Wednesday, May 20, 2026

Modesty Blaise - Deluxe


 Modesti Blejz

Vrsta: 1. integral

Crtez: Jim Holdaway

Scenario: Peter O'Donnell

Izdavac: Fibra (2025)

Premijerno: 1963-1965 

Dimenzije: 28.5 x 30.5 cm, HC

Br strana netto: 263 

Tiraz: 1000

Zanr: spijunski, krimi

YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik

Kolor? c/b

Politicki obojen? Vrlo malo, ali u pozitivnom smislu.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 6-9/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari

Prednosti: odlican crtez, staromodno, elegantno, zabavne price, velik format

Minusi: glomazno

Odluka hipstersko-komunističkog pizdavača Fibre da se lati serijala kao što je Modesty Blaise je bila vrlo iznenađujuća, da ne kažem zapanjujuća (kad bih hteo malo da izdramim radi većeg efekta). Prilično nepredvidiv potez iz više razloga.

Prvo, nisam imao predstavu da se igde u svetu spremao materijal da se MB napokon predstavi onako kako treba. Ti stari novinski/kaiševski stripovi uglavnom dobijaju ili loš tretman ili su čak kompletno ignorisani pa ih nema nigde. Na primer Jeff Hawke: ni traga ni glasa, a zanimljiviji je od banalnog Flash Gordon-a.

Drugo, ovo je stari strip koji datira s početka 60-ih, znači maltene iz praistorijskog doba što se mnogih čitaoca tiče, a Fibra se prevashodno bavi modernim svinjarijama, škrabotinama i brljotinama. Sve ređe i ređe izbacuju stare dobre stripove iz prošlog veka, iz ere neuporedivo superiornije u odnosu na ovu smrdljivu. Valjda misle da su već izbacili ono najbitnije pa mogu da se skoro isključivo posvete najnovijim kretenizmima: marvelovskom komunističkom jadarijom, učmalim i propalim francuskim BD-om, američkom hipsterskom "alternativom", nekim osrednjim mangama, i drugim jeftinim budalaštinama. Kako crtački tako i sadržajno, Fibra je simbol dekadencije modernog Zapada. (Što je veoma ironično s obzirom da je to komunistički izdavač koji jedva čeka da Zapad propadne - mada toga nisu sasvim svesni jer biti komunista znači biti skoro permanentno bez svesti.)

Treće, jedan hrvatski izdavač se već bio pozabavio ovim serijalom, pre nekih 15 godina. Doduše to je jedan levački, mnogo slabiji pizdavač koji pritom nije daleko dogurao. Strip-centar Tino (mnogo mnogo glup naziv!) je pizdavač koji je imao prilično dobar odabir naslova - za razliku od kvazi-intelektualne Fibre - ali su u tehničkom smislu prilično osrednji, a cene su im oduvek bile totalno nerealne, pogotovo s obzirom koliko je jadan papir i sve ostalo. Izbacivali su po jednu epizodu Modesti, onako na kašiku, i to papreno skupo kao da se Tino bavio prodajom dragulja a ne stripova. Ali ta čitava "deluks-izacija" stripova je posebna tema, jedan neopevani kretenizam o kojem ne treba baš sada opet da serendam...

Četvrto, crtež MB je na veoma visokom nivou u prvoj polovini serijala - pa i nešto kasnije - a poznato je da vlasnik Fibre ne voli kvalitetan crtež koji tehnički briljira. Njega pale žvrljotine, jer one su "umetničke", a "umetnik" koji se ne trudi i koji nema talenta je baš ono prava stvar! Uostalom, svi znamo da je jedini pravi zanat kada crtež izgleda kao da ga je pijani šlogirani noj iškrabao kljakavom nogom. Disciplinovano i precizno crtati? Ne zasmejavajte me... To može "svako", to je tako "dosadno" i otrcano... 

