteriozno i neobicno, podsecajuci pomalo na Zil Verna. Ali onda radnja biva sve slabija, dok se kompletno ne urusi kao kula od karata u zadnjih 10ak strana.

Ima tu vise gluposti:

Ispostavlja se da je ujak glavnog lika naucnik koji je toliko besan sto nije svetski priznat (ili nesto slicno tupavo, ne secam se tacno) da su on i njegov pajtos (debil koji se konstantno zlokobno ceri) odlucili da se "osvete" citavom svetu time sto nasumicno potapaju brodove, a i da ga kad-tad uniste.

Poprilicno glup motiv, zar ne? Gluplje i od najbanalnijeg Dzejms Bonda. Zaista na nivou neke Miki Maus avanture.

Jos tupaviji je lik zene-zabe (one od malopre) koja ih zeli unistiti. Parafraziram:

"Simone je nekada zelela da unisti svet, i mi smo se tada borili protiv nje da ga spasemo, ali sada kada mi zelimo da ga unistimo ona radi za vladu i protiv nas."

Poprilicno kretenski, a? Zlikovci i dobrice zamenili uloge - tek tako, cisto iz nekog hira, radi neke nebulozne "ironije". Ovako nesto debilno ocekujem u tipicnoj epizodi iz Diznijevog Lustige Taschenbucher, u kojoj npr Paja Patak juri neke zlikovce, a ne u albumu jednog "cenjenog" BD-ovca kao sto je Retardi. Jos gori je kraj albuma koji uopste nije pravi zavrsetak vec nudi neki ustaljeni, neoriginalni, potpuno nezadovoljavajuci cliffhanger klishe kao zamenu za kraj price.

Nije ni glavni lik sasvim jasan. Da li se pretvara da je na strani zlikovaca ili namerava da im osujeti planove? Nema konkretnih naznaka.

Verovali ili ne, Retardi je veoma cenjen crtac/scenarista, uprkos ovako nistavnom pricom i losem prikazu ljudi (kako crtacki tako i karakterno). Scenografija mu je inace dosta slabija u drugim albumima; ovde se svojski trudio sto se ne moze reci za neke kasnije radove.

Na skenovima pozadine izgledaju bolje nego kada se cita fizicka kopija stripa, jer tada se primecuje da iako je strip disciplinovano i puno sencen, ipak stilski nije na nivou najboljih crtaca scenografije. (Npr Ortiz, Herman, Bourgeon, Romero, Palasios, Kramb, Solano, Moebius.) Retardi se oslanja mnogo na lenjir da bi postigao rezultate kod scenografije, sto naravno nije slucaj kod najboljih crtaca - od kojih je Retardi daleko. Jedan od razloga njegove izvikanosti je nesumnjivo njegov angazman kao "antiratni profiter" kako ga neki stripofili nazivaju kada se sprdaju na njegov racun, na njegov politicki-korektan angazman. Objavio je nekoliko antiratnih albuma, bas onako pretencioznih a slabo ilustrovanih.

Sve u svemu, sumnjam da cu se opet baviti Retardijevim stripovima jer je ipak blizi hipsterijadi nego ozbiljnim zanatlijama/umetnicima.





https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html




By at No comments:

Tuesday, October 20, 2020

Močvarko - Darkwood


  The Swamp Thing


Mocvarko 3

Vrsta: 3. integral

Epizode: 32-43

Crtez: John Totleben, Stephen Bissette

Scenario: Alan Moore, Len Wein 

Izdavac: Darkwood (2015)

Premijerno: 1985 

Dimenzije: 26.7 x 17.7 cm, HC

Br strana netto: 282 

Tiraz: nepoznat (verovatno 1,000)

Zanr: superheroj, sci-fi, horor, ljubavni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Puno.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 

Scenario:  

Ciljne grupe: malo inteligentniji marvelovci 

Prednosti: 

Minusi: 
Jedan od sporednih likova (ovaj idiot gore), retardirani hipik koji je verovatno (bar u nekoj meri) alter ego Alana... Do koje mere je retardiran jos ne znam jer sam citao samo 4. i 5. integrale, u kojima se pojavljuje samo u jednoj (?) epizodi, ali znam zasigurno da je retardiran - jer je hipik.

Cim budem krenuo sa trojkom dodajem ovde (ne)prikladni tekst, a onda cu i podrobnije analizirati razne gluposti koje su sastavni deo ovog lika. Moore je komunjara, a hipici su idioti, tako da mogu ocekivati svakojake budalastine u ovom integralu... 


