Dylan Dog - Apokalipsa

 

 Dylan Dog: A danas, apokalipsa

Vrsta: redovna serija (specijal)

Crtez: Angelo Stano

Scenario: Tiziano Sclavi 

Izdavac: Veseli Cetvrtak (2020)

Premijerno: 2020 

Dimenzije: 31.5 x 23.7 cm, HC

Br strana netto: 94  

Tiraz: 500

Zanr: horor, fantazija

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 5/10

Scenario: 5/10 

Ciljne grupe: Bonelijevi Svedoci, preprodavci 

Prednosti: nepredvidiva radnja

Minusi: kompjuterski crtez, haoticna radnja, glupacke aluzije na popularnu kulturu

Jubilarni broj jednog od beskrajnih Bonelli serijala, koji se rasprodao u roku od nedelju dana zbog relativno niskog tiraza (s obzirom koliko je DD popularan). Regularno izdanje ce biti izbaceno u uobicajenom malom formatu godinu-dve kasnije, zato je (verovatno) tiraz nizi nego sto bi bilo logicno ocekivati. 

Izdanje je lepo odradjeno, zaista top, ali ja generalno ne mirisem Veseli Cetvrtak (koji cesto greskom nazivam "Vecernji Cetvrtak" jer sam vec odavno alchajmer) iz nekoliko razloga:
a) HC izdanja i "obojeni program" su im preskupi
b) bave se skoro iskljucivo bonelijanom
c) drze prava na razne ne-bonelijevske serijale a ne nameravaju da ih izdaju.
d) tuzakaju manje izdavace, kao npr Pergam.
e) urednik im je narcisoidni hipster.
Jednom reciju: pi*ke.

Da budem iskren, nisam uopste planirao da ga kupim jer uzimam iskljucivo jeftina DD kiosk izdanja (skoro iskljucivo epizode od probranih crtaca). Medjutim, znao sam da ce mu vrednost porasti te sam ga uzeo radi neke kasnije menjaze - za kvalitetnije i bitnije albume.

Velika fama se bila napravila oko ovog broja, sto nije neobicno a ni tesko, jer naloziti Bonelijeve Svedoke na neki broj/ediciju/specijal je kao ukrasti slatkisu od bebe (da upotrebim jednu americku frazu). Po obicaju, i ovaj hajp se ispostavio kao totalno preteran tj nema veze sa realom, jer mene u ovoj epizodi nisu imponovali ni crtez ni prica.

Skoro instantno sam primetio da nesto nije u redu sa Stanovim crtezom. On je bio dobar u 80im i 90im, kada su mu stripovi dosta drugaciji bili. Sada se izgleda kompletno predao komercijalizmu i ogavnoj anti-stripskoj tehnologiji odnosno kompjuterizaciji stripa. Stano je toliko svestan svoje "izdaje" da se cak i malo posprdao na racun svog "novog" sistema crtanja (ne stil - vec sistem) tako sto je sebe nacrtao kako kreira ovu epizodu - preko monitora. (Strane 22-23.) Mada, ovaj "geg" se moze interpretirati i kao sprdnja na racun njegovih kriticara sto crta preko monitora. (Tesko je odrediti sta je pisac hteo da kaze, jer nemam uvid u italijansku strip scenu odnosno ko koga kritikuje zbog cega... Moguce da je neki in-joke tj inside joke.)
Kako god bilo, cak i da se sprda na svoj racun, spoznaja da si postao "prodana dusa" (kao rezultat lenjosti i manjka samopostovanja) Stana ne abzolvira od krivice. Jeste donekle interesantna ta neka auto-sprdacina/samo-satira ili kako to vec nazvati, ali mi je krajnje jadno sto je Stano svestan da crta losijim kvalitetom nego ranije a opet to i dalje radi - jer mu je tako brze, lakse i jeftinije. Cak i za jedno specijalno izdanje ga je mrzelo da uzme olovku i tus u ruke. Uostalom, crtati sebe kako crtas strip koji citaoc drzi u rukama nije nista novo: Tabary (Iznogud) je to redovno radio, jos u 80im. A i neki crtaci iz MAD casopisa. A oni su barem zaista crtali, a ne gulili monitor nekom usranom komp "olovkom". Koliko li se samo strip srozao...

