La leyenda de las cuatro sombres
 |
Vrsta: zaseban album Crtež: Fernando Fernandez Scenario: Carlos Trillo Izdavač: Lokomotiva (2026) Premijerno: 1984 Dimenzije: 32.6 x 24.6 cm, HC Br strana netto: 64 Tiraž: 500 Žanr: epska fantastika, bajka, erotika YU istorijat: - Kolor? Da. Politički obojen? Ništa. Golotinja? Da, prilično. Rasprodato? Ne. Crtež: 10/10 Scenario: 8/10 Ciljne grupe: nostalgičari, estetičari, anti-marvelovci Prednosti: vrhunski crtež, fantastičan kolor, žanrovi, golotinja, stilsko variranje, atmosfera Minusi: preskupo |
 |
Lokomotiva nastavlja sa svojim odličnim odabirom naslova, a često se fokusiraju baš na najzlatnije periode zlatnih doba stripova. Više nego bilo koji drugi izdavač na Balkanu. Svaka im čast na tome. Ne, bonelijevci, to ne znači fokusiranje na stare epizode Zagora i Mister Noa, i izbacivanje istih po 59. put; to prvenstveno znači fokusiranje na Francuze i Špance, i to na albume koji nikada na Balkanu nisu izašli. Za razliku od vaših usranih Zagora koji su svi izašli bar 593 puta: mali format, veliki format, srednji format, polu-srednji format, okrugli format, crnobeli Zagor, kolorni Zagor, šućmurasti Zagor, kastrirani Zagor, malezijski Zagor, kineski Zagor, meki Zagor, tvrdokoričeni Zagor, lezbejski Zagor, a uskoro verujem da će biti i derpe Zagor - jer se vaš voljeni Bonelli sve više pretvara u tipičnog marksističko-propagandnog pizdavača američkog kova. I samo je pitanje vremena kada Kapetan Miki krene da puši qrac Bleku Steni - a vi se samo usudite da to kritikujete! Ma kako vas nije sramota samo, homofobi... Lokomotiva se fokusira na prave stripove, ne na taj vaš štancovani šund. Nemam ja ništa protiv šunda jer je sastavni deo stripa, i ja šund ponekad čitam, ali se razlikujem od vas značajno jer: a) ne čitam samo Bonelli (ni blizu), b) kada ga čitam svestan sam da je šund u pitanju, a ne visoka umetnost (kao neki od vas), i c) ja razlikujem odličan crtež od prosečnog i prosečan od lošeg. Vi čak ne razlikujete ni odličan od lošeg. A neke od vas čak i savršeno zabole za crtež. Bitno da se "roka", a jos bitnije da se pune police. Legenda o četiri senke je Lokomotivi u neku ruku možda čak i najbolji i najzlatniji album do sada. Mada, možda i malo preterujem... Konkurencija je velika. Već su puno toga dobrog i odličnog izdali: 1. Izbacili su nekoliko vrhunskih Korbena, a to su Svet mutanata i prva dva Dena, albume koje svako mora da ima. Sjebali su Den 2 sa feleričnom štampom, tj koji sadrži puno ulubljenih strana, što im nikako ne mogu oprostiti. Zato taj album nisam ni kupio, jer su baš svi primerci oštećeni. Možda nekim stripofilima ovakav feler ne smeta, a možda ga čak ni ne primete, ali pošto imam Den 2 na engleskom nije mi frka da ovo uzmem. Mada sam baš želeo pošto je veći format i tvrdokoričen. Ali šta da se radi kad samo Fibra zna da ne greši kod tih nekih osnovnih stvari... Lokomotiva po tom pitanju mora da se uozbilji - pogotovo što su toliko skupi. 2. Krenuli su i sa Stormom, mada i tu moram da ih iskritikujem jer su za ove tri godine izbacili samo dva integrala, što je patetičan tempo za izdavača koji je već pokazao da ume da bude dosta brz. Pogotovo je iritantno s obzirom na to da ima ukupno bar 8 integrala koji me zanimaju. Ukoliko nastave ovim tempom Storma će dovršiti kada na Komiku rodi grožđe. 