Pogotovo ga nerviraju i gade mu se starinski crtački stilovi, jer on je navikao na lenjost, nedisciplinu, loše proporcije, manjak detalja, asimetrične face, ružne žene, über-simplističke reljefe, i ostale pikasovske fore i fazone. Picasso je bio legendarni komunistički škrabač koji je vrlo lukavo obmanjivao narod (odnosno kritičare koji u njegovo ime i dan-danas obmanjuju narod) sa svojim odvratnim (a ponekad i ekstremno lenjim) crtačkim stilovima. Njega su levičarski mediji stavili na pijedestal čitave likovne umetnosti, samo što ga nisu proglasili kraljem svih slikara! A pošto narodne mase možeš da obmaneš kad god hoćeš ukoliko imaš dovoljno sredstava za neumoljivu i neukrotivu propagandu, mase će poverovati sve što im staviš na tacnu - pa i to da je Picasso bio veliki umetnik. Ali već sam dovoljno često kenjao o zloćudnom španskom patuljku i njegovim anti-likovnim kenjarijama, stoga samo da napomenem da je Zapadna levica opsednuta uništavanjem kulture, a to postižu ciljanim promovisanjem treš muzike, debilnih propagandnih filmova i nakaradne umetnosti. Neću da zalazim u to zašto i kako, jer time sam se već dovoljno pozabavio u ranijim postovima.

Vlasnik Fibre čak i ne razlikuje kvalitetan crtež od lošeg, a to znači da on ne promoviše ružan crtež namerno (kao što to rade levičarske elite) - jer zna da je ružan. Ne, on to ne zna. On toga nije svestan uopšte. Jer je estetski uštinut, a pošto je sledbenik ekstremne levice potpuno je logično što se priheftao tom degeneričnom marksističkom mentalitetu koji aktivno promoviše i uzdiže sve ružne, ogavne i anti-zanatske aspekte svake umetnosti. Zato je uostalom i tako duboko zagazio u hipsteraj, a mogu da se kladim da su mu omiljene grupe neke užasne indie rok gluposti. (Jer levičarski hipsteri su jako predvidljivi, providni i prave pravcate su ovce. Svi oni gledaju iste filmove, slušaju istu muziku, i (pretvaraju se da) cene istu likovnu umetnost.) Odnosno takvi izdavači su estetski amputirani, estetski autistični... nazovite to kako god hoćete. Ono kao kad vam neuki seljober pokušava nametati svoj stil života - ali preneseno na svet stripa.

Međutim, koliko god kritikujem Fibrin izbor naslova - koji je uglavnom katastrofalan - i koliko god me nerviraju politički ekstremisti u izdavaštvu (a pogotovo oni koji to nikada ne bi priznali, a to su naravno maltene svi takvi izdavači), mora se priznati da je ovo još jedno odlično izdanje ovog izdavača.

Najbolje što su mogli da urade je da povećaju format u odnosu na Darkwoodova izdanja, a upravo to su uradili. (Odnosno nisu ga oni povećali već su otkupili taj materijal umesto onog manjeg i jeftinijeg.) Zato sam i kupio 1. broj iako već imam prvih sedam DW MB, a možda uzmem i broj 4 zbog Romera, ako/kada izađe.

Da, već čujem fibratore kako se žeste, "kako to misliš ako izađe?! Fibra uvek uredno i redovno izbacuje sve brojeve svih serijala, govedo smrdljivo!"

Mala ispravka: "govedo smrdljivo kapitalističko!" jer i čitaoci Fibre su mahom zaluđeni, licemerni komunisti. Moraju da slede primer svog strip gurua, što znači ne samo da su usvojili sasvim identičan strip (ne)ukus kao što ga on ima, već i da kopiraju Fibrina politička (ne)shvatanja - ukoliko ih već nisu imali pre nego što su se poklonili ovom izdavaču kao svom stripskom Bogu. Njegovo ime neću da pominjem jer ne želim da mi kalja blog. Dovoljno je reći da je to jedan prilično kompetentan biznismen koji se kao neki pajtonovski računovođa odlično razume u tehničku stranu svog posla - i tu mu skidam kapu na trudu i marljivosti - ali što se tiče njegovih intelektualnih sposobnosti i razumevanja umetnosti... bolje da ne duljim. Pretenciozan je do bola, što je tipično kod mnogih kompleksaša. Doduše, to je nažalost odlika većine izdavača: dovoljno je samo čitati "dubokoumne" eseje u propratnim tekstovima većine integrala pa vam je sve jasno.