Mocvarko 4

Vrsta: 4. integral

Epizode: 44-53

Crtez: John Totleben, Stephen Bissette

Scenario: Alan Moore 

Izdavac: Darkwood (2015)

Premijerno: 1986 

Dimenzije: 26.7 x 17.7 cm, HC

Br strana netto: 262 

Tiraz: nepoznat (verovatno 1,000)

Zanr: superheroj, sci-fi, horor, ljubavni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Puno.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 4-7/10

Scenario: 3-8/10 

Ciljne grupe: malo inteligentniji marvelovci 

Prednosti: vecina epizoda zanimljive

Minusi: politicka propaganda u zadnjim epizodama
Mocvarko je jedan od veoma retkih serijala iz bljutave komerc-fabrike Marvel/DC koje ne zaobilazim. Koncept je relativno originalan, zanimljiv, a sto je najbitnije - glavni lik se ne oblaci kao klovn tj spandex mu nije sastavni deo garderobe. Cak se uopste ne oblaci vec vise dodje kao neki biljni sasquatch koji tumara sumom/dzunglom planirajuci kako da sredi svoj lepoticno-zverski ljubavni zivot. Doduse - nazalost - pojavljuju se i ovde likovi koji se oblace u smesne kostime i stavljaju retardirane karnevalske maske na svoje suplje tikve, npr gotamski uber-klovn Betmen, ali oni ipak nisu u prvom planu a u vecini epizoda ih uopste nema. Ali zato je Mocvarkov nesretni ljubavni zivot u krupnijem planu.

Da, ima i toga: romantike, sto je steta, jer ovakvom serijalu nije potrebna ljubavna sentimentala, bar ne u ovolikoj meri. Jasno, ljudi se pale na lepotica i zver klishe, nikad im dosta tih perverzija, i ja nemam nista protiv da biljni monstrum ima gde da tutne svoju zelenu patku, ali mi smeta sto se price precesto vrte oko njihove romeo-julijovske zabranjene ljubavi.

SPOJLERI:

Alan Moore, koji je ocigledno fan King Konga i njegove seks-igrackice barbike, preteruje s tim, npr u epizodama 51-53, prica u kojoj jedna obicna fotka na kojoj se grle Mocvarko i njegova riba pokrece citav avalans negativnih i velikih dogadjaja, kulminirajuci u njegovoj smrti. (Mocvarkove kvazi-smrti, ne Kong Konga.) Koja naravno nije prava smrt (jer imamo integral 5, a on se ne zove Post-Mocvarko niti Bivse a sada krepalo stvorenje iz njegove nekadasnje mocvare) vec je to samo razlog/izgovnjor da se ljubavna ceznja produbljuje, da se patetika forsira, pritom uveravajuci citaoca da su veronski par Romeo i Julija bili pravi srecnici u odnosu na ovo dvoje mucenika - protiv kojih se okrece citava "kapitalisticka masinerija". Romeo & Julia vs Evil Gotham Capitalists? Potencijalan naziv te price. Bilo bi barem iskrenije tako nazvati epizode 51-53, jer pisao ih je najnotorniji komunista sveta stripa. Citava frka nastaje zbog njihove veze, kao da su Mocvarko i plavusa snimili pornic! Totalno preterano, van svake pameti. Reakcija naroda na njih je iskarikirana do te mere da nije nimalo ubedljiva.

Da Moore promovise svoje levicarske ideale na neki bezbolan (tj ne-iritantan) nacin, pa ajde der, jos nekako da mu se oprosti sto pravi od Mocvarka i njegove drage tolike zrtve drustva, uz toliko preterivanja, na silu. Medjutim, ova prica (51-53), u kojoj Mocvarko "unistava" Nju Jork pretvarajuci ga u dzunglu, je toliko prozeta naivno-debilno-stereotipicnom propagandom da se neminovno postavljaju pitanja:
ZASTO Moore nije jednostavno isao u politiku kada je toliko opsednut njome?
Zasto nije otisao u Kinu, Severnu Koreju, Kubu ili Nikaragvu gde moze nesmetano da se izivljava i da ubija desnicare i ostale "politicki nepodobne" u toliko prizeljkivanoj ulozi tipicnog marksistickog dzelata/"mudraca"/ispravljaca-krivih-Drina? Cemu strip kao srp i cekic njegove grcevite "borbe" protiv toliko omrazene kapitalisticke demokratije? (Ta ista demokratija zbog koje uopste i ima slobodu da izigrava buntovnika, sloboda koju ne bi imao u komunistickim drustvima... Klasicna i cesta ironija vezana za ove licemerne folirante.)

On je ludak, i ja ne sumnjam da bi porobio (ili jos gore) pola Amerike da moze: onu polovinu koja mu ne odgovara, Biblijski pojas i sve ostalo sto mu se gadi jer je suvise "normalno" i prizemno. To je jedna nepopravljiva budaletina na kvadrat, sa identicnim poremecajem licnosti kao sto ga imaju Noam Chomsky, prezimenjak Michael Moore i degenericni imbecil Sean Penn.
Tema "zastita zivotne sredine" (koja opseda bolesne mozgove neo-hipika kao sto je Moore) je u punom jeku ovde, i to na onaj tipican histericno-panicarsko-prevarantski nacin s kojim se zapadne komunjare odvajkad bave ovom temom.