Scenografija i ne pati toliko od kompjuterskog (ne)rada, ali zato likovi izgledaju jadno. Ladje takodje; one zapravo ni na sta ne lice. Verujem da bih cak i ja mogao (uz malo prethodnog vezbanja) ovako "dobro" da nacrtam jedan starinski brod. Bar na ovom jadnom nivou.

Dupli splash page na stranama 8-9 je trebao biti impozantan ali nije sasvim uspeo jer je desna strana s brodom tako jadno nacrtana. Iz istog razloga mi je 11. strana jadna: kakva bedno nacrtana ladja! Stano da je u ruke uzeo epizodu Bruce Hawker-a (Vance) znao bi sta je kvalitetno nacrtan brod. A bilo bi ga mozda i stid i blam kada uporedi Vensove i svoje brodove. Kao nebo i zemlja.

Mnogo su uspesnije strane 34 i 42 koje pokazuju da se Stano donekle snalazi sa limitirajucim sredstvima kompjuterskog softvera/hardvera (koliko god to kontradiktorno ili cak sumanuto zvucalo jer kompjuteri toboze donose samo napredak i visak opcija, a ne manjak - sto je veoma ironicno), bar sto se tice prikazivanja ostrva i dzungle.

Kada dobar crtac radi preko kompjutera njegove softverske crte i linije ne mogu nikada biti ni priblizno toliko kvalitetne kao u njegovim konvecionalnim, "staromodnim" radovima tusem. Samo estetski ustinuti stripofili (a takvi nazalost cine vecinu - pogotovo kod Bonelijevih Svedoka) mogu da ne primete tu veliku razliku. Uzmimo ekstremni primer, recimo Frankana, autora Gastona: njegove crte/linije (iz srednje i kasnije faze) su na toliko visokom nivou da bi bilo koji pokusaj da crta preko monitora morao tesko da razocara.
Monitor i papir jednostavno nisu isto, a verujem da ne moram preterano ni da detaljisem zasto. Otezavajuca okolnost je to sto su svi etablirani crtaci citavu mladost proveli vezbajuci tradicionalno crtanje te nisu ni mogli da se nesto posebno "izveste" na monitoru - ukoliko je to uopste moguce tj koliko je to uopste i moguce postici (u odnosu na olovku i tus). Prema tome, sta ocekivati? S obzirom na sve jos je Stano i solidan posao odradio. Ali nazalost, to nije ni prismrdeti njegovim "pravim" epizodama.

Najbolji dokaz koliko je "kompjuterska linija/crta" inferiorna u odnosu na "rucnu liniju/crtu" se moze naci u prikazu zene dzina (strane 34-37). Stano nju nije uopste lose nacrtao sto se kontura tice (mada su grudi cist promasaj), ali su crte suvise "krivudave" tj "bangave" tj amaterske za moj ukus. Nema one mocne elegancije koja se postize tusem. 

Sto se scenarija tice, vrlo je ocigledno da je ovde bilo pokusaja - na silu - da se stvori nesto originalno, novo, neobicno. Mac sa dve ostrice, kako se ispostavilo. Sa jedne strane epizoda profitira jer citaoc nema predstavu kojim tokom ce radnja da krene u bilo kom trenutku.
Ali sa druge strane imamo pricu koja je previse "opcinjena sobom" (self-indulgence), tj pricu koja je toliko pretrpana insajderskim fazonima i nekim bespotrebnim davanjem priznanja poznatim filmovima i pesmama (npr The Doors: na slici) da postaje besciljna i previse apsurdna na kraju, bez poente. Inace su mi te pop-culture reference nekako jadne; npr u horor komedijama je to ucestala pojava, ali i predosadna.
Ono u stilu: "hej, pa to je aluzija na scenu iz Odiseje 2001!" Ne kapiram zasto bi to trebalo biti zanimljivo, sta tu treba da me odusevi. "Hej, Sklavi voli Doors-e!" Bas me zabole i za to.
Ne smeta mi sto DD serijal cesto krade ideje iz filmova i TV serija, uopste mi ne smeta, ali ovo "klanjanje" raznim uticajima mi je oduvek bilo glupo.