Tačno je da Fibra uredno i redovno izbacuje sve albume na vreme, bar koliko ja znam, ali se nikad ne zna... MB je nagovešten za kraj svake godine, po dva integrala. Prilično spor tempo ako mene pitate, pogotovo za jednog takvog (pre)cenjenog izdavača, a znam da želite mene da pitate za sve jer ja sam ovde ekspert za stripove a ne Fibra i njima slični. To znači da će se Fibra ovaj serijal završiti tek 2032! Ukoliko uopšte Hrvatska bude postojala tada, ukoliko uopšte Evropa bude postojala tada, ukoliko planetu Zemlju u međuvremenu ne oduva neki sretni asteroid... Ovde se radi o dalekom futuru.

Šalu na stranu, nije Fibra kriva što će tempo biti toliko spor, jer pretpostavljam da nije ni u svetu serijal u ovom formatu objavljen do kraja.

A opet nikakva šteta, zato što je MB crtački mnogo slabiji u drugoj polovini, a pogotovo u zadnjoj trećini. Prema tome, ono najbolje dobijate u prvim integralima. (Ukoliko niste uštinuti od estetike kao pojedini izdavači i mnogi stripofili pa vas kvalitet crteža ne tangira.) Prva tri broja će pokriti skoro sve što je nacrtao Holdaway, potom sledi najkvalitetnija faza Romera. Prva četvrtina je pod moranje, prva polovina je ono najbitnije, a apsolutni limit - bar za mene - su prve dve trećine serijala. Posle toga MB gubi smisao jer crtež postaje sve gori i gori...

... A i pacifizam se sve više širi; kad god Modesti okleva (ili čak odbija!) da ubije nekog psihopatu meni ključa krv. Jer to nije ona prvobitna Modesti. Niti ima trunke logike da ona pošteđuje bezdušne ubice, pogotovo kada joj se to obije kao bumerang. Ali neću sad da zalazim u to... Ne podnosim pacifizam u stripu; to može da prođe samo kod Miki Mausa i sličnom.

Uostalom, na ovu i neke druge teme sam već opširnije pisao u mom prethodnom tekstu o MB, link dole. Da se ne ponavljam, a često se ponavljam - zato što volim da se ponavljam. Ali samo zato što volim da se ponavljam ne znači da baš uvek želim da se ponavljam.

Koliko ja znam, ovo genijalno ekstra-veliko izdanje MB započeli su Nemci, nedavno. Ali ne verujem da je više od šačice zemalja uradila ovo što su Nemci i Hrvati objavili odnosno započeli. Tako da je prava privilegija znati srpski ili nemački jezik pa da se ovako nešto može nabaviti i čitati.

Hrvatski? A da, postoji i to... Ali u svetu mašte samo.

(Čisto da podsetim svoje čitaoce, njih šačicu koji se dogegaju do ovog bloga povremeno, ja sam 1/4 Hrvat te sebi uzimam za pravo da se našalim i sa jednom i sa drugom stranom kad god se za to pojavi potreba.)

Ma šalim se... Naravno da postoji hrvatski jezik. Kao što postoje i nišlijski, dalmatinski, zagorski (ovaj je nevezan za bonelijanski - jezik određene sektaške grupe), novopazarski, mrčaljevljanski, prištinski, tuzlanski, somborski i puno drugih svetski priznatih jezika. Blago nama Balkancima! Mi smo najveće poliglote na svetu, a to je zato što znamo stotine i stotine jezika. Ma mi smo bre genijalni... zato nas i mrzi ceo svet i kuje nam stotine zavera ne bi li nas uništili i dokrajčili. Jer mi smo centar sveta, to je barem opšte poznato.