Primera radi, Moore pominje tadasnjeg (1986.) predsednika Amerike Regana, omrznutog medju ondasnjim levicarima jer je bio uspesan, popularan i zestoki anti-komunista bas kao i njegova politicka sestra Margaret Tacer - koja je u Britaniji bila bog i batina za tamosnje crvene divljake. Reganovu (i Tacerkinu) ulogu dezurnog krivca kasnije su preuzeli Bush a nakon njega vrlo predvidljivo i Tramp. Onako prljavo i pokvareno Moore izvlaci iz konteksta Reganovu izjavu o tome kako su sume izvor zagadjenja. (Procitajte na slici gore.) Tacno je da drvece emituje izvesne gasove koji mogu da ostete ozonski omotac, cinjenica o kojoj Moore nista ne zna ili se pretvara da ne zna. To zagadjenje je medjutim moguce u nekoj znacajnijoj meri samo uz pomoc izduvnih gasova iz automobila. Tako da Regan nije bio sustinski u pravu, ali nije ni lupio nesto bez ikakvog naucnog osnova - na sta Moore ovde aludira. Niti je Regan tvrdio da je drvece "major source" zagadjenja.

Regan naravno nije bio u pravu sa ovom izjavom, ali nije ni izmislio neku kompletnu budalastinu kao sto to Moore zeli da prikaze - a to je vrlo jasna implikacija da je Regan mrzeo prirodu. Klasicna levicarska manipulacija, selektivan izbor cinjenica (a u ovom slucaju i falsh citiranja) jer levicari skoro nikada nemaju argumente te pribegavaju lazima, polu-istinama, spinovanjem odnosno devijantnom manipulacijom masa i medija. Jasno je da se Moore nikada ne bi sprdao na raznorazne izrecene notorne gluposti od strane Kartera, Klintona, Hilari, Bajdena ili Obame (koji su se nalupetali za 100 zivota), jer oni su "njihovi". Ko trazi debilne, netacne ili polu-tacne izjave politicara naci ce ih kod svakog od njih, bez ijednog izuzetka - pogotovo kod politicara koji su niz godina bili (sve)prisutni u javnosti, kao npr Regan.
Ali posto su levicari Alanovog kova pristrasni olosi koji su se specijalizovali u politickoj propagandi (tj ispiranju (mladih) mozgova) on se ismejava i provlaci kroz blato iskljucivo politicke protivnike, tj Republikanske/Tori politicare, dok svoje "saborce"/istomisljenike iz Demokratske stranke uzdize u nebesa kao nepogresive, moralno-intelektualne, "progresivne" gigante covecanstva.
Levicari su takvi: kod njih je sve crno-belo; oni dele svet na "mi" i "oni", na "dobre" i "zle", na one "koji su totalno u pravu" i one "koje treba pobiti/pohapsiti ili makar ukaljati ih medijski jer nikada nisu u pravu a zele da uniste covecanstvo" (klasicna projekcija) - a pritom ovi toboze "tolerantni" levicari propagiraju "diversity" odnosno raznolikost i slobodu misljenja. (Licemeri i lazovi na kvadrat.) Na modernom levicarskom Zapadu nema ni trunke "diversity", vec vlada politicki monopol jedne politicke struje...

Gde su vicevi o npr famoznom holivudskom levicaru Robertu Redfordu koji se u 70im hvalio kako bolje razume solarnu energiju od svetski najcenjenijih fizicara? Redford je okoreli komunista stoga nema ni trunke sprdnje o ovome igde u popularnoj literaturi, muzici ili filmovima. Nigde. Da sasvim slucajno nisam gledao jedan njegov stari intervju ne bih ni znao za ovaj blam. On je medijski zasticen, kao i svi ostali levicari. Uostalom, cak i Reganovi kriticari - barem oni koji nisu ekstremisti kao Moore - su morali priznati neke njegove politicke uspehe koji su neosporni. Moore ne spada u tu felu: njemu su Regan, Bush i Tramp "otelotvorenje zla", u bukvalnom/religioznom smislu te reci (sto je za jednog ateistu kao sto je on smehotresno), i nikada sebi ne bi dopustio da o njima izusti i jednu jedinu pozitivnu rec. Prototip fanatika-ekstremiste, tipican pristrasni folirant.
Kako onda verovati takvom jednom bolesniku? Samo budale, naivcine i mala deca to mogu... Ko ga ne zna, skupo ga placa. U prevodu: ko ne zna ko je i sta je Moore, taj lako postaje ovca za shishanje, budala za zatupljivanje i dobrovoljni sundjer za njegovu jeftinu propagandu. Citava generacija tupavih klinaca je odrasla na njegovim stripovima, a pitanje je koliko je njih dovoljno inteligentno/obrazovano da se odupre tim lazima i glupostima. S obzirom koliko malo inteligentnih stripofila ima (a pogotovo ovih marvelovskog opredeljenja), sanse su velike da je ogroman procenat njih veoma podoban za ispiranje mozga. Uostalom, dovoljno je procitati tipican politicki komentar na forum.stripovi i biti uveren da su stripofili nazalost mahom najobicnije neupucene ovce.

