Wednesday, November 4, 2020

Satrapi & Ostala Hipsterska Sranja


Persepolis

Vrsta: djubrivo

Skrabotine: Marjane Satrapi

Preseravanja & mudroserije: Marjane Satrapi

Izdavac: Carobna Knjiga (2019), Fibra (2012)

Premijerno: 2007. u nekom iranskom toaletu

Platio: nikad

Cena: koja god da je, previsoka je

Platio bih: 5 din (ali drzao bih sracku na terasi pored mackinog sero-peska da mi ne zauzima zlata vredni prostor na policama)

Dimenzije: u obliku pravouganog govanjceta, uz dominantnu crvenu boju jer je govno napustilo anus uz povecu dozu propratnog hemoroidnog otpada

Br strana netto: previse 

Tiraz: prevelik

Zanr: hipster drama, zalite-me-jer-sam-zrtva autobiografski, politicki, grrl power, petparacka filozofija

YU istorijat: ovakvo smece nije postojalo tada

Kolor? c/b - mada mirisi na braon

Politicki obojen? To i skoro nista drugo.

Golotinja? Dobro da je nema, ne trebaju mi sise koje ja mogu nogama bolje da nacrtam. 

Rasprodato? Otkud znam, ali dovoljno ovaca ima koji bacaju na ovo novac. Bolje bi im bilo da meni daju te dinare/kune da im zakazem lobotomiju u svojoj skromnoj, amaterskoj ordinaciji... skoro isto toliko amaterskoj kao ovaj suntavi "crtez". Od hirurskog pribora koristim samo srp i cekic (simbolike radi, jer uglavnom popravljam levicarske tikve).

Crtez: 1/10

Scenario: nisam citao ovo sranje niti cu (sem par stranica), ali znam o cemu se radi i u kom je fazonu (a koga i zanima scenario kada je "crtez" ovako vrljav?)

Ciljne grupe: hipsteri, levicari, pretenciozna studentarija, sredovecne matore kese koje zele da budu kao pretenciozna studentarija (zal za mladoscu), sredovecne zene s viskom novca, ovce, zombiji, debili, kreteni, imbecili, govnari, brabonjicari, pikasovci, pikasovce

Prednosti: moze da se potpali vatra u hladnim mesecima s ovim, a unikatan vonj koji proizilazi iz ove ekstrementne piljevine tera pacove i muve

Minusi: nista posebno... sem sto je crtez na nivou malog deteta i sto autorka perfidno profitira od jedne "tuzne price" bazirane na opresiji i religioznom fanatizmu kako bi ova dunsterka postala slavni "ilustrator" (vrlo lukavo - ako je bilo tako planirano - jer plan je uspeo) a ne zato sto je zabrinuta za iranski narod (savrseno je zabole q za njih) ili za zenska prava (za njih se jos manje interesuje)

Jel preterujem nesto, a?... Sranje na kvadrat.

Ne, nisam ja ovo nacrtao! Kunem vam se u sve mrtve komunjare da je ova sugava strana uzeta direktno iz njenog stripa. Ozbiljno.

Kad cujem ono "ne postoji los crtez, postoje samo razliciti ukusi" dodje mi da delim samare. To je ta neka bljutava copy-paste fraza koja se prosirila medju stripofilima u zadnje vreme, a koju koriste ovce ispranih mozgova jer su je negde procitali (obicno na Fejsbuku u nekoj sherovanoj kliche "mudrosti" koju je neki lik sa "friends" list prosledio svima) ili su je culi od drugih ovaca (iz sopstvenog stada ili tudjeg) pa onda ponavljaju taj isti kretenski slogan - "mudru" politicki-korektnu mantru - kao neki tupoglavci bez sopstvenog stava. Doduse, ima tu i naivnih, dobronamernih ljudi koji iskreno veruju u ovakve idealisticke sracke.

Mnogi se plase da priznaju drugima da im se ne svidja ovakav "crtez" da ne bi ispali "seljaci". Taj nepotreban i kukavicki strah, baziran na kompleksima koji su zastupljeni kod vecine ljudi, je kljucni deo pikasovske obmane. To je neka vrsta relativno novog sarlatanizma (nastalog izmedju dva svetska rata) koji bazira svoj ogromni demonski uspeh na nekoj vrsti "intelektualnog ucenjivanja".

"Ne svidja ti se Gernika, jel? Ti si obican neuki dziber koji shvata samo konvencionalni izrazaj, nisi na nasem nivou. Ako hoces da se popnes na nas nivo onda lepo pohvali sve sto je ruzno jer ruzno je lepo a lepo je otrcano i bourgeois."

Tako nekako ide ta ucena. Vrlo jednostavna, ali toliko efektivna. Barem kada se primenjuje na ovcama.
Manipulisati ljudskih strahom je vladati ljudima. (Evo, sad i ja kenjam/mudrujem, slicno kao Gandi ili Satrapava.)

Covek koji kupuje ovakve gluposti nema svoj stav. Tacka. Tu nema zareza, niti "ali". To je vise nego jasno. To su ljudi koji padaju i na hype i na politicku propagandu (a tek na politicki hype!), ljudi koji poveruju u sve sto procitaju (pod uslovom da je cesto pisano tj da je vecinski koncenzus vec donet na tu temu) i koji se priheftavaju svakom trendovskom krdu koje iole deluje primamljivo ili od kojeg mogu da se nekako "ovajde" tj da sebi i svojim kompleksima dizu rejting. Procitali su na 100 mesta da je Persepolis multi-nagradjivan strip i odmah se primaju kao zombiji na sveze meso. Jer ovce veruju da se nagrade dele najboljima. (Ovce nemaju pojma kako ovaj svet funkcionise; zabiju glavu u travu i ne znaju sta se oko njih desava.)

Jeste, ta pateticna fela zvana kvazi-intelektualci uglavnom sakupljaju ovakav fertilajzer jer su iskompleksirane naivcine koje posto-poto zele i sebe i ostale da ubede u svoju nepostojecu inteligenciju i "unikatnost".
Hipsteri, jednom recju.

Njima nije bitan stil vec (los) sadrzaj, a ovu anti-umetnicku ideologiju praktikuju u svim oblastima, i u muzici i filmu: u muzici hipsterima nije npr bitna vestina baratanja instrumenata niti kvalitet samih melodija vec se fokusiraju iskljucivo na imidz grupe, tekstove, i politicke stavove (koji moraju biti levicarski odnosno moraju imati "pecat prihvatljivosti" od nenormalnog zapadnog Establishmenta -kojeg pojedini domaci hipsteri mrze, sto je presmesna ironija). Zato ih i nazivam anti-umetnickim pokretom jer nimalo ne cene umetnost, ne shvataju je (ne zele ili ne umeju, mada je uglavnom ovo drugo u pitanju), i cak pomazu da se unisti umetnost svojim stavovima i svojim kupovinama. Svaki dinar postrosen na hipsterski strip pomaze da se unisti strip, kao sto svaki dolar potrosen na los holivudski film samo motivise alave anti-talente da stancuju jos vise takvog smeca.

Cultural marxism promovise "jednakost" medju rasama, polovima (kojih ima sve vise), nacionalnostima, qrcima i palcima - zato ni ne cudi da su tu opstu fanaticnu "pomamu jednakosti" prosirili i na domen umetnosti, odnosno "sve je istog kvaliteta, sve je iste vrednosti, sve je subjektivno te nemerljivo, svacije misljenje mora jednako da se uvazava". Ovo je simplisticko te banalno razmisljanje nekog naivnog malog balavca od 8 godina, odnosno nema nikakve veze sa realnoscu, sa logikom.

Uostalom, ovakav stav - da svacije misljenje nosi istu tezinu - je bilo zastupljeno i u Titovoj komunjaro-Jugi, u vidu samoupravljanja. Postojali su zborovi radnika u kojima bi npr u nekoj zdravstvenoj ustanovi jedna obicna cistacica imala isto pravo da kenja kao i doktor specijalista. Cist komunizam, tj ciljano intelektualno srozavanje drustva.

(Ovih nekoliko zadnjih (i narednih) paragrafa je bilo cisto da vam pojasnim zasto vlada taj kretenski "moderni" stav prema umetnoscu u zapadnoj "kulturi" trenutno, tj zasto ste vecina vas programirani kao neki poslusni botovi da negirate objektivnu podelu umetnosti, barem na onu koja je neosporno vrhunska i na onu koja je nesumnjivo smece tj nije uopste umetnost. A sve ono izmedju te dve struje - oko toga se moze raspravljati tj tu je cesto/ponekad u pitanju to famozno "pitanje ukusa". Mnogi ljudi pogresno veruju da je umetnost neka nedokuciva sila koja se kompletno opire objektivnom ocenjivanju/evaluaciji, a to jednostavno nije tacno. Faktor subjektivnog dozivljaja postoji ali je samo deo citave price - nije citava prica.)

Zato sledeci put kada neko od vas krene da kenja kako je "sve pitanje ukusa", procesljajte taj svoj sitni, omadjijani mozak i preispitajte se da li zaista verujete u tu notornu laz koju nam serviraju levicari, ili ipak postoje nivoi kvaliteta u umetnosti, kao i u svemu ostalom, odnosno ne moze bas sve da prodje kao umetnost, a kamoli kao visoka umetnost.
Jer ako je sve umetnost, onda mogu li pretty please da prodajem svoja govna u galerijama za veliki novac? Serem ih svaki dan, ali kunem se da je svako govno drugacije i svaki individualni brabonjak ima svoj jedinstveni artisticki stejtment. (Eto malo reci na engleskom da bih bio ubedljiviji u svom novostecenom kvazi-intelektulanom sarlatanizmu... Hej, i ja mogu da kenjam na hipstersko-srpskom jeziku, nije tesko ovladati tom "strucnom" semantikom.) Svako moje govno je razlicito od onog drugog, nesto kao pahuljice snega. Znaci to je umetnost? Lepota? Vredno Luvra?