Dylan upoznaje svog kreatora, Ticijana, i to sad treba da bude ne znam kako fascinantno. Meni bas i nije.
Al' ajde, Dilanovi Svedoci ce se mozda i daleko vise oduseviti takvim "odavanjem casti" glavnom tvorcu serijala nego manje redovni citaoci kao sto sam ja.

Da se samo razumemo: DD je najbolji Bonelli serijal, i to ubedljivo, uz Marti Misteriju (koji je nesto slabiji zato sto ima previse trtljanja i sadrzi previse onog smornog kvazi-istorijskog detaljisanja/lupetanja a-la Ancient Aliens). Tako da nije da retko citam DD. Ovo sve ostalo sto izbacuju (Tex, Zagor, Bljek Stena) su mahom copy-paste detinjarije na koje se loze klinci, kao i matore drtine kojima je nostalgija pod broj jedan, dva i tri. I ja jos i te kako osecam nostalgiju prema raznim stripovima/revijama iz mog detinjstva, ali me ta emocija ne vodi u izboru sta cu da kupim i citam sada, 30 godina kasnije. Mnogi stripove koje sam imao kao tupavi klinja me vise (uopste) ne zanimaju, ili vrlo malo. Neki su mi jos bolji nego tada. Sve zavisi. Vodim se kvalitetom, mnogo manje nostalgijom. Ali to je licni izbor; nemam nista protiv da neko skuplja samo bonelijanu i mange - ali onda takav tikvan nema pravo da serenda o stripu kao da se iole razume u tu oblast.

Kolor je prilicno solidan. Iako radjen kompjuterski, nije se islo na onu uobicajenu lenju varijantu da se boje uniformno stapaju jedna u drugu, odnosno da deluju kao boje u nekom decijem crtanom filmu (LEGO boje), vec je (pretpostavljam) cilj bio da se detaljnijim nijansiranjem kreira atmosfera, a za to je najbolji primer kako je fino obojeno nebo.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/crtaci-rangirani-po-kvalitetu.html

Neke recenzije:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/12/modesty-blaise-jim-holdaway.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mocvarko-darkwood_20.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/cicca-dum-dum-bernet.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/druuna-serpieri.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/petar-pan-loisel.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/skalpirani-darkwood.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/torpedo-bernet.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/zetari-john-burns.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/tetralogija-monstruma-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/dzepna-armija-solano.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/new-tales-of-arabian-nights-richard.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/bodyssey-richard-corben.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/nikopol-trilogija-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/axa-integrali.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/sharaz-de-sergio-toppi.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/tanguy-laverdure-strip-agent.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/uzumaki-darkwood.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/cetvrta-sila-juan-gimenez.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/mutant-world-richard-corben.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/mek-koj-darkwood.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/flash-gordon-carobna-knjiga.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/slejn-rogati-bog-komiko.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/storm-lawrence.html

Zarobljenik Zvezda - Alfonso Font

 El prisionero de las estrellas

Vrsta: 1. integral (od ukupno dva)

Crtez/scenario: Alfonso Font

Izdavac: Libellus (2009)