Čak štaviše dapače, šuška se da je još Teodor Ruzvelt pre više od 100 godina kovao zaveru protiv naroda Jugoslavije, kada se tajno sastajao sa liderima tajnih gušterskih organizacija, u centru jedne veoma guste šume gde nema svedoka. A pogotovo ne srpskih ili hrvatskih svedoka. Tamo su izneli prve planove da se istrebe svi Jugosloveni, a pogotovo Srbi koji su kao što svi znamo nebeski narod. Mrze nas jer smo pali s neba! Čista ljubomora. Ovaj svirepi i zli plan je obuhvatao ne samo vanzemaljce s nama susednih planeta kao što su Neptun i Mars, već i vanzemaljce iz susednih galaksija! Čak su i notorno agresivni i opasni Xfrpiii iz Pete Nebule prisustvovali razgovorima. Jer ne samo da čitava planeta Zemlja želi da se ratosilja Srba, već to želi čitav kosmos - a hrabri Srbi se i dalje bore protiv tako brojnog i nadmoćnog neprijatelja. Hrabro i neumoljivo kako i dolikuje jednom ovako ugroženom narodu... Kao što rekoh već, ne mogu da nas smisle jer smo pali s neba - a oni misle da samo oni treba da vladaju nebom! E pa ne može tako: Srbi će vladati kosmosom, nebom i ostalim prostorima i površinama, pa puklo gde puklo.

(Ali da ovo malo stavim u perspektivu, u Rumuniji vlada jos veci etnocentrizam. Mnogi tamo smatraju da su Rumuni izgradili egipatske piramide i da je Isus bio Rumun...)

Razlike između Fibrinih i Darkwoodovih izdanja MB su prilične, i sveukupno naklonjene Fibri.

1. Format daje ogromnu prednost Fibri. Crtež je neuporedivo lepši u ovom većem formatu, kao da ima prostora da napokon protegne ruke i noge, a stoga je čitanje daleko zabavnije i mnogo više opušta. U kom smislu opušta? Zato što se osećam klaustrofobično kada gledam one sitne slikice DW izdanja, a i neretko se nanerviram jer se tako detaljan i precizan crtež ne sme izdavati u minijaturi, kao da strip čitaju mravi i bubašvabe. Tako je bilo i pre Fibrinog izdanja; uvek sam želeo veći format ali se nisam uopšte nadao da će to ikada da se realizuje. 1:0 za Fibru. Mada, ova prednost je prilična tako da idemo u stilu FIFA-e, na prevaru, odnosno 3:0.

2. DW izdanja su mnogo jeftinija, a pritom sadrže po dve priče više. Svaki DW integral sadrži 8 priča, svaki Fibrin 6 priča. 3:1 za Fibru.

3. Naslovnice DW-a su neuporedivo bolje: divne boje, uglavnom odličan izbor crteža, i uopšte stilski vrlo elegantno u onom najboljem retro smislu. Jedan od najlepših serijala u ovom smislu. Ko god da je zaslužan za ovaj dizajn - svaka mu čast.

Pritom su Fibrini dunsteri, iz nekog samo njima poznatog razloga, odlučili da naslovnice uradi Goran Parlov, umesto da se ovajde od originalnih crtača. Ovo je krajnji amaterizam i debilizam, jer ovako nešto rade samo najneozbiljniji izdavači tj pizdavači koji ne mare za stripove. Pritom Parlov ne ume da nacrta visoku Grkinju onako kako dolikuje, barem ne na prvoj naslovnici. (Bolje izgleda na drugoj.) Holdaway je postavio visok nivo kako se Modesti treba prikazivati, a samo beznadežni slučajevi kao vlasnik Fibre su kadri da ne ukapiraju popriličnu razliku između takvog crteža i Goranovog. Nije Parlov uopšte loš crtač, ali nije se baš nešto ni potrudio. Usotalom, šta on tu uopšte ima da traži? Zašto totalno menja Modestinu facu? To bi imao pravo da uradi samo da je bio deo serijala, ili da u ovim integralima ima puno različith ilustratora te bi onda maltene bilo nebitno ko radi naslovnicu. Uopšte ne kapiram ovu odluku. 

Ali dobro, makar nisu Baneta Kurca izabrali da urniše naslovnice sa svojim plastičnim, dosadnim stilom... Mogu tek misliti na šta bi njegova Modesti ličila! Horor i jeza. (Mada, da budem fer prema Banetu, ima daleko gorih potencijalnih izbora i od njega. Na primer Igor Kordej bi bio smehotresan izbor.)

Možda još gore od ignorisanja originalnih crtača je to što naslovica nije u boji. Podseća na veliki lapsus legendarno smrdljivo-gramzivog pizdavača Libellus koji je totalno podbacio kod svojih Alan Ford naslovnica: odvratne, blede, i bezbojne. WTF. 3:2 za Fibru.