Koliko god me nerviraju Bonelijevi Svedoci (*) sa svojim primitivnim (ne)ukusom, decijim fanatizmom, i autisticnim pristupom skupljanju/citanju stripova, daleko su mi cak i oni drazi od one kompletno suprotne struje, hipstera, koji se bave skrabotinama i zvrljotinama koje smatraju "vrhunskim umetnickim iskazom". (Odnosno ne smatraju to oni vec je neko njima pozajmio taj stav; hipsteri su krdo bez glave.) To vam je ona stara malopre pomenuta pikasovska prevara, ili kako ja to na engleskom zovem, the picasso con. O tome mnogo detaljnije pricam u svojim Pikaso postovima na ovom blogu u kojima se sprdam na racun moderne "umetnosti"... Oni inteligentniji medju vama su odmah ukapirali o cemu se radi, sta je pikasovska obmana, vec prvi put kada sam je pomenuo, a ukoliko cesate glavu praznoglavo - to znaci da verovatno vec imate Satrapavu u svojoj jadnoj kolekciji te ne kapirate uopste o cemu je rec ovde. Hipsterizam kao i zombicizam obucavaju suplje glave da se nikada ne preispitavaju vec da se onog usvojenog/pozajmljenog drze kao pijan plota. Drugim recima, jednom hipster uvek hipster - sem u redjim slucajevima kada dodje do prosvetljenja (ili dodatne lobotomije).

"Hej, ja citam intelektualno stivo! Nisam ja tamo neki Bonelijevac, vec sam obrazovan covek koji kupuje ono sto prosiruje vidike od autora koji imaju nesto da kazu".

Da, ovakvih budjavih seljana ima pregrst, sto i potvrdjuje cinjenica da je ovaj strip izdalo nekoliko domacih izdavaca, plus reprinti. To su ne sami sredovecne mrcine vec i mladji stripofili koji su em glupi em mnogo podlozniji hype-u, a medju njima ima i puno studentarije - a znamo kakvi su danasnji "studenti" odnosno sta se sve danas vrzma po fakultetima... (OK, bar ja znam, ako ne vi.)

A da ne govorimo o silnim nagradama koje marksisticki zapadni Establishment deli ovakvim anti-talentima kao krofne - namerno, jer im je glavni cilj da uniste umetnost a time i kulturu nacije/civilizacije. (Svako sa iole mozga u tikvi mora da je primetio da se na Zapadu u zadnjih nekoliko decenija ciljano promovise najgora muzika koja postoji, apstraktna umetnost, losi/glupi filmovi, stancuju se anti-naucni "dokumentarci" o Jetijima i bermudskim trouglovima, dok se ismejava ili ignorise sve sto je kvalitetno ili iole "tradicionalno". To je srz marksizma uostalom: kompletno unistenje mozga, kompletna destrukcija svega sto je iole vredno da bi se to sve zamenilo zatupljujucim smecem sa anti-intelektualnim i nemoralnim sadrzajem, s ciljem da se sa tako debiliziranom stokom stigne do utopije, tj do savrseno retardiranog drustva u kojem se sa maloumnom stokom mnogo lako upravlja i manipulise, i to zauvek.)

Hipster strip je trenutno veoma hip, sto i delom dokazuje trenutno stanje francuskog stripa. Dok je nekada BD bio simbol kvaliteta i originalnosti - odlican spoj komercijale i inovacije - sada Francuzi izbacuju skoro iskljucivo govna (i u crtackom i u sadrzajnom smislu). U 70im je bilo nezamislivo naci katastrofalno naskraban album kao ovaj idiotizam, dok je danas vecina BD albuma na osrednjem ili uzasnom nivou. Kao sto je pikasovski pokret urnisao svet likovne umetnosti u 20im i 30im (pa nadalje), tako je bilo doslo na red i da se i strip upropasti, a to je krenulo sa mnogo vecim zakasnjenjem tj od negde 90ih. Nazalost, stripofili nisu bili dovoljno mudri i estetski potkovani da se odupru ovoj budalastini.

"Ako imate talenat za pisanje i crtanje steta je koristiti samo jedno. Bolje je koristiti oba."
- neizmisljen, pravi citat Marjane Satrapave.

    Pazi ti slonovskih muda, da izjavi ovako nesto. Kao prvo, javni samohvalospev ovakve vrste je odlika seljacke nekulture, nevaspitanja, niske inteligencije, kompleksa, nesigurnosti ili u najmanju ruku narcisoidne licnosti. (Ono malo sto sam procitao Persepolisa mi potkrepljuje sumnju da je ona veliki narcisoid; klasican egomanijak koji izigrava idealistu.) Ali ono drugo mnogo vise uzasava, a to je da je sasvim moguce da ova ludaja nije sarlatan (bar ne u klasicnom smislu) vec da iskreno veruje da ume da crta. Satrapavoj je mozda zaista slava udarila u glavu, jer nije iskljuceno da je ona zapocela kao prevarant a onda su joj nagrade i slava pomutile mozak pa je postala ubedjena da je ipak pravi umetnik, pocela da veruje sopstvenoj obmani. Uostalom, ne bi bio prvi put da se tako nesto desi... Koliko je (narcisoidnih) diktatora pocelo vremenom da veruje svojim sopstvenim lazima? Ne malo.

Da, umetnik. Ko god koristi ovu rec u pozitivnom kontekstu Satrapave, taj je budaletina cija sva misljenja o svim stripovima automatski padaju u vodu, za sva vremena. (Nisam vam ja neka licemerna komunjara da toboze uvazavam svacije misljenje.) Ko god nahvali ovaj strip je za mene za sva vremena izbrisan kao inteligentan covek, kao merilo kvaliteta, kao upuceni stripofil, kao neko ciji savet ili misljenje mogu da uvazim - kao neko ko ima iole estetski smisao u svom DNK ili zdravog razuma u svojoj supljoj tikvi.

Ne bi zapadnjacka Levica bila toliko ocarana trapavo-satrapavskim opisom drustva da im Marjane politicki ne klizi uz dlaku. Vrlo mudro je odlucila da se okoristi o retardiranu politicku korektnost modernog Zapada, te je najverovatnije zato napisala scenario koji je u potpunom (?) skladu sa istom. Nije to neka obicna kritika Islama, jer levicari licemerno i kontradiktorno vole, cene i brane (ekstremni) Islam na svakom koraku, vec je album prozet politicki podobnom sranju bez kojeg Satrapava ne bi imala ni karijeru ni slavu u kojoj danas uziva i broji dolare.

(Za one koji to jos uvek nisu skontali, ponavljam: na danasnjem Zapadu vlada cultural marxism (u prevodu: skoro kompletan politicko-drustveni monopol levice), stoga skoro iskljucivo uspesne karijere u domenu medija i popularne kulture uzivaju politicki podobnjaci tj slihtaci Establishmentu. Ovi ostali - tj kontrasi, "nepodobnici" i slobodni mislioci - skoro i da nemaju sanse da dodju do izrazaja, do publike. Oni su na crnoj listi. Njih treba "prevaspitati", i to najbolje u gulazima. Njihova misljenja se ne objavljuju.)

Zbog toga me uopste ni ne cudi sto se ovo djubre koristi kao gradivo (!) u skolama na Zapadu. Mi imamo Cecu Raznatovic da zagadjuje omladinu u skolama, a oni imaju Satrapavu... Znaci kolektivni pad civilizacije.
Jeste, poredim Cecu Karakondzulic sa Marjane Satrapavom: meni je to u sustini isti qrac. Nije identicno ali je na veoma slican nacin stetno, ili u najmanju ruku oslikava intelektualni pad u globalu.

Ali ignorisite sve sto sam do sada rekao! Sta ja znam, ja sam samo obican bloger cije misljenje ne deli ni 10% vas.
Zato obavezno bacajte novac na Satrapava dela kao sto je Pickopolis! Pun je mudre ispovesti i uvida u zivot jedne tiranije. Drugim recima, kompletno nepotrebno stivo za bilo kog Balkanca! (Najjace mi je kada neki SNS-ovac ili HDZ-ovac hvali Persepolis, to mi je hit.)

Ej, idioti, kad ste vec tu, i ako razmisljate kako da zajebete jos vise svoje vec poprilicno zajebane kolekcije pseudo-umetnickog izmeta koje ponosno drzite na svojim policama: ugrabite si i kopiju ovog sranja, da vam police budu jos govnjivije!

Vezenje (Fibra i Carobna Knjiga):

Jos jedno remek-delo najpoznatijeg zenskog skrabala! Markos vam toplo preporucuje ove brljotine, jer "sve sto je nacrtano bez truda je vredno truda", zar ne? Ipak smo svi mi u dubini duse lenji, retardirani levicari kojima se gade logika i vrhunska umetnost! Sto ruznije to tuznije a sto tuznije to intelektualnije! Ili tako nekako...

Nemojte slucajno da dozvolite da se rasproda ovakvo remek-delo a da ga niste kupili! Bacite svoj novac pod hitno: u najblizoj striparnici, a mozete i kroz prozor... 



Evo nekompletne ali ipak (za pametne stripofile) korisne liste ostalih hipsterskih/levicarskih govno-skrabala koja su se ovajdila u trenutnoj politickoj klimi koja promovise djubre kao umetnost:


Paco Roca, Clement Oubrerie, Manu Larcenet, Pascal Rabate, Franjo Anzlovar, Alexandre Franc, Joe Sacco, Jeroen de Leijer, Gipi, Emmanuel Guibert, Frederic Lemercier, Riad Sattouf, David B., Guy Delisle, Zanzim, Dylan Horrocks, Jeff Lemire, Michel Rabagliati, Emile Bravo, Christian Durieux, Gilbert Hernandez, Kerascoet, JM Ken Nimura, Gene Luen Yang, Frantz Duchazeau, Antony Huchette, Alfred, Christophe Blain, Christian Straboni, Toby Morris, Manuele Fior, Ulli Lust, Belle Young, Amelie Flechais, Lynda Barry, Rutu Modan, Anya Ulinich, Camille Jourdy, Alison Bechdel, Marion Laurent, Penelope Bagieu, Yumi Sakugawa, Guido Crepax, Joann Sfar, Michael Deforge, Jason Lutes, Igort, Amy Lockhart, Seo Kim, i naravno Art Spiegelman koji je manje-vise i zapoceo hipsterizam u stripu.

Izbegavati obavezno sva njihova sranja i to u sirokom luku, ukoliko niste estetski ustinuti ili niste vec politicki zadojeni talasom ekstremne levice koja propagira i finansira ovakvo smece.