3. El Cid i Manos Kelly od sjajnog i (od strane idiota) potcenjenog Palasiosa. Ni ovo ne bi niko izbacio, jer ostali izdavači deluju kao da su totalno autistični tj nemaju nikakvo razumevanje za vrhunski crtež, niti ih zanimaju najzlatniji periodi stripova. Pogotovo Najkulu moram da izdvojim; izdavač koji kao da namerno izbacuje isključivo sranja - a pojedini lakrdijaši na forum.stripovi im se dive, kao da su uneli revoluciju u balkansko strip izdavaštvo! Ludilo, glupost i neukus su tri veoma gadne bolesti koje se ne leče. Mada je i Darkwood (Najkulin tata) u poslednje vreme postao prilično loš, a naravno tu je i Golkonda koja je skoro totalno beskorisna. 300 Čuda ne nude ni Č od čuda, o Formi Žlj ne želim ni da trošim reči, a Komiko toliko zabušava sa svojim galaktičkim rokovima i pogrešnim papirom da ih više ni ne konstatujem. Makondo nije loš ali oni su sirotinja, a i odabir im je mnogo splasnuo u zadnje vreme. (A vreme se kod Makonda, slično Komiku, meri u galaktičkim razmerama. Kod ova dva izdavača reči kao što su "nekoliko meseci" faktički ne postoje, a svaki kompjuter ih automatski pretvara u "nekoliko decenija".) Neki pizdavači isključivo izbacuju gluposti i smeće, a to nikako ne razumem. Odnosno, razumem ja da ima oportunista koji uopšte nisu zainteresovani za stripove pa ih samo koriste da bi nešto zaradili, ali ima i bolida kojima je estetika na nivou turbo folka. Pa ako je jedan Beli Put uspeo da izda toliko dobrih naslova, koje onda izgovore imaju izdavači koji navodno "vole strip" a biraju skoro isključivo sranja? Vole sranja? Doduše, prve dve epizode u oba ova albuma su mnogo slabije nacrtane od treće i četvrte; čisto da napomenem... Da nije tako ovo bi bili savršeni integrali. 4. Albumi od Ortiza, takođe veoma pohvalno. Mada preferiram Fibrina izdanja. Bat O'Brian medjutim nisam uzeo jer je cena bezobrazna. 5. Enrike Breća, Od obale do obale. Ovo zbog cene neću kupiti, što i nije neka šteta jer je strip verovatno levičarski kao i većina Brećinih govanjaca, ali je sasvim solidan izbor u vizuelnom i žanrovskom smislu. 6. Devojčica sa one strane, manga. Preskupo, ali fino urađeno i dobar izbor. Imam prva tri broja samo, ostatak kupujem samo ako drastično smanje cenu. A to će biti na Kurov Dan, odnosno na Komikovdan. 7. Beskrajni zamak, manga. Ni ovo zbog cene neću uzimati, ali i zbog crteža koji je jedva bolji od prosečnog. Mada tematski deluje veoma zanimljivo. Ukupno samo 270 crno-belih strana na malom formatu s mekim povezom - za više od 20 evra? Ma kako da ne... Smehotresna cena. Taman da sam milioner, iz principa ovo ne bih kupio. Blam me je da bacam toliko para na tako malu količinu strana. Osećao bih se kao idiot. Kao da kupujem suve dijamante a ne hartiju. Pa nisam ja libelusovca! 8. Nausikaja, manga. I ovo deluje veoma pristojno ali zbog cene ne dolazi u obzir. Čak i kod mangi Lokomotiva ima dobar prosek što se izbora naslova tiče, mada su i oni izbacili nekoliko loših japanerosa. Ima izdavača koji maltene uvek omanu kod japanskih stripova. Na primer Laguna a pogotovo Fibra, ali to nikako ne čudi jer Fibra ima nesvakidašnji talenat za katastrofalan odabir. 9. Živa smrt, veoma lepo ilustrovan album, mada nemam pojma o čemu se radi. I ovde je cena smehotresna, tako da album nemam. 10. Druna. Uzeo sam sve albume sem zadnjeg dela, jer se taj sastoji od samo 50 strana a cena je kao da ih ima 200. Mada, ovo je možda više System Comics nego Lokomotiva. Nedavno su odradili reprint, što me je pomalo iznenadilo jer nisam znao da se bave time. Retko koji balkanski izdavač išta reprintuje. Drago mi je da su Drune ponovo sve dostupne, ali se pitam koliko im je to bilo pametno sa finansijske tačke gledišta... 