Premijerno: 1982 

Dimenzije: 30.3 x 22.4 cm, HC

Br strana netto: 98 

Tiraz: 500

Zanr: sci-fi, distopijski, humor

YU istorijat: Strip Art, Stripoteka

Kolor? c/b

Politicki obojen? Malo.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari 

Prednosti: fenomenalan crtez

Minusi: nije u boji, nepotrebno ubacivanje politike, previse francuski humor

Strip koji sam imao jos u Strip Art reviji kao klinac, jos tada sam bio impresioniran genijalnim crtezom. Font je u tom periodu crtao kvalitetnije nego u mnogo kasnijim fazama, a stilski je slican ranom Bilalu, Moebiusu (kada nije lenj), Ortizu a i donekle Bernetu.
Jedan je od onih ljudi koji imaju "opustenu ruku" koja s lakocom povezuje mnostvo linija u jasne i kompaktne celine, odnosno jedan je od retkih ilustratora koji bez mnogo "preciznih" crta stvara originalan i disciplinovan crtez koji je momentalno prepoznatljiv kao Fontov. U tome je jedan od najboljih, u klasi sa gore pomenutim Bernetom koji postize velike rezultate sa slicnim pristupom. S tim sto Bernetov crtez naravno ima nesto manje detalja tj gustine i sto malo vise vuce na karikaturu.

Prica je solidna i radnja se odigrava brzo, mada ima manjih nelogicnosti a i gluposti. Na primer strane 32-33; reakcije dve zenske koje postavljaju zamku nisu realne: nema logike da su iznenadjene dolaskom patrole odnosno da glume iznenadjenje s obzirom koliko su vojnici udaljeni od njih, a njihov dijalog u prvim panelima strane 32 nema svrhe - sem da obmane citaoca. Ne volim te jeftine fore kada se likovi maltene ponasaju kao da su svesni da se nalaze u stripu pa se onda igraju sa citaocem sto zaista nije njihivo zaduzenje vec zadatak scenariste. Njegov zadatak je da obmane citaoca, ali ako je moguce na inteligentan i fer nacin ne zloupotrebljavajuci likove, praveci od njih debile.

Mnogo gora je "istorija covecanstva sazeta u jedno poglavlje" kako to Font ovde kretenski naziva a odnosi se na propagandni "geg" iz 10. epizode u kojoj se fasista i komunista potuku. (Na slici.) So far so good, medjutim Font je komunjaru predstavio kao pozitivca sto znaci da je i Font najobicnija levicarska naivcina, kao i vecina stripadzija.
Steta sto je Font bio toliko uskih shvatanja te je smatrao da je dobra ideja ukaljati jednu obicnu, debilnu, cak pomalo i romanticnu sci-fi avanturu sa politikom, a sto je najgore jos i onako lepo pristrasno, uvijeno u neko neskriveno divljenje prema komunizmu. Kompletno nepotrebno, totalni auto-gol. Em si pojeftinio strip, em si sebe odao kao budalu primitivnih shvatanja, em si uz puno nenamerne ironije podrzao totalitarni sistem a pritom se radnja bavi distopijskom diktaturom koji predstavlja negativno. To je ono u fazonu "nisam protiv svih diktatura, samo protiv desnicarskih", a to je prilicno blamazno. To je potencijalno i znak neinteligencije, ili u najmanju ruku naznaka kompletne neinformisanosti odnosno politicke neupucenosti kao i odsecenosti od sveta. (Sto je i logicno, jer crtaci su po definiciji vezani citav zivot za radni sto i papir, a u takvom izolovanom okruzenju se veoma lako gubi kontakt sa realom. Jedan od preduslova da covek padne na lazi socijalizma/komunizma i jeste manjak realizma.)

Ali ipak postoji jedna pozitivna stvar u ovome: potvrdjena mi je sumnja da ipak ne nabavim album Barselona u svitanje jer sada znam da je to sigurno anti-frankovska/pro-komunjarska propaganda. (Radnja se odigrava u Spaniji neposredno pred ili tokom njihovog ultra-idiotskog gradjanskog rata kada su Spanci birali izmedju dva velika zla.)

Ima i drugih gluposti. Ja zaista nisam cepidlaka kod stripskog sci-fi, ali ovde je Sunce "unisteno" ili sta vec zbog "ljudske pohlepe" te ce uskoro "eksplodirati": ovakvu smehotresnu ultra-nebulozu mozemo ocekivati od jednog Ed Wood-a, ali eto i komunjarskog Fonta koji se posluzio ovim C-movie shund-strip klisheom koji nema nikakve logike, nula naucne osnove. Ostetiti Sunce pohlepom? Jeste, kako da ne, zvezde su krhke, osetljive i metiljave i svaka rasa sitnih budala moze vrlo lako iz nehaja da ih sjebe, tek tako. Kakva budalastina.
Zna li Font ista o nauci ili politici? Cini se da ne. Barem ne u ranim 80im; mozda se kasnije opismenio/opametio/edukovao malo da se ne blamira toliko.