4. Kvalitet i izbor papira kod oba izdavača su odlični, ali sitnu prednost dajem Fibri. Nebitna razlika te nebitan detalj, ali hajde kad već idemo s bodovanjem neka idemo do kraja s tim. 4:2 za Fibru.

5. Ja za propratne tekstove generalno ne marim uopšte, jer smatram da su bacanje papira, novca i prostora. Skoro uvek ih ignorišem - sem naravno kad ih naglas opsujem jer su nepotrebni a štetni: cena zbog njih bude viša a strip (još) teži za hendlovanje tj čitanje - a pritom je sve to totalno bespotrebno jer sve informacije takve vrste možete naći na internetu.

Ali čisto reda radi jer neke od vas to možda zanima, i jedno i drugo izdanje imaju dosta propratnog teksta. Kod Fibre je sve na početku na prvih 15 strana, dok kod DW ima baljezganja u uvodu svake priče: nekad manje, nekad više.

Koga još zanima šta scenarista ima da kaže o svakoj epizodi? Pa nije ovo Dostojevski! Nije ovo Korben. Ovo su obični špijunski krimići. U DW izdanjima O'Donnell ima komentar za svaku priču. Možda sam pročešljao dva-tri takva teksta a onda odlučio da izignorišem sve ostale, jer šta ima tu da se nešto posebno palamudi? Uostalom, oni sadrže spojlere tako da ih treba čitati tek naknadno, stoga bi bilo i logičnije da se svaki takav tekst nalazi posle priče, a ne pre.

6. DWov strip se ne moze potpuniti otvoriti, dok se Fibrin lako otvara do kraja. 5:2 za Fibru.

7. Veliki Fibrin format je mač sa dve oštrice jer je glomazan i malo teži za čitanje. Od Fibre smo "navikli" na nečitljive cigle, a za to je razlog što većina fibratora ne čita stripove već ih samo gomila, samo krasi police njima. To su takozvani "poličari", fanatični skupljači. Ovog puta ne mogu da se ljutim na Fibru jer bi jedina alternativa bila da ubace samo po 3-4 priče... Mada, kad bolje razmislim, to bi bilo možda idealno - uprkos još višoj ceni. 

Darkwoodova izdanja su veoma laka, nisu cigletine koje se mogu koristiti za pripreme za Olimpijske igre u dizanju tegova. Fibratori možda i jesu patološki gomilači i komunistički zaluđenici, ali ne sumnjam u to da su svi napucani kao Švarceneger. 5:3 za Fibru.

8. A da, umalo zaboravih... Srpsko izdanje je na ćirilici a hrvatsko naravno na latinici. Meni lično je svejedno, jednako brzo čitam oba pisma, Mada mi je ipak malo draža latinica zbog estetike i navike.

Kad kažem "draža" ne mislim na Dražu Mihajlovića naravno, jer on se nikada nije zvao Draža Latinica a i verovatno bi insistirao na ćirilici. Ili možda ipak ne? Da li bi uopste čitao stripove i ukoliko bi koji bi to stripovi bili?

Kad sam već na ovoj temi (a volim da razglabam sa pod-temama), nije mi jasna odluka DW-a da sve bude na ćirilici. Em su im skoro svi ostali stripovi u latinici, em im prodaja tako može biti samo manja zbog hrvatskog tržišta. (To je bilo pre onog famoznog raskola koji je inicirao izvesni pihtijasti isprdak.) Nisu mi jasni Srbi koji priželjkuju što više stripova na ćirilici (a još manje su mi jasni oni hrvatski čitaoci koji to rade - ha ha - njih pet). Zar ne želite da prodaja bude šta uspešnija? Mnogi izdavači su ponekad na rubu propasti, neki jedva krpe kraj s krajem, zato je valjda poželjno da bude sve na latinici, da i Hrvati i Slovenci zgrabe po koji primerak. (Naravno i afrički studenti koji su naučili srpski, ni njih ne smemo da zaboravimo jer oni tek čine veliki procenat čitalačkog tela.)

Povuci potezi, odlučujući faktor je veliki format Fibre. Nažalost, kad bih mogao da zamenim naslovnice između Fibre i Darkwooda imao bih savršeno izdanje. Ovako mi nekako dođe žao da se ratosiljam DW MB, makar ovih ranijih brojeva.