Evo par konkretnih primera, da ne bude da lazem ili preterujem...

Joann Sfar.

Verovali ili ne, zivotinja prikazana ovde je macka, ne pacov. (Govorim o zivotinji levo, ne ovoj desno.)

Cim sam mu procitao biografiju, sve mi je bilo jasno... Zasto je uspeo, zasto je izvikan, ama bas sve. Ko razume shvatice...

Manu Larcenet.

Ne znam iz kojeg je ovo stripa... mozda Kuronjonja i Baba?

Scenografija je sasvim solidna, ali zato likovi... Ni najgore mange ne prikazuju ljude ovako odurno i kretenski. Ne, ova gabornost nije "simpaticna" niti "satiricno ocaravajuca", vec ogavna u onom pravom, neodbranjivom smislu.


Pascal Rabate.

Ume on bolje da crta od ovog sranja (mada nista posebno) ali ne zeli. A to mu dodje na isto kao da ne ume... To ti je kao veliki fudbalski talenat koji bi mogao da postane sampion sveta, ali se zadovoljava time da bude kapiten nekog trece-ligaskog shit kluba. Potencijal sam po sebi ne znaci nista ukoliko se ne realizuje.

Pokusavam da proniknem u umove ovaca koje na ovako nesto bacaju 10-20 evra. Fascinirate me, cinite mi zivot zanimljivijim (jer misterioznim). Niste li vi nimalo svesni kakvih sve sjajnih crtaca ima - milion puta boljih od ovakvih prevaranata?

Joe Sacco.

Ako vam ovo deluje kao "OK" crtez, to je verovatno rezultat predugog bitisanja na ovom postu, te privremenom(?) srozavanju standarda usled posmatranja ogavnih zvrljotina ostalih ovde prikazanih hipsterskih "radova". (Koristiti rec "rad" u kontekstu ovakve anti-umetnicke lenjosti/nesposobnosti se granici sa ludoscu, ali je redovna pojava.)
Jeste, relativno govoreci ovo je majstorska umetnost s obzirom koliko je tek losa Satrapava. Medjutim, svako ko je iole dobro upoznat sa svetom stripa mora momentalno da primeti koliko je ovo suntavo i stilski zanemarljivo, kompletno inferiorno najboljim crtackim radovima.

A tek sadrzaj! Kako fino i lepo Sacco brani islamski terorizam time sto pokusava da "humorom" ublazi ono sto se desilo (i sto se desava, a sto ce se tek desavati). Pseudo-intelektualnim baljezganjem tj silovanjem logike on maltene brani pravo ekstremista da budu ekstremisti, a to se veoma dopada levicarima, jer levicari mrze (jos uvek kapitalisticki) Zapad (glavnu metu terorista) a i zato sto ih sve vrste aberacija i moralne korupcije prirodno privlace.

Zato je Fibra i izdala nedavno njegovo (ne)delo Palestina, jer Sacco najverovatnije romantizuje Palestinsku stranu sto odgovara skoro svim levicarima (a levicari mahom kontrolisu izdavastvo danas, kao nikada ranije). Ako nisam u pravu za politicku pristranost Palestine, javite mi komentarom a prilozite i neki dokaz ako je moguce... Rado cu da priznam gresku i da ispravim tekst (jer ja nisam neka rigidna komunjara ubedjena da sam u svemu u pravu).


Clement Oubrerie.

Jel ovo neka stereotipicna hipsterska drama o manjinama ili alien invasion strip tipa body snatchers?
Reakcija lika u pozadini (desno) je reakcija coveka uzasnutog s tako ruznim prikazom jedne mlade zene. Ili je mozda shokiran sto je upravo ukapirao da se nalazi u hipsterskom stripu i da je u njemu zarobljen zauvek?

Fascinantno mi je da neko vidi ovakvu shit naslovnicu a onda trpa ruku u dzep da bi izvukao novac da plati za ovako nesto. Ja ovo dzaba da dele ne bih uzeo.
Hipsterski stripovi su toliko lose nacrtani, toliko stilski ogavni, da su im cak i naslovnice tihi uzas i jeza.

Gipi.

"Velikan" modernog stripa. To se zove "progres"...

Uzivajte u ovoj visokoj umetnosti, a kad zavrsite sa uzivanjem pravac WC i glavu u klonju. Nazalost, ne mogu vam ponuditi kesu za povracanje jer ovo je ipak samo blog. Sami se snadjite.


Jerome de Leijer.

Jos jedna prelepa naslovnica, da ti od miline podju sline. Sigurno se pitate (ako niste tupavi hipster) "ako je ovakva naslovnica kakav li je tek sadrzaj?!"

Bez brige. Sadrzaj nije nista gori - jer sta moze biti gore od ovog? 


Ispravka... moze biti i jeste jos gore. Evo jedne table od Jerome-a.

Nikad nisam citao njegove stripove, ali cak da pise najbolje scenarije na svetu, kakve to vajde ima kada mu je "crtez" odnosno "skrabez" ovakav?
A opet, postoje "stripofili" kojima je jedino scenario bitan ili im je daleko bitniji od vizuelnog ugodjaja, a to nikako ne kapiram. (I medju Bonelijevim Svedocima ima puno ovakvih.) Mozda su ti ljudi estetski osteceni, recimo kao neki "estetski autisticari" nesposobni da uzivaju u umetnosti?

Uostalom, koji ce vam qrac strip ako vam je nebitan crtez. Citaj samo knjige onda...

Alexandre Franc.

Da ne bude da lazem koliko je politicka korektnost usko povezana sa losim crtezom i furanjem anti-umetnickog pravca u stripu... 
Ovo je odlomak iz levicarskog brabonjka koje je krsteno s nazivom Guantánamo Kid: The True Story of Mohammed El-Gharani odmah posto je iskenjano od svog vlasnika Franca. Ovo je klasicna, degenericna, podmukla, odurna, nemoralna, psihopatska levicarska propaganda u sluzbi odbrane ne samo Islama vec i njihovih ekstremista. Ovakvo ultra-djubre, kako "crtacki" (skrabacki) tako i sadrzajno, nailazi na veliko odobravanje u medijima i medju "kriticarima" (koji su mahom establismentski botovi programirani da hvale sve po politickoj liniji). Zato ovako ekstremno netalentovani diletanti i postoje u sadasnjoj stripskoj sceni. Da Franc radi stripove u podrsci Trampa budite sigurni da ne bi imao ni trunku karijere, bar ne javne...

Lynda Barry.

Ovo jos spada u njene bolje "radove". Guglirajte je pa cete shvatiti da ne preterujem...

Ova mega-dunsterka daje "Master Class" tecaje u crtanju stripa! Nadam se da je ironicna, da se zajebava na svoj racun, jer ako ova spodoba poducava omladinu u crtanju onda svi u kompletu odmah da izvrsimo kolektivni harakiri jer smo totalni promasaj kao vrsta... zivotinjska vrsta, jer ovako bi zveri crtale da zele da se bave stripom i da imaju ljudske palceve. (Morali bi da proverimo Lindine prste, imam izvesne sumnje o njenoj anatomiji...)

Na Wikipediji pise da je ona "cartoonist and teacher", znaci pripremajte samurajske sablje...

Ova zena je dobila pregrst nagrada za svoja "umetnicka dostignuca". Jel mi sada verujete? Jel preterujem o levicarskoj nameri da uniste sve sto valja, da nam namerno proturaju smece?

Emmanuel Guibert.

Smrc, kako je ovo samo dirljivo... Kakav osecajan, weltschmerzovski strip... Toliko moralno castan... Smrc... pogledajte samo to jadno siromasno dete... Zrtva zapadnog kapitalizma, kladio bih se... Jer sigurno ne moze nikako biti zrtva religije svog drustva ili zrtva nazadnog drustva koje ne postuje ni najosnovnije principe ljudskih prava i slobode... Ali cak i za to su - smrc - krivi zapadnjaci sa svojim trulim demokratskim kapitalizmom koji nam uopste nije doneo progres i lagodan zivot jer covecanstvo - smrc - nikada nije bilo siromasnije nego sada kako lepo i fino Obama tvrdi... (Jest' da nema nikakve dokaze ali ja Obami sve verujem!)... Ovaj jadni klinja je dokaz da svi umiru od gladi a za to je kriv ponajvise Tramp koji je demon... Nekada smo svi ziveli kao ovaj klinja... U smrdljivim kolibama i bez parceta hleba... To je bilo pre kapitalizma i demokratije koji su unistili ljudsku rasu kad su nam doneli komfor, stabilna primanja i tehnoloski napredak... Smrc...
Osecam odjedanput jak nagon da odem na neki ulicni Antifa/SJW protest i da se dernjam kao majmun protiv kapitalizma toliko mi omrznutog... Smrc... Slin... Kuk...


Na tabli gore je odlomak iz njegovog smornog sranja zvanog Fotograf, tesku hipstersku glupost koju je Fibra uspela da rasproda - znaci 500 debila se odlucilo da bace svoj novac na ovo umesto da ga bace na mnogo laksi i pametniji nacin: kroz prozor. (OK, manje od 500: nesto su otkupile i biblioteke.)
A rasprodanost ovakvih kitsch izdanja je samo dodatni dokaz da je hipsterizam u porastu medju stripofilima, ukoliko uopste mozemo takve ljude da nazovemo ljubiteljima stripa.

Fotografa nisam citao (necu ziveti 10,000 godina da mogu da si priustim da bas toliko gubim vreme na gluposti) ali prelistavajuci Fibrin PDF dobijam utisak da je ovo samo jos jedno u nizu "duboko-moralnih" politickih proseravanja nove francuske skole. A to sto Guibert cesto ovde koristi prave fotografije umesto crtackih panela je vise dokaz njegove podmukle lenjosti i pateticno-ocajnickog pokusaja da bude "avant-garda" nego sto je neki "clever" konceptualni potez. Meni ovo deluje presmesno, prejadno.

Sere mi se vise od levicarskog proseravanja/izivljavanja u modernom stripu (kao i u drustvu uopsteno). Unistili su svet kinematografije, diriguju svetom popularne muzike (koja je krsh), a i strip su stavili pod zub. Danas covek ne moze da pomeri ruku ni 5 centimetara u striparnici a da ne naidje i ne opipa album ovakve vrste.