11. Džim Katlas od Mebijusa. Podržavam izbor samo zbog crtača, a strip sam po sebi me inače ne zanima jer je levičarsko smeće. 12. Voltar od Alkale, a i puno podseća na Konana. Alkala nikada nije bio toliko dobar dok je Konana crtao, kao što je to ovde pokazao. (Verovatno zato što se bio žurio da ispunjava nenormalne marvelovske rokove.) Međutim ni ovo nisam kupio zbog preapsurdnog odnosa strana i cene. 13. Najamnik! U rekordnom roku su izbacili sve, a to je bilo totalno neočekivano. Imali su probleme sa nekvalitetnom štampom kod prva 2-3 broja ali su i to posle sredili. Uzeo sam prvih 10, dok me ovi albumi posle toga ne zanimaju jer su rađeni kompjuterom. Kod ovakvih serijala se ne pita za cenu već se uzima u svakom slučaju - što uostalom važi i za Fernandeza. Legendu od četiri senke bih kupio i da je tri puta skuplji. Kod nekih stripova cena jednostavno nije bitna... maltene. 14. Kabare Muza i Van Gog od Smuđe. Zbog cene nikada ovo neću kupiti ali deluju fino. Predstavu nemam o čemu se radi, doduše. 15. Nikolas Grisfot. Deluje zanimljivo. 16. Pomorac, neki noviji strip ali rađen na tradicionalan način. Možda uzmem Fibrinu verziju jer će biti jeftinija. Lokomotivin format je doduše dosta veći, što i nije loša stvar za ovakav strip. Znači sve ukupno popriličan broj dobrih i odličnih naslova, što je redak fenomen među izdavačima, kako na Balkanu tako i svuda na svetu. Iako sam to već više puta na ovom blogu rekao, ponoviću: Lokomotiva je u ovom smislu najbolji izdavač na Balkanu. Jedino im je velika mana taj bezobrazluk sa cenama, u čemu preteruju. Da su im cene normalnije, imao bih možda čak 10 Lokomotiva više u svojoj kolekciji. Stoga nisam siguran da li im se isplati ovakva cenovna politika, jer ja sigurno nisam jedini koji zaobilazi veliki broj njihovih naslova samo zbog toga. Neki albumi su čak i na Zapadu za nijansu jeftiniji, a to tek nema logike. Veći format kod ovog (i svakog drugog) Fernandeza je definitivno bila dobra odluka, kao i papir. Mada su slobodno mogli da odu i na 34 cm, s obzirom na to da su nekoliko takvih albuma već izbacili. Jer ovakav crtež i kolor zaslužuju samo najbolje. A i priča je prilično dobra. Volim bajke u kontekstu stripa jer ove dve stvari jednostavno dobro idu zajedno, ali ovo nije neka obična banalna bajka već pomalo i filozofska. A ima i nešto erotike. (Bez brige, ništa eksplicitno kao Druna). Međutim, priča nije pretenciozna. To što bi možda moglo tako da deluje pojedinim bonelijevcima i marvelijadnicima, to ne može nikoga da čudi a i ne znači ništa. To ništa ne govori, jer šta oni uopšte znaju... Oni su se toliko navikli na šablonski stil pripovedanja da su im mozgovi totalno zakržljali, do te mere da bi čak jedan ovakav strip mogao da ih debelo zbuni. Nije ovo nikakva intelektualna literatura, ali kada ti je mozak bombardovan i spržen višedecenijskim masiranjem avantura Betmena i Spajdermena, onda čak i jedna obična bajka deluje kao Dostojevski ili Kafka. Niko u ovoj priči ne leti kostimiran iznad velelepnih solitera, tako da je i to jedna velika smetnja za marvelijadnike. A nema ni uobičajene američke patetike, baš kao ni uzvišenih moralnih govora, na šta su se marvelijadnici toliko navikli da ne mogu da zamisle nijedan strip bez tako nečeg. Definitivno nisam snob, ali preteraše ga više ti bonelijevski i marvelijadnički plebzoidi sa svojim klovnovskim komentarima na forum.stripovi, kao i na drugim mestima. Lupetaju pa na Boga ne misle. Jeste, shvatili smo već: lože vas samo tupavi vesterni i mongoloidna