Mada, kad već pričam o najbitnijem, moram da napomenem da bi loš izbor papira bio još i te kako bitan faktor da je jedan od ova dva izdavača omanuo. Fibra u zadnje vreme uvek bira odličan papir za crno-bele stripove, što nije uvek bio slučaj. Totalno su bili omanuli sa onim malim debelim integralom Alvar Major, kao i sa Torpedom. Pogotovo su Torpeda usrali jer takav fantastično ilustrovan crno-beli strip ne sme nikako da ide na sjajan papir. Prosto mi je neverovatno da su čak i mnogo kasniji reprint uradili na tom papiru, kao da nemaju čuke mozga. Imali su prilike da se donekle iskupe ali su opet zasrali. Manja je šteta za Alvara, jer taj strip em je daleko slabiji u crtačkom (kao i u scenarističkom) smislu, em su Ajvar Majora izbacili u tri sasvim različite verzije.

Ovo je prilično popularan serijal, zato ne treba predugo čekati sa kupovinom, jer DW je već rasprodao prva dva tiraža prvog broja, a bio je rasprodao i dvojku i trojku ako se ne varam. I to uprkos jačem tiražu. Reprinti će se takođe kad-tad rasprodati a DW definitivno neće raditi treći tiraž. "Naklada" prvih brojeva Fibre su 1000 primeraka odnosno duplo više od uobičajene cifre. To je duplo manje nego što je DW uradio od prva 2-3 broja, stoga će i to da se ubrzo rasproda. S tim što Fibra radi reprinte daleko učestalije nego DW. S obzirom na to da je DW na ćirilici, Fibrina izdanja će se brže rasprodati nego da su ih Srbi radili na latinici.






Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Bourgeon:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Loisel:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2025/02/pre-potrage.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

E. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2026/06/lovac-na-snove.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Del Castillo:
Hermann:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Amerikanizmi:


Ostale recenzije:




By at No comments:

Wednesday, January 21, 2026

Larigan - Del Castillo



Larrigan
Vrsta: 1. integral (od 2)

Crtez: Arturo del Castillo

Scenario: nepoznat 

Izdavac: Golconda (2024)

Premijerno: 1962

Dimenzije: 22.8 x 17.1 cm, HC (ima i SC)

Br strana netto: 259

Tiraz: 500

Zanr: tradicionalni vestern

YU istorijat: Crtani Romani
 
Kolor? Ne.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: povremeni blazi pad u kvalitetu, lica nisu uvek odlicna

Jedan od ranijih serijala Kastilja; mnogo više dominira tamnije i klasično senčenje u odnosu na tačkasti i bleđi stil koji će preovladati u kasnijim godinama, kao na primer Bilo jednom na Zapadu (Strip Art) i Ralf Kendal (9. Dimenzija). Oba ova stila su odlična mada ja više preferiram tačkasti stil. Ne zbog toga što je bleđi i ređi već zato što je Castillo precizniji u oslikavanju lica u toj kasnijoj fazi. Od mene Ralph Kendall i Bilo jednom na Zapadu dobijaju čistu desetku za crtež. To su stripovi bez vizualnih mana, stilistički na najvišem nivou koji postoji u crno-belom stripu.

Međutim, da sprečim bilo kakav nesporazum, i u ovom serijalu lica su uglavnom fenomenalno nacrtana. Jedina razlika je što je kontinuitet tog vrhunskog stila jači na primer u Ralf Kendalu nego u Lariganu.

Scenografija je neverovatna, i nije slabija od Kendala. Iako su priče dosta zanimljive i teraju te da što brže listaš strane, ja sam redovno morao da zastajkujem da se divim crtežima i panelima. Dugo sam čitao strip, nisam ga na brzinu prepišao kako to neestetičari praktikuju. Ja se stripovima bavim uglavnom zbog crteža, što znači da skoro isključivo uzimam stripove samo sa odličnim ili veoma dobrim crtežom a to znači da mi treba vremena da se nadivim pojedinim crtežima i stranama. Zato je bilo posebno uživanje sa ovim izdanjem. Vrlo je staromodan crnobeli strip sa veoma lepom atmosferom i neverovatnom tehnikom. U mnogome je u ovome pomogao i visok kvalitet ovog izdanja: pretpostavljam da su imali jako dobar materijal. Ali čak i ako nisu, maltene se ne vidi ako nisu imali originalne table u odličnom stanju. Ne sećam se nijedne strane koja je delovala bledunjavo ili loše odštampana. Format je odličan jer dozvoljava stripu da bude prikazan u veličini koji ovakav crtež zaslužuje. Kod Ralf Kendal integrala je problem što je crtež suviše mali, dok je ovde sve kako treba u tom smislu.