Ne bih imao nikakav problem s tim da se Moore sprda sa desnicarima i da ih blati - ali kada bi to isto radio, bar u nekoj meri, i sa "svojima". Ja sam totalni pobornik sprdnje na racun politicara i politike, ali molicu lepo podjednako zajebavati obe strane. Ali posto to uopste ne radi on nije neki bajni objektivni "socijalni kriticar" vec najobicniji bljutavi propagandista tj jeftini bot kakvih ima na milione... s tim sto on ima veliku medijsku platformu dok je obicni botovi nemaju.

Moore ovakvim potezima podvlaci da je klasicno komunjarsko govedo kome manipulacija nije na odmet da bi izgurao svoje ekstremne, psihopatske stavove. (Cilj opravdava sredstva.)
Uostalom, sta Regan uopste trazi u Gotamu?! Zar to nije neki fiktivni svet prepun maskiranih superheroja i ultrazlikovaca? Pominjanje Regana u takvom jednom stripu je toliko jadno i glupo da sam se glasno nasmejao.

SPOJLERI:

Citava ova prica je prozeta politickim pridikovanjem tj levicaranjem, sto drasticno srozava ionako tupavu, previse iskarikiranu pricu. A da ne govorim o borbi Betmena protiv Mocvarka: to nam tek nije uopste trebalo. Kostimirani sismisi po mogucstvu da se klone drugih - boljih - serijala, neka gledaju svoja superjunacka posla...
U ovoj prici Mocvarko iz osvete (i ucene) pretvara citav Gotam u jednu veliku dzunglu/mocvaru jer (desnicarske/kapitalisticke) vlasti drze njegovu zensku u chuzi. Razlog njenog privodjenja/hapsenja? Jer se grlila sa "cudovistem"! Toliko moronsku premisu mogu samo budale i mala deca da prihvate, pa makar to bilo u jednom obicnom, tupavom americkom stripu. Mocvarko vraca civilizaciju u "pecinsko doba", u neku ruku: jeftina levicarska simbolika koju moze samo jedan idealisticko-zagrizeni hipik da osmisli a da ga nije blam. Ideja pretvaranja Gotama u dzunglu je vizuelno privlacna tj kao jedan kataklizmicki dogadjaj ideja je dobra, ali razlog/motiv ovog dogadjaja je kretenski. Neki sposobniji i politicki neoptereceni scenarista bi ovo odradio na mnogo bolji nacin: osmislio bi daleko bolji razlog za Mocvarkovu osvetu i/ili bes, bez tih pacenickih hipi fora. 

Uostalom, cemu se cuditi. Ovo djubre od coveka je stvorilo V for Vendetta, maloumni strip koji promovise levicarski terorizam, a u kojem zastupa mnoge politicki-korektne idiotarije/stereotipove koji danas vladaju Zapadom. Ironija je veca od Oprine zadnjice: u tom bolesnom, marksistickom serijalu Moore sugerise da su nordijski Evropejci potencijalno najveci rasisti/homofobi/sovinisti (rekoh vec: sve levicarske opsesije) i kao genocidne ubice primarna pretnja demokratiji (tj - ha ha - komunizmu; zabole Alana uvo za demokratiju) i da bi mogli uskoro zavladati Evropom. A zapravo su upravo severnjaci najveci pobornici politicke korektnosti!
To ti je ono serpa i lonac... jer se ustvari obrnuto desilo: u 21. veku priblizavamo se ultra-levicarskom orvelovskom drustvu u kojem ce svi "rasisti"/"homofobi"/"seksisti"/"islamofobi" (cija je definicija postala dovoljno siroka da obuhvata velik deo stanovnistva) uskoro biti progonjeni i hapseni tj svi politicki "nepodobnici" ce biti "neprijatelji poretka i progresa". I Hitlerovi nacisti su dosli na vlast koristeci slicne metode: oni su svu opoziciju okarakterisali kao "opasnost za drzavu" te su na takvoj platformi lazi i obmane dosli na vlast (osim i nasilja, naravno). Moore (i njemu slicni) dokazuje da je upravo on daleko slicniji nacistima nego tobozni "neprijatelji slobode i progresa" odnosno americki Republikanci i britanski Torijevci. Ironija i licemerje su tu nezaobilazni.