superherojština. Koga još zanima mišljenje nekog Betman ili Supermen fanatika o stripovima Fernandeza, Batalje ili Ortiza! To je kao da amebu pitaš da li da uzmeš Windows 10 ili 11. Fasciniran sam koliko je Triljo stripova napisao. Stalno se nešto pojavljuje od njega. Nisu mu scenariji uvek na visokom nivou, ali nesumnjivo spada među najbolje stripadžije najzlatnijeg doba stripa, a to su 70-te i 80-te. Crtež nije savršen baš u svakom kadru i na svakoj strani, ali većina albuma je na vrhunskom nivou. Izbor boja je toliko dobar da bolji ne može biti. Čak ni Korben ne može bolje od ovoga, a on je velemajstor kolorisanja. Žene izgledaju fantastično, a to mi je još i te kako bitno. (Sad bi neki maloumni levičar rekao da sam sigurno šovinista jer tako zborim o ženama.) Lica u gro planu takođe. Kadriranje i layout su top. Kolorni baloni, koje je i Herman povremeno koristio, su odlična ideja i vizuelno se savršeno uklapaju. Ne kapiram zašto baloni skoro uvek moraju da budu beli. Jedina kritika bi bila što je Fernandez veštice mogao da načini malo "lepšim", tj da izgledaju kao obične stare žene. Odnosno da se sve tri međusobno razlikuju, umesto da budu copy-paste. Nema potrebe da budu ovakve previše kliše veštice koje su ružnije od svakog goblina i trola. Gde piše da veštice ne mogu da budu zgodne milfojke? Kad sam već kod ove teme, zanimljivo je kako Fernandez pri kraju priče menja izgled mlade veštice; ona riba koja se pojavljuje na samom početku. Za nijansu ju je poružnio, a to je sasvim logično s obzirom na to da je ona "zvanično" postala veštica tokom priče - što znači da će postajati sve ružnija i ružnija. Ali to mi je ipak s druge strane nekako nelogično. Jer ako su veštice toliko moćne i vladaju raznim čarolijama, kako to da ne mogu da sebe načine lep(š)im? Zar im je toliko nebitan izgled? Pa žene su! Nemoguće da im je nebitan. Jer ako im je izgled nebitan, onda nisu žene! Uostalom, postoji uvek načini da se i groteskna ružnoća učini zanimljivom i fascinantnom, estetski primamljivom (iako ovo zvuči kao kontradikcija), a ne ovako trulo i dosadno. Ali to je mala kritika. Kvalitet i preciznost crteža padaju za nijansu u drugoj polovini. To nije ništa čudno kod ovakvih slikarskih stripova, jer rad na ovakvom albumu zahteva više godina. A to podrazumeva mogućnost blažih padova (ređe i uspona). Šteta je što priča nije duža. I Drakula i Zora su po 100 strana, a Legenda je za trećinu kraća od njih. Baš bih voleo da je i ovaj album duži. A tek 200 strana... Imati integral ovakvog kvaliteta na toliko strana bi bilo zaista nešto spektakularno, pogotovo što mi pritom tematika i žanr takođe baš leže. Bajkovita epska fantastika je još bolja od naučne fantastike, barem u kontekstu stripa. (Filmovi su već druga priča... Bajke na velikom ekranu uglavnom deluju jadno.) Sada napokon imam sva tri najbitnija albuma od Fernandeza, linkovi dole. Mada, bilo bi sjajno da neko napokon izbaci Kapetan Zoru i Hibernaute, jer to je Fernandezov najspektakularniji strip, a ujedno i jedan od najboljih svih vremena. Da ga i drugi estetski potkovani stripofili na Balkanu upoznaju. Imam ga na nemačkom s mekim povezom na običnom A4 formatu, a to mi nije dovoljno. (Koliko smo postali razmaženi! Ovo izdanje mi je u 80-im bilo vrh, nisam imao zamerke.) U Španiji je pre nekih 20-ak godina Zora izašla u luksuznom izdanju, ali se ubrzo rasprodala i sada se može nabaviti samo za ogromnu lovu. Jedno vreme se cena kretala oko 1000 evra. Nigde na svetu od tada nije objavljen. Verovatno