Radnja pozajmljuje ne samo od Ed Wood-a, vec ima jakog uticaja Blade Runner (kako scenografski tako i scenarijski) a ima i fore iz Soylent Green.

Humor je dosta ucestao, pogotovo u drugoj polovini, i relativno je infantilan kako i "dolikuje" vecini stripova. Glavni muski lik nije preterano zanimljiv (sem njegove kljucne uloge u zapletu i raspletu), dok je glavna zenska odlicno nacrtana i simpaticno suntava. Jedino mi smeta kod nje sto joj je Font grudi nacrtao previse silikonski. Zar nikada nije video prave grudi? Zar je samo gledao jeftinu americku pornjavu? Zar je toliki problem prikazati prirodno zensko telo?

Ovaj integral je nedavno unisten modernim CGI kolorom, preporucujem da se ta verzija zaobidje u sirokom luku, jer je nakaradna. Sva nedavna reizdanja starijih Font albuma su za izbegavanje ukoliko su u koloru jer nije originalni kolor.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mocvarko-darkwood_20.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/technopriests-janjetov.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/custer-bernet.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

Skalpirani - Darkwood

 

Scalped 1

Vrsta: 1. integral (ukupno 5)

Epizode: 1-11

Crtez: Rajko Milosevic Gera

Scenario: Jason Aaron 

Izdavac: Darkwood (2017)

Premijerno: 2007 

Platio: 1500 din

Cena: 2400

Dimenzije: 26.8 x 17.7 cm, HC

Br strana netto: 240 

Tiraz: 1,000

Zanr: krimi, noir, akcioni, drama

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: odrasli, fanovi ekstremnijeg nasilja 

Prednosti: solidan crtez, atmosfera, fina scenografija

Minusi: politicka korektnost

Jedan od popularnijih izdanja DW-a, Skalpirani je nesto kao akciona noir drama sa kompletno bespotrebnim politickim podtekstom odnosno sa jeftinim moralisanjem - koliko god to cudno zvucalo s obzirom da skoro nema "cistih" likova. Doduse, moralisanje iliti "levicarenje" je suptilnije nego kod modernih BD-ova, primera radi. Povrsnim citaocima strip verovatno deluje kao da je politicki nekorektan a zapravo je PC: to je taj neki noviji fazon moderne zapadne levice, lukavija strategija kojom vrsis PC propagandu ali da to deluje kao da radis obrnuto. Ja medjutim na to nikada ne nasedam.

U nekoliko navrata se tokom prvog integrala provlaci klishe tema "zlih belaca" koji su navodno "korumpirali" i unistili nekada "cestite, moralne, divne" Indijance. Istina, Indijanci ovde nisu onako stereotipno i ultra-naivno prikazani tj kao neki pacifisticki mudraci (ovo ipak nije neka decija Bonelijana), vec imaju mane: alkoholicari su, narkomani i nasilnici. Medjutim, sva krivica za navodni ponor u kojem se nalazi indijansko-americko drustvo (a cija je propast veoma iskarikirana i preterana ovde) se svaljuje nedvosmisleno na belce. Kao da su im belci krivi sto nisu nista od sebe napravili u tehnoloskoj revoluciji 19. i 20. veka! Sto se nisu najbolje snasli. Niko im nije kriv. Ironicno je sto ekstremna korupcija koja vlada u ovom rezervatu zapravo dokazuje da problem lezi kod samih Indijanaca, a ne kod federalne vlasti: dokaz da je scenarista pomalo glup ili bar neuk u socio-politickim shvatanjima.