Ali da skratim hvalospev, nemam skoro ništa da zamerim Kastilju, sem što ponekad lica nisu nacrtana na onako visokom nivou na koji sam navikao iz njegovih kasnijih stripova. Sve ostalo je odlično: perspektiva, dubina, atmosfera, preciznost, linije, ljudi kao i životinje i objekti su maestralno prikazani. Jedini razlog zašto nisam dao punu ocenu, maksimalnu, je upravo to s licima. Ja znam da budem prilični cepidlaka što se lica tiče, jer mi baš smeta kada ljudi nisu nacrtani na visokom nivou. Ovo sam često pomenuo ali ponoviću opet: mnogi crtači su jako dobri u scenografiji, pa čak i fantastični, ali velik broj njih pada kod crtanja lica, a time sveukupni utisak pada dosta. Castillo nije jedan od njih jer on kao besprekorni i strpljivi tehničar bukvalno sve ume vrhunski da odradi, ali u ovoj ranijoj fazi nije dovoljno za desetku. Ali i devetka je prilično visoka ocena, naravno... Ja devetke ne delim običnim tj solidnim/prosečnim crtačima kao što pojedinci to rade, hint hint kao pojedini debili sa forum.stripovi...

Što se scenarija tiče, priče su veoma dobro osmišljene, i nisu prepune klišea i predvidljivosti kao tipični vesterna. Uvek je lepo kada ne znas šta će sledeće da se desi ili kada nisi sasvim siguran. Nema one detinjaste naivnosti i banalnosti koja manje-više dominira drugim integralom Ralfa Kendala, o kojem sam već pisao. (O prvom integralu ću možda pisati kasnije kada/ako ga završim, jer sam ga nabavio naknadno.) Dok je Ralf Kendal pisan prilično primitivno, sa pojednostavljenom karakterizacijom i relativno jeftinim dijalozima, u Lariganu su i priče i likovi na nivou veoma dobrih vesterna - kojih je inače veoma malo, kad sam već načeo tu temu. Na jednu ruku mogu da nabrojim odlične wester filmove, mada moram da priznam da mi je western prilično nizak na skali omiljenih žanrova. Odnosno western mi uopšte ne spada u omiljene žanrove. Western filmove praktički uopšte ne gledam, ne pamtim kad sam zadnji put gledao takav neki film; mora da je bilo pre 10-15 godina ili čak i više. A jedini put kada kupujem western stripove je kada je crtež jako dobar.

Misterija je ko je pisao ove četiri priče. Spekuliše se da je možda komunjara Osterheld scenarista, ali postoji i neki italijan koji je pisao mnogo vesterna tog doba, koji je takođe kandidat za rešenje ove nedoumice. Čudno je da se ne zna ko je sve ovo napisao, a još čudnije je zato što nije u pitanju samo jedna epizoda već sve četiri. Jedno je sigurno: nije isti scenarista kao pisac Ralfa Kendala, koji je takođe nepoznat, bar što se tiče drugog integrala jer samo njega sam čitao. To nema šanse; razlika u scenarističkom kvalitetu između ova dva serijala je velika. Ralfa je pisao neki dunster, dok je Larigana pisao neko ko se pošteno potrudio. Veoma prijatno sam iznenađen kvalitetom priča, jer sam ipak bio očekivao nešto osrednje, nešto tipično.

Mada, da se razumemo, kada je crtež ovoliko sjajan a u pitanju je običan vestern ja i ne očekujem nešto posebno što se scenarija tiče. I prosečan scenario mi je sasvim dovoljan pod uslovom da se ne koriste neke jeftine glupačke fore koje nerviraju.