Presmesno mi je sto se Moore distancirao od holivudske ekranizacije, jer filmu nalazi zamerke koje su po meni cisto cepidlacenje. Holivudska marksisticka elita ima identicne politicke stavove kao Moore, stoga mi je nejasno u cemu je njegov problem sa filmom koji je bas onako fino ekstreman kakav je i sam Moore. Jedna teorija je da se Moore toliko duboko pogubio u svojim adolescentnim anti-establisment fantazijama da se automatski okrece protiv toliko jedne mocne medijske imperije kao sto je Holivud - pa makar delio iste stavove s njima. Profesionalni/dezurni kontras, drugim recima.
Blago svakoj budali koja ovo govanjce od albuma ponosno drzi na svojoj polici... V for Vonjdetta je biblija za Antifa psihopate i idiote. Samo jos jedna budalastina ove dekadentne ere ljudske istorije.

S druge strane, prica koju cine epizode 46-50 je nepolitizovana (ili makar samo veoma malo) i neuporedivo bolja. Prica se bavi nekom pretnjom za citav multiverzum. (Tipicna bombasticnost Marvel/DC-a; kod njih je spasavanje kosmosa ili makar Zemlje uobicajena pojava. U marvel-DC-verzumu se svet spasava bar jednom nedeljno, sem eventualno tokom letnjeg raspusta kada valjda i zlikovci idu na more s decom, kada mozda nesto redje prete totalnim unistenjem.)
Ova prica je zanimljiva i originalna, uprkos toj klishe tematici spasavanja svemira, a pogotovo je interesantna zla organizacija Bruherija protiv koje se bore Mocvarko i citava plejada (ne)kostimiranih klovnova. A tu je i Konstantin koji je valjda neki magicni, plavi Hamfri Bogart koji sve o svemu zna - iz meni nepoznatih razloga (jer se ne bavim superherojskim budalastinama).

Crtez je generalno osrednji, cak slabiji od Marvel/DC proseka za tu eru (70te/80te), mada zna dosta da varira - sve od lenje, uzurbane ofrljosti do veoma finih, detaljnih strana.
Likovi su mahom lose nacrtani, ispodprosecni nivo; zene su ruzne, lica su im asimetricna i preterano simplisticka. Scenografija je mnogo bolja. Odlican primer toga je strana 221 (gore) koja je bar za ocenu 9/10, dok je dobar primer loseg crtanja lica strana 47, zadnji panel, zasta bih dao 3/10. Ovakvih primera lose nacrtanih lica ima pregrst u citavom serijalu, ali u cetvorci nesto manje nego u 5. integralu.

Znaci poprilican kontrast u kvalitetu, jedan od ekstremnijih na koje sam naisao u nekom albumu. A opet, u americkim Marvel/DC integralima nije nimalo neobicno da crtez varira drasticno, uglavnom zbog velikog broja crtaca koji se cesto smenjuju.

Mocvarko 5

Vrsta: 5. integral

Epizode: 54-64

Crtez: Alfredo Alcala, Rick Veitch

Scenario: Alan Moore 

Izdavac: Darkwood (2016)

Premijerno: 1986-1987 

Dimenzije: 26.7 x 17.7 cm, HC

Br strana netto: 260 

Tiraz: nepoznat (verovatno 1,000)

Zanr: superheroj, sci-fi, horor, ljubavni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 4-8/10

Scenario: 3-8/10 

Ciljne grupe: malo inteligentniji marvelovci 

Prednosti: tripozno, originalnost

Minusi: politicka korektnost, levicarenje, suntava romantika, los zavrsetak, cesto los crtez ljudi

Mocvarko je generalno pomalo neobican "superherojski" serijal (bas zato sto i nije klasicni junak u pitanju), ali ovaj 5. integral verovatno vise od ostalih, ili barem vise od 4. (Moram priznati da sam samo 4 i 5 procitao do sada, tako da nisam merodavan kakve su ove kasnije epizode u odnosu na one ranije.) Epizoda 56 (na slici) je jedna od tripoznijih, tzv "plava epizoda": neki nov pristup ljubavnoj drami. Drugim recima, ako vec mora da se potencira ta ljubavna prica izmedju "lepotice" (kako je crtaju, sve je samo ne to) i biljke onda barem na originalan nacin.
Jos tripoznija je epizoda 60 koja prevazilazi granice "marvelijade/DC-ijade" jer je eksperimentalna, cak i previse. Ideja je dobra ali je radnja razvucena (iako samo na standardnih 20 i kusur strana), a crtez je ponekad malo previse apstraktan.
Uopste receno ima puno varijacije u albumu u svakom smislu, dok se Mocvarko pokusava snaci u raznim bizarnim situacijama. Tek kada se vrati na Zemlju stvari postaju opet "normalne", sto ce reci: lepotica i biljka opet mogu da se maze i paze kao ranije.  