Crtez je u poredjenju sa vecinom ostalih hipi-hipstera sjajan, ali u poredjenju sa visokim standardom postavljenim jos u Zlatnom Dobu (50te do 90te) ovo je u najbolju ruku mediokritet, ako cemo da budemo blagi.

Tipican primerak mlade, tupavo-zbunjene, nerdovske, milenijalske ovce (ovde sa primerkom Fotografa) koja se klanja modernom nisko-budzetnom hipsterskom shundu. Ovce su za sisanje, a milenijalske ovce se sisaju i van i tokom sezone. Ove van-sezonske/all-season ovce su glavni izvor profita za sve ove lakrdijase i laike cija govna ovce cene, postuju, cak i javno uzdizu u nebesa svojim presmesnim onlajn hvalospevima. Dovoljno je okrenuti neku stranu forum.stripovi i procitati hvalospeve na racun ovakvih gluposti, i glasno se nasmejati, ili plakati od muke.

Sigurno znate sta je virtue-signaling, jedan od najpopularnijih internetskih hobija danasnjice? (Praktikuju ga iskljucivo ovce, pogotovo kada zajednicki mekecu na Twitteru, kao neko zbunjeno/frustrirano/izgubljeno stado, tapsajuci jedno drugo po vunenim ramenima zbog svoje uzvisene moralnosti.) E pa, kada ovce hvale ovakva sranja onlajn to bih ja nazvao "intellectual-signaling". Verujem da vam je jasno na sta ciljam, jer sam vec o kompleksima pricao...


Anya Ulinich.

Vrlo lukavo... Ako ne umes da crtas - a volis puno da pises (trtljas) - onda lepo popunis "tablu" tekstom te ne moras ni da puno nacrtas... tj naskrabas.

Jeste, onaj kreten u pozadini (levo) je Anjina verzija Che Guevare, ikonskog psihopate i masovnog ubice, koji je heroj citavoj svetskoj Levici uprkos svojim zlocinima i svim neostvarenim destruktivnim namerama (ili upravo zbog njih?).

Ne trebam ni jedan panel njenog smeca da procitam da bih znao da su njeni stripovi bar u nekoj meri politicki obojeni tj levicarski, i to ne zbog ovog prikaza mrtvog komunjarskog degenerca, vec zato sto je crtez ovoliko uzasan.
Jer: katastrofalan crtez ide rame-uz-rame sa Levicom. Ovo ponavljam po stoti put, jer mnogi to nikako da ukapiraju... Ili se samo prave blesavi jer su oni deo tog pokreta/problema.

Idioti, da vam pojasnim, jos jednom, zasto levicari promovisu uzasnu "umetnost" odnos zasto guraju princip da je sva umetnost subjektivna odnosno da je
sranje crtez = fantastican crtez:

1. Sto je vise umetnost srozana, to vise se srozava nivo kulture u drustvu.
2. Sto se vise kultura srozava, to su ljudi gluplji, lenji i zatucaniji.
3. Sto su ljudi gluplji i lenji, to je drustvo gore i impotentije.
4. Sto je drustvo gore i impotentnije, to je lakse njime manipulisati te kontrolisati/upravljati njime.
5. Utopija.


Riad Sattouf.

Njegov poznati serijal Arapin buducnosti (na slici) deluje kao zabavno, interesantno stivo - ali iskljucivo po sadrzaju.
Po milioniti put: sta vredi i "najbolji" scenario ako je crtez amaterski?
Ovo je lose nacrtan autobiografski humoristicki strip, stoga se nudi logicna alternativa: knjiga tj roman. Ja bih mnogo radije dao 500 dinara za knjigu na ovu temu, nego 2000 za "animiranu" verziju s jeftinim crtezom. Drugim recima, ja treba da platim citavih 1500 vise za neke jeftine, bedne ilustracije? Neka hvala.
Ova tema, i uopste celokupan koncept, je dovoljno zanimljiva i originalna da ni ne zahteva nuzno crtez, ali kad je vec doneta odluka da se prica pretoci u strip onda bi bilo daleko pametnije angazovati kvalitetnog crtaca koji bi obogatio sadrzaj. (Zamislite samo Krambovu verziju ove price! Kupio bih citav serijal bez oklevanja.)
Medjutim, Sattouf je ilustrator u poznatom, kontroverznom listu Charlie Hebdo, tako da mu je ego verovatno prevelik da sebi prizna da nije na nivou zadatka. Uostalom, profit se ne deli na pola kada sve sam uradis...

Da stvar bude jos gora, boja je upotrebljena na najkretenskiji moguci nacin, u fazonu jedna boja po strani. Jedna strana je zuta, jedna plava, treca crvena... Uzas. Kao da je Riad hteo da mu stripovi budu sto ruzniji. Ti hipsterski fazoni ne pale kod mene.

Za ovako lose nacrtan album od 150 strana "u boji" (ha ha) ne dajem vise od 300 dinara.
A opet, s obzirom da bih za ostale albume s ove liste dao maksimum 10 dinara, to jos dodje kao veliki kompliment.

Ajde, Riade, ne budi sisa i daj nekom kompetentnom crtacu da ti odradi autobiografiju. I slobodno ofarabaj strip, nista mu nece biti...

Igort.

Ono kao Bono. Ili Madonna. Jedno ime. Hipstere bi trebalo da imponuje tako nesto.
Ali nisam bas siguran da je uspelo...

Zapanjujuce je da Fibra ne samo da je izbacila "samo" jedan album Igora (cak jedan je previse), ne samo da se jos uvek nije rasprodao, nego je i veliki popust stavljen sto znaci da se slabo prodaje.
Sta bi, hipsteri? Nije vam dovoljno ruzan strip? Nije mozda (dovoljno) politicki? Zasto grabite sve od Larceneta a Igor vas ne tangira?
Provaliti misterije hipsterskog mozga je nemoguca misija. Zasto i kako... oni to ni sami ne bi umeli da objasne.

Paco Roca.

Vijugavi, iskrivljeni baloni: mislite li da je to slucajno? Ne, to je klasicni hipsterizam. Ono u fazonu, "vidite, braco hipsteri, ja se toliko ne trudim oko svog stripa da me cak mrzi i balone da nacrtam kako treba tj konvencionalno". U Hipsteriji (hipoteticnom svetu hipstera) ulagati trud u nesto se smatra pacenickim i znakom nemoci, slabosti, intelektualnog nedostatka, nehipnosti. Svaki znak truda izaziva kod hipstera gadjenje, negodovanje, cak i ismejavanje.

"Gle ovu budalu! Kako se samo trudi. Zar ne zna da u ovom post-modernom nihilizmu trud simbolizuje dekadenciju svih propalih tradicionalnih vrednosti otrcanih starih pristupa umetnosti i drustvu, pristupa kojih se drze samo neuki sledbenici mejnstrima".

Tako nekako. Hipsteri ce i svoj najgluplji stav pokusati da "racionalizuju" kompletno iracionalnim pseudo-intelektualnim baljezganjem, i to rade sa velikim ponosom. Cega se pametan stidi budala se ponosi... Mada, shit vijugavi baloni su Pakov najmanji problem. Njegov ne-trud u domenu "balonisanja" je jos primetniji kod njegovog ne-trudnog crteza koji je ogavan. Cak ni ne ume da likovima da neki osnovni spektar emocija s tim svojim bangavim, dosadnim linijama/crtama, vec likovi deluju kao neki smoreni roboti.


Amy Lockhart.

Sta reci? "Slika je vredna 1000 reci". Pogotovo ovoliko ruzna slika.

Ovo je toliko katastrofalno, takva apsolutna nula (zar je potrebno to i pominjati), da cak ni Fibra ni Komiko ne bi izdali ovo djubre.

Ili ipak bi?

Christophe Blain.

Kada bih nekako uspeo gustere sa Galapagosa da istreniram da drze pero u svojim sitnim, nezgrapnim kandzama, ne bi crtale ovako - vec bolje.
Neshvatljivo mi je da jedan (nekada) ozbiljan izdavac kao sto je Darkwood izbaci ovakvo smece na trziste preplavljeno smecem. Kome treba ovo sranje? Hipsterima? Njima povladjuju Fibra i Komiko, nema potrebe da im se jos dodvorava i jedan Darkwood. Propali su medjuostalom i zato sto su ovakve brabonjke stancovali - a pritom jos nisu ni bili izdali toliko toga kvalitetnog sto mnogi dugo vec iscekuju, a nikako da izadje ovde. Sta su im trebala govna kao ovo od Blejna ili onaj uzasno naskrabani erotski serijal Valentina?

Guido Crepax.

Da ovakav jedan anti-talenat - koji ne moze jednu kratku i ravnu liniju da nacrta taman da mu das godinu dana da vezba - izabere da se bavi bas erotikom, to je za mene ironija na kvadrat. Valentina, prikazana ovde, je neko kvazi-zensko bice, kvazi-seksipilna kvazi-lepotica cije je lice asimetricno kao kod nekog sci-fi mutanta i to u gotovo svakom panelu gde se ova anti-seksi spodoba prikazuje.
Ima ljudi koji Krepaksa smatraju umetnikom, ali to su bez izuzetka ili stereotipicne, iskompleksirane hipsterske lazovcine/foliranti - tj samo-zaljubljeni kontrasi koji ocajnicki traze paznju - ili su u pitanju kompletne budale kod kojih je osecaj za estetiku otprilike isto toliko razvijen kao sto je empatija kod Hitlera i Himlera.

Ovako nakaradan crtez,
krivudav/bangav/ogavan/neprecizan/nedisciplinovan/ofrlje, obasipati superlativima mogu samo imbecili i klovnovi, a svako ko ovakvo djubre kupuje zbog "umetnickog dojma" (ili da onanira) automatski gubi pravo glasa na temu umetnosti, na temu zenske lepote i uopste sto se stripa tice.
Da sramota bude jos veca, ovaj ultra-izvikani sarlatan potice iz Italije, zemlje koja kao skoro nijedna druga nacija ima pregrst pravih stripskih genijalaca, mnogi od kojih su daleko manje poznati i priznati od Krepaksa - samo zato sto nisu lenja, nesposobna skrabala kao on vec su pravi umetnici, prave zanatlije.
(Strip je prvenstveno zanat a tek onda umetnost, odnosno da bi crtac postao umetnik u ovom domenu on mora prvo da savlada zanat, proces koji traje godinama mukotrpnog vezbanja i rada. Taj odurni modernisticko-kretenski stav da umece nema veze sa umetnoscu (iako sama rec "art" upravo potice iz tog znacenja) upravo stvara trenutnu kulturolosku klimu koja omogucava da se sarlatani provlace i hvale kao pravi umetnici (ne samo u stripu) - dok se tzv "zanatlije" omalovazavaju bas zato sto jesu sposobni i umeju da nacrtaju zensko lice a da to lice nije "atonalno" tj prevedeno iz muzickog jezika - nije izobliceno i felericno.)