postoje neke teže zavrzlame vezane za prava, jer drugog objašnjenja ne može biti. Možda njegova udovica zahteva suviše love pa se nijednom izdavaču ne isplati, ili ćerka yebe ale iz ovog ili onog razloga. Ukoliko njegova porodica uopšte drži prava. Možda je izdavač koji je držao prava propao pa su se stvari iskomplikovale. Da mi je znati koji skot ili skotovi stoje kao prepreka objavljivanju Zore... Birokrate sve na lomače. Ovaj album rađen je slikarski, kao što rekoh, ali ne baš do to mere kao Drakula koga je izbacio Stalker (drugi najbolji srpski izdavač); ima i standardnog crtanja. Fernandez je voleo da kombinuje različite stilove u istom stripu, što je povremeno radio i Alberto Breća (npr Ktulu i Eternaut), ali generalno manje uspešno od Fernandeza. Recimo da je Legenda zbog ovoga bliža Zori nego Drakuli jer ima dosta olovke i slično. Zora, koja od ova tri albuma ima najviše eksperimentisanja, mu je kao što rekoh najbolji album, a Legenda je odmah iza nje na drugom mestu: samo za nijansu je "slabiji". (A možda Zoru preferiram samo zato što ima više sisa!) Drakula je odličan ali mi se vizuelno najmanje sviđa, a i tematski mi Zora i Legenda mnogo više odgovaraju od takve jedne obične vampirske priče. I Zora i Legenda su scenaristički originalni i zanimljivi, pogotovo Legenda. Ipak, ima još par Fernandezovih radova koje bih takođe voleo da imam. (Biti stripofil znači "nikad dosta".) Commando Leucocyte, kao i nešto kraća sci-fi priča Circles. Oba deluju super. A pošto je teško doći do svih informacija vezanih za njegove stripove, možda ima tu još nečega za šta ne znam. Kad sam proklet pa uvek jurim neke levačke stvari! Kod filmova, stripova kao i kod muzike. S tim što je situacija s muzikom i filmovima neuporedivo lakša nego sa stripovima. |
 |
Nijedan iole ozbiljan stripofil sa ovih prostora ne može da preskoči ovaj album. Ovo je pod obavezno. Ne verujem da će bolji album izaći ove godine, i to uprkos činjenici da već imamo Zetari, a i veliki integral Alfonso Fonta od Fibre izlazi uskoro. Ne znam koje bi to ovogodišnje izdanje moglo da nadmaši Legendu. Nema teorije. A opet, uopšte me ne bi preterano čudilo da i ovaj album krene da skuplja prašinu na policama striparnica, dok se napokon ne rasproda puno godina kasnije. Uprkos relativno niskom tiražu. Deluje da maltene nikoga više ne zanima fantastičan crtež, a još manje neobične priče. A tu igra ulogu i činjenica da ovo nije deo nekog serijala već je samostalan album. Stripofili su patološki skupljači; njih daleko više loži da skupljaju broj po broj nego da čitaju nešto kvalitetno bez nastavaka. Ako im daš izbor između mediokritetnog serijala koji se sastoji od 20 albuma, i 20 potpuno nepovezanih a odličnih albuma, oni će u 80% slučajeva izabrati ono prvo. 95%? Možda i toliko. Tako da "zahvaljujem" bonelijevcima i marvelijadnicima što toliko pomažu u uništenju stripa. Zaista ste sjajni. Mada moram ovom prilikom da podsetim da bonelijevce i marvelijadnike ne stavljam u isti koš. I ja imam hrpu Bonelli stripova, dok me superherojština ama baš uopšte ne zanima. Fanovi američke komercijale su ubedljivo najniža vrsta stripofila. (Mada ni hipsteri tj fibratori nisu mnogo bolji...) A što se bonelijevaca konkretno tiče, treba ipak razlikovati između običnih bonelijevaca i Bonelijevih Svedoka, jer ovi drugi su najobičniji sektaši. Poznati su i pod imenom libelusovci, odnosno libelusovce - jer svom bogu izdavaču Libellusu poklanjaju enormne sume novca za stripove koji nemaju šta da traže u takvim