By at No comments:

The Sandman - Darkwood

 

 The Sandman 10

Vrsta: 10. integral

Crtez: Michael Zulli, Charles Vess, John Muth

Scenario: Neil Gaiman 

Izdavac: Darkwood (2016)

Premijerno: 1995-1996 

Dimenzije: 25.9 x 17.4 cm, SC

Br strana netto: 160

Tiraz: 1,000

Zanr: fantazija, melodrama, istorijski

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da (jedna prica).

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: Zulli - 9/10, Muth - 4/10, Vess - 6/10

Scenario: 2-5/10 

Ciljne grupe: hipsteri, zene, kvazi-filozofi, maloletni filozofi, zadrti marvelisti 

Prednosti: delom odlican crtez, delom super kolor

Minusi: konfuzno, dosadno, nula akcije, nedostatak radnje, staticnost, previse preseravanja, politicka korektnost
Ovo je prvi Sendmen koji se obreo u mojim rukama, ali vrlo kasni deo serijala. Mozda i prekasni - jer je vrlo tesko pratiti radnju bez predznjanja o svemu sto se izdesavalo u prethodnih 9 albuma, a po svemu sudeci tu je zaista bilo svega i svacega.

A zasto onda nisam krenuo od pocetka, pogotovo kod tako "nekonvencionalnog" stripa?
Vrlo jednostavno: zbog osrednjeg pa cak i jadnog crteza koji dominira velikom vecinom serijala.
(Npr volume 9 je uzas, tu vlada neki jadan karikaturni crtez koji nema blage veze sa tonom i tematikom serijala; cist je idiotizam ilustrovati takvu vrstu serijala na takav nacin; "nidje veze".)

Taj nizak kvalitet ne iznenadjuje nimalo, jer ovo je americki serijal, da li od Marvela ili kojeg vec komercijalnog qrca ili palca tog pretuznog trzista. (Nije ni bitno.) Ono sto mnogo pre iznenadjuje je sto uopste postoji visoko-kvalitetna faza u Sendmenu. Albumi 10 i 11 (tj Uvertira) mahom sadrze superioran crtez u odnosu na sve sto je prethodilo.

Postavlja se pitanje: sto nisu mnogo ranije unajmljivali daleko bolje ilustratore nego su im bili dovoljno dobri neki suntavi stanc crtaci? Prava steta, jer ovako sam bio prisiljen da krenem citanje s kraja serijala.

Zato sam i kupio ta dva albuma - a i zato sto su bili na vecem popustu. Skoro sve sto je vezano za Marvel i DC generalno zaobilazim u sirokom luku (sem Konana i jos ponesto slicno netipicno), ali ovo me je zaintrigiralo jer deluje kao da odstupa od superherojskih budalastina koje dominiraju tim pateticnim trzistem. Odstupa i to prilicno. Ali ne bas na dobar nacin, bar ne u ovom albumu.

Michael Zulli je nacrtao prvu polovinu vol 10, i to je mnogo dobro odradio. A kolor tek? Fantazija. Strip je iz 80ih i 90ih, znaci pre LEGO kolorisanja, pre plasticnih boja koje urnisu crtez i kolju atmosferu; kao dan i noc je ovaj album od npr tipicnog modernog marvelovskog djubreta. Kombinacija ovakvog crteza i veoma suptilnog/detaljnog kolora cini ovaj album veoma zabavnim za prelistavanje... Ne toliko za citanje.

Nazalost, scenario nije crtezu ni pod nokat. Prica nema radnju, vec se sadrzi iskljucivo od filozofiranja, i to mahom jeftinog, kicastog, mozda malo dubljeg od onog na sta su navikli hipsteri kod svojih omiljenih indie filmova novije proizvodnje. Fortune-cookie wisdom, kako ja to zovem. Slicno Facebook objavama, svi oni "mudri" citati o zivotu i kosmosu. A to sam veoma davno prevazisao. Jos kad sam imao 15 godina.

Koliko ja shvatam, glavni lik je riknuo u prethodnom albumu, i sada se sve vrti oko njega, kakav je bio, kakve odnose je imao sa drugim ljudima i kreaturama. Puno mudrovanja, mudroserovanja, palamudjenja, sentimentale i uzvisenih misli imamo ovde. Jednom reciju: pretenciozni smor. Akcija je nepostojeca, bukvalno nula. Sve epizode su blablabla, svrha zivota, preseravanje. Tako nesto moze biti donekle interesantno - ali samo u manjim dozama, kada je vesto plasirano tu i tamo kao dodatak prici. Filozofiranje moze biti dodatak, nikako sustina stripa jer je retko ko inteligentan dovoljno da to izvede. Ili eventulno uz neki humor, ali humor je Gejmenu veoma stran. U svakom slucaju se to ne radi ovako, u beskrajnom nizu filozofskih onaniranja. Nil Gejmen kao da pokusava da u domenu stripa ostvari neke svoje neispunjene knjizevne ambicije. Ne volim i ne cenim kompleksase. Ne bi me cudilo da slusa indie rock i da se klanja filmovima Bunjuela i Bergmana... To je taj profil licnosti.