Krajnje je smesno sto Krepaksovi stripovi ne izlaze u boji, jer kolor bi jos iole mogao da "spasi" ovu smejuriju od crteza. Pritom njegov stil, ako ga tako mozemo nazvati, nije uopsteno mnogo detaljan te vapi za bojom. Generalno govoreci, los crtez ionako uvek zahteva kolor, pogotovo ovakvo sranje.


Antony Huchette.

Anthony je rodjen 2016. godine i dika i ponos je u svojem obdanistu.

Ne, iako verovatno sumnjate da pokusavam da se nasalim s vama, Toni nije neko trogodisnje detence iz obdanista koje je natprosecno crtacki nadareno. Toni je odrasla osoba, verovali ili ne, jos jedan u dugackom nizu diletanata/prevaranata cije detinjasto skrabuckanje "krasi" razne stripove, casopise, galerije i internet. Da ovakva lakrdija biva redovno objavljivana, i da Toni prima novac za ovakve skrabotine se granici sa paranoidno-sizofreno-katatonicnom psihozom.

Svaka civilizacija se definise po svojoj kulturi, a ako bi (o)sudili evropsku tj francusku umetnost kroz ovakve hipsterske klovnove morali bi da zakljucimo da "stari kontinent" srlja u propast, pravac kanalizacija. Svaka drzava koja ovakve bizgove obasipa nagradama i omogucava "umetnicke" karijere ne moze da ima buducnost na duze staze.

Zanzim.

Scenografija mu je sasvim OK, sto je dokaz da ume. Stoga je vise nego jasno da likove crta onako bas namerno ofrlje tj hipsterski u fazonu "sto ruznije to bolje - a i ustedim puno vremena kad se ne trudim". Taj lenji, sarlatanski, prevarantski, pikasovski pristup dovodi do ovako ogavnog prikaza ljudi, vrsta sranja koje mogu samo budale da placaju.

Ovo govno prikazano gore je odlomak iz albuma cije ime necu da pomenem ovde (jer mi je ispod casti) a koji je izdat od hipsterskog giganta Fibre, edicija Kolorka. A kad sam vec (malopre) pomenuo budale i gomilanje sranja, postoji jedna unikatno-debilna demografija koja kupuje sve od Fibre. Na primer, sta god izadje u okviru te tupavo nazvane "Kolorke" - te ovce to kupe. Niti gledaju kakav je strip, niti koji je zanr, niti ko crta, sta je gde je ko je: vazno je samo da je "Kolorka". To se uzima automatski, po nekoj inerciji, da bi se "kompletirala serija". A pritom je najmanje 70% tih Kolorki kompletno djubre.
Za svaki kvalitetan album koji Fibra izda, ima barem 10ak gluposti koje nemaju nikakvu umetnicku vrednost, a tu ubrajam ultra-komercijalu kao i hipsterska sranja.

Frantz Duchazeau.

Hipsterska strip strana u nekoliko kratkih poteza:
isvrljaj likove brzinski, nacrtaj par drvceta ili neki starinski gramofon da ne bi pozadina bila kompletno prazna, popuni 2-3 bela prostora crnim tusem, i voala - eto gotove strane! I to za samo 5 minuta. Citav jedan BD moze da se prejebe za 3-4 sata na ovaj nacin - samo pola (ne)radnog dana!
I onda da neko kaze da se lenjost ne isplati...

Na sta su Francuzi spali... Ovakvog djubriva u francuskom BD-u nije bilo pre 90ih.

Amelie Flechais. 

Govno mozes pokusati da okitis, ukrasis, prepravis - koliko god hoces - ali govno ostaje govno.
U prevodu, koliko god se trudio kolorista ovog od Fibre izdatog sranja da "udesi"/sredi/ulepsa ovaj pocetnicki proliv od crteza, neuspeh je zagarantovan. To je kao da sminkate nilskog konja.

Jos jedna od mnogih zenskih skrabala. Zahvaljujuci politickoj korektnosti i toj levicarskoj opsesiji da sve klase/rase/polovi budu "izjednaceni", zene skrabala se u svetu umetnosti/stripa jos vise guraju u prvi plan nego muska skrabala.

Camille Jourdy.

Evo na sta je spao francuski strip, nekada slavni BD, i evo sta hipsterska Fibra izdaje na angro danas.
Ova dunsterka ima svoju Wikipedia stranu sto je samo po sebi porazavajuce, kako za umetnost stripa tako i za samu Wikipediu. A tamo pise da Kamila potice iz "umetnicke familije". Ili su to sve kvazi-umetnici kao ova shkrabodragana, ili je ona neki izrod a probila se preko rodbinske veze.

Ovo je jednostavno sramno, da se ovako nesto izdaje, i to na najfinijem papiru. Zali boze sve drvece koje je bespotrebno palo samo da bi debilcine mogle da drze Kamilu na svojim sugavim policama  
Kako Markos iz Fibre pravda ovakvo smece, voleo bih da cujem. Verovatno bi poceo da kenja o "revolucionarnom umetnickom izrazaju", o "subjektivnom dozivljaju" i o mojoj "netoleranciji i neshvatanju novih staza izrazavanja koje su danas jednako znacajne kao i konvencionalni pristupi umestnosti".
Jeste, da, bas tako: znam ja takve kenjatore kao svoj dzep, a ko ih ne zna skupo ih placa - a mozda i placa za ova njihova smece izdanja, i to puno. A kad smo vec kod dzepa, svako ko iz svog dzepa izdvaja novac za ovaj ogavni, minimalisticko-detinjasti hipsteraj od albuma je ne samo neka tamo obicna budaletina, vec je kreten na kvadrat, bez izuzetka. Sem preprodavaca: oni su samo ljigavi lihvari. Koliko god ne mogu da smislim stripske lihvare, podrzavam njihovo rabljenje/pljackanje kretena, a pogotovo kretena na kvadrat.


Alfred.

Odlicno kvazi-umetnicko mono-ime, idealno za ovakav budalasti, uzasni crtez. Alfred: jasta.

Fibra je izdala cak tri albuma ovog diletanta. Neke vrhunske crtace nisu ni dotakli u svojih 15ak godina postojanja, kao sto su Romero, Serpieri, Crumb, Jacovitti, Roi, Barks, F. Fernandez, Palacios, Tabary, Ribera, Foster, McCay, Sio, Burns, Aragonez, Puerta, i Darrow - da nabrojim "samo" neke od zaobidjenih. Ali su zato izbacili pregrst hipsterskih skrabotina od kojih su Alfredovi albumi samo sitan procenat.

Bravo, Markose. Aplauz.

Evo, Markose, i ja cu da postanem "umetnik". Planiram da se iserem na gomilu papira, razmazem ih nogama u neke nejasne konture koje onako okvirno podsecaju na ljudska stvorenja i polu-prepoznatljive objekte, a kada zavrsim sa svojim "subjektivno-umetnickim izrazajem" onda cu da dodam neke dubokoumne balone o znacenju zivota i kosmosa, a ubacicu i neke socijalno relevantne po(r)uke o klasno-rasno-polnoj jednakosti, migrantima, i o divotama socijalizma.

Voala! Eto ti jos jedno remek-delo za Fibru.

A ti onda lepo izbaci taj moj "umetnicki rad" prepun "unikatnog, individualnog, modernisticko-pionirskog izrazaja" na najfinijem papiru u serijalu Orka ili Kolorka, koji ce onda orko-kolorkasti kolekcionari da kupuju a pritom ni da ne privire u unutrasnjost albuma, jer su vec navikli da izbacujes govna, a kupuju sva tvoja izdanja po nekoj zombi inerciji tipicnoj za stripovske ovce, jer vecina ni ne citaju stripove vec im samo sluze kao ukras za police.

Izem ti i hipsterske izdavace i danasnje stripofile... u paketu se kenjam po svima. Kao ono od Jodorovskog: "I shit on them!"

Penelope Bagieu.

Ova idiotkinja je naskrabala album sa neverovatno pacenickim i tupavim nazivom Neustrasive zene koje rade po svom, izdatim od - koga drugog - hipstersko-levicarske Fibre.
Girl-power!!!

Cudi me da se jos uvek nije rasprodao...
Sta je, hipsteri? Ne zurite se? Zasto neki od vas jos uvek nisu platili ovo sranje? Zar ne podrzavate moderni komunisticki feminizam?

Penelopa na ovoj strani onako drsko, retardirano i predvidljivo podrzava Fidel Kastra, predstavlja ga kao "oslobodioca". Stoga Markosu nije ni bitno sto je crtez skoro deciji: vazno je da se velicaju "velikani" marksizma, genocida i psihopatije.
A koliko je tek glup ostatak ovog degenskog albuma, to mogu samo da pretpostavim, jer ne nameravam da podrobnije citam Fibrin pdf...


Art Spiegelman.

Ste ikad culi za "kulturolosko ucenjivanje"? (Ide rame uz rame sa kulturoloskim zatupljivanjem.) Eto, sad sam to izmislio, samo za Arta i njegovu lukavstinu od stripa. Cik probaj javno da se suprotstavis stripu/pesmi/filmu koji se bavi tematikom holokausta na ovakav nacin. Cik probaj - ako smes. Usudjujes li se reci kako je ovaj strip nakaradno tj ruzno uradjen, skoro amaterski? Ni to cak ne smes! Iako takva kritika nema blage veze sa samom temom: jer bilo koji napad na bilo koji aspekat ovog albuma bi te mogao okarakterisati kao neo-nacistu ili makar anti-semitu, a toga se danasnja "prosvetljena" raja vise plasi nego da zavrse u ustima ogromne ajkule. E, u tome je prevejana genijalnost Spigelmana - njegova jedina genijalnost usput receno.
 To je Spiegelman vrlo dobro znao, zato je i izabrao ovu temu da bi se proslavio jer je znao da drukcije ne moze, jer talenta nema puno a konkurencija u svetu stripa je velika. Pritom je shvatio da ne moze da omane sa ovom strategijom.