luksuznim izdanjima. I oni su veoma niska vrsta; svrstao bih ih negde iznad bakterija ali niže od ameba. (Kod Bonelija smo otišli iz jednog ekstrema u drugi: od LMS/ZS toalet papira 60-ih/70-ih/80-ih do totalno preteranih preskupih luksuznih izdanja. Imaju li Balkanci ikada meru u bilo čemu? Sve mora da bude jedan ekstrem ili drugi. Fašizam ili komunizam, ljubav ili mržnja, totalna naivnost ili totalni cinizam. Nema zlatne sredine. Balkanci su rođeni ekstremisti.) Američke fanove superherojskih pizdarija još nekako i mogu da razumem, jer oni su odrasli samo s tim, samo to znaju, jadni ne bili. Mozgovi su im isprani s tim kretenskim kostimiranim likovima, i to do te mere da ne mogu ni da prihvate nikakav drugačiji koncept ili pristup! Oni maltene dođu kao neki zombiji. (Paz' molim te: zombiji koji umeju da čitaju! Vrlo retka vrsta nemrtvih.) Tipičan američki strip čitalac bukvalno ne zna da postoje francuski i španski stripovi, da postoji nešto drugo i neki drugi crtači osim usranog Kirbija (koji nije uopšte loš ali ga mrzim jer je popularisao smeće), i još usranijeg Frenka Milera koji je jedva prosečno talentovan a tretiran kao neki bajni umetnik i dubokoumni mislilac! Mnogi ne znaju čak ni za Korbena, a to im je sunarodnik. (A da nije radio Helboja ne bi ga maltene niko tamo znao.) Međutim, koji izgovor imaju balkanski fanovi tupavih superheroja? Kao Balkanac imaš privilegiju da budeš izložen čitavoj plejadi različitih stripova, različitih crtačkih stilova i priča, različitih škola i regiona. Pa opet izabereš američke budalaštine, umesto da skontaš koliko je to sve jadno i bedno, i da je u pitanju masovni hajp moćne američke industrije. I ja sam nekada čitao Spajdermena, ali sam ga batalio već sa osam ili devet godina. Kad sam ukapirao koliko je evropski strip superioran, u svakom smislu, za mene te Stan Lee budalaštine nisu više ni postojale. U 100 života ne može opet da me zanima tako nešto. Ne kažem da svi trebaju da imaju isti ukus kao ja (mada bi bilo lepo!), ali ovde se ne radi o nekoj iole jednakoj raspodeli, već o totalnoj dominaciji šunda. Na svakog kupca Fernandeza ili Korbena ide bar 15 marvelijadnika kojima ni jedan ni drugi crtač nisu interesantni. Bar je takav moj utisak, što se Balkana tiče. Što se Amerikanaca tiče, verujem da je odnos 1 na 1000. Nimalo ne preterujem, naravno... Američka strip publika je ubedljivo najprimitivnija na čitavom svetu, što je vrlo evidentno iz njihovih blogova i vlogova koji smrde na kilometre od neopranih superherojskih kostima, a tužno je i jadno što balkanska publika sve više podseća na njih. Čak gledaju i one kretenske holivudske Marvel/DC filmove, koji su takvo mizerno smeće da bih radije brojao mrave na nekoj livadi nego gledao tako nešto. Pogotovo sada kada su takvi filmovi gori nego ikada, zbog marksističke propagande kojom su natopljeni. Znači em čitaš i gledaš totalno stereotipično smeće, em ti još i mozak ispiraju sa feminističkim Girl Boss ribama, nekim tamo gej superherojima, i naravno palamudorijama o "globalnom zagrevanju". Nije to nikakvo globalno pregrejavanje već globalno podgrejavanje, a naravno insuiniram na podgrejavanje mržnje prema neistomišljenicima. Zato sam i toliko agresivno naštelovan prema levičarima, jer su oni prvi počeli sa svojom netolerancijom: ja samo uzvraćam istom merom. Jel ovo beše trebala da bude recenzija o Legendi četiri senke od Fernandeza? Ne mogu ja bez stranputica... |
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
No comments:
Post a Comment