Ne svidja mi se takav pristup. Volim sve vrste stripova (i inteligentne, i tupave, i banalne, i ekstremne, i simplisticke, i originalne i neoriginalne), ali problem je sto veoma mali procenat ambicioznih stripova ovakve vrste uspeju. Tesko je filozofiju i mudroseraciju uneti u strip a da ne deluje bangavo, cak i smesno. To je mnogo prikladnije za film, ili za roman. (Ako se dobro odradi, podrazumeva se, ali i u knjigama a tek u filmovima je to redje slucaj.) Eto, zamislite strip verziju 2001: A Space Odyssey: bilo bi smesno, zar ne? Odnosno mozda ne smesno ali neuporedivo manje efektivno. Strip jednostavno nije najadekvatniji medijum za to: nece slonce u lonce.

Prica sadrzi pregrst likova koji se smenjuju bez najave, bez reza, onako nasumicno, trapavo, neplanski, bez jasnog redosleda - u jednom kontinuiranom nizu razgovora koji su ponekad konfuzni (zasta sam mozda ja kriv jer sam preskocio prvih devet) a cesto dosadni i preterano sentimentalni, sa previse pametovanja. Do koje mere je za moju nisku ocenu odgovorno moje neznanje o serijalu a koliko nizak kvalitet konkretno ovog albuma, ne znam. Ali verovatno oba faktora igraju ulogu. 

Prve tri price cine celinu, epizodu Bdenje. To je ta gore navedena konfuzna prica koja se nadovezuje na razne likove iz prethodnih epizoda. Ocigledno je da je Gejmenu bilo sasvim nebitno da li ce 10. deo iko neupucen moci da razume. To je i jadno i glupo, jer cak i da sam citao svih 9 prethodnih albuma, zar se ocekuje da sve popamtim kao Arapin Kuran? Ko jos cita toliki serijal u nizu...

Onda sledi zadnja epizoda od Zulija, Epilog, jos jedna besmislena prica koja pocinje kao iritantna "lekcija" (znaci pridika) o rasizmu i robovlasnistvu, a onda krece u tu dosadnu zemlju snova koja je sto puta manje zanimljiva i od mog najbanalnijeg sna. Opet vladaju sentimentala i jeftino filozofiranje.

Gejmen je levicar, sto nikoga ne moze iznenaditi; ne bi ni pisao za Marvel/DC tj za bednu americku komercijalu da nije "politicki podoban", niti bi ga mediji i kriticari toliko nahvaljivali da je desnicar ili apolitican. Nil je Jevrejin, a oni su tradicionalno/vecinski okrenuti na levo, bez obzira da li su Evropejci ili Ameri. (U Americi izmedju 70 i 80% Jevreja uvek glasaju za Demokratskog predsednickog kandidata na svim izborima, po jednoj opsirnoj anketi iz ovog veka; jedino su crnci verniji demokratama, sa nekih 90%.) Jedino u Izraelu, ironije li, postoji jasnija podeljenost na desno i levo. Veoma je ironicno sto bas u Izraelu vlast ponekad ne pripada levici. Ili se mozda radi o necem drugom: o licemerju? Ali to je vec druga neka tema.

U njegovu (manju) odbranu, crnkinja u prici pominje da su africka plemena porobljavala jedni druge te da su se belci cisto nadovezali na ovaj "hobi" tj "oni bi ionako bili robovi" (citat). Medjutim, ostrascenost s kojom njen cangrizavo-agresivni SJW decko (Englez) opterecuje svoj sitni mozak ovom tematikom odise politickom korektnoscu. Uostalom, zasto Gejmen nije pomenuo da je robovlasnistvo bio sastavni deo svih rasa, kroz skoro sve epohe? Sto nije rekao svojim naivnim, mladim, neupucenim citaocima da je najmanje polovina evropskog zivlja egzistiralo kao kmetovi tj robovi psihopatskih plemica vise od 1000 godina? Pritom "nepristrasni" Gejmen nije ni nasao za shodno da pomene arapske trgovce, koji su rutinski pljackali africka sela trazeci robove za prodaju belcima (i kome god jos) - kad vec toliko "opsirno" diskutuje o toj temi.

Gejmen je klasicni levicarski manipulant: bira (istorijske) cinjenice koje njemu odgovaraju a ostale uglavnom precutkuje (lukavo tj kvarno). Ili treba da ipak poverujem da je on neuki idiot koji pojma nema o istoriji?