A sto se belih dosljaka tice, svaka budala bi trebala imati dovoljno mozga da ukapira da bi kad-tad neko drugi krocio u Ameriku - da to Evropejci nisu prvi uradili. Bili bi to Kinezi. Ili Arapi. Ili Japanci. Ili Perzijanci. Turci. Zar neko zaista veruje da bi americki Indijanci nesto bolje prosli da su prvi dosljaci bili Turci, Arapi ili Kinezi? Ili veruju da bi americki kontinent zauvek ostao neotkrivena tajna za narode drugih kontinenata? Samo kompletne budale neupucene u istoriju i u ljudsku psihologiju bi na ova pitanja odgovorili potvrdno. Cak stavise dapace: pod Turcima ili Arapima Indijanci bi tek gadno prosli, daleko gore nego pod tim tako "zlim" belcima - koji su pritom kasnije doneli napredak na primitivni polu-pecinski (i polu-prazni) americki kontinent; a i u citav svet, ako cemo pravo. Kao da su belci izmislili genocid! Sve rase su se bavile genocidom, ropstvom i osvajanjem tudjih teritorija: ovo je jedna od sustinskih karakteristika ljudske egzistencije - otimacina i borba oko teritorije. Samo mala deca i naivne gluperde ovoga nisu svesne, vec su podlegli levicarskoj podeli na "dobre i lose" rase, na "zrtve i sadiste". Levicari sve dele po tim simplistickim osnovama, a ko im poveruje taj je zauvek osudjen na idiotizam.

Prema tome, te jeftine levicarske fore svaljivanja svih problema americkih manjina na belce/dosljake - ta sranja mogu da proturaju nekim naivnim, neukim budaletinama ispranih mozgova, a meni sigurno ne. Ja sam totalno imun na levicarsku propagandu, jer sam ih odavno provalio: kako lazu, kada lazu, zasto lazu tj citav njihov modus operandi znam kao svoj sopstveni dzep.

Da ilustrujem jednim primerom (iz 10. epizode) koliko je retardirana "logika" liberalne budale koja je pisala ovaj serijal:

"Dosta je bila ovih belih kopiladi prezrivih pogleda koji guraju svoju pakosnu decu na koledze zahvaljujuci pijanim Indijancima."

WTF? Na koji to nacin pijani Indijanci omogucavaju beloj deci iz srednje klase da se skoluju? Ako se vec na silu pravi neka veza, onda pijani Indijanci mogu samo da odmazu drustvu, nikako da se "iskoriste/izrabljuju" time sto se neko toboze "nezasluzeno" skoluje. Ili mozda pisac aludira na to da bi svi pijani Indijanci bili imucni da nisu pijani? Obrni okreni, ova kretenska konstatacija scenariste nema "veze s vezom" sto bi polu-pismeni rekli.
Ali takva je levicarska anti-belacka tj rasisticka propaganda (a toboze se bore protiv rasizma): cisto lupetanje na prazno, nasumicno sklapanje idiotskih teorija (zavere) za koje ne da nema potpore nego nema nikakve osnove, a jos manje konkretnih dokaza. Uostalom, americki Indijanci odavno vise ne igraju nikakvu ulogu u americkom drustvu; uopste nisu od znacaja, bilo da su trezni ili pijani. Ovo da kaze za crnce jos ajde der - jer njih bar ima puno u Americi - ali pridavati ovoliki znacaj jednoj sitnoj manjini je vise nego smesno. Aronu bi bilo bolje da se pozabavi ulogom Jevreja u americkom drustvu, kad se vec pravi toliko pametan, kad vec izigrava sociologa, politikologa i strucnjaka za manjine...
Ali gde bi se usudio.
Naravno, tu se po ko zna koji put potencira klishe o izrabljivanju i manipulaciji Indijanaca kroz alkohol (slicno kao u Australiji sa Aboridzinima), kao da neko tera Indijance (i Aboridzine) da se bacaju u alkoholizam. Kompletna budalastina iz pera jedne DC budaletine. Danas svaki drugi idiot smatra da je dovoljno informisan i pametan da se politicki preserava i drzi pridike o drustvenoj (ne)pravdi. Ali Aron valjda zna da se to od njega i ocekuje od izdavaca tipa Marvel i DC, koji sistematski sire levicarsku propagandu vec decenijama... te nije ni cudo sto su fanovi marvelijade/decenijade uglavnom kompletni moroni: mozgovi se najefikasnije ispiraju od malih nogu.