Jevrejin koji je autor stripa o zlocinima drugog svetskog rata? To je bila formula za uspeh, to ga cini nedodirljivim, a strip je doziveo instantan hype od medija i levicara odnosno levicarskih medija. To bi bilo kao kada bi Meryl Streep uzela da glumi komunjaru koja je posle ulicnog protesta protiv kapitalizma kidnapovana, silovana i osakacena od strane Trampovih sledbenika: Oskari bi pljustali samo tako za ovakav ultra-PC film.

Cik kazi nesto protiv ovog smeca, ako smes.

E pa, ja smem, i hocu, ali prvenstveno moram. Ovakav hipsterski pristup (tj lenji i amaterski) crtanju je postojao do tada samo u bajatom/dekadentnom/propalom/retardiranom svetu apstraktne/moderne umetnosti - i u takozvanom underground stripu. Art i slicni njemu su to promenili u 90im kada je strip poceo da se srozava u svakom smislu, a ponajvise u umetnickom tj crtackom.

(A uskoro zatim je krenula i zestoka politizacija stripa; danas nemas maltene BD u kojem nema barem neke levicarske propagande iliti levicarskog izivljavanja. Omiljene teme: romantizacija migranata, pranje komunistickih diktatora, ublazavanje/zataskavanje radikalnog islama, preterano idealizovanje zena tj ultra-feminizam, promocija LGBT ideologije (da, to je i te kako politicka ideologija/organizacija, ne samo pokret za slobodu seksualnih manjina), romantizacija anti-kapitalistickih pokreta, blacenje slobodnog trzista, otvoreno ismevanje belaca, i slicno.)

Ja sam se i tada ismejavao ovom djubretu, ali nisam mogao ni da pretpostavim koliko ce hipsterizam uzeti maha. Kao sto nisam to mogao znati ni vezano za metal; u toj muzici se hipsterizam takodje pojavio u 90im, a onda krenuo da se shiri munjevito u ovom veku; znaci gotovo identicna situacija kao i u svetu stripa. A fanovi kinematografije su vecinski primetili da je i tu kvalitet drasticno pao u ovom veku. Naravno da nije nista od svega ovoga ikakva slucajnost, sve je to deo sveobuhvatnog kulturnog raspada zapadne odnosne evropske civilizacije, propast koja odredjenim segmentima politickih elita ide u prilog i koje stoga i ciljano promovisu svako smece - a pritom marginalizuju sve sto je iole kvalitetno. Zato se na Grammy nagradama velica rep muzika i kojekakve oskudno odevene, jedva muzikalne kurve, a u svetu stripa se sve vise promovise patoloska, kvazi-intelektualna doktrina da je "sve pitanje ukusa" - sto nije nista drugo do najobicniji izgovor da se da zeleno svetlo sirenju djubreta.

Ulli Lust.

Ukoliko ne razumete nemacki, znajte da se na ovoj strani vodi rasprava o tome kako bi ovaj crnac mogao biti deportovan, a ima dete u Austriji. (Teska, duboka socio-drama... dirljivo.)

Jos jedan u veoma dugackom nizu primera kako hipsterski strip promovise ne samo anti-estetiku i lenjost (medju mladim crtacima) vec i gura politicku korektnost. Ulli je feministkinja, podrzava ulaz migranata u Evropu (a pretpostavljam da nijednog nije nikad licno upoznala niti je jednom ponudila nekom od njih da se kod nje useli tj ona je klasicni folirant/licemer/kvazi-dusebriznik), i mrzi kapitalizam - zato je i dobila silne nagrade za svoje ocajne skrabotine. Cak je bila nominovana za Will Eisner nagradu, iako ima bar 5,000 boljih strip crtaca od nje. 

Osim sto se bavi promocijom levicarskih idiotarija, Ulli Lust se takodje bavi jeftinom imitacijom indie filma. Nesto kao Woody Allen za siromasne. Ima budala koje ovakvi dijalozi imponuju, misleci da to cini strip "intelektualnim" - a time i samog citaoca. Zato hipsterski stripofili sebe smatraju daleko "visom klasom" od Bonelijevih Svedoka, sto je smehotresno, jer prosecni zagorovac barem dobije iole solidan crtez za svoj novac.
Ljudska glupost je zaista bezgranicna...

Ukoliko planirate da se upisete na faks likovnih umetnosti ili slicno, znajte da je Ulli zavrsila Graficki dizajn u Becu. Prema tome, ako ona moze sigurno mozete i vi... Eto, malo da ohrabrim obeshrabrene. A nije na odmet da se predstavite kao levicar tokom upisivanja: cak stavise dapace... Ako traze od vas neki crtez na prijemnom, isvrljajte im na brzinu nekog migranta kako ga mlate neo-nacisti, to ce im se sigurno dopasti. I niposto se ne truditi prilikom crtanja: cak se dicite kako mozete u rekordnom roku da naskrabate 50 takvih crteza. Nadmeni ali suptilni kez nabedjenog hipstera takodje nije na odmet, kao ni odgovarajuca "boemska" garderoba.


Michel Rabagliati.

Evo ga jos jedan graficki dizajner. I ovaj je dobijao silne nagrade.
On tvrdi da su ga inspirisali stripovi Herge-a.
I mene je fina vecera inspirisala da se iserem dan kasnije... Isti princip.


Jeff Lemire.

Ovaj Jeff je propali reziser/scenarista koji se navodno okrenuo stripu jer "mu nije odgovarala filmska scena zbog njegove introvertnosti". Koji spin, koje izvrtanje. Pre ce biti da je bio suvise nesposoban, a onda se denuo u svet stripa koji danas oberucke prihvata i najvece antitalente, jer zvrljati je mnogo veca umetnost nego "zanatski" crtez - barem sto se debila tice. 

I ovaj uber-dunster je obasipan nagradama, a balkanski hipsteri masovno se klanjaju njegovom (ne)delu Okrug Essex. To djubre od stripa je jos gore naskrabano od ove strane gore... Cik pogodite ko je izdao ovo (zlo)delo.
Fibra i Komiko, ko drugi...


Michael DeForge.

Koja je to samo ostroumna, suptilna socio-kritika... "Kada bih bio na vlasti oslobio bih sve zatvorenike." Pravi mudrac. Dobrica.
A tek crtez: svaki pokret olovke isplaniran do tancina, i bar 11 godina unapred.
Jednom recju: genije.


Sarlatanka koja je nazvrljala ovo smece se potpisuje kao Zuzu. Tvrdi da ju je inspirisao izvikani mega-folirant Djipi sa svojim albumom Moj lose nacrtani zivot. Znaci, ova hipsterska bagra navodno "ironicno" uziva u svom diletantizmu, dici se njime, a istovremena ga i pravdaju koristeci razne kvazi-intelektualne budalastine (semanticke salate) koje podsecaju 1:1 na lupetanja abstraktnih/modernih likovnih "umetnika" tipa Pikaso i Polok, koji su takodje u nedogled kenjali tj palamudili o navodnoj dubokoumnosti svojih "radova" - dok hipsterske ovce bez grama mozga i liseni sopstvenog stava poslusno klimaju glavu kao zombiji.


Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Monday, November 2, 2020

Neznanac - Magnus


 Lo Sconosciuto

Vrsta: 1. integral

Crtez/scenario: Magnus

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 1975-1976

Dimenzije: 30.4 x 21.7 cm, HC

Br strana netto: 227

Tiraz: 1,000

Zanr: spijunski, krimi, pornografija

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politicki obojen? Da.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8-9/10

Scenario: 6-9/10 

Ciljne grupe: odrasli, alanfordovci 

Prednosti: veoma dobar crtez

Minusi: nepotrebno politicki, prevelike margine, pogresan format u prvim epizodama

Carobna Knjiga je nedavno izbacila svih 12 epizoda u dva integrala. Fibra je vec bila izdala ovaj serijal pre desetak godina, ali samo prvih 10 epizoda, i naravno sve ukupno daleko skuplje jer u 5 delova - i zato sto Fibra inace dere.

Magnus je totalna budaletina, to kao prvo. Ko je citao Magnus Omnibus, u kojem sve sam pise, ne moze da se ne slozi: perverzan je i opicen. Zato su mi ocekivanja bila relativno niska za Neznanca, gde je opet sam radio scenario. Za razliku od Alan Forda kojeg je pisao Bunker (koji i nije neki bajni scenarista ako cemo pravo). Kolika je budaletina Magnus vec je jasno iz samog imena glavnog lika: Unknow - bez onog n na kraju. Koliko to samo debilno zvuci, samo onaj koji tecno prica engleski moze da razume u potpunosti. Taman i da se zove Unknown (sa "n") bilo bi glupo ime, a ovako... blam.

Prva prica pocinje konfuzno, sa cak 15 "novih" (unknown) likova predstavljenih u prvih 15 strana sto je zaista preterano, cak i za spijunski zanr. Totalni haos. Medjutim, prica se potom razvija normalno i zavrsava bez vecih gluposti ili nelogicnosti, sto me je iznenadilo.

Druga i treca epizoda cine celinu, i tu je velik scenarijski pomak: veoma zabavan krimic pun zapleta i tipicnih magnusovskih likova, ukljucujuci i jednog ubicu kojeg "tumaci" Magnus tj on u svakom serijalu sebe postavi kao jednog od likova. (U Alan Fordu je to Bob Rock, a i poneki usputni, marginalni lik.) Ova epizoda sadrzi nesto politike, ali ne previse; uostalom, jedan od najsurovijih ubica je "chegevarista". Neznanac je skoro pa i sporedni lik u ovoj prici, sto ne smeta jer poenta ovih prica nije glavni lik vec radnja.

Cetvrta prica se nadovezuje na trecu, mada se moze citati kao odvojena epizoda. Nivo veoma dobar. Iznenadjen sam pozitivno sto se price lako citaju, sto su maltene pageturners. Da li sam potcenio Magnusa ili se on svojski potrudio kod ovog serijala da price ne budu dosadne, ne znam. Mozda i jedno i drugo: oba trojica.