Prejadni lik Engleza koji se toliko zesti jer su crnacki robovi bili maltretirani 150 godina ranije je apsurdan, i vise dodje kao neka nenamerna politicka karikatura nego prava, realna licnost. Zamislite neku osobu koja sebi cupa kosu iz frustracije jer su pre 500 godina toliki milioni nastradali od Crne Kuge? Takvoj budali bi se glasno nasmejali, zar ne? Ili bi ga poslali u Lazu. Jasno je da je ovaj engleski lik bio svedok zbivanja u 18. ili 19. veku, ali njegovo jadikovanje i gnev potsecaju previse na zaludjene SJW fanatike koji vriste kao neke histericne zenturace po ulicama na anti-Tramp demonstracijama. Cista patetika, nista vise.

Zanimljivo je u ovom kontekstu pomenuti kako je Alan Moore - notorni komunisticki psihopata/lazov - apelovao na sve svoje levicarske kolege (stripska piskarala) da pisu politicki, kao sto on to redovno radi. Navodno je Gejmanova reakcija bila da ipak to ne zeli da radi. Ali sudeci po ovoj epizodi, jos i te kako su mu stripovi politicki obojeni, samo ne do te mere kao kod pomenutog smrada koji stripove koristi bukvalno kao platformu za politicko izivljavanje tj zatupljivanje masa.
Peta epizoda, odnosno druga prica, je Izgnanici, prilicno oskudno nacrtana od strane Dzona Muta. (Na slici.) Nemam pojma da li uvek ovako skrtari na crtama, linijama i da li stedi na mastilu, ili je ovo bio pokusaj eksperimentisanja ne bi li se "uzviseni" Gejmenov sadrzaj "prikladno" prikazao tj na neki kvazi-umetnicki art-fart nacin dostojan jednog mudroserskog hipster-stripa.

Ova strana je jos i raskosna/velelepna s obzirom kakve su ostale (ne preterujem), jer ovde ima ponesto boje i a konjanici su pristojno nacrtani. Jasno je da Mut ume da crta, da ima talenta (koliko, to ne bih znao reci posto skrtari), ali ovde malo previse izigrava "umetnika". Ne zeli da bude "zanatlija" mozda? Ko bi ga znao... Hipsterski putevi su nedoku(r)civi.

Hipsteri putuju u razne smerove, ali retko koji puteljak ih odvede do ocigledne istine koja im stalno bezi (a ispred nosa im je) a to je da su "zanatlije" najveci umetnici stripa. "Sav trud uzalud" ne moze i ne sme nikada biti mantra ijednog ozbiljnog ilustratora, vec "rad rad i samo rad: davaj jos mastila, ima jos puno belih povrsina koje vape i zjape da ih ispunim senkama i oblicima!"

Kako god, prica je sto puta bolja od one prethodne - razvucene na 100 strana cistokrvnog smaranja. Iako je prilicno tanka i ova prica, opet je kao debelo hiljadugodisnje stablo u odnosu na prutic od radnje koju nudi Bdenje sa svojih 100 likova koji kao da se takmice ko ce da bude dosadniji i besciljniji u svojim mudrokenjarijama. Ima i ovde pregrst filozofiranja, a dijalozi umesto da budu premudri vise naginju ka non-sequiturizmu. Drugim recima, jedan lik u klin, a drugi u plocu - a mi napaceni citaoci treba kaobajagi da izvucemo neki dublji smisao u takvom haosu.

Na kraju price mala maca ispade najpametnija jer nista nije rekla sem 2-3 "mjau".

Mozda nekim ljudima takva vrsta konverzacije deluje "misteriozno" (jer je ne razumeju, hi hi), ali ja sam prestar da padam na takve besmislice, na takve prevazidjene fore. Ono u fazonu: 'ajde da baljezgamo sto nam padne na pamet pa se mozda iz tog vodopada reci izrodi slucajno neki subjektivni smisao - barem kod posmatraca tj izigranog citaoca koji na silu trazi neku logicnu interpretaciju ponudjenog lupetanja, u fazonu Rohrschach testa. Ne tvrdim da je sve sto je izgovoreno neko nasumicno blebetanje u prazno, jer nije, ali neke razmene izmedju starca i Cara Snova (ili ko je vec) su cista lakrdija bez ikakvog smisla. Mozda sve ovo ima neko konkretno znacenje za Gejmena, ali bice da je on usamljen u tom znanju...

Zadnja prica, treci crtac, Bura.
Opet suvoparna melodrama, ovog puta o tome kako je Sendmen/Morbijus/Tim-Burton dao Sekspiru nadahnuce da bi pisao sva svoja dela. Uvod je cak 20 strana, tj Tim Burton se pojavljuje tek tada, a onda prica postaje za nijansu interesantnija. Sve u svemu, nije lose, ali prosek. Opet puno filozofiranja i mudropalamudjenja.

Crtez je nejednak; scenografija i pogotovo sencenje su veoma dobri, ali zato Vess ljude ne crta po mom ukusu, mada kada se potrudi (tj odradi facu detaljno) rezultat nije uopste los.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Bilal:

Moebius:

Ostale recenzije:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)