Amerikanci su od stereotipicnog prikazivanja Indijanaca kao nasilnih budaletina (stari vesterni npr) vremenom presli u drugi ekstrem - prikazivajuci ih skoro iskljucivo kao mudrace i vecite zrtve.
(Nema vise ni pominjanja od tome koliko su se medjusobno klali, jos pre nego sto su prvi dosljaci stizali, a njihov nekada kritikovan/ismejavan surovi plemenski primitivizam se sada velica kao znak "uzvisene spojenosti sa prirodom". Tipicna hippy trash interpretacija reale.)
Levicarska logika je da treba ici u drugi ekstrem da bi se "ispravile krive Drine". To je nekako i tipicno za moderno doba, da se iz jednog (relativno davnog) ekstrema ide u drugi. Odnosno da se zanemaruje umerenost, i to u skoro svemu, odnosno da se izbegava neka zlatna sredina, koja je uglavnom najbolja i najpreciznija. Indijanci nisu niti totalni olosi niti nevine zrtve, vec su ljudi kao svi ostali. Jeste li to razumeli, Bonelijevci?

Crtez je sasvim solidan. Nije maestralan ali stilski veoma podoban za ovu tematiku i zanr(ove). Gera solidno oslikava likove, ali ubedljivo najjaca strana mu je scenografija, uza specijalnost urban decay: raspadajuce stracare i razbijeni automobili su cesti u ovom serijalu, i veoma bitan faktor u kreiranje odgovarajuce atmosfere. U svakom slucaju, za americko komercijalno trziste ovo je verovatno visok kvalitet, jer u Americi se izdavaci ne brinu oko nivoa crteza vec im je jedini pravi prioritet da sto pre istancaju sto vise epizoda, da ih sto pre izbace na trziste i uzmu sto vise love. To je ta surova/sirova S(a)tan Lee skola. Ko razume shvatice...

Strip je kompjuterski obojen - naravno, jer je radjen u ovom veku - ali kolor nije uopste los. Strip je moderan, u smislu da nema margina (sto mi se bas svidja), i sto vrlo ocigledno imitira film; moderni stripovi cesto pokusavaju da deluju "sinematicno". Ovo uglavnom rezultira u pateticnom i glupom izgledu, jer likovi deluju kao da su od gline, kao da su 3D. Strip treba uvek biti samo strip a ne film, ne glina, a likovi ne smeju delovati kao action-figure LEGO igracke. Medjutim, u ovom slucaju efekat bojenja nije los, jer se ne preteruje u tome - sto nije slucaj kod velike vecine modernih superherojskih stripova, koji izgledaju uzasno plasticno.
Naravno, ovo i nije superherojski serijal, daleko bilo. Inace ga ne bih ni kupio.

Radnja je veoma iseckana, broken form ili kako se vec zove ta tarantinovska fora. Radnja skace vremenski, i to bas ekstremno; ponekad samo nekoliko sati unazad, a neretko se vracamo u 70te ili ranije, kada upoznajemo pozadine svih glavnih likova. Meni to ne smeta, jer cini price dinamicnijim. Sve bi bilo bez vecih zamerki da nema tih rasnih gluposti kojima su Ameri opsednuti vec decenijama unazad. Odnosno opsednuti time da "dokazu" da su za sve drustvene probleme odgovorni belci, a to je cultural marxism u svom najciscem obliku.

Prevod nije bas najbolji. Ima previse bukvalnih prevoda, pogotovo psovki i slenga, kao da je prevodioc zavrsio samo "bukvalisticki kurs" za prevodjenje. Vise je nego jasno da je on nedovoljno upucen u americki sleng i da nije nikakvo duze vreme provodio u toj zemlji, a jos manje u nekoj urbanoj sredini.
I Fibra je izdala kompletan serijal, a mogu tek misliti na sta lici taj prevod: nesumnjivo jos gori od srpskog. Tako da ukoliko znate engleski i mozete si priustiti strana izdanja, bolje to uzmite jer su u originalu dijalozi sigurno daleko autentiticniji. Ne mogu ni Darkwood ni Fibru preterano da okrivljujem za prevode jer ovaj ulicni americki lingo bas i nije lak za prevodjenje, blago receno. A opet Darkwood izdanje je veoma kvalitetno, ukoliko vam ne smeta ponekad izvestaceni dijalog.