Peta prica premesta radnju u Haiti, takodje dobra epizoda, mada je kraj mogao biti malo originalniji. I ovog puta ima naznaka politike, ali zenska iz bogatog klana koja prelazi u levicarsku gerilju je prikazana negativno. (Ispostavlja se da to nije bila Magnusova namera: previse je bio glup da je predstavi kao pozitivca.)
Setkaranje Neznanca po svetu cini serijal daleko zabavnijim nego da se sve odvija na jednom mestu; da je Neznanac zapravo neka nemoralna, propala verzija Dzejms Bonda je vise nego jasno. On je cinicni jebivetar bez plana (a i ne preterano inteligentan - mozda projekcija svog kreatora). Magnus ubacuje pornografiju tu i tamo, a nasilje je stilizovano i relativno ekstremno, barem u odnosu na Alan Ford. Ali to mahom vazi za prvi integral.

Sesta prica se premesta na Bliski Istok, u Liban, a fascinantno je koliko pocetak stripa podseca na danasnji Liban, tj nista se znatno nije promenilo u toj drzavi od dalekih 70ih. Svidelo mi se - do ove epizode - sto Magnus nije idealizovao ove razne banana republike vec ih je prikazivao kao koruptne, opasne teritorije sa primitivnim zivljem. Medjutim, u ovoj epizodi Magnus pokazuje svoju anti-Izraelsku nastrojenost, romantizirajuci arapske pobunjenike na nacin koji je u najmanju ruku naivan. Ubedljivo najgluplji/najgori/nanerealisticniji deo citavog prvog integrala je bezumna recitacija Al-Sanfare. Nepismeni teroristi recituju pesmu kao da su zavrsili skole, i to ne jedan nego svi iz teroristicke grupe - sem umiruceg teroriste (koji je pritom narctan na smehotresno nerealan nacin jer ni priblizno ne lici na nekog Arapina). Umiruci terorista je nepismen, kako sam kaze, a ovi ostali su vrsni poznavaoci drevne arapske poezije. Zato sam i rekao da je Magnus svojevrsna budaletina. Na kraju epizode jedan od terorista baca bombu na turiste, medju kojima je i mala devojcica, a reakcija rulje je da ga prebiju, bace kroz prozor, a onda spale. A onda zadnji citat... koji velica teroristicki cin? Ne cini se da ga osudjuje. Sta je konfuzni Magnus hteo ovim da kaze, ni sam verovatno ne zna. Kraj epizode je upecatljiv, ali debilan.

Vrsta: 2. integral

Crtez/scenario: Magnus

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 1982-1986 

Platio: 1670 din

Cena: 1850

Dimenzije: 30.4 x 21.7 cm, HC

Br strana netto: 162

Tiraz: 1,000

Zanr: spijunski, krimi, pornografija

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politicki obojen? Da, komunisticka propaganda.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8-9/10

Scenario: 1-3/10 

Ciljne grupe: odrasli, alanfordovci, matore komunjare, mlade hipsterske komunjare, svi retardirani levicari od do  

Prednosti: veoma dobar crtez

Minusi: komunisticka propaganda, nagli pad scenarija, dosadne i priglupe price, konfuzna radnja, haotican pripovedacki stil, pretencioznost

Drugi integral nema vise ono preklapanje/pomeranje panela iz prvobitnog alanfordovskog formata u A4, vec je od 7. epizode nadalje serijal crtan u A4 formatu, zato strane izgledaju mnogo urednije tj elegantnije od prvog integrala, a time su i margine manje.

Avaj, scenarijski je drugi integral kompletno inferioran prvom. Veliko razocarenje, da ne kazem apsolutno sranje. Magnus je u 80im postao (jos) pretenciozniji, gluplji, nedisciplinovaniji (u scenarijskom smislu) a i ohrabrio se u jasnijem iskazivanju svojih - blago receno - debilnih politickih shvatanja. Ili je mozda postao ekstremista u medjuvremenu? Nije iskljuceno. Ima povoda da se spekulise da je Magnus mozda i poceo malo da gubi razum u 80im, jer je tada i krenuo da radi na "Velikom Teksu", za kojeg je protracio sedam godina! Potrositi sedam godina na jednu mediokritetnu vestern epizodu moze samo apsolutna budala ili neko ko je sisao s uma. A mozda oba trojica.

Kratka uvodna prica o oporavku Neznanca je solidna i obecavajuca, ali potom sledi Full Moon In Dendera, apsolutni picvajz od epizode: zbrkana budalastina, prava salata od radnje, a pritom sa previse nezanimljivog brbljanja i premalo akcije. Dijalozi su uglavnom prazno trtljanje, a likovi se samo redjaju u beskonacnost. Tema: "uzbudljivi" svet arheoloske spijunaze i spletkarenja - prikazan na veoma mediokritetan nacin, prozet sa kompletno nebitnim i nezanimljivim pod-radnjama i likovima.

Celokupna radnja ima previse sirok opseg za samo 40-50 strana, i ponekad previse juri. Magnus kompresuje citave pod-radnje u samo po nekoliko panela sto cini ovu "sagu" besciljnom i haoticnom.
Krunisanje ovog govanjceta se odigrava pri kraju price kada pretenciozni, tupavi i nadasve zbunjeni Magnus opet smatra za shodno da ubacuje raznorazne smorne odlomke iz neke miljene mu "poezije" - i to tokom akcionih scena - dok "uzvisena", kvazi-intelektualna poenta citave price ostaje poznata samo Magnusu, odnosno "neznana", unknown. Pritom Neznanac - navodno junak ovog serijala - ne igra gotovo nikakvu ulogu u ovoj prici vec je vise nego ikad potpuno marginalizovan lik koji se jedva pojavljuje, i to samo da bi povalio neku sredovecnu zensku, i da bi vodio besciljne dijaloge s nekim americkim agentom. Nemam nista protiv da serijal nema dominantog glavnog junaka, ali se onda barem postaraj da je prica kvalitetna, ili barem ne nazivaj citav serijal po toj skoro nevidljivoj/neprisutnoj osobi.
Meni deluje kao da je ovaj scenario prvobitno bio neki one-shot koji je naknadno ubacen u ovaj serijal, onako na silu, i to je (vrlo neubedljivo) postignuto time sto je Neznanac dobio sitnu ulogu u prici, naravno na silu ubacen da se epizoda opravda kao deo serijala s kojim zapravo nema veze.

Smesni su mi pretenciozni komentari jednog ocigledno iskompleksiranog "strucnjaka" u jednom od propratnih tekstova koji Neznancevu avanturu sa sredovecnom zenom smatraju znacajnom stavkom - iako Magnus ovoj ultra-kratkoj aferi(ci) poklanja vrlo malo paznje: bukvalno manje od jedne strane! Ova skoro nepostojeca afera nema nikakvu dubinu, apsolutno nikakvu povezanost sa radnjom, ne nudi nikakav humor, nikakve zanimljive situacije - a zenu pritom uopste ne upoznajemo. (Kako i razviti lik u 3-4 panela?) Niti smo ista znacajno naucili o glavnom liku - sem mozda sto ipak nije derpe kao sto je to najverovatnije bio njegov kreator.

Veoma losa epizoda.

Prica sadrzi cak i homoseksualnu romantiku koja podvlaci moju sumnju da je Magnus bio naklonjen istom spolovilu. (Nesto je slicno vec bio uradio u jednoj epizodi iz prvog integrala.) Ko je citao Magnus Omnibus morao je isto da zakljuci ili barem posumnja, jer tamo ima cistokrvne homo-pornografije...
Ova prica prvi put baca veoma ozbiljne sumnje na Magnusove politicke motive/stavove, koji su i ovako delovali nebulozno, dubiozno i suspektno, ali jos uvek nejasno izrazeni u prvom integralu: da li zbog straha da suvise ispolitizuje serijal ili zato sto je bio suvise glup i nespretan da svoja politicka ubedjenja iskaze na konkretniji nacin. Vec sam u 1. integralu pocinjao da sumnjam da on simpatise (arapske) teroriste - sto bi znacilo da je bio psihopata, a verovatno i idiot. (Te dve stvari idu cesto ruku uz ruku, iako vecina vas pogresno veruje da su psihopate uglavnom ultra-inteligentni ljudi - sto je jedan od najpogresnijih modernih mitova.) S obzirom kakve je sve stripove pisao/crtao posle Alan Forda, to me ne bi previse cudilo. (Ni da je idiot ni da je psihopata bio.)


Treca epizoda, Covek koji je ubio Che Guevaru, potvrdjuje sve moje sumnje: i da je Magnus idiot i bezumna komunjara. Ovo je tek kompletna budalastina od price: Magnus ovog puta bez oklevanja otvoreno prikazuje svoju naklonost prema komunizmu i prema jednom od najomiljenijih psihopata 20. veka, prema masovnom ubici Cheu. Magnus, koji je ocigledno bio dusevni bolesnik i ekstremista, prikazuje Kastrovog potrcka uglavnom kroz prizmu njegovog famoznog motobiciklistickog dnevnika (punog lazi, kao npr da je oslobadjao zatvorenike!). Znaci bez trunke objektivnosti, bez imalo ozbiljnosti npr nekog nepristrasnog istoricara: Magnus je napisao epizodu ne kao neki iole ozbiljan intelektualac (za cime je zudeo da ga smatraju) vec kao najobicniji zaludeli fanboy Chea, drugim recima kao praznoglava budala.