Ovo je prvi strip koji sam ikada kupio od izdavača Golkonda. Zašto? Zato što im je izbor stripova do sada bio jako slab; skoro ništa što su do sada izbacivali me ne zanima preterano; u svakom slučaju nedovoljno da bi išta od toga kupio po punoj ceni, a pošto nikada ne nude veće popuste oni su za mene sve do Larigana bili maltene fantomski izdavač odnosno totalno nebitan pizdavač. Jer zašto ne vređati pizdavače koji samo gluposti izbacuju - a imaju toliki ogroman izbor odličnih serijala kojima bi se mogli pozabaviti umesto da se skoro isključivo bave škartom i mediokritetima. Ali eto, i Golkondi se posrećilo da napokon ubodu nešto pravo.

Izbacili su ovaj album i s mekim i s tvrdim povezom. Ja sam naravno kupio tvrd povez iako je u pitanju samo vestern, jer je u pitanju Castillo, jedan od najboljih crtača svih vremena. Kad pomislim samo koliko je on superioran u odnosu na veliku većinu današnjih, izvikanih kvazi-genijalaca...

Nažalost, u Golkondi nisu bili dovoljno pametni ni mudri da godinu dana kasnije izbace i drugu polovinu Kastiljovog Larigana. Umesto toga oni su nedavno izbacili drugi integral, ali od nekog mediokritetnog, nebitnog crtača. Za to ne bih dao ni 100 dinara... Ako hoću prosečno nacrtane vesterne mogu da kupim neki Bonelli za pet puta manju cenu... (Naravno da postoje i odlični crtači koji su radili za Bonelli ali većinski su unajmljivali prosečne i slabe crtače.)

Tiraž je samo 500, tako da ako se nekome jako dopada ovaj crtež ne bi smeo da propusti ovu šansu te da previše dugo čeka dok se strip rasproda. Osim Devete Dimenzije koji su izbacili dva Ralf Kendala i Golkonde koja je izbacila Larigana šanse su male da će još nešto od ovog genijalnog crtača da izađe na Balkanu, bar u nekim narednim godinama. Pogotovo što strip izdavaštvo sve više propada u Srbiji, a tržište se sve više usmerava ka mangama i sve manje ka klasičnim stripovima. Pošto Larigan do sada ide samo jednom godišnje, a crtalo ga je više ljudi, veliko je pitanje kada će Golkonda da izbaci i zadnje četiri epizode koje je Castillo radio. A da li će Deveta Dimenzija da izbaci treći integral Ralfa Kendala, i to je nepoznanica. Trebao je već do sada da izađe ali do sada nema nikakvih naznaka da će biti trojke, a kamoli četvorke. Bila bi prava šteta da ne kompletiraju taj fenomenalno ilustrovan (a i generalno  zabavan) serijal.

Pravo da kažem ja sam veoma zadovoljan što su uopšte izašla i ova tri integrala, jer ih uopšte nisam bio očekivao. Odnosno apsolutno ništa od Kastilja nisam očekivao na ovim prostorima, iako ovdašnja strip publika jako voli western strip, jer Arturo ipak spada u staru gardu a ti stari, kvalitetni stripovi ipak nisu prioritet većini pizdavača. Većina tih budaletina smatra da profit leži skoro isključivo u najnovijim pizdarijama iz američke šund produkcije i francuske škole koja je već odavno pukla. Ja da imam svoje izdavaštvo, i da se ne oslanjam na profit (jer sam na primer neki bajni milioner koji se stripovima bavi čisto kao hobi) ne bih ama baš ništa izbacivao od superherojštine i uopšte generalno od američke komercijale, kompletno bih ignorisao francusko-belgijsku školu odnosno sve što su iskenjavali u zadnjih 20-30 godina, a škrabotine hipsterskog kova takođe kod mene ne bi imale nikakve šanse. Izdavao bih isključivo stripove 20. veka, period od 30-ih do 70-ih bi mi bio glavni fokus, a bilo bi tu i dosta izdanja iz 80-ih i 90-ih takođe. Postoji velika hrpa divnih stripova koji nikada neće videti svetlost dana na Balkanu, a ja bih se u tom hipotetičkom scenariju postarao da objavim što više upravo tih serijala. Doduše postoje stripovi koji ni na Zapadu još uvek nisu propisno objavljeni ili uopšte objavljeni.



Moj muzicki blog:



By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)