Vrsta: 2. integral (ukupno 5)

Epizode: 12-22

Crtez: Rajko Milosevic Gera, John Paul Leon, Davide Furno

Scenario: Jason Aaron 

Izdavac: Darkwood (2018)

Premijerno: 2007 

Platio: 800 din

Cena: 2400

Dimenzije: 26.8 x 17.7 cm, HC

Br strana netto: 240 

Tiraz: 1,000

Zanr: krimi, noir, akcioni, drama

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 4-7/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: odrasli 

Prednosti: solidan crtez, atmosfera, fina scenografija

Minusi: politicka korektnost, crtez u nekim epizodama slab

Navodno ovaj drugi integral sadrzi bolje price, ali ne bih se sasvim slozio. Nivo je dosta slican prvom. Sa crtacke strane je vrlo jasan pad, iz prostog razloga sto su cak 4 epizode od nekih drugih crtaca tj ne od Gere. Obojica su daleko slabiji od njega, pogotovo ovaj John Paul koji je na svu srecu ilustrovao samo 13. odnosno prvu epizodu. Furno je nesto bolji od njega jer mu je makar scenografija neobicna i donekle dobra, ali su likovi kod obojice daleko ispod nekog "svetskog" nivoa - odnosno na tipicnom americkom nivou su.
Zasto nisu sve epizode od Gere? Jer Amerikanci ne mogu protiv sebe, to je jace od njih: oni prosto moraju da izbacuju epizode manijakalnom brzinom radi veceg profita a to znaci da angazuju vise crtaca po serijalu, kreirajuci opsti stilski picvajz.
Mi Evropljani smo donekle vise razmazeni jer imamo mnogo (kvalitetnih) serijala bez puno crtacke varijacije ili bez ikakve. (Tu ne racunam Bonelli koji spadaju u ekstremnu komercijalu, nesto slicno Marvelu/DC-u i slicnima.) U svetu BD-a je sasvim uobicajeno da jedan crtac radi citav serijal. Medjutim, Amerima je kvalitet crteza kompletno sekundaran, da ne kazem nebitan - sudeci po ponasanju kako izdavaca tako i publike, koja deluje da nema ni trunku kriterijuma. Americki stripofili imaju ubedljivo najgori smisao za estetiku. Tim jadobednicima su Jack Kirby i Frank Miller vrhunac stripske umetnosti, crtaci koji su u najboljem slucaju samo solidni.

Price nisu izrazito politicke, ali malo po malo pa se pojavi neki levicarski rasno-orijentisani komentar koji Indijance predstavlja kao zrtve a belce kao krivce. Meni je to pomalo vec i smesno, jer su Indijanci u serijalu toliko korumpirani, nasilni i nemoralni da je prosto apsurdno traziti krivicu u njihovoj dekadenciji u drugima. Nisu valjda deca (ili Srbi) da im za sve budu drugi krivi! Vrlo je jasno da ovim rezervatom razvrata i bluda vladaju Indijanci a ne belci, odnosno da federalne i drzavne vlasti nemaju neki preterani uticaj. (Uostalom, kako i zasto bi federalne vlasti profitirale od indijanske nemastine? Ko u to veruje verovatno previse voli teorije zavera.) Koliko ja shvatam, ovom rezervatu je dat velik suverinitet, prema tome ja nemam izbora nego da shvatim propast ovog drustva kao simbol i dokaz indijanske nekompetencije: tako je barem sve postavljeno, mada nenamerno.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/crtaci-rangirani-po-kvalitetu.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mocvarko-darkwood_20.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/tetralogija-monstruma-bilal.html