Vrhunac gluposti/naivnosti (ili cak namerne obmane?) nailazimo u delu price u kojem Magnus prikazuje Gevaru kao dobrocinitelja koji pusta sve zatvorenike na slobodu - posto ih prvo "politicki edukuje" o beneficijama socijalizma!
Smehotresno, jer cinjenica (koja se nikada ne pominje u popularnoj - od levice dominiranoj - zapadnoj kulturi) je da je Gevara jednom prilikom naredio streljanje 600 zatvorenika. Toliko o njegovoj dobroti, humanosti i toboznjoj "re-edukaciji zarobljenika"... (U ovakvu bajku moze samo neki notorni idealista ili kreten da poveruje. Ili eventualno mlad te naivan covek, a Magnus nije bio mlad tada.)
Uostalom, dovoljno je znati samo 5% istine o komunistickim rezimima, i jos konkretnije o Kastrovoj Kubi i raznim drugim komunjarskim banana republikama Latino Amerike, pa da Magnusov ultra-naivni, romantizirani prikaz famoznog "revolucionara" izazove zaprepascenje - odnosno cudjenje da je Magnus mogao biti bas ovoliko glup, neinformisan, i naivan, ovoliko podlozan "levicarskoj groznici" koja je bila u punom jeku u posleratnoj Italiji.
Ali nista novo: crtaci provode citav zivot za radnim stolom, previse odseceni od pravog zivota da bi imali uvid u surovu realnost. Zato su crtaci mahom levicarske naivcine koje pribegavaju romantizovanoj verziji zivota. Jer strip je u sustini veoman "naivan" medijum u kojem nazalost nema mnogo prostora za cinizam, skepsu, pragmatizam, realnost ili zdrav razum.

Ili je ipak zaista bio psihopata? Jer po mom iskustvu (i po nekoj osnovnoj logici) gotovo svi koji podrzavaju teroriste su ili mentalni bolesnici ili kompletne budale.


Prica je inace ne samo ekstremno naivna, istorijski netacna i politicki izvitoperena, vec je i ekstremno dosadna jer se bez ikakvog razloga fokusira precesto i preopsirno na isecke iz Gevarinih dnevnika koji nemaju mnogo (direktne) veze sa glavnom radnjom koja je vezana za svet narkodilera. Da Magnus nije bio toliko zagrizeni komunista, imao bi dovoljno razuma da objavi zaseban album o svom velikom idolu Gevari ciji je poster verovatno visio u njegovoj sobi - bio je cak planirao i film o crvenom ubici - umesto da smara citaoce jednog obicnog krimi-spijunskog serijala sa politikom i usranim dnevnikom jednog na svu srecu upokojenog marksistickog ludaka.


Nema sumnje da ce alanfordovci i ostali stripofili, mnogi od kojih su zagrizeni komunisti koji i dalje velicaju svog pastira Tita (ili njegove potomke), da me osude za ovu recenziju. Velika vecina njih nema pojma o pravom Cheu, vec imaju samo neku klishe viziju polu-divljeg romanticnog pobunjenika, sto i nagoni mlade naivcine da kupuju majice Che Gevare i nose ih sa mladalackim zanosom i ponosom.
Ali da budem sasvim iskren, savrseno me zabole za te idiote. Cak stavise dapace, ako sam iznervirao nekog od tih crvenih retarda, tim bolje. Jer zasto samo oni da imaju pravo na sadizam? Uostalom, moj sadizam (da ih nerviram) je kompletno neznatan i bezazlen u odnosu na sadizam s kojim su se bavili ili bave njihovi heroji, i mrtvi i oni zivi.

Prica je neverovatno konfuzna, sa bezbroj likova, epizodista, nejasno definisanih zlikovaca cije ponasanje ni motiv nisu sasvim jasni. Radnja skace i vremenski i geografski, nizaju se dogadjaji i susreti, ubistva - a u svemu tome se nalaze i stranice i stranice isecaka iz gore pomenutog dnevnika. Totalni haos, ne zna se ko pije a ko placa.
I opet je Neznanac skoro nebitan lik. I opet Magnus ubacuje smornu poeziju i razne citate. Salata od price, koja jasno prikazuje Magnudov mentalni pad koji je usledio izmedju prve i druge ture epizoda o Neznancu. Da li bio odlepio? Kao sto vec rekoh, sedam godina za Teksa...

Strana 98 je zivi blam. Prikazi bolivijskih seljana i anti-komunisticke vojske su toliko jedno-dimenzionalni, iskarikirani i zatrovani idealistickim fanatizmom da me je prosto obuzeo Fremdscham tj transfer blama. Tesko je proci kroz ovu pricu a ne smatrati Magnusa za jednog notornog zanesenjaka i debila.


Viva la Revolucion! Viva los tonto idiotas stripofilus Balkanikas!









Priče Tajanstva i Mašte - Battaglia


Updated: 22.6.23.


 Le immagini parlanti

Vrsta: integral

Crtez: Dino Battaglia

Scenario: Battaglia, E.T.A. Hoffmann, R.L. Stevenson, G. Buhner, A.V. Chamisso, E.A. Poe 

Izdavac: Makondo (2013)

Premijerno: 1968-1983 

Dimenzije: 30.4 x 21.6 cm, HC

Br strana netto: 195 

Tiraz: 500

Zanr: horor, klasika, antologija

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 8-10/10

Scenario: 4-8/10 

Ciljne grupe: esteticari, iskusni stripofili

Prednosti: fenomenalan crtez, neobicnost, atmosfera

Minusi: neke price su konfuzne neke su suvise simplisticke

Ovaj integral sadrzi tri albuma: Nemacki romanticariGolem, i Price Edgara Alana Poa.

Skoro sve price su iz kasnih 60ih i ranih 70ih. Uprkos tome ima razlika u kvalitetu crteza. Ima ih i u stilu donekle - bar sto se tice nivoa detalja.

Na primer Golem je najraskosnije ilustrovana prica, a time i najimpozantnija. Tu je Batalja u svom najboljem izdanju, a strane odisu atmosferom. Neki paneli su skoro losi, a mnogi su odlicni; ima ponekad drasticne varijacije u kvalitetu crteza. U nekim redjim slucajevima Batalja zastranjuje suvise u neki modernisticki, simplisticki, trapavi stil kao npr prvi crtez na strani 154: da je sve ovako naskrabao nikada ne bih kupio album, ni za 50 dinara.

Price su nekako cudne. Ne toliko sto se tematika tice vec nacin na koji su ispricane: pomalo trapavo, a neretko i konfuzno. Vec prve dve, Olimpija i Napustena kuca, zbunjuju svojim tonom. Petar Slemil je nesto duza i konvencionalnija prica, ali sa neobicnom premisom. Onda sledi Vojcek: totalna konfuzija. Zavrsetak je zanimljiv ali da sam bas sve shvatio - nisam.

Drugi album krece sa Pakost Djavolova, a tu je crtez kompletno drugaciji od ostatka albuma, jer je Batalja odlucio da je ilustruje u stilu srednjovekovnih crteza, sto je prilicno originalan potez, iako ne posebno impresivan - s obzirom koliko je spektakularan Bataljin uobicajeni stil. Prica je solidna, i nema konfuzije.

Totentanz je mracna, atmosfericna prica. Golem je sadrzajno prilicno standardni horor ali crtez zato rastura. Pogodba ima neke neverovatne crteze a prica je veoma zabavna sve do razocaravajuceg kraja koji ne sadrzi nikakav tvist.

Dr. Dzekil i Mister Hajd je previse izdrndana prica koju skoro svi znaju ali zahvaljujuci odlicnim prikazima starog Londona dobija na kvalitetu. Posveta Lovkreftu nema mnogo veze sa Lovkreftom, vec vise deluje kao neka misterioznija epizoda Zone Sumraka.

Neobicna avantura Hansa Pfala zapocinje treci album; dosta naivna prica (sa naucnog stanovista) o calavjeku koji balonom putuje do meseca(!), nesto kao Prvi ljudi na Mesecu, u tom fazonu, ali jednako interesantna. A i fina promena u odnosu na ostatak integrala jer je ovo sci-fi/fantazija a ne horor. Kraj price mi je malo nelogican jer ne objasnjava kako je Pfal trebao da sazna da li su mu dugovi oprosteni ili ne.

Ligeja je standardna E.A. Poe prica, sa nezadovoljavajucim zavrsetkom. Uopste receno po meni Poe nije nesto posebno podoban za strip. 

Pad kuce Aserovih je dosta slabija od Korbenove verzije, jer previse kratka i jos manje jasna - odnosno preterano misteriozna. Cudne stvari se desavaju, ali pozadina Aserovih je toliko oskudna da se jedva moze nazvati pravom pricom, jer se ne mogu ni naslutiti razlozi za njihovu propast. Gost im dodje, njima nije dobro, i ubrzo se sve zavrsi. Finito: nema objasnjenja. To i nije prica, ako cemo pravo. A opet, crtez je toliko dobar da i nema veze.

Hop-Frog je neobicna prica u kojoj Batalja nanovo bira karikaturni crtez. Iako je prikaz ljudi bolji nego u drugim nekim njegovim pokusajima ovakvog stila crtanja, ipak je trebao da izbegava to jer njegov stil jednostavno nije podoban za ista drugo sem realnog crteza. Uprkos tome, crtez sve u svemu imponira.


Maska crvene smrti je jos jedna prica koju je obradio i Korben. Ni jedan ni drugi nisu postigli nista posebno s njom - u scenaristickom smislu. Ono sto vadi medikoritetnu pricu je atmosfericno sencenje, posebno prva strana (na slici).

Kralj Kuga je konfuzna, humoristicka prica bez prave poente. Batalja se muci sa humorom, kao uostalom i vecina strip crtaca/scenarista. 

Opklada je zanimljivo koncipirana ali trapavo ispricana. Batalji kao da se zurilo da zarvsava price, u sto manje strana. Rezultat tog pristupa je povremena konfuzija, kao npr strana 187 na kojoj nije sasvim jasno ko sta prica i zasto. Medjutim, ova epizoda je ilustrovana maltene bez greske.

Metoda Doktora Katrana i Profesora Perjea je jos jedna ne preterano dobra prica, ovog puta sa twist krajem - koji je doduse bio daleko sveziji pre 150 godina nego sada. Ludaci vladaju ludnicom je vec odavno klishe, ali to je taj rizik kada se obradjuju klasici - od kojih poticu mnogi klishei.

Sve u svemu, crtez je mogao biti bolji sto se ljudi tice. Mada, Batalja nikada nije bio dobar crtac lica: emocije ume da prikaze samo u svom karikaturnom stilu - ali taj mu nije jaca strana. Pozadine su cesto odlicne, zato sam i kupio strip. Scenariji su uglavnom osrednji, ne zbog premisa i zanra vec zbog Bataljine nesposobnosti da osmisli dobar dijalog i da pricu bolje